Biznis lekcija: Procitajte sitna slova, uradite domaci

fineprint

Ljudi su površni. Da ne kažem i nešto više, ovo sasvim dovoljno pokriva stvari. Površni su, i veliki broj onih sposobnijih u gomili. pokušava da to iskoristi na svaki mogući način. Površnost, lenjost, pa i glupost. Koliko puta ste potpisali ugovor koji niste pročitali? Da li ste se ikada pokajali zbog toga? Čak iako niste, da li ste ikada razmišljali o tome… Ljudi o tome najčešće razmišljaju tek kada bude kasno i žele nešto da promene, a ispostavi se da ne mogu. Ugovor za bankovni račun, kredit, ugovor kod mobilnog operatera, osiguranja koje koristite. Kada ste poslednji put pročitali uslove prilikom instalacije programa koje koristite? Da li ste to ikada uradili? Možda bi trebaloNastavi →

Biznis lekcija: McDonald’s pravilo – vazno je probiti led

creativrblock

McDonald’s je osnovan četrdesetih godina prošloga veka. Osnovala su ga braća McDonald, Ričard i Moris, u malom gradu San Bernardinu u Kaliforniji. Nije bio prvi takav restoran, nije bio ni najbolji. Princip odabira hrane, pripreme i serviranja koji su koristili, White Castle lanac je uveo čak dvadeset godina pre toga. Braća su polako granala biznis, i išlo im je lepo. Kada su kupovali nove mašine za svoje radnje, kupovali su od češkog doseljenika Reja Kroka (Ray Kroc). Njegov biznis je polako tonuo, a oni su mu bili gotovo jedini redovni kupac. Ponudio se u jednom trenutku da im pomogne da dalje razgranaju svoj biznis, i postao je njihov agent (1955). Posao je krenuo da cveta, ali braća nisu baš najbolje razumela šta je potrebno za skaliranje ovakvog biznisa i sve se dosta sporo odvijalo. Kroz par godina, Krok je prelomio da je trenutak da otkupi prava od braće. Oni su dobili svotu kojom su bili zadovoljni, a on je dobio priliku da odlučuje o svemu. Imajte u vidu da je tada bio u kasnim pedesetim godinama. Samo deset godina od trenutka kada je ušao u priču, 1965. godine, McDonald’s corporation je imala 700 restorana u USA. Danas ih ima 35.000 u 120 zemalja, i zapošljavaju 1.800.000 ljudi. Da je bilo do braće, ostali bi lokalni fast food sa nekoliko restorana.  Nastavi →

Biznis lekcija: Sve je u kombinovanju

DSC_0107

Bio jednom jedan Robert… Kearns se prezivao. Bio je inženjer, doktor nauka. Kao mlad, tokom Drugog svetskog rata, radio je u Kancelariji za strateške servise u Američkoj administraciji. Ta kancelarija, posle rata prerasla je u nešto što danas nazivamo Centalna Obaveštajna Agencija ili ti CIA. Danju je radio svoj posao, a noću je bio ono što je voleo najviše – inženjer u svojoj maloj improvizovanoj laboratoriji u podrumu. U tom periodu, upoznao je ženu svog života, a početkom pedesetih godina prošlog veka, odlučili su da se uzmu. Tog dana desilo se nešto što će mu promeniti život. Naime, kada je otvarao šampanjac na venčanju, uspeo je da ispali čep sebi u oko. Osim što je time napravio svima traumu, trajno je sebi oštetio vid na tom oku i ono je stalno nekontrolisano suzilo, i morao je da ga briše. Tada mu je sinula fenomenalna ideja… Nastavi →

Kako da zaista dobro pisete…

once upon a time

Svako od nas ima neku dobru priču. Dobre priče su razlog zbog kog život generalno ima smisla. Ipak, da bi priča bila zaista dobra, mora se i dobro ispričati. Tek tada, ta i takva priča postaje besmrtna. Umetnost lepog pisanja, ako i one druge, teško je uokviriti pravilima. Gotovo je nemoguće napraviti recepturu i proceduru. Ipak, verujem da će vam naredni redovi značiti, naterati vas na razmišljanje, i možda učiniti da neki vaši tekstovi budu bolji.

Nastavi →

Biznis lekcija: Koliko kostas, a koliko vredis?

ribice

Često u poslovima koje radim imam prilike da sa klijentima ili kolegama diskutujem i pregovaram oko cene. Zapravo, poslednjih godinu i po, dve, taj tip diskusije je mnogo zastupljeniji nego u periodu pre toga. Činjenica je da lepih poslova ima manje, da su budžeti skromniji, da napetost raste, a samim tim i očekivanja, i da to u mnogim slučajevima čini da se u koži koju nosimo, osećamo mnogo manje prijatno nego što bi trebalo. Ako na sve dodamo i poplavu šarlatana i kamikaza, koji ubijaju tržište i uzimaju poslove iako znaju da im nisu dorasli, jer se nadaju da će imati sreće, a ako se to i ne desi, mogu da pokušaju da razvuku sve u beskrajnost. Lokalno, sve je manje zdravih priča, sve je manje kvalitetnih ljudi. Svi se okreću Americi, Kanadi, Nemačkoj, Britaniji i slično. Lakše je, a i sigurno bolje za njih. I razumem ih, zaista. Mislim da izraz mala bara, mnogo krokodila, ne oslikava stanje, iako ga često koriste. Više je situacija da jezero presušuje, a par velikih i mnogo malih riba kreću u borbu za goli život. Ipak… nije nemoguće, samo je teško. Nastavi →

Biznis lekcija: Ucenje na tezi nacin.

qwerty

Ako bacite pogled na prvi red svoje tastature primetićete da tamo piše QWERTY i tako redom. Verovatno ste se mnogo puta zapitali zašto nije ABCDEF, ili neki drugi logičniji raspored. Tako je već godinama… pogledajte svoj smartfon, laptop, tastaturu vašeg računara, pisaću mašinu ako je posedujete i tako dalje. Tako je i počelo, pre oko 150 godina, sa pisaćim mašinama, čudu tehnike koje je tada postajalo sve važniji i važniji deo svakodnevice. Mehaničke pisaće mašine funkcionisale su tako što je u gvožđu izliveno slovo na vrhu metalne trakice udaralo po traci natopljenoj mastilom, a to mastilo je ostavljalo trag na papiru. Na samom početku, tasteri su bili poređani po alfabetu, međutim, vrlo brzo je nekolicina daktilografa postala toliko brza, da su često zaglavljivali i upetljavali metalne trake na čijem vrhu su bila slova. To je pravilo probleme, otisci nisu bili lepi i čisti, nekada je dolazilo i do kvarova. Relativno jednostavan sistem nije bilo moguće optimizovati tako da mašine budu brže, prosto zavisilo je od brzine onoga ko je koristi. Ipak, postojala je i druga varijanta… Mašina nije mogla biti brža, ali su ljudi mogli biti usporeni. Rešenje je bilo da se najčešće korišćena slova (u engleskom E, T, A, O, I, N, S, H…) stave na mesta na tastaturi gde je do njih najteže doći, i obrnuto ona koja se najmanje često koriste (u engleskom Z, Q, X, J, K, V, B, P, Y…) na ona koja su dostupnija. Na taj način napravljen je QWERTY raspored – najnefikasniji mogući raspored. I problem je rešen.

Nastavi →

Biznis lekcija: Stvari nisu ni crne, ni bele.

Henry_Ford_wikicommons

Henri Ford je zaslužan za to što danas na automobile gledamo kao na nešto potpuno uobičajeno, nešto što skoro svaka kuća ima. Industrijalac koji je stvorio sve sa svojih deset prstiju. Čovek koji je stvorio proizvodne linije, postavivši time osnovu masovne proizvodnje. Uveo je socijalni program, povećao minimalnu cenu rada, omogućio stalnim radnicima da učestvuju u podeli profita, kao i osmislio radnu nedelju kakvu i danas imamo. Visoku profitnu marginu na pojedinačnom proizvodu, smanjio je radi povećanja masovnosti i napravio čudo. Na tako mnogo načina, život posle Forda bio je bolji, napredniji, kvalitetniji, nego pre njega. Za svakog, ne samo za njegove zaposlene.  Nastavi →

Biznis lekcija: Kako da budemo bolji uz pomoc Interneta

juliusyego

Glavni junak naše priče je jedan simpatični buca iz jednog malog gradića u Keniji. Zove se Julius Yego. Rođen kao četvrto od devetoro dece, nikad nije previše mario za školu. Voleo je da se igra, i voleo je sport. Ćale to baš i nije razumeo, ali su ga starija sestra i majka podržavali. Kako je voleo da radi vežbe snage, i kako se uvek takmičio sa drugarima ko može dalje nešto da baci, kada je video atletska takmičenja u bacanju koplja, kladiva i kugle, zaljubio se na prvi pogled. Međutim, u Keniji nikada nije bilo uspešnih takmičara u ovim atletskim disciplinama. Zapravo, Kenijci imaju tradiciju trkača na dugim prugrama, ali u polju nikada nisu imali ozbiljne takmičare. Prosto, te discipline zahtevaju mnogo kompleksniji trening, skuplje su – gledano celokupni razvoj sportsite – ishrana, teretane, treneri, infrastruktura i sl. U Keniji toga nije bilo. Ipak, odlučio se da proba – bacanje koplja. Bez pravog treninga i poznavanja bacačke tehnike postigao je nekoliko dobrih rezultata – osvojio je prvenstvo škole, pa okruga, pa na kraju i države u juniorskoj konkurenciji. Rezultat je bio skroman, ali je napredak bio veliki. Njegovi idoli bili su Jan Železny i Andreas Thorkildsen. Kako nije mogao da dodje do njih, gledao ih je na Youtube. Iznova i iznova, i pokušavao da ponovi ono što oni rade. Na prvenstvu Afrike, koje je održano upravo u Keniji, zauzeo je treće mesto i tada su ga konačno primetili. Nastavi →

Biznis lekcija: Kako je Naxis promenio Taxi

taxi1

Ako ste iz Beograda ili relativno često dolazite, znate za veliki problem koji Beograd ima sa taksistima. Visoka cena Taxi usluga u odnosu na druge gradove, plus veliki broj onih koji nisu po udruženjima, koji voze “na divlje”, naplaćuju otprilike i prave probleme. Sa druge strane, tu postoje i sistemski problemi – stara vozila, nedostatak regulative i nesprovođenje postojeće, stalni štrajkovi i ucenjivanja. Utisak prosečnog Beograđanina je da taksisti stalno nešto traže, a zapravo vrlo malo daju i vrlo su nespremni na ustupke. Recimo, često je problem dobiti račun za vožnju, fiskalizacija ne postoji. Sve ovo za posledicu ima to da mi baš i ne volimo Taxi i taksiste i da na to gledamo kao na nužno zlo, koje ćemo pokušati da izbegnemo po svaku cenu. Ali u prethodnih godinu dana, dosta se toga promenilo… Nastavi →

Kako otpoceti freelance karijeru…

freelance

Godinama unazad pričamo o tome kako je servisna industrija, naročito u oblasti IT-ja ili potpomognuta istim najveća razvojna šansa Srbije. Možda je to tačno, možda nije. Ne volim da stvari gledam tako široko, jer ne verujem da za kompleksan problem u kome je naša zemlja postoji jednostavno i jedinstveno rešenje – što bi se reklo silver bullet. Ipak, verujem snažno u to da ako svako sredi u svom dvorištu, biće lepše svima. Mnogo malih koraka na bolje, pravi velike promene.

Freelancer kao opredeljenje vrlo je slabo shvaćeno kod nas. Jedini prevod koji sam ja našao za ovaj izraz je “slobodnjak”, a to nije nešto kako biste voleli da nazivaju vaše dete :) Prosto, naš jezik još uvek nema izraz za to, a u glavama mnogih, kako to kod nas obično biva, bićete ili doživljeni sa podsmehom (jer ne razumeju) ili sa stavom da je vaša pozicija takva da upravo zato što imate slobodu izbora radnog vremena, prostora i sl. vi zapravo ne radite ništa.

Nastavi →