Biznis lekcija: Ako ne znas kuda ides, svaki put ce te odvesti tamo.

mini

Jedna od najvažnijih figura britanske auto industrije bio je Alek Izigonis (Alec Issigonis). Rođen je u Izmiru u Turskom carstvu početkom 20. veka, u multikulturalnoj porodici (Grčka i Nemačka krv, Britanski papiri), i kao i mnogi genijalni umovi, nije baš imao previše sreće u školi. Matematiku je naročito mrzeo. Tokom odrastanja porodica je zbog ratova, bila primorana da se seli. Deo detinjstva je proveo na Malti, a posle smrti oca, sa 16 godina, sa majkom se uputio za London. Tokom studija tehnike, počeo se baviti automobilskim trkama, i išlo mu je jako dobro. Voleo je da majstoriše oko automobila, i priprema ga za trke, pa je jednom prilikom pobedio u svom modifikovanom Austinu. Ljudima u fabrici se svidelo ono što su videli i pozvali su ga da počne raditi za njih.

Nastavi →

Biznis lekcija: Velicina koja odgovara svima

onesize

U raznim sferama života susrećemo se sa potrebom za univerzalnim. Univerzalnim uređajima, koji će pokriti što veći broj naših potreba, univerzalnim ljudima koji će pokriti što veći broj zahteva koje imate. Polako, ali sigurno, iz sveta oko nas nestaju razni uređaji koji imaju jednu funkciju (single purpose device), ma koliko tu funkciju možda obavljali odlično. Primer je recimo sat – sve manje ljudi nosi sat. U nekim slučajevima on je statusni simbol, i sa te strane, vrednost i značaj mu samo rastu, ali kao uređaj koji služi da nam kaže koliko je sati, potpuno je nevažan. Većina ljudi će se prvo uhvatiti za svoj, sve češće pametni, telefon, i tu će videti i koliko je sati, i koliko je stepeni, i gde se nalaze, uslikaće fotografiju, snimiti video, audio poruku, iskoristiti neku od još stotina funkcija koje ovaj uređaj nudi. Nekada je za svaku od tih funkcija bilo potrebno upotrebiti jedan uređaj, i često su oni bolje to radili nego što danas rade pametni telefoni na primer, ali ljudi su napravili kompromis – odlučili su da im je ono što im univerzalni uređaj daje – dovoljno dobro.

Nastavi →

Biznis lekcija: Budimo realni, trazimo nemoguce!

jackbrabham

Parola francuskih studenata iz 1968. iz naslova do danas je simbol borbe želje i mogućnosti, trijumfa volje (i inata) nad realnošću. Pre malo više od mesec dana napustio nas je jedan neverovatan čovek. Zvao se Džek Brabam (Jack Brabham), bio je svojeglavni, uporni Australijanac, i baš negde u to vreme kada su Francuski studenti dizali revoluciju, radio je neke neverovatne stvari u bolidima sa četiri točka. Odrastao je u porodici koja je u malom Australijskom gradiću u blizini Sidneja imala bakalnicu. Kao klinac, naučio je da vozi kola, a kada je došlo vreme za srednju školu, odlučio se za tehničku školu i naučio mnogo zanata. Kada je završio školu, Drugi svetski rat je besneo, ali uloga Australije nije bila preterano ozbiljna. Ipak, njihova avijacija je bila vrlo aktivna. Prijavio se za pilota, ali kako ih je već bilo previše, dobio je šansu da radi kao avio mehaničar. Dopalo mu se i napredovao je u službi, ali se ubrzo rat završio. Odlučio je da se bavi mehaničarskim poslom i u kući svoga dede napravio je malu radionicu… Nastavi →

Biznis lekcija: Ljudi cesto ne znaju sta zele dok to ne vide.

rogers1

Kada su sa Henrijem Fordom (tekst o njemu) pričali o tome kako je osmislio koncept automobila, on je rekao – Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi brže konje! I bio je u pravu. Ljudi najčešće razmišljaju i funkcionišu u okvirima poznatog, i čak i kada razmišljaju šire, oslanjaju se na ono što im je poznato. Malo je ljudi koji su u stanju da smisle nešto potpuno novo, nešto što pomera granice, nešto što predstavlja naredni evolutivni korak. Često u razmišljanjima konstatujemo kako tokom odrastanja, dok upoznajemo svet oko sebe, njegova pravila i zakone, polako ali i sigurno i često nepovratno gubimo onu pravu i istinsku kreativnost. Prosto, kreativnost i sputanost ne idu baš pod ruku. Kada pokušamo nešto novo, drugačije, svi će priskočiti da nas odgovore od toga. Džordž Bernard Šo je rekao - Ljudi koji kažu da se nešto ne može uraditi, ne bi trebalo da ometaju one koji to rade. Čak i kada se desi proboj u nekoj oblasti, vrlo često, javnost odbacuje novu stvar. Strah od nepoznatog, želja da budemo prihvaćeni, i mnoge druge stvari, tek često oni koji prvi nešto postignu ne dobiju ni izbliza pažnju i priznanje koje zaslužuju. Za to je obično potrebno vreme, i neretko traje predugo. Nastavi →

Nista kontra Splita, i ovo leto – Ultra Europe!

ultraeurope2014-1

Mnogo lepih trenutaka, mnogo nasmejanih lica, jarkih boja, zastava… Stotine zastava, hiljade veselih ljudi iz više od 75 zemalja. Mnogo dobre muzike, eksplozija pozitivne energije. Ovo je ukratko ono što smo doživeli prošlo leto u nekoliko predivnih dana u Split u i na Hvaru. Kako smo prvi put išli u Split, nismo bili sigurni šta da očekujemo, ali već prvu noć po dolasku u grad, shvatili smo da sa domaćinima nećemo imati problema. Vrhunski ugostitelji, prelep grad, i neki neverovatan osećaj u vazduhu koji miriše na more. Fantastična klopa, brutalan sladoled. A predveče, ceo grad, koji uz 40 hiljada stranaca postaje jedna velika nasmejana komuna, sliva se ka verovatno najlepšem sportskom objektu bivše Jugoslavije na Ultra Europe. Program počinje i ranije, ali ozbiljna žurka počinje uveče da bi usijanje dostigla iza ponoći. Nastavi →

WorldofVolley.com – odgovor na svako pitanje iz odbojke

odbojkasi

Kao što mnogi od vas koji ovo čitaju, a koji me poznaju od ranije već znaju, da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom. Za najlepši period svog odrastanja upravo vezujem ljubav prema lopti – onoj odbojkaškoj, tada još uvek beloj. Zemlja u kojoj smo živeli bila je u takvom stanju da su jedino uspesi sportista ljudima mogli da vrate osmeh na lica, makar na kratko. I tu i tada, nastale su generacije  koje će promeniti istoriju sportova kojima su se bavili. Ljudi sa ogromnim srcem, koji su uz to bili i neprikosnovene sportske veličine. Dočeci kod skupštine bili su nešto što je ujedinjavalo ceo narod. Navikli su nas na borbu, na uspeh, na izuzetnost. Košarkaši su carovali planetom, vaterpolisti počeli da se bude, ali su najiskrenije emocije uvek bile rezervisane za odbojkaše. Sport u koji smo se kao narod zaljubili. Zbog lepote igre, zbog čistoće pokreta… ali pre svega – zbog njih. Oni su grupa divnih momaka koja se pojavila tiho, i koja je narednih deceniju i po pomerala granice mogućeg u sportu za koji pre njih nismo ni znali. Ličnim primerom učinili su da gomila dečaka i devojčica krenu njihovim stopama. Od Grčke ’95 počela je naša odbojkaška bajka… Glavni likovi bili su Dejan Brđović, Željko Tanasković, pokojni Žarko Petrović, Boba Kovač, Goran Vujević, braća Grbić, a dirigent ovog orkestra bio je Zoran Gajić. Posle uspeha u Atini, dolazi Atlanta, i još jedna bronza. Jedini koji su sa osmehom na licu mogli da izađu sa megdana sa našom, plavom četom, bili su Italijani sa najjačom generacijom u istoriji odbojke (Gardini, Bernardi, Graina, Papi, Tofoli, Zorzi, Sartoretti…) i čudesni Holanđani na čelu sa braćom van de Goor i Peterom Blange-om. A onda se pojavio jedan novi klinac. Mršavi nišlija koji je pravio čuda u Partizanu. Malo ko je verovao da će ovaj momak postati jedan od najvećih koji su ikada izašli na taraflex. Možda i najveći. Nastavi →

Biznis lekcija: Ponekad ideje dolaze sa najneocekivanijih mesta

ideje

Geri Gilmor (Gary Gilmore) je u zimu 1976. ubio dvoje ljudi u američkoj državi Juta. U dva dana, ubio je prvo prodavca na pumpi, a zatim i menadžera lokalnog motela, iako su mu i jedan i drugi dali novac koji je tražio. Nakon toga, odlučio je da sakrije pištolj i zakopa ga, ali je uspeo da se upuca u ruku. Iako je previo ruku najbolje što je mogao, kada je došao do obližnje mehaničarske radnje gde su mu popravljali kola, radnici su primetili, a kasnije ih je, zajedno sa policijom krvavi trag odveo do mesta gde je bio pištolj. Gilmor je uhapšen, i smešten u pritvor do suđenja. Na pitanje, zašto je to uradio, rekao je da mu je dosta života. Nakon dvodnevnog suđenja, osuđen je na smrt. Mogao je da bira, u Juti su tada osuđenici mogli da biraju između streljanja i vešanja. Odlučio se za streljanje, i rekao svima koji su hteli da se umešaju i odlože smrtnu kaznu da ga ostave na miru. Nastavi →

Digital Day 2014 Uzivo: Povezani u pokretu

digday

I ove godine imam tu čast da live bloggujem sa najvažnijeg strukovnog skupa godine – Digital Day 2014, u organizaciji IAB Serbia. I ove godine, domaćin ovog pretižnog dešavanja je Dom Omladine, a tema je „Povezani u pokretu” (Connected in Motion), trend i specifične navike u ponašanju savremenih potrošača, koji su konstantno međusobno povezani preko popularnih društvenih mreža, a zahvaljujući rastućoj popularnosti smart telefona i tablet uređaja – čak i dok su na ulici, u školi, kancelariji ili gradskom prevozu.

Na otvaranju konferencije obratio nam se Vladimir Aranđelović,  predsednik borda IAB Srbija i media manager u kompaniji Direct Media. Nakon kratkog pozdravnog govora, predstavio nam je rezultate Mind Take istraživanja za ovu godinu. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je neočekivano veliki rast Internet penetracije u Srbiji, od čak 6%, što nas dovodi do ukupne brojke od 59%. Osim toga, zabeležen je očekivani rast upotrebe prenosnih uređaja, pametnih telefona i tableta za konzumaciju sadržaja online. Što se tiče upotrebe društvenih mreža, primetan je rast upotrebe pametnih telefona (Android je dominantan na tržištu), a statistike kažu – Facebook Srbija koristi 48% sa računara, 8% sa telefona/tableta, 38% sa oba uređaja, a samo 6% kaže da ne koristi ovu mrežu. U slučaju Twittera, 14% sa računara, 7% sa prenosnih uređaja, 10% sa oba, a 68% ne koristi. Brojke za Google+ su visoke, ali smatramo da ti podaci nisu realni zbog činjenice da svi Android uređaji imaju po defaultu integrisanu ovu mrežu, ipak, brojke su 33%, 6%, 17%, a 44% ne koristi. Od zanimljivosti kod drugih mreža, možemo reći da je najveća upotreba sa prenosnih uređaja kada je Instagram u pitanju – 12%, da LinkedIn sa računara koristi 2% više ljudi nego Twitter – 16%, a ostale društvene mreže čine mali procenat jer samo 14% ljudi kroisti Ask.fm, 14% Pinterest, a 12% Foursquare. Osim toga, navike korisnika su takve da čak 35% korisnika svaki dan koristi Facebook, 12% Google+, 11% Instagram, 9% Twitter, što je i dominantan način konzumiranja ovih sadržaja. Što se tiče navike korisnika, internet najviše koriste u periodu od 18:00 do 00:00 (54%), a tokom radne nedelje i u periodu od 06:00 do 10:00 i od 10:00 do 12:00 (po 29%). Takođe, još jednom je ponovljeno da je rast tržišta digitalnog oglašavanja 2012 > 2013 bio 13%, a u apsolutnim brojkama rast je sa 14.2 miliona EUR, na 15.9 miliona EUR. Korisnici iz Srbije i dalje najviše posećuju pretraživače (92%), čitanje vesti 77%, društvene mreže 67%, video 57%, 23% sluša radio, 10% gledaju TV online i tako dalje. Nastavi →

Spravice, muzika i malo hrane za dusu.

spravice

Viktor Igo je rekao “Muzika izražava ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati.” Ona je sastavni deo naših života i često nismo ni svesni koliko je važna. Nekad je možda i ne primećujemo, ali zamislimo li se malo, shvatićemo da ceo naš život ima nezvanični soundtrack. Svaki dan, svaki sat ima svoju pesmu, samo ponekad toga nismo svesni. Muzika je jedna od onih stvari koje označavaju našu sigurnu zonu. Svako od nas ima bar jednu pesmu od koje će se sigurno osećati mnogo bolje.

Kada sam bio baš mali, sećam se sati i sati provedenih u presnimavanju kaseta i pravljenju kompilacija. Kasnije je došao računar i hrčak faza… Skupljao sam sve i svašta, prvo stihijski, onda sistemski. Slagao muziku, pravio diskografije, skupljao live snimke. Sređivao CD cover slike, popunjavao ID3 tagove. Gigabajti i gigabajti muzike, desetine hiljada pesama. Desetine plejlista za različita raspoloženja. Kupovina boljih zvučnika, pa skupljanje za ozbiljan 5.1 sistem. Pa kupovina kola, pa seanse snimanja diskova za kola. Nastavi →

Biznis lekcija: Procitajte sitna slova, uradite domaci

fineprint

Ljudi su površni. Da ne kažem i nešto više, ovo sasvim dovoljno pokriva stvari. Površni su, i veliki broj onih sposobnijih u gomili. pokušava da to iskoristi na svaki mogući način. Površnost, lenjost, pa i glupost. Koliko puta ste potpisali ugovor koji niste pročitali? Da li ste se ikada pokajali zbog toga? Čak iako niste, da li ste ikada razmišljali o tome… Ljudi o tome najčešće razmišljaju tek kada bude kasno i žele nešto da promene, a ispostavi se da ne mogu. Ugovor za bankovni račun, kredit, ugovor kod mobilnog operatera, osiguranja koje koristite. Kada ste poslednji put pročitali uslove prilikom instalacije programa koje koristite? Da li ste to ikada uradili? Možda bi trebaloNastavi →