U sahu, ako ga igraju majstori, sreca je prakticno iskljucena

chess

“Svi smo mi deca Informatora”, jednom prilike reče Gari Kasparov. Informator zauzima centralno mesto u pripremama za velike turnire svetskih šahovskih šampiona Karpova, Kramnika i Ananda. Kurizioitet je da se ova periodična publikacija već 48 godina izdaje u Beogradu.

Dve decenije pre pojave baza podataka, godisnja izdanja Sahovskog Infromatora su bila vodeci izvor partija i analiza za ozbiljne igrace saha. Ovaj srpski infoproduct pokrenuli su Aleksandar Matanović i Milivoje Molerović davne 1966 godine. Nastavi →

Biznis lekcija: Od negde se mora krenuti.

amadeo

Amadeo Djanini (Amadeo Giannini) se rodio 1870. u porodici Italijanskih iseljenika u Ameriku. Otac mu je došao tokom zlatne groznice, i kako je bio uspešan, ostao. Kada je ona prošla, oženio se, kupio dosta zemlje i krenuo da se bavi poljoprivredom. Posao je krenuo i na farmi je radio veliki broj sezonskih radnika. Jedan od njih, nekoliko godina kasnije, upucao ga je tokom svađe oko nadnice. Majka je ostala sama, sa troje male dece. Pokušavala je da vodi posao i porodicu, ali joj je jako teško bilo bez glave kuće, i posle nekoliko godina se ponovo udala. Amadeo je od najranijih dana pokazivao interesovanje za posao, i sa 12-13. godina odlučuje da napusti koledž i obrazovanje i pokuša da pomogne porodici. Počeo je kao nadzornik na farmi, a brzo je počeo i da trguje. Kako mu je jako dobro išlo, ubrzo je preuzeo posao od očuha, a kasnije počeo zastupati i ostale farmere koje je poznavao. Iako tek mladić, postao je vrlo ugledan trgovac.

Nastavi →

Biti, ili ne biti… za nas.

heroji2

Šekspir u Henriju VI kroz lik Dika mesara kaže - Prvo, pobijmo sve advokate. Zanimljivo je da gotovo niko ko se poziva na ovaj citat ne razume njegov kontekst i suštinu. Lik koji ga izgovara je buntovnik, neko ko želi da uništi sistem. Šekspir je to zapravo napisao kao pohvalu advokatima, smatrajući da su oni ti koji usađuju i brane pravdu i poredak u društvu. Ipak, zašto bi se neko bavio suštinom.

Sve stvari se mogu posmatrati na više načina, i ako ste baš baš uporni, čak i ovde možete naći nešto dobro u svemu. Takođe, u svemu što  se dešava, možete naći i nešto loše i negativno. Koje od ova dva ćete odabrati, na vama je da odlučite, ali u vezi jednog budite sigurni – stvari nisu ni samo crne, ni samo bele, ili ružičaste. Naročito ovde, i naročito sada. Poslednjih par godina, primetićete, tonemo sve dublje. I ja svake godine napišem po neki tekst, onako virtuelno gunđajući sebi u bradu. Dobro, nekad se i proderem. I sad, u ovom suludom vremenu u kome živimo, u ovoj besmislenoj zemlji u kojoj sve izgleda kao u Zoni sumraka, imam ponovo potrebu da napišem neke stvari… Nastavi →

Biznis lekcija: Ako ne znas kuda ides, svaki put ce te odvesti tamo.

mini

Jedna od najvažnijih figura britanske auto industrije bio je Alek Izigonis (Alec Issigonis). Rođen je u Izmiru u Turskom carstvu početkom 20. veka, u multikulturalnoj porodici (Grčka i Nemačka krv, Britanski papiri), i kao i mnogi genijalni umovi, nije baš imao previše sreće u školi. Matematiku je naročito mrzeo. Tokom odrastanja porodica je zbog ratova, bila primorana da se seli. Deo detinjstva je proveo na Malti, a posle smrti oca, sa 16 godina, sa majkom se uputio za London. Tokom studija tehnike, počeo se baviti automobilskim trkama, i išlo mu je jako dobro. Voleo je da majstoriše oko automobila, i priprema ga za trke, pa je jednom prilikom pobedio u svom modifikovanom Austinu. Ljudima u fabrici se svidelo ono što su videli i pozvali su ga da počne raditi za njih.

Nastavi →

Biznis lekcija: Velicina koja odgovara svima

onesize

U raznim sferama života susrećemo se sa potrebom za univerzalnim. Univerzalnim uređajima, koji će pokriti što veći broj naših potreba, univerzalnim ljudima koji će pokriti što veći broj zahteva koje imate. Polako, ali sigurno, iz sveta oko nas nestaju razni uređaji koji imaju jednu funkciju (single purpose device), ma koliko tu funkciju možda obavljali odlično. Primer je recimo sat – sve manje ljudi nosi sat. U nekim slučajevima on je statusni simbol, i sa te strane, vrednost i značaj mu samo rastu, ali kao uređaj koji služi da nam kaže koliko je sati, potpuno je nevažan. Većina ljudi će se prvo uhvatiti za svoj, sve češće pametni, telefon, i tu će videti i koliko je sati, i koliko je stepeni, i gde se nalaze, uslikaće fotografiju, snimiti video, audio poruku, iskoristiti neku od još stotina funkcija koje ovaj uređaj nudi. Nekada je za svaku od tih funkcija bilo potrebno upotrebiti jedan uređaj, i često su oni bolje to radili nego što danas rade pametni telefoni na primer, ali ljudi su napravili kompromis – odlučili su da im je ono što im univerzalni uređaj daje – dovoljno dobro.

Nastavi →

Biznis lekcija: Budimo realni, trazimo nemoguce!

jackbrabham

Parola francuskih studenata iz 1968. iz naslova do danas je simbol borbe želje i mogućnosti, trijumfa volje (i inata) nad realnošću. Pre malo više od mesec dana napustio nas je jedan neverovatan čovek. Zvao se Džek Brabam (Jack Brabham), bio je svojeglavni, uporni Australijanac, i baš negde u to vreme kada su Francuski studenti dizali revoluciju, radio je neke neverovatne stvari u bolidima sa četiri točka. Odrastao je u porodici koja je u malom Australijskom gradiću u blizini Sidneja imala bakalnicu. Kao klinac, naučio je da vozi kola, a kada je došlo vreme za srednju školu, odlučio se za tehničku školu i naučio mnogo zanata. Kada je završio školu, Drugi svetski rat je besneo, ali uloga Australije nije bila preterano ozbiljna. Ipak, njihova avijacija je bila vrlo aktivna. Prijavio se za pilota, ali kako ih je već bilo previše, dobio je šansu da radi kao avio mehaničar. Dopalo mu se i napredovao je u službi, ali se ubrzo rat završio. Odlučio je da se bavi mehaničarskim poslom i u kući svoga dede napravio je malu radionicu… Nastavi →

Biznis lekcija: Ljudi cesto ne znaju sta zele dok to ne vide.

rogers1

Kada su sa Henrijem Fordom (tekst o njemu) pričali o tome kako je osmislio koncept automobila, on je rekao – Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi brže konje! I bio je u pravu. Ljudi najčešće razmišljaju i funkcionišu u okvirima poznatog, i čak i kada razmišljaju šire, oslanjaju se na ono što im je poznato. Malo je ljudi koji su u stanju da smisle nešto potpuno novo, nešto što pomera granice, nešto što predstavlja naredni evolutivni korak. Često u razmišljanjima konstatujemo kako tokom odrastanja, dok upoznajemo svet oko sebe, njegova pravila i zakone, polako ali i sigurno i često nepovratno gubimo onu pravu i istinsku kreativnost. Prosto, kreativnost i sputanost ne idu baš pod ruku. Kada pokušamo nešto novo, drugačije, svi će priskočiti da nas odgovore od toga. Džordž Bernard Šo je rekao - Ljudi koji kažu da se nešto ne može uraditi, ne bi trebalo da ometaju one koji to rade. Čak i kada se desi proboj u nekoj oblasti, vrlo često, javnost odbacuje novu stvar. Strah od nepoznatog, želja da budemo prihvaćeni, i mnoge druge stvari, tek često oni koji prvi nešto postignu ne dobiju ni izbliza pažnju i priznanje koje zaslužuju. Za to je obično potrebno vreme, i neretko traje predugo. Nastavi →

Nista kontra Splita, i ovo leto – Ultra Europe!

ultraeurope2014-1

Mnogo lepih trenutaka, mnogo nasmejanih lica, jarkih boja, zastava… Stotine zastava, hiljade veselih ljudi iz više od 75 zemalja. Mnogo dobre muzike, eksplozija pozitivne energije. Ovo je ukratko ono što smo doživeli prošlo leto u nekoliko predivnih dana u Split u i na Hvaru. Kako smo prvi put išli u Split, nismo bili sigurni šta da očekujemo, ali već prvu noć po dolasku u grad, shvatili smo da sa domaćinima nećemo imati problema. Vrhunski ugostitelji, prelep grad, i neki neverovatan osećaj u vazduhu koji miriše na more. Fantastična klopa, brutalan sladoled. A predveče, ceo grad, koji uz 40 hiljada stranaca postaje jedna velika nasmejana komuna, sliva se ka verovatno najlepšem sportskom objektu bivše Jugoslavije na Ultra Europe. Program počinje i ranije, ali ozbiljna žurka počinje uveče da bi usijanje dostigla iza ponoći. Nastavi →

WorldofVolley.com – odgovor na svako pitanje iz odbojke

odbojkasi

Kao što mnogi od vas koji ovo čitaju, a koji me poznaju od ranije već znaju, da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom. Za najlepši period svog odrastanja upravo vezujem ljubav prema lopti – onoj odbojkaškoj, tada još uvek beloj. Zemlja u kojoj smo živeli bila je u takvom stanju da su jedino uspesi sportista ljudima mogli da vrate osmeh na lica, makar na kratko. I tu i tada, nastale su generacije  koje će promeniti istoriju sportova kojima su se bavili. Ljudi sa ogromnim srcem, koji su uz to bili i neprikosnovene sportske veličine. Dočeci kod skupštine bili su nešto što je ujedinjavalo ceo narod. Navikli su nas na borbu, na uspeh, na izuzetnost. Košarkaši su carovali planetom, vaterpolisti počeli da se bude, ali su najiskrenije emocije uvek bile rezervisane za odbojkaše. Sport u koji smo se kao narod zaljubili. Zbog lepote igre, zbog čistoće pokreta… ali pre svega – zbog njih. Oni su grupa divnih momaka koja se pojavila tiho, i koja je narednih deceniju i po pomerala granice mogućeg u sportu za koji pre njih nismo ni znali. Ličnim primerom učinili su da gomila dečaka i devojčica krenu njihovim stopama. Od Grčke ’95 počela je naša odbojkaška bajka… Glavni likovi bili su Dejan Brđović, Željko Tanasković, pokojni Žarko Petrović, Boba Kovač, Goran Vujević, braća Grbić, a dirigent ovog orkestra bio je Zoran Gajić. Posle uspeha u Atini, dolazi Atlanta, i još jedna bronza. Jedini koji su sa osmehom na licu mogli da izađu sa megdana sa našom, plavom četom, bili su Italijani sa najjačom generacijom u istoriji odbojke (Gardini, Bernardi, Graina, Papi, Tofoli, Zorzi, Sartoretti…) i čudesni Holanđani na čelu sa braćom van de Goor i Peterom Blange-om. A onda se pojavio jedan novi klinac. Mršavi nišlija koji je pravio čuda u Partizanu. Malo ko je verovao da će ovaj momak postati jedan od najvećih koji su ikada izašli na taraflex. Možda i najveći. Nastavi →

Biznis lekcija: Ponekad ideje dolaze sa najneocekivanijih mesta

ideje

Geri Gilmor (Gary Gilmore) je u zimu 1976. ubio dvoje ljudi u američkoj državi Juta. U dva dana, ubio je prvo prodavca na pumpi, a zatim i menadžera lokalnog motela, iako su mu i jedan i drugi dali novac koji je tražio. Nakon toga, odlučio je da sakrije pištolj i zakopa ga, ali je uspeo da se upuca u ruku. Iako je previo ruku najbolje što je mogao, kada je došao do obližnje mehaničarske radnje gde su mu popravljali kola, radnici su primetili, a kasnije ih je, zajedno sa policijom krvavi trag odveo do mesta gde je bio pištolj. Gilmor je uhapšen, i smešten u pritvor do suđenja. Na pitanje, zašto je to uradio, rekao je da mu je dosta života. Nakon dvodnevnog suđenja, osuđen je na smrt. Mogao je da bira, u Juti su tada osuđenici mogli da biraju između streljanja i vešanja. Odlučio se za streljanje, i rekao svima koji su hteli da se umešaju i odlože smrtnu kaznu da ga ostave na miru. Nastavi →