Arhiva: October, 2011

Webit 2011 – zurka, clubbing, i drugi dan

Bugarska, zemlja mogućnosti. Kako drugačije da objasnim činjenicu da je saobraćaj isplaniran, da su plate duplo veće a cene duplo niže nego kod nas… Da se gradi na svim stranama, da imaju par novih zgrada u okolini kompleksa gde je Webit koje bi mogle da se prebace i u Dubai i da ne smetaju. Taksi je besmisleno jeftin, McDonalds tacno upola jeftiniji nego kod nas, a o čemu dalje da pričamo kada je Tuborg u noćnom klubu 1.5 euro. Takođe, vrlo sam pozitivno iznenađen i time da ljudi generalno odlično govore engleski, i da se manje više svi snalaze oko toga, jer u Mađarskoj, na primer, to nikako nije slučaj.

U svakom slučaju, posle odmora u hotelu, krenuli smo na koktel. Dobar deo dešavanja sa dodelom nagrada smo propustili, ali stigli smo, kako kažu na najvažnije – nastup muzičara. Nismo znali šta da očekujemo, ali utisak je – volim devedesete. Slike možete pogledati ovde. Utehu smo potrazili u alkoholu, i nasli je nakon duge i temeljne potrage. Odluka je pala da se ide u clubbing, i vesela ekipa Httpoola, Gemiusa sa nekolicinom kolega iz drugih kolektiva se uputila ka gradu.  Nastavi →

Webit 2011 (zamalo) sa lica mesta! (dan prvi)

Ukazana mi je, potpuno neočekivano i neplanirano, čast da budem jedan od oficijalnih blogera ove prestižne konferencije, verujem najveće u regionu. Kako to do sada nisam radio, valjano sam se pripremio za liveblogging, ali avaj. Prvi dan Internet nije radio do posle ručka, a tada više nije bilo baterije, a ni mesta da se čovek malo pripuni, iako je Internet proradio. Zato, bar ovaj prvi dan, dobijate u formi kratkog izveštaja.

Oko četiri izjutra sa dvojicom dragih mi kolega (Ivan i Konstantin) krenuh put Sofije, sa planom da stignemo do početka konferencije, odnosno 10 ujutru (važno: 9 po našem vremenu, nismo ista vremenska zona). Kako se sve odvijalo po planu, poslednjih 20ak minuta smo se vozili po Sofiji do konačnog cilja, i utisak je da je Webit svuda. Nikada nisam video toliko reklama, postera i bilborda posvećenih jednom IT event-u.  Nastavi →

Tarzanija, konacno. Bilo je prokleto kriticno.

Da citate ovaj text na bilo kom drugom mestu on bi poceo frazom “Kupili su nas svojom ______” i odma’ greska u koracima.

Posto kontenta na Internetu vise nema, u trenucima opustanja sa ajfona listam Alan Forda na StripoviOnline uz klosarski javaskript popup koji blokira citanje posle 30e strane ‘donacijom za troskove odrzavanja servera koja preti ukidanjem sajta’. Regionalna inacica turbo kapitalizma po Fordovoj receputuri u kojoj musterija moze da kupi kola u bilo kojoj boji dok god je ta boja crna, mojoj generaciji je ponudila dva identicna prozvoda iz iste fabrike. Milana, Koju i VD-a satro versus “Vidimo se u Citulji”. Postoji teza Toze Rabase da je srpski rokenrol devedesetih spasila provincija: “Ko vas jebe. Mi ćemo da pržimo a vi vidite šta ćete s nama.” Nastavi →

Zasto sam zavoleo sport, i sta je to promenilo.

Rodjen sam otprilike u vreme kada su u svetu oko nas mnoge stvari pocele fundamentalno da se menjaju. Kompjuteri su postali dostupni, zatim i sastavni deo nasih zivota, mobilni telefoni su se pojavili, postali dostupni, postali neophodni. Sport je od plemenite vestine (ili vise njih), postao i nesto sto je komercijalno uspesno. Komercijalizacija je donela mnoge dobre stvari, kao i neke ne tako dobre. Ipak, ucinila je sport dostupnim najsirim masama, za gledanje, ucinila je sportske heroje jednakim ili i vise plasiranim od heroja iz drugih sfera zivota.

Kao klinac sport me zaista nije zanimao. Preciznije, nije me zanimalo pracenje sporta. Dok su moji drugari skupljali slicice i znali sve igrace u vecini reprezentacija i klubova, meni je to bilo prilicno nebitno. To se malo promenilo tako sto sam poceo da gledam tenis, ali kako toga nije bilo mnogo na TV-u, nije bilo od velikog znacaja. Istovremeno, voleo sam da se bavim sportovima, i bio sam cak veoma dobar u svemu tome. Znao sam pravila, trudio se da ih u igri postujem, da pravilno izvodim udarce i slicno. Navijao sam za Zvezdu, pratio njene uspehe, ali van toga, nisam imao posebnih interesovanja.
Sve se to promenilo jako brzo zahvaljujući nekolicini ljudi. A onda sam se zbog njih, i nekih drugih, i ja promenio.

Nastavi →

Zasto volim BizBuzz, i zasto vam je tamo mesto.

Možda o tome i ne treba da se priča, ali kako uvek ima neupućenih, hajde da ih uputimo. BizBuzz je jedna od najvećih Internet konferencija na ovim prostorima. Postoji od 2006. godine, održava se u Nišu, a lokaciju je menjala nekoliko puta, i od ove godine je u luksuznom hotelu „Tami Residence“. Za ovih pet godina, na bini, u publici, i u obaveznom kafanskom „networking“  delu, prodefilovali su svi relevantni ljudi na ovom našem lepom, malom, Internetu, kao i mnoštvo zanimljivih ljudi iz regiona. Na BizBuzz se ne poziva, BizBuzz se podrazumeva. On je deo kalendara obaveza svakog od nas, od onoga trenutka kada organizacioni tim objavi termin, i malo je toga što mu može preuzeti i zauzeti to mesto. A zašto je to tako?

Nastavi →

Zasto mislimo da je u Slobino vreme bilo bolje? I PayPal kao zlatna koka.

Danas slavimo jedanaest godina i dve nedelje od momenta kada se “desio narod”, kada smo “ih” oterali, i kada su došli, kako smo tada verovali – naši. Dobro, nije baš da slavimo i ove dve nedelje. Doduše, nije ni da smo slavili i ovih jedanaest godina. Već nekoliko godina, taj oktobar, svake godine peti u mesecu, obeležava se sve stidljivije i sve skromnije. Ipak, istorijska je činjenica da se to desilo, tada i ovde. To što se desilo, bila je verovatno najveća spontana demonstracija narodne volje u (slavnoj) istoriji ovog naroda. Erupcija svog, godinama sakupljanog, nezadovoljstva, oslobađajuća lavina dugo, strahom, potiskivanih emocija. Ali ovo nije politički tekst…

Nastavi →