Arhiva: April, 2012

Digital Day 2012 – uzivo sa lica mesta

Ove godine Digital Day u organizaciji IAB Serbia odigrava se u Domu Omladine. Program je otvorila Gabrijela Stjepanović informacijama o tome šta nas čeka danas, i šta su planovi IAB Serbia do kraja godine. Prvi govornik je bio Alain Heureux iz IAB Europe, koji je, kao i uvek do sada kada sam imao prilike da ga slušam napravio odličan pregled aktuelnosti na Online advertising sceni Evrope. Predstavio nam je koncept IAB-a, podelio sa nama neke informacije o samoj organizaciji, a ja vam prenosim najvažnije: IAB Europe ima kancelarije u 27 zemalja, najveći office je u UK gde ima 24. Osnovne vrednosti za koje se IAB zalaže su 4Pro: protect, prove, promote, professionalize. Svake godine izdaju se publikacije od kojih je Mediascope najpoznatija, a predstavlja detaljan presek stanja na 28. tržišta sa kojih IAB Europe ima informacije. Takodje, najavljeno je uvođenje markiranja oglasa posebnim simbolom koji će korisnicima davati link do informacija o tome na koji način je korisnik targetovan i kako svi ti sistemi funkcionišu. Alan je sa nama podelio probleme sa kojima se organizacija susreće širom Evrope, gde se posebno ističu problemi sa pravnim aspektima oglašavanja, nešto što je kod nas tek u povoju.  Nastavi →

Biznis lekcija: Pet neoprostivih gresaka u profesionalnom pozicioniranju na Internetu

Kao logičan nastavak na prošlonedeljni post o pozicioniranju na društvenim medijima, još par sitnica na koje bi trebalo da obratite pažnju. Većini ljudi koji traže saradnike ili zaposlene, funkcija je iznad forme, i forma postaje bitna samo u slučaju da je ono važnije ispoštovano do kraja. Ljudi obično na tim, važnijim stvarima prave greške, ne shvatajući zapravo šta su prioriteti.

Kada dobijete dokumentaciju par desetina ili stotina kandidata, nemate vremena i volje da čitate nevažne stvari. Da ilustrujem, najbolje da citiram velikog Džordža Karlina, koga sam prethodnih dana počeo ponovo da gledam (tople preporuke!) – “Zbog nekih od stvari koje sam govorio prethodnih godina, teško biste mogli zaključiti ovo, ali ja volim ljude. Zaista. Volim ljude, ali ih volim u malim dozama. Ne volim ljude u dužim vremenskim periodima. Dobri su mi kratko, ali kada pređemo minut, minut i po, ja negde moram jebeno ga pobegnem. Moj razlog za to, a možda i vi taj razlog delite sa mnom, je to što imam veoma nizak stepen tolerancije za glupa sranja.”

To je možda stav “matorog drkadzije“, ali taj stav deli često i većina drugih ljudi koji prosto nemaju dovoljno vremena na raspolaganju da bi ga trošili na stvari koje nisu važne.

Evo pet stvari koje sam primetio da ljudi često rade, a za koje smatram da su deal-breakeri.

Nastavi →

Biznis lekcija: Licno pozicioniranje na drustvenim mrezama i Internetu uopste

U prethodnih desetak dana, u dva navrata sam na AIESEC konferencijama u Nišu i Beogradu održao predavanje o ličnom i korporativnom pozicioniranju na društvenim medijima i Internetu uopšte. Ova tema verovatno nikada nije bila aktuelnija i važnija, a u situaciji u kojoj je sve više mladih koji se žale da uprkos diplomama fakulteta ne mogu da nađu (adekvatan) posao, ona dodatno dobija na značaju.

Prvo i osnovno – posla ima dovoljno, kvalifikovanih, vrednih, spobosnih ljudi, koji znaju svoju realnu vrednost – vrlo malo. Bez obzira na interesovanja i zanimanje, potraznja za kvalitetnim ljudima nikada ne jenjava i njih nikada nema dovoljno. Kvalitetni ljudi se stvaraju godinama, i to niko od mladih nada ne može biti odmah, ali… Biti u toku sa stanjem, pratiti i usavršavati se tokom studija znači doći kao mnogo spremniji “poluproizvod” pred potencijalnog poslodavca. Tada pokažite odgovarajući stav, budite (što sada vole da kažu) proaktivni, svesni svoje pozicije i vredni. Pozicije se grade onog trenutka kad se upiše srednja škola, a ne onoga trenutka kada se završi fakultet, i ako ste zaista došli u situaciju da završite fakultet, pa i neki master, i da za sve te godine nikoga  ko u svetu vaših interesovanja zaista vredi, niste dovoljno impresionirali da vam ponudi priliku, ili vas nekome preporuči, onda definitivno niste baš najbolje shvatili čemu tačno služi to kroz šta ste prošli. Nastavi →

Laki komad o radu i uspehu sa igranjem, pucanjem, plakanjem i po kojom istinom.

Do novca (a novac = uspeh za mnoge) može se doći na sledeća tri osnovna načina (kao i njihovim varijacijama i kombinacijama):

  1. Jedna sekunda sreće…
  2. Pet minuta “hrabrosti”…
  3. Deset godina rada…

Neko nepisano pravilo je da se o putu do uspeha ne priča previše jer, logično, u prvom slučaju nije pametno zbog ljudi iz drugog slučaja, a ljudi iz drugog slučaja ne žele da pričaju o neslavnim momentima iz prošlosti. Ljudi koji su prošli treću priču, o tome ne pričaju jer to nema ko da sluša, i jer im nije do prisećanja. Zašto nema ko da sluša? Vrlo jednostavno. Niko ne želi rešenje koje podrazumeva dug vremenski period i ogromnu količinu rada, svi bi najviše voleli vilinsku prašinu, čarobni štapić, ili neki sličan instant ili polu-instant scenario. Nastavi →

Biznis lekcija: Virtuelna vs. Realna odgovornost

Neko vreme me nije bilo. Razlog je bio preokupiranost veoma važnim projektom koji je prerastao incijalnog sebe i šireći se ubio moje slobodno vreme. Nedovoljno dobro planiranje, nedostatak sreće, objektivne i subjektivne okolnosti, tek, ono što mi je zaista važno i možda i najvažnije ove godine, nije završeno na vreme. Mnogo je ličnih stvari tu umešano, od kontakta i prijateljstva, do mojih ličnih interesovanja. Rizik je veliki, potencijalni gubitak fatalan, dobitak ogroman. Posao iz snova koji je polako ali sigurno oterao sebe do ivice provalije, a koji ćemo, verujem, sa iste umesto u ambis, poslati u stratosferu narednih dana. Nastavi →