Arhiva: June, 2012

Biznis lekcija: Male tajne kutije sibica

Prilikom pravljenja prototipa ključna stvar je postići glavnu funkcionalnost, ostalo je u drugom planu. Procedura je jasna – do it, then fix it as you go. Taj deo kada sve treba ispolirati je često toliko zapostavljen, da proizvod na kraju nikad ne postigne uspeh koji zaslužuje. Često je ključ napraviti proizvod koji je dovoljno dobar da postigne masovni uspeh, a ne napraviti proizvod koji je revolucionaran ali preskup, prekomplikovan, nedovoljno stabilan, izdržljiv i slično. I evo, prethodnih dana svi su pričali o tome čija je ideja tablet, ko je šta od koga ukrao i slično.

Prvi iole rasprostranjen tablet bio je Apple Newton (1993.), nakon njega je bilo dosta pokušaja nezavisnih malih kompanija ali ni jedan preterano uspešan, da bi konačno Microsoft napravio Microsoft Tablet PC (2001.), a kasnije je koncept prihvatilo nekoliko proizvođača koji su pravili notebook touchscreen hibride koji su u pojedinim segmentima tržišta pravili rezultate, ali generalno nisu postigli uspeh. Onda je, opet gotovo deset godina kasnije došao iPad (2010.) i napravio praktično potpuno novo tržište. Sada postoje stotine manje ili više iskopiranih uređaja na raznim operativnim sistemima (pre svega Androidu) koji žele da preuzmu primat. Sada imamo i Microsoft sa Surface-om. Trenutno stanje kaže da iPad drži oko 60% tržišta po broju prodatih jedinica, a da je prihod po uređaju nekoliko desetina puta veći nego kod Android uređaja. iPad je premium uređaj, ne gađa najniži segment tržišta, ne dolazi u 100 varijacija u veličini, rezoluciji, tipu ekrana, plastike i sl. iPad je postigao uspeh jer je ponudio dovoljno dobru stvar u pravom trenutku, i zbog toga je bio revolucionaran. Ista priča je bila i sa većinom drugih naprava koje je ljudska vrsta napravila. Nego… Nastavi →

Biznis lekcija: Razmisljajte kao da kutije nema

Stiven Spilberg je jedan od retkih ljudi koji su suštinski promenili filmsku industriju. Rođen u porodici ortodoksnih jevreja, tokom odrastanja je često bio predmet podsmeha vršnjaka, a u par navrata ga je to koštalo i krvavog nosa i modrica. Ipak, po završetku srednje škole, preselio se u Kaliforniju i u dva navrata pokušao da upiše Univerzitet Južna Kalifornija, odsek za Pozorište, Film i TV, i oba puta je odbijen. Nakon toga upisao je kalifornijski Državni Univerzitet, od koga je ubrzo odustao, i tada se odlučio da radi kao volonter u sektoru za montažu u Univerzal studijima. Fakultet je završio 2002. godine, četrdesetak godina nakon upisivanja. Tokom volontiranja u Univerzalu, dobio je priliku da snimi kratki film Amblin. Po tom filmu je kasnije njegova producentska kuća dobila ime, a kada je film video jedan od potpredsednika Univerzala, postao je najmlađi režiser sa dugoročnim ugovorom u istoriji te producentske kuće. Nastavi →

Biznis lekcija: Pacovi su pametniji od ljudi

Zamislite da imamo laboratoriju i u njoj pacova. Napravimo mali eksperiment. Napravite instalaciju sa devet tunela i na kraj jednog od njih stavite sir. Recimo sedmog. Zatim pustite pacova da traži sir. On će mirisati, mirisati, tražiti i ispred kog tunela oseti najjači miris, tu će ući i doći do sira, a zatim ga pojesti u slast. Sutradan uradite istu stvar. U isti tunel postavite sir i pustite pacova da traži. Ponavljajte to još nekoliko dana. Posle nekog vremena, pacov će po automatizmu tražiti sir u sedmom, bez da prethodno onjuši ostale tunele. Hranite ga tako još neko vreme. Onda jednog dana prebacite sir u tunel broj tri. Pacov će ući, uleteti u tunel broj sedam i kada tamo ne nađe ništa, onjušiti ponovo, i prateći njuh izaći iz tunela, protrčati ispred svih, i kada ispred trećeg oseti jači miris, ući, naći i pojesti.

Nastavi →

WAVE 6 – Srbija i svet na drustvenim medijima

Zahvaljujući agencijama Universal Media i Fastbridge imali smo juče prilike da pogledamo zanimljivu prezentaciju a zatim i panel diskusiju o nacinu na koji brandovi u svetu i kod nas koriste društvene medije. Wave 6 je predstavljen u maloj dvorani Beogradske filharmonije, a ovo, šesto izdanje istraživanja koje se od kraja 2006. godine sprovodi širom sveta. Prvo izdanje je uključivalo 7500 ispitanika u 15 zemalja, a peto, u kome je i naša zemlja po prvi put postala deo globalnog istraživanja, sprovedeno je u 54 zemlje na uzorku od preko 37000 ljudi. Ove godine brojke su još impresivnije, deo istraživanja je postalo i 8 novih zemalja, a po prvi put su u njemu i Hrvatska i Makedonija. Nastavi →