Arhiva: August, 2012

Web Fest .ME 2012. – Budi deo zaista dobre price!

Par činjenica. WebFest je najbolja ”internacionalna” konferencija u regionu. I ove godine dovodi nekoliko velikih zvezda, i nekoliko ljudi koji ne deluju na prvi pogled spektakularno, ali priče koje prenose – raznose. I ove godine postoji mnogo načina da relativno povoljno pobegnete na tih nekoliko dana do Budve, odmorite se, napunite se pozitivnom energijom, udahnete malo morskog vazduha, i sa njim malo zvezdane prašine. Poslušate li vodič za konferencije, tih nekoliko dana doživećete fenomenalne stvari sa neverovatnim ljudima i to ćete pamtiti i zato ćete se WebFest-u uvek vraćati. I nije stvar u tome što Web Fest u fizičkom obliku predstavlja nekolicina neverovatnih ljudi, Nataša, Maja, Srdjan, Ivan, Nikola, Igor, Pedja, Vanja, Maša i ostali… već u tome da je Web Fest deo svih nas koji smo prošle godine bili i koji ove godine imamo dilemu samo o vidu prevoza koji ćemo koristiti i lokacije na kojoj ćemo spavati. Nastavi →

Preporuka: Weekend beg na granicu bivse Juge

Vikend za nama, sa nekolicinom prijatelja, proveo sam u Hotelu Habakuk u Pohorju nadomak Maribora u Sloveniji. Krenuli smo u petak oko dva popodne, i predveče, nekih petstotinak kilometara kasnije, posle dve granice, stigli na odredište. Razlog zbog kog sam se odlučio da se uputim u Sloveniju bio je krajnje neuobičajan, obzirom da sam 3 dana ranije stigao iz Londona. Želja mi je bila da isprobam, za mene, nesvakidašnji koncept – odmor na kome ću se odmoriti. Beg od nekoliko dana koji će mi napuniti baterije, vratiti mi spavanje u normalu, i resetovati me da spreman dočekam izazove radne nedelje, i nadolazeći septembarski haos. Nastavi →

London 2012: Kraljica, princeza, vitezovi i heroji

Trebalo mi je malo vremena da probam da formulišem emocije i kanališem energiju upijenu ovih nekoliko dana. Dok gledam kako autobus sa Olimpijcima stiže pred skupštinu grada, polako mi se puls nakon sedam dana vraća u normalu… Uprkos svim pehovima, nepravdama i nesrećama mi smo bili isti kao Argentina, bolji od Belgije, Finske, Bugarske, Portugala, Grčke, od milijardu Indusa… Gledam kako ovi neverovatni mladi ljudi sa osmehom na licu izlaze na terasu, mesto na kom su stajali najbolji od najboljih prethodnih 17 godina. Tamo su gde im je i mesto. Među onima koji su nam uvek vraćali osmeh na lice, veru u život. Oni koji su kročili na tu terasu, zauvek će biti deo naših srca, i zlatnim slovima upisani u istoriju ove male, ali ovog puta sa pravom, ponosne zemlje. Milica i Ivana, budućnost su ove zemlje, Andrija – medalja i finale čovek koji još mnogo može da da, Delfini – grupa vitezova koja nas je razmazila i navikla na uspeh – oni koji su sebi davno rekli – da nije nemoguće, ne bi bilo interesantno. Veličanstveni Milorad, Velja, Zorana, Jasna, Emir, Asmir, Mihail, Marko, Nemanja, Nikolina i Olivera, Dmitri, Novak, Janko, Ana, Nenad… imali su sve, samo im je malo zvezdane prašine falilo… heroji koji su nas radovali i koji će nas radovati još ko zna koliko puta… Nastavi →

London 2012: Olimpijske igre u prestonici Evrope

Dremam, vodeći se rasporedom po kome u tom trenutku ne nastupa niko od naših u Londonu. Modularno spavam već danima, ležem rano ujutru, ustajem čim krenu naši sa kvalifikacijama, pa u pauzama ako uhvatim još malo sna, uhvatim. Dremam, odzvanja Dule Korać… Zvoni telefon. Sobom se prolama himna naših života i ovog vremena. Dok odzvanja prvih par stihova, u polu snu tražim telefon. Pritiskam čarobno zeleno dugme. S druge strane žice dobro poznati glas…  Nastavi →