Arhiva: March, 2013

Biznis lekcija: Mi se vise trudimo

Pa da nastavimo gde smo stali, gospodin Townsend došao je do najbolje agencije. Izneo je svoj problem – tržištem je dominirala kompanija Hertz, a nekoliko manjih se borilo za mrvice. Kako su se stvari dalje odvijale, opisao je u knjizi “Up the organization”, a ja ću vam prepričati jedan deo toga. Jedan od ključnih problema sa kojim su se susreli je bila činjenica da imaju značajno manji budžet na raspolaganju od lidera na tržištu. Oko pet puta manji, optimistično gledano. To je značilo samo jedno – citiraću Winstona Churchilla – We have no money, we will have to think. Bernbach je Townsendu rekao sledeće – Ako želite da postignete takav efekat, dajte nam devedeset dana da upoznamo vašu kompaniju i biznis kojim se bavite. Mi ćemo nakon toga kreirati kampanje, a od vas očekujemo da sve što napravimo objavite. Ako budete spremni na to, svi moji ljudi će na vašoj kampanji raditi danonoćno. Na prvi pogled neuobičajan zahtev, koji je Bernbach objasnio sledećim rečima – Većina klijenata naš rad pre objavljivanja provlači kroz proces odobravanja. Tom prilikom se najčešće umanjuje vrednost rada i korekcijama često ubija inicijalna ideja i poruka. Townsend je pristao. Nastavi →

Biznis lekcija: Njegovo velicanstvo – broj dva

Možda na prvi pogled deluje strašno biti iza prvog, biti prva pratilja, ali zapravo, to ne mora uopšte izgledati tako. Zapravo, nemoguće je da svi budu prvi. I to je jasno na prvi pogled, ali to je nešto što često potiskujemo. A uloga drugoplasiranog je često jako važna. Neretko su oni podjednako zaslužni za veličanstvene rezultate, jer su svojim kvalitetom naterali one prve da dodju do maksimuma ili granice svojih mogućnosti. Oni su goniči, oni su ti koji najboljima ne ostavljaju prostor za predah i odmor, oni su tu kada prvi zakažu. Ipak, tačno je da to drugo mesto znači i da smo bili prokleto blizu tome da budemo najbolji, ali nismo u tome uspeli. Srebro je lepo, ali nemojmo se zavaravati da sija kao zlato. Možda smo moralni pobednici? U poslu stvari stoje malo drugačije…  Nastavi →

Svakom gradu treba (barem) jedan Webiz

Ovog weekenda imao sam čast i sreću da sa nekolicinom prijatelja budem gost konferencije Webiz u Zrenjaninu. Kažem gost, jer za razliku od poslednih nekoliko puta gde sam obično bio formalni ili neformalni deo organizacije, ili dao programa, ovaj put sam zaista imao prilike da se opustim i uživam, i verujte, zaista mi je prijalo. Organizatorima, pre svega Vladimiru Kovaču iz Creative Media Art, iskrene čestitke na izuzetnom događaju. Čovek koji je još jednom pokazao da, uprkos sjajnom timu, ipak organizator mora da bude sve – nekad klovn, nekad turistički vodič, nekad psihoterapeut, nekad stolar, nekad serviser računara i još 1001. zanimanje. Ovaj veseli buca dao je ovom događaju toplu ljudsku notu i mnoge trenutke koje smo doživeli ovih nekoliko dana u učinio neprocenjivim.

Nastavi →

Freelanceri u Srbiji, Elance misli na vas.

Ono o čemu se prethodnih nekoliko meseci priča danas je dobilo i konkretan epilog na konferenciji za medije kompanije Elance. U pitanju je vodeća svetska platforma za rad preko interneta. Danas više od 500,000 firmi i 2 miliona freelancera koristi Elance u više od 170 zemalja. Godišnje više od milion poslova bude ponuđeno preko ove platforme. Sve to ne bi bilo nama toliko interesantno da vec godinama u nazad veliki broj ljudi iz Srbije ne radi preko ove platforme i gradi reputaciju naše zemlje (vrlo impresivno, dodaću) na ovom tržištu poslova. Iz kompanije su najavili da ozbiljno planiraju da prošire svoje aktivnosti u našoj zemlji, jer statistike govore da smo po kvalitetu i obimu posla među najboljima u svetu. Konkretno, u do sada Srbija je više od 5 miliona dolara zaradila na Elance, i godinu završila kao 12. na svetu i 5. u Evropi, ispred Australije, Nemačke, Španije, Italije, Nemačke, Francuske, Turske i drugih. Nastavi →

Hakovanje sistema u Srba – tragikomedija.

Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. Danas je hvala Bogu (iako ne mislim da se isti tu mnogo pitao) dobro, koliko je to kod nas uopšte moguće. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Nismo imali mnogo stvari, ali smo zato svaku novotariju beskrajno cenili, pazili i mazili. Kada smo dobili video rikorder to je zaista bio praznik u celoj kući, u svih tih 15ak kvadrata u kojima smo bili podstanari. Otvorili smo kutiju, tata je uzeo da čita uputstvo i kada je utvrdio kako sve ide, povezao je uređaj. Logično, zar ne? Nastavi →

Vredi pogledati: Inside the actors studio

Pre 19. godina profesor Džejms Lipton, dekan jedne od najpoznatijih škola glume (Actors Studio Drama School) u SAD, počeo je snimati emisiju “Inside the Actors Studio”, koja se danas prikazuje u 125 zemalja. Ovaj šou predstavlja verovatno najbolje biografske zapise i intervjue sa onima koji su oblikovali filmsku umetnost i televiziju prethodnih godina. Publika predstavlja najtalentovanije mlade glumce, a u više od 240 epizoda do sada emitovanih bilo je više od 80 Oskarovaca.
Nastavi →