Arhiva: September, 2013

Mainstream: Kako se kalio hosting

Već neko vreme želim da napišem tekst o ljudima koji su učinili da poslednjih par godina svi mi koji držimo posećenije sajtove počnemo razmišljati o nečemu što smo mislili da je nemoguće – da preselimo sajt sa servera iz Nemačke, Holandije, Amerike, ko je gde bio, u Srbiju. Dobar deo nas je to i učinio. Ja još pre 3 godine. I nisam se ni sekunda pokajao. Naprotiv, prezadovoljan sam. A to su i utisci većine. Postali smo prijatelji, mnoge stvari radimo zajedno, jedni drugima pomažemo da, uprkos svom sranju koje nas okružuje, raširimo krila. Nisam umeo da napišem taj tekst… ali oni jesu.

Kao i u „stvarnom“ životu, svima je potreban krov nad glavom, pa ne čudi da je baš hosting jedna od najčešće traženih reči na Internetu. Svakog sata Guglu, Fejsbuku i drugim liderima u prikupljanju novca od on-line oglašavanja sliju se stotine hiljade dolara na ime reklama raznoraznih hosting ponuda. Na svakom „ćošku“ vreba još jedan oglas za najbolji hosting. No, i pored velikih reči u oglasima, iskustva sa većinom (stranih) hosting kompanija nisu nimalo sjajna. Nastavi →

Biznis lekcija: Kad macke nema…

Pre nekoliko godina u jednom indijskom rezervatu za slonove rendžeri su našli ubijenu ženku. Telo je bilo izranjavljeno i krvavo. Nije to bio prvi slučaj, dešavalo se i prethodnih godina, ponekad. Često su imali probleme sa lovokradicama koji pokušavaju da dođu do slonovače. Kroz par dana, našli su još jedan leš. Ista priča. Dešava se, nije prvi put, ali ipak… Kroz nekoliko dana, našli su još jedno telo. Neorganizovani, sa nedovoljno ljudi i sredstava, gledali su kako se tela pojavljuju dok su pokušavali da uklone i sahrane postojeća. Kroz nekoliko nedelja – bilo ih je desetak. Bilo je jezivo. Pomislili su da su lovokradice. Slonovača je bila na ceni. Ali ženke nemaju kljove, a samo su ženke žrtve. Zašto bi onda bilo ko sa strane to radio… Rane su bile različite, nekad po telu, nekad po glavi… Jedino što je bilo isto za sve su povrede i krvarenje zadnjice i zadnjeg para nogu. Sve je ukazivalo na samo jedno – ubica je pomahnitali mužjak. Nastavi →

Biznis lekcija: Ok je plasiti se, ali…

Ok je plašiti se. Džon Vejn (John Wayne) je rekao da hrabrost nije odsustvo straha već kada uprkos tome što ste preplašeni ipak osedlate konja i krenete u boj. Zaista. Strah je i dobar motivator. U stanju je da nas natera da uradimo stvari za koje nikada nismo verovali da možemo. Odličan je odbrambeni mehanizam. Dobar je i kao argument. Često čini da uvidimo nešto što bi nam na prvi pogled promaklo. Kada god razmišljamo o bilo čemu, on je uvek tu negde… kao pozadinski proces koji radi svoj deo posla. Strah je osnovni mehanizam preživljavanja. Dokle god je opravdan, uglavnom je koristan. Nekada bi možda želeli da ga nema, pa mnogi od nas pokušavaju treningom da ga kontrolišu. Problem nastaje kada dozvolimo da nas strah zaslepi, pomuti razum i preuzme kontrolu. Herman Melvil (Herman Melville) je pre vek i po napisao po istinitoj priči roman Mobi Dik. Ipak, malo ga je izmenio u odnosu na realnost. Nastavi →

Caffe Flert – malo drugaciji caffe restoran

U neposrednoj blizini Beogradske arene, u moru kafića i restorana ima jedan poseban. Nije poseban po tome što ima prijatno osoblje, lepu baštu, dobru muziku – iako su to sve činjenice. Poseban je jer ima krajnje neočekivan meni. Nije egzotičan, nije hipsterski, nije fensi. Iako je atmosfera prijatna, ambijent lep, ekipa dobra – nije ni to razlog zbog koga dolazimo tamo. Tamo smo jer pored odličnog menija, svaki dan imaju desetak kuvanih jela za ručak, nešto zanimljivo slatko, a i doručak je vrlo raznovrsan. Recimo taj doručak – u većini sličnih kafića u gradu postoji u sličnoj formi. Nekoliko omleta sa različitim dodacima, viršle, sendviči, eventualno prženice. U Flertu ćete dobiti i fenomenalne burgere, ali i kačamak, palentu pa i poparu. Onakve kakve ih je keva spremala. To je razlika… Sve ostalo je super, ali ovo je razlog zbog koga svaki dan jedva čekamo da naletimo i proverimo čega ima. Nastavi →