Arhiva: February, 2014

Kako da zaista dobro pisete…

Svako od nas ima neku dobru priču. Dobre priče su razlog zbog kog život generalno ima smisla. Ipak, da bi priča bila zaista dobra, mora se i dobro ispričati. Tek tada, ta i takva priča postaje besmrtna. Umetnost lepog pisanja, ako i one druge, teško je uokviriti pravilima. Gotovo je nemoguće napraviti recepturu i proceduru. Ipak, verujem da će vam naredni redovi značiti, naterati vas na razmišljanje, i možda učiniti da neki vaši tekstovi budu bolji.

Nastavi →

Biznis lekcija: Koliko kostas, a koliko vredis?

Često u poslovima koje radim imam prilike da sa klijentima ili kolegama diskutujem i pregovaram oko cene. Zapravo, poslednjih godinu i po, dve, taj tip diskusije je mnogo zastupljeniji nego u periodu pre toga. Činjenica je da lepih poslova ima manje, da su budžeti skromniji, da napetost raste, a samim tim i očekivanja, i da to u mnogim slučajevima čini da se u koži koju nosimo, osećamo mnogo manje prijatno nego što bi trebalo. Ako na sve dodamo i poplavu šarlatana i kamikaza, koji ubijaju tržište i uzimaju poslove iako znaju da im nisu dorasli, jer se nadaju da će imati sreće, a ako se to i ne desi, mogu da pokušaju da razvuku sve u beskrajnost. Lokalno, sve je manje zdravih priča, sve je manje kvalitetnih ljudi. Svi se okreću Americi, Kanadi, Nemačkoj, Britaniji i slično. Lakše je, a i sigurno bolje za njih. I razumem ih, zaista. Mislim da izraz mala bara, mnogo krokodila, ne oslikava stanje, iako ga često koriste. Više je situacija da jezero presušuje, a par velikih i mnogo malih riba kreću u borbu za goli život. Ipak… nije nemoguće, samo je teško. Nastavi →

Biznis lekcija: Ucenje na tezi nacin.

Ako bacite pogled na prvi red svoje tastature primetićete da tamo piše QWERTY i tako redom. Verovatno ste se mnogo puta zapitali zašto nije ABCDEF, ili neki drugi logičniji raspored. Tako je već godinama… pogledajte svoj smartfon, laptop, tastaturu vašeg računara, pisaću mašinu ako je posedujete i tako dalje. Tako je i počelo, pre oko 150 godina, sa pisaćim mašinama, čudu tehnike koje je tada postajalo sve važniji i važniji deo svakodnevice. Mehaničke pisaće mašine funkcionisale su tako što je u gvožđu izliveno slovo na vrhu metalne trakice udaralo po traci natopljenoj mastilom, a to mastilo je ostavljalo trag na papiru. Na samom početku, tasteri su bili poređani po alfabetu, međutim, vrlo brzo je nekolicina daktilografa postala toliko brza, da su često zaglavljivali i upetljavali metalne trake na čijem vrhu su bila slova. To je pravilo probleme, otisci nisu bili lepi i čisti, nekada je dolazilo i do kvarova. Relativno jednostavan sistem nije bilo moguće optimizovati tako da mašine budu brže, prosto zavisilo je od brzine onoga ko je koristi. Ipak, postojala je i druga varijanta… Mašina nije mogla biti brža, ali su ljudi mogli biti usporeni. Rešenje je bilo da se najčešće korišćena slova (u engleskom E, T, A, O, I, N, S, H…) stave na mesta na tastaturi gde je do njih najteže doći, i obrnuto ona koja se najmanje često koriste (u engleskom Z, Q, X, J, K, V, B, P, Y…) na ona koja su dostupnija. Na taj način napravljen je QWERTY raspored – najnefikasniji mogući raspored. I problem je rešen.

Nastavi →