Arhiva: May, 2014

WorldofVolley.com – odgovor na svako pitanje iz odbojke

Kao što mnogi od vas koji ovo čitaju, a koji me poznaju od ranije već znaju, da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom. Za najlepši period svog odrastanja upravo vezujem ljubav prema lopti – onoj odbojkaškoj, tada još uvek beloj. Zemlja u kojoj smo živeli bila je u takvom stanju da su jedino uspesi sportista ljudima mogli da vrate osmeh na lica, makar na kratko. I tu i tada, nastale su generacije  koje će promeniti istoriju sportova kojima su se bavili. Ljudi sa ogromnim srcem, koji su uz to bili i neprikosnovene sportske veličine. Dočeci kod skupštine bili su nešto što je ujedinjavalo ceo narod. Navikli su nas na borbu, na uspeh, na izuzetnost. Košarkaši su carovali planetom, vaterpolisti počeli da se bude, ali su najiskrenije emocije uvek bile rezervisane za odbojkaše. Sport u koji smo se kao narod zaljubili. Zbog lepote igre, zbog čistoće pokreta… ali pre svega – zbog njih. Oni su grupa divnih momaka koja se pojavila tiho, i koja je narednih deceniju i po pomerala granice mogućeg u sportu za koji pre njih nismo ni znali. Ličnim primerom učinili su da gomila dečaka i devojčica krenu njihovim stopama. Od Grčke ’95 počela je naša odbojkaška bajka… Glavni likovi bili su Dejan Brđović, Željko Tanasković, pokojni Žarko Petrović, Boba Kovač, Goran Vujević, braća Grbić, a dirigent ovog orkestra bio je Zoran Gajić. Posle uspeha u Atini, dolazi Atlanta, i još jedna bronza. Jedini koji su sa osmehom na licu mogli da izađu sa megdana sa našom, plavom četom, bili su Italijani sa najjačom generacijom u istoriji odbojke (Gardini, Bernardi, Graina, Papi, Tofoli, Zorzi, Sartoretti…) i čudesni Holanđani na čelu sa braćom van de Goor i Peterom Blange-om. A onda se pojavio jedan novi klinac. Mršavi nišlija koji je pravio čuda u Partizanu. Malo ko je verovao da će ovaj momak postati jedan od najvećih koji su ikada izašli na taraflex. Možda i najveći. Nastavi →

Biznis lekcija: Ponekad ideje dolaze sa najneocekivanijih mesta

Geri Gilmor (Gary Gilmore) je u zimu 1976. ubio dvoje ljudi u američkoj državi Juta. U dva dana, ubio je prvo prodavca na pumpi, a zatim i menadžera lokalnog motela, iako su mu i jedan i drugi dali novac koji je tražio. Nakon toga, odlučio je da sakrije pištolj i zakopa ga, ali je uspeo da se upuca u ruku. Iako je previo ruku najbolje što je mogao, kada je došao do obližnje mehaničarske radnje gde su mu popravljali kola, radnici su primetili, a kasnije ih je, zajedno sa policijom krvavi trag odveo do mesta gde je bio pištolj. Gilmor je uhapšen, i smešten u pritvor do suđenja. Na pitanje, zašto je to uradio, rekao je da mu je dosta života. Nakon dvodnevnog suđenja, osuđen je na smrt. Mogao je da bira, u Juti su tada osuđenici mogli da biraju između streljanja i vešanja. Odlučio se za streljanje, i rekao svima koji su hteli da se umešaju i odlože smrtnu kaznu da ga ostave na miru. Nastavi →

Digital Day 2014 Uzivo: Povezani u pokretu

I ove godine imam tu čast da live bloggujem sa najvažnijeg strukovnog skupa godine – Digital Day 2014, u organizaciji IAB Serbia. I ove godine, domaćin ovog pretižnog dešavanja je Dom Omladine, a tema je „Povezani u pokretu” (Connected in Motion), trend i specifične navike u ponašanju savremenih potrošača, koji su konstantno međusobno povezani preko popularnih društvenih mreža, a zahvaljujući rastućoj popularnosti smart telefona i tablet uređaja – čak i dok su na ulici, u školi, kancelariji ili gradskom prevozu.

Na otvaranju konferencije obratio nam se Vladimir Aranđelović,  predsednik borda IAB Srbija i media manager u kompaniji Direct Media. Nakon kratkog pozdravnog govora, predstavio nam je rezultate Mind Take istraživanja za ovu godinu. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je neočekivano veliki rast Internet penetracije u Srbiji, od čak 6%, što nas dovodi do ukupne brojke od 59%. Osim toga, zabeležen je očekivani rast upotrebe prenosnih uređaja, pametnih telefona i tableta za konzumaciju sadržaja online. Što se tiče upotrebe društvenih mreža, primetan je rast upotrebe pametnih telefona (Android je dominantan na tržištu), a statistike kažu – Facebook Srbija koristi 48% sa računara, 8% sa telefona/tableta, 38% sa oba uređaja, a samo 6% kaže da ne koristi ovu mrežu. U slučaju Twittera, 14% sa računara, 7% sa prenosnih uređaja, 10% sa oba, a 68% ne koristi. Brojke za Google+ su visoke, ali smatramo da ti podaci nisu realni zbog činjenice da svi Android uređaji imaju po defaultu integrisanu ovu mrežu, ipak, brojke su 33%, 6%, 17%, a 44% ne koristi. Od zanimljivosti kod drugih mreža, možemo reći da je najveća upotreba sa prenosnih uređaja kada je Instagram u pitanju – 12%, da LinkedIn sa računara koristi 2% više ljudi nego Twitter – 16%, a ostale društvene mreže čine mali procenat jer samo 14% ljudi kroisti Ask.fm, 14% Pinterest, a 12% Foursquare. Osim toga, navike korisnika su takve da čak 35% korisnika svaki dan koristi Facebook, 12% Google+, 11% Instagram, 9% Twitter, što je i dominantan način konzumiranja ovih sadržaja. Što se tiče navike korisnika, internet najviše koriste u periodu od 18:00 do 00:00 (54%), a tokom radne nedelje i u periodu od 06:00 do 10:00 i od 10:00 do 12:00 (po 29%). Takođe, još jednom je ponovljeno da je rast tržišta digitalnog oglašavanja 2012 > 2013 bio 13%, a u apsolutnim brojkama rast je sa 14.2 miliona EUR, na 15.9 miliona EUR. Korisnici iz Srbije i dalje najviše posećuju pretraživače (92%), čitanje vesti 77%, društvene mreže 67%, video 57%, 23% sluša radio, 10% gledaju TV online i tako dalje. Nastavi →