Arhiva: May, 2015

Šta je potrebno da znam za posao virtuelnog asistenta?

Često pričam o radu preko Interneta, i jedna od stvari na kojoj insistiram je – ako ste dizajner, developer, admin, vrlo verovatno možete naći posao. U toj struci svako ko je iole kvalitetan i ko želi da uči i usavršava se, može naći lako posao. Potražnja je mnogo veća nego ponuda, i biće tako sigurno još neko vreme. Naravno, to podrazumeva da ljudi budu svesni svojih kvaliteta, da znaju šta znaju, a šta ne znaju, a to je često problem, ali svakako taj profil ima manji problem. Ono što ja lično vidim kao najveći potencijal za mnoge su poslovi koji nisu striktno IT. Nisu toliko zahtevni u tehnološkom smislu. To su poslovi unosa podataka, pisanja, prevođenja i slično, a najtraženiji profil tog tipa koji ljudi traže su virtuelni asistenti. Nastavi →

Live blog: Digital day 2015 – Show me the money!

I ove godine, treći put u nizu, prenosiću uživo dešavanja sa Digital Day-a u organizaciji IAB Serbia. Ove godine konferencija će biti će fokusirana na najvažnije teme za sve marketinške stručnjake – Kako povećati kontrolu nad investicijama u oglašavanje i osigurati najveći mogući ROI? Kako Tom Cruise u liku Jerry Maguire-a u istoimenom kultnom filmu kaže – Show me the money!

Kao i svake godine do sada, tokom trajanja konferencije objavljivaćemo najzanimljivije podatke i izjave, a na kraju će vas čekati galerija fotografija. Imajte u vidu da događaj prenosimo direktno, pa rečenične konstrukcije neće biti baš najsrećnije uvek 😀 Nastavi →

Tenis: Ljubav na prvi pogled i za ceo život

Tenis je bio prvi sport koji sam zavoleo i počeo da pratim. Imao sam samo pet godina. Moj ujak Marjan, moj idol i jedan od najvažnijih ljudi u mom odrastanju, igrao ga je od detinjstva, i svaka prilika da sa njim odem na neki od otvorenih terena u Košutnjaku bila je pravi praznik. Prvo sam naučio šta su forhend i bekhend, i kako se savijaju kolena kad izbacuješ loptu pri servisu, pa tek onda tablicu množenja. Tada smo imali Moniku, Bobu i Gorana, i njihovi mečevi na TV-u se nisu propuštali. A svako je imao i svoje favorite: moj je bio Beker, verovatno zbog toga što je jedini bio “žut” kao i ja u tom periodu, ujakov je bio Muster. Onda su došli neki drugi heroji: Sampras, Agasi, Kuerten, Has, Rafter, Hjuit, Ančić… I otpadnici koje smo voleli možda i više od njih – Rios, Nalbandian, Bagdatis, Gonzales… Večni mađioničar Santoro.

Nastavi →

Biznis lekcija: Ako deluje previše dobro…

U malom italijanskom gradiću Lugo, u pokrajini Emilija-Romana, 1882. godine rodio se Karlo Ponzi (Carlo Ponzi). Devedeset godina ranije, u istom gradiću rodio se Đoakino Rosini (Gioachino Rossini), jedan od italijanskih muzičkih velikana i najveći kompozitor opera. On nema nikakve veze sa Karlom, ali da se rodio u neko drugo vreme, sigurno bi i o njegovoj priči napisao operu. Karlo je odrastao u dobrostojećoj italijanskoj porodici, i kao mladić je radio u pošti. Posle fakulteta, odlučio je da napusti Evropu i sreću potraži u Americi. To i nije bilo tako retko među Italijanima u to vreme. Kada je stigao u Ameriku, od cele ušteđevine, ostalo mu je samo $2.5. Sve ostalo prokockao je u putu. Nije znao jezik, pa je radio razne fizičke poslove. Našao je posao u restoranu, prao je sudove i spavao na podu. Vremenom, napredovao je do konobara, ali su ga ubrzo najurili jer je varao mušterije na kusuru.

Nastavi →