Arhiva: December, 2015

Da li znate nekog superheroja kome treba pomoć da promeni svet?

Dok sam odrastao bio sam radoznalo dete. Kažu da bih bio u stanju da se igram sam satima, bez da ikoga uznermiravam ili smetam. Lego kocke, i slične igračke koje podstiču kreativnost, bile su mi omiljene. Ali, u to vreme, za većinu porodica, pa tako i moju, to je često bilo nedostižno. Srećom, moj superheroj – ćale, koristio je svaki slobodan trenutak da zajedno samnom nešto majstoriše i pravi. Imao sam fantastične mačeve, ceo set arsenala koje su nosile Nindža Kornjače i He man, i gomilu drugih igračaka koju smo nas dvojica skicirali, a zatim pravili od drveta, farbali, lakirali. Kasnije je došla i elektronika i moja fascinacijama LED diodama, a onda i Dečije sveznanje, koje sam prvo terao druge da mi čitaju a onda sam i sam to besomučno radio. I dan danas tvrdim, ko nauči ono što je pisalo u tom predivnom serijalu, može bez problema završiti osnovnu sa odličnim, bez da otvori udžbenike. Nikada neću zaboraviti zaprepašćenu facu učiteljice u prvom razredu kada sam joj objasnio da to što njoj liči na uvijenu slaninicu zapravo predstavlja dezoksiribonukleinsku kiselinu. Iako, generalno, te komplikovane reči tada nisam baš sjajno znao da izgovorim, ovo sam ispalio kao iz topa, jer sam toliko čitao o svemu tome da bi bilo u najmanju ruku čudno da to nisam znao.

Nastavi →

Gde god nađeš dobar cloud, ti backup posadi!

Da li redovno radite backup podataka? Makar onih stvarno važnih? Slobodno budite iskreni, nismo ovde da bilo koga osuđujemo…

Veliki problem sa prevencijom je što niko ne razume važnost iste dok ne dodje u poziciju da se kaje. A tada je kasno. U idealnom svetu, učili bi na greškama drugih, ali mi to ne radimo. Verujemo da se neće nama desiti, pa nismo mi valjda toliki baksuzi… A statistika je neumoljiva.

Nekada to i nije bilo tako jednostavno… 1922. godine Hedli Hemingvej (prva od četiri Ernestove žene) putovala je vozom od Pariza do Ženeve, gde ju je čekao suprug, tada cenjeni mladi novinar, koji je izveštavao sa velike mirovne konferencije. Sa sobom je ponela kofer u kome su bili spakovane sve Ernestove beleške za knjigu koju je pripremao. Tokom putovanja kofer je misteriozno nestao iz kupea. Čim je primetila obavestila je konduktera, ali avaj, kofera nigde nije bilo. Kada je stigla u Ženevu, bila je izbuezumljena, nije bila u stanju ni da govori. U prvom trenutku Hemingvej nije bio siguran šta se desilo, a kada mu je konačno rekla, ponadao se da možda ipak nije sve izgubljeno. Ipak je, seća se, napravio brojne indigo kopije, koje su sigurno ostale u Parizu. Iako mu je ona rekla da je ponela sve, ipak je zamolio kolege da ga odmene u poslu, i uputio se u Pariz. Ali Hedli je bila u pravu, sve je bilo izgubljeno… Meseci rada nestali su. Srećom, on nije odustao, ali koliko nas ima tu snagu volje?

Nastavi →