Biznis lekcija: Akcija, akcija, akcija!

Kažu da se novčićem može rešiti svaka dilema… Ne zato što će ishod bacanja doneti neki beskrajno vredan zaključak, već zato što ćete onog trenutka kada novčić napusti ruku znati koji od dva moguća ishoda više želite. A kada nešto želite, najvažnije je da krenete na tome da radite. I najteže. Jer svi smo naučeni da čekamo da se stvore idealni uslovi, idealna prilika i da se sve kockice poklope, da bi nešto počeli, a toga u realnom životu nema. Zato je najvažnije sebe da nateramo da prelomimo i krenemo u nekom smeru, makar on bio i pogrešan. Ako je pogrešan, okrenućemo se u hodu, ali ćemo se kretati.

Davno sam čitao o tome da je najbolja strategija u menadžmentu potekla iz vojske, a glasi – kreći se i pucaj. Funkcioniše jednostavno – pucaš na neprijatelja, istovremeno se krećući prema njemu. Kada pucaš, njemu je teže da odgovori, a što si mu bliži to ti je lakša meta. Napad je najbolja odbrana, takoreći tiki-taka strategija, dokazala Španija na poslednjih par prvenstava i Barcelona mnogo puta. Što ste više u posedu lopte, to ste manje primorani da se krećete, to je protivnik umorniji, kada je lopta kod vas ima manje šanse da dođe u poziciju za napad, bottom line – Španija je tim sa najmanje primljenih golova, najmanje šuteva na njihov gol, i najviše utakmica bez primljenog gola.

Moguće da spadate u krug bezgrešnih, kojih je naš internet, u poslednje vreme pun, pa ako je to slučaj, onda ovo verovatno i nije tekst za vas. Ako ste pak među onim malim brojem realnih i grešnih, onda možda iz ovih redova naučite nešto novo. Naime, svi mi,  pravimo greške, manje ili veće, češće ili ređe. One su sastavni deo svakog rada, svake akcije i jedini način da ih izbegnete je da – ili ne radite ništa, ili da ste više biće. Grešimo i to je sastavni deo onoga što jesmo i onoga što ćemo biti. Grešimo mnogo i često, na stvarima koje su banalne, i na onima koje nam mogu promeniti život. Grešimo jer smo ljudi i jer je to deo kompleksnog procesa koji nazivamo – život. Ono što nas razlikuje je to koliko često greške ponavljamo, i kako se odnosimo prema tim greškama i ljudima koji su deo toga. Donošenje odluka je težak, bolan i neprijatan proces. Proces u kome preuzimamo odgovornost za sebe i druge, u kome smo mi ti koji određujemo smer kojim ćemo se kretati, na osnovu, najčešće, nedovoljno informacija. I stvari često ne krenu onako kako smo planirali, zamislili, očekivali. I to je strašno. Ili nije? Dobre odluke donose prijatne momente, loše odluke donose vredna iskustva, ali kretanje je esencijalno. Što više, što dalje. Kao što Tadija Tadić u 7 i po kaže – Masa je mama!

Čuo sam jednu priču koja divno ilustruje ono o čemu pričam… Kada je Winston Churchill odlučio da se penzioniše i povuče iz javnog života, zamislio je da svoje slobodno vreme posveti slikanju. Godinama je već razmišljao o tome. Kupio je svu potrebnu opremu, štafelaj, boje, četkice. Pronašao je idealan prizor u svojoj bašti, savršeno udobnu stolicu. Sve je bilo idealno. Veliko, čisto belo platno prostiralo se pred njim, a on je razmišljao kako da počne. Da li da počne iz jedne tačke i širi se ka drugoj strani. Ili da napravi grubu skicu svega, pa polako da pređe na detalje. Da li da krene sa nanošenjem osnovnih pozadinskih boja, pa da krene sa detaljima. Važna stvar je u pitanju, početak nečega čime će se baviti ostatak života. Dva sata kasnije, i dalje je bio na početku, a platno je bilo netaknuto. Tada mu priđe supruga noseći šolju toplog čaja. Kada je videla da ništa nije naslikao, upita ga zašto. On joj objasni da ne zna odakle da počne. Dok je smeštao čaj, supruga uze četkicu, umoči u boju, a zatim nacrta fleku na sred platna. On poludi. Krene da urla na nju – zašto si mi uništila savršeno platno? Ona mu samo reče – Eto, sada ćeš morati da ga popraviš. On je počeo da radi na tome, sastrugao višak boje, krenuo da pokriva fleku i uskoro je imao završenu prvu sliku. Imao je problem – nije znao kako se počinje. Supruga je učinila da tačka početka bude izuzeta iz jednačine, dala mu je konkretan problem koji je morao da reši, i on ga je rešio. Čovek koji je vodio Britaniju tokom Drugog svetskog rata, bio je u stanju da reši najveće probleme i rasčisti najveći nered, blokirao se kada je seo ispred belog platna. Kreativci generalno nisu dobri u stvaranja nečega ni od čega, već u remixovanju stvari, davanju odgovora na postojeći zadatak, kreiranje nečega vanserijskog u okviru poznatih pravila i granica, rešavanju konkretnog problema.

Edward de Bono je lepo rekao – poenta razmišljanja nije zaključak, već kretanje. Tako je i skovao pojam – lateralno razmišljanje, kao način da se stavi na test konvencionalno razmišljanje – linearna analiza. Uprošćeno, to je način, tj procedure da se iščupate iz blokade i da problem sagledate drugačije.

Jer kada ste blokirani, najgore što možete da uradite je da sedite i razmišljate o tome. Uradite nešto, bilo šta, ali pokrenite se. Veliki Bill Bernbach je rekao – dobro ne pobeđuje uvek zlo, ispravno ne pobeđuje uvek pogrešno, ali aktivni uvek pobeđuju pasivne.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
13 komentara na ovaj tekst:
  1. Aktivnos je smer uspeha.
    Davati odgovore na pitanja, rešavati probleme je životni uspeh.
    Kroz tvoje tekstove moje stvaralastvo ima potporu.
    Ivane, Hvala na divnoj pokretačkoj energiji.

  2. Sonita says:

    “Kreativci generalno nisu dobri u stvaranja nečega ni od čega, već u remixovanju stvari, davanju odgovora na postojeći zadatak, kreiranje nečega vanserijskog u okviru poznatih pravila i granica, rešavanju konkretnog problema.” – savršeno.
    Dodala bih još jedan primer, takođe u vezi sa slikarskim tehnikama, koji je primenjiv uz ovu priču.
    Na časovima crtanja i slikanja stalno smo se žalili profesoru kako ne znamo odakle da krenemo. On je rekao:
    “Crtajte/slikajte tako, kao da će u svakom trenutku da se desi zemljotres. Šta to znači? Ne fokusirajte se preterano na kompoziciju. Pogotovo ne gubite previše vremena na detalje, bez obzira što mislite koliko su oni bitni. Crtajte tako, da u svakom trenutku vaš rad izgleda kao završen. E, onda prionite na detalje i te sitne cake koje daju final touch.”

  3. Nikola says:

    Sjajan tekst! Tekstovi na ovom blogu se veoma zanimljivi i inspirativni! Jedini gorak utisak mi ostaje kada shvatim da autor tekstova zarađuje podržavajući voajerizam i objavljujući provokativne slike studentkinja na burek forumu. Taj deo mi se nikako ne uklapa u ovu priču…

  4. Uvek sam smatrao da je aktivizam pravi odgovor, a ne čekanje da se stvori pravo vreme, pogodan trenutak itd
    Dokaz da je pasivnost i čekanje pravog trenutka pogrešan gubitnički put je 2.sv. rat- dok su se partizani cimali, gubili, borili, dotle su četnici čekali da ‘ozeleni’ i time izgubili relevantnost.
    A i na nivou običnog života. Imao sam problema sa desnom nogom i bio maltene nepokretan, da nisam šetao svaki dan, podigao se posle par padova, nikada se ne bi oporavio….

  5. Sasa Kasapic says:

    POENTA JE GORE RECENA
    Uradite nešto, bilo šta, ali pokrenite se.
    ——————————————————————————————-
    Zacrtajte CILJ …Krecite se prema njemu , bez obzira sto uopste ne vidite resenje…
    Bitno je da se samo krecete da niste pasivni , i na tom putu prema cilju , sklopice se kockice …

    U cemu je razlika izmedju reke i ustajale bare , na oba mesta je voda ?
    ——————————————————————————————–

    Samo napred, sve najbolje !!!

  6. Pozarev Djordje says:

    Imas pravo.Nije sve samo zeleti nesto treba raditi kao konj i bar 1% srece.Materijalna i moralna satisfakcija dolazi tek posle gomilu neprospavanih noci i ceznje za uspehom,Nekada se to meri u mesecima nekada u godinama a nekada u decenijama.Pitanje je samo ko je u stanju da istrci maratonsku trku ne zbog drugih nego zbog sebe.Na tom putu cesto sreces svoje ucitelje i ljude koji mogu da ti pomognu da brze stignes do cillja ali i neretko ljude koji su skepticni,negativni i koji isisavaju energiju stalnim pricama o neuspehu.Ja znam da ovaj svet omogucuje svakom coveku izobilje svega i da svaki od nas moze da bude bogat,ali da li to svako i hoce.
    Video sam na tvom zidu citat iz mog omiljenog filma Jery Maguire koga su mnogi pogledali samo da bi se reklo da su gledali Toma Kruza,medjutim taj film je skola za sve ljude koji zele uspeh i prosperitet u svakom smislu.

  7. Samir Dedajic says:

    Ponovo sjajan tekst.

  8. Dragisa says:

    Svakako cesto se istice znacaj akcije, ali postoji i druga komponenta: intuicija, kreativnost, inteligencija, sve u jednom, pa se u interakciji ovih dobija rezultanta koja nas gura u nekom smeru. Slazem se da je cest slucaj nedostatak akcije (stojimo u mestu), a dodao bih da je nedostatak ove druge komponente takodje problem (kretanje negde ali ne bas smisleno). Pa treba svako da pronadje balans, tj. svoju meru u aktivnosti i kreativnosti, ali da.. slazem se, minimum koji se trazi je da se za pocetak bar krecemo. Takodje minimum je da imamo cilj. Jedno je fizika a drugo metafizika 😉 Ne zaboravi Ivane ni znacaj ovog poslednjeg.

    Pozdrav, Dragisa

  9. Sasa Stanarevic says:

    Mozda je trebalo promeniti naslov teksta u „Prokastinacija II”
    Lekcije vredne pažnje ali po mom mišljenju uz određene rezerve.

    Zamislite da trčite I pucate u realnom životu a ne u nekoj “pucačini”
    tada smisao ovog teksta dobija sasvim drugačiju težinu.

    Na sličan način su Pišonji i Žuga iz pesme Zabranjenog pušenja odlučili da krenu na more:

    Pišonja i Žuga su pamtili dobro
    sta im je te večeri govorio Lepi
    more je provod, more su koke
    more je izvor života
    je li tako Moke
    …………
    Još istu noć su, Pišonja i Žuga maznuli, kasetaš iz Doma invalida,
    pa malo zatim i autobus auto-prevoza sa Hrida

    , poenta rezerve na inače izvanredan tekst je da nije primenjljivo baš uvek,
    nekad je jednostavnije I zdravije odustati I potražiti bolju priliku.

  10. Zorica says:

    Ma sve je to lepo dok citas,i moj moto je takav,kreci se,pucaj,ali izgleda da ispaljujem corke.Gde bih mogla da nabavim prave metke,ili jos bolje da mi neko nacrta fleku pa ja da ispravljam krivu Drinu.

Linkovi na ovaj post:

  1. Vinston Cercil: Covek koji je otpevao svoje. | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

13 pitanja o Internetu i odgovori Nadrealista u slici i reci

Pogledaj →