Biznis lekcija: Broji se ono sto su culi, a ne ono sto ste rekli

Rođen je u malom gradiću u Kaliforniji 1885. godine, u porodici sa velikom tradicijom. Njegov otac bio je prvi gradonačelnik, a jedno vreme i okružni tužilac Los Andjelesa, a sa majčine strane porodica je bila trgovačka, uspešna, pa je jedan od ujaka bio i gradonačelnik Los Andjelesa. Odrastao je u blagostanju, na porodičnom imanju koje se protezalo na više od 800 hektara. Voleo je da čita i gotovo svo slobodno vreme provodio je istražujući istoriju, a kasnije naročito filozofiju, i vojnu doktrinu poznatih vojskovođa. Od malih nogu je želeo samo jedno – da bude vojnik. Ipak, nije mu bilo lako, put do vojnog obrazovanja išao je komplikovanije nego što je trebalo. Na svakom koraku, rezultati testova vezanih za opšte obrazovanje bili su, iako korektni, nedovoljno dobri. Sa druge strane, kada je vojnička obuka u pitanju i disciplina, uvek je bio neprikosnoveno najbolji. Na kraju je stigao do West Pointa i tu je bilo slično. Čak je zbog matematike ponavljao prvu godinu, ali je ipak stekao veliko poštovanje zbog izuzetnog odnosa i rezultata tokom same obuke. Igrao je i američki fudbal, ali je odustao posle čestih povreda ruke i prebacio se na atletiku i mačevanje. Par godina kasnije (1912.) je u modernom petoboju učestvovao i na Olimpijskim igrama u Stokholmu i završio peti, iako se i dan danas misli da mu je naneta šteta i da mu rezultati nisu dobro obračunati. Za 1916. bio je spremniji, ali zbog Prvog svetskog rata, igara nije bilo. Bio je veliki vojskovođa i od 1915. do smrti 1945. gotovo uvek je bio tamo gde je bilo najteže. Imao je i svoje mane, bio je težak, ali je bio i jedan od najvećih vojskovođa Drugog svetskog rata. Cenili su ga od Ajzenhauera preko De Gola do Staljina, a sa strahopoštovanjem su o njemu govorili i svi nemački generali. On je Džordž S. Paton.

patton-02

Ovaj, u najmanju ruku, neobični general, bio je što se mnogo stvari tiče nebrušeni dijamant. Pročitate li detalje iz njegove biografije, jasno ćete videti da recimo nikako nije idealna osoba sa kojom možete opušteno popiti kafu. Ali, ako imate težak, prljav, krvav zadatak, on je vaš idealan CEO. Ako ste gledali film Few Good Man (1992) sa Tom Kruzom i negdašnjom mu suprugom, sećate se govora pukovnika Nejtana Džesapa, koga glumi Džek Nikolson. Karakter je sličan, a suština takođe, a ona se svodi na ovu rečenicu – Iako je vama samo moje postojanje grotesktno i neprihvatljivo, ono spašava živote. A u takvim situacijama cilj opravdava sredstva.

Matori je bio zajeban igrač i znao je suštinu. Danas bi mu verovatno trebao PR, za bilo koji javni nastup, ali njegovi vojnici su upravo zbog toga što je stvari govorio onakvim kakve jesu, što nije uvijao u oblande, i jer je bio spreman da uradi sve što bi rekao i naredio. Vojnici su ga poštovali, i bili spremni da učine sve.

Kao general 3. armije, neposredno pred Dan D, održao je jedan od najboljih motivacionih govora ikad. To nije lep, savršeno izbalansiran, upeglan, stilski besprekoran govor, jer publika nisu akademici već vojnici. Ja ću preneti ovde nekoliko rečenica spojenih u jednu celinu, a vama preporučujem da govor pročitate u originalu

Hoću da zapamtite, da nijedno kopile nikada nije dobilo rat tako što je umrlo za svoju zemlju.
Dobilo ga je nateravši drugo glupo kopile da umre za svoju…
Jebe mi se za čoveka koji nije uvek na vrhovima prstiju…
Na Siciliji danas imamo četristo lepo obeleženih grobnica samo zato što je jedan čovek zaspao na poslu.
Ali grobovi su Nemački jer smo mi uhvatili kopile dok spava, pre njegovog oficira…
Naravno, svi želimo da odemo kući.
Ali najkraći put do kuće je kroz Berlin i Tokio.
Ne želim da dobijam poruke tipa “držimo naš položaj”.
Mi konstantno napredujemo. Nas ne interesuje da bilo šta držimo osim muda naših neprijatelja.
Izvadićemo im iznutrice i iskoristiti ih za podmazivanje naših gusenica…
Možda će se neko požaliti da vas previše pritiskamo. Ni najmanje me ne zanimaju takve primedbe. Verujem da će kap znoja sprečiti litar prolivene krvi. Što jače pritisnemo, više Nemaca ćemo pobiti.
Što više Nemaca pobijemo, manje će biti naših žrtava. Više truda znači manje žrtava.
Hoću da svi to zapamtite.

Matori je znao jedno. Rat je u suštini vrlo jednostavna stvar – ubi ili budi ubijen. Razumeo je svoje vojnike, znao je da im je muka svega i da žele nazad, ali je isto tako znao da nazad ne postoji dokle god se ne završi posao. Njegov jezik sigurno ne bi naišao na odobravanje na skupu sredovečnih ženica, ali za vojnike je bio idealan. Ako očekujete da onaj koji vas sluša nešto od onoga što pričate i zapamti, morate mu reći to njegovim jezikom, morate stvari nazvati “pravim” imenima. Iz vojnika koji strahuju za svoj život i koji su na izmaku snaga, maksimum možete izvući samo ako im pokažete da njihov život zaista zavisi od toga.

Broji se samo ono što je druga strana čula (razumela), ne ono što ste rekli (ili hteli reći).

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
4 komentara na ovaj tekst:
  1. Sve što je napisano je super, ali Paton je primer gluposti kad je mislio da trebaju da zarate sa Sovjetima.
    Džaba bi mi bio i Vest Point i Normandija itd sve to bi palo u vodu sa tim nadmenim slepilom.
    Sovjeti bi ih u tom momentu bacili nazad u Atlantik i džaba sve te žrtve.
    Zato postoje saveznici!

  2. Da… koliko i ja znam, on i Ajzenhauer su bili oštri zagovornici teorije da zarobljene nemačke vojnike treba naoružati i spremiti i da zajedno sa vojnicima zapadne alijanse “utamane crvenu pošast”… kako su rekli. To je posle izbacivano iz njihovih bio grafija, ali je na žalost istina.
    Tako se ne poštuje dojučerašnji saveznik… Samo zbog toga, lično meni, Paton nikada nije spadao u vrh svetskih vojskovođa.
    Možda preterujem, ali…

    • Možda ću da mrsomudim, nadam se da se nećeš ljutiti…
      Bivša žena Toma Kruza je Nikol Kidman, a sa njim u filmu “Nekoliko dobrih ljudi” igra Demi Mur… bivša žena Brusa Vilisa a sadašnja, 16 godina mlađeg (može se), Eštona Kučera… doduše i sa njim se razvodi. Kučer se oženio s njom kada je imao 27 pa mu je, tada stara koka od 43, izgledala kao bomba, ali… danas mu sigurno više ne izgleda tako.
      Žene valjda brže stare…

      Pozdrav

  3. tiki says:

    Staljin nikom nije bio saveznik. a da je tad komunizam srušen najviše bi prosperirala Rusija , A bogami i nama ne bi onaj operetni maršal sjebao stoljeće


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Kako da budemo bolji uz pomoc Interneta

Pogledaj →