Biznis lekcija: Diplome i nagrade su za zid i police

Nekada davno, sećam se, Windows je svuda forsirao slogan “Where do you want to go today?”. Čini mi se da se od toga odustalo, ali jedno vreme je bilo sveprisutno, na wallpaperima, na screensaverima, svuda. To pitanje sebi postavljamo u takvom ili malo izmenjenom obliku svaki put kada se odlučujemo šta dalje. Posle osnovne škole, posle srednje, posle fakulteta, svaki put kada se lomimo… To pitanje je jako bitno. Odnosno, nije ono bitno, koliko je bitan odgovor. Odgovor koji najčešće nemamo.

Ipak, pre ili kasnije, odlučimo se za neki cilj, najčešće nešto dostižno. Neki taj cilj dostignu, neki ne. Neki tada budu zadovoljni, oni drugi postave novi i ostanu gladni. Nema ničeg goreg za mladu jedinku punu snage i energije da se zadovolji nečim prosečnim. Nekad je to diploma fakulteta, nekad je neka stručna nagrada, nekad intervju u novinama, gostovanje na televiziji, ali sve te stvari, za mnoge su kraj puta. Malom broju su ona samo jedan od checkpoint-a na unapred zacrtanom putu. Naša dostignuća ne moraju biti vanserijska, ali želje i stremljenja moraju. Bar je to moj utisak, ako želimo uspeh i želimo napredak i boljitak. Nagrade, i one mnogo veće, nisu nikakav garant uspeha, novca, slave. Evo nekoliko primera koji će vas možda naterati da se zamislite:

Ljudi koji su dobili Nobelovu nagradu za književnost: Bjornson, Echegaray, Carducci, Eucken, Heidenstam, Spitteler, Reymont, Karlfeldt, Bunin, Sillanpaa, Jenses, Laxness, Seferia, E. Johnson, H.E.Martinson, Sully Prudhomme. Evo i nekoliko onih koji je nisu dobili: Leo Tolstoy, Anton Chekhov, Henrik Ibsen, Thomas Hardy, Joseph Conrad, Mark Twain, Henry James, August Strindberg, Maxim Gorky, Bertolt Brecht, Marcel Proust, Sigmund Freud, Virginia Woolf, F. Scott Fitzgerald, H.G.Wells, W. Somerset Maugham.

Mislite da je ovo izuzetak? Ok, pogledamo li istoriju Oskara, videćemo da neki neverovatni ljudi nikad nisu dobili svoju figuricu. Neki su i dobili neke počasne Oskare, ali to prosto nije to. Znate sigurno po neki slučaj, evo i ja ću ih nabrojati nekoliko, čisto da se iznenadite. Ovi ljudi nikada nisu dobili svoju zlatnu statuetu: Fred Astaire, Greta Garbo, Peter O’Toole, Johnny Depp, Quentin Tarantino, Deborah Kerr, Harrison Ford, David Lynch, Harvey Keitel, Brian DePalma, Cary Grant, Stanley Kubrick, Richard Burton, Robert Altman, Alfred Hitchcock, Kevin Bacon, Akira Kurosawa, Federico Fellini, Gary Oldman, Sergio Leone, Ridley Scott i brojni drugi. Poznat je fenomen da se već godinama prave ciljano (kroz transformacije, tešku priču, sve podređeno cilju) filmovi i uloge da bi neki glumac ili glumica uzeo Oskara. Tuga.

A muzika? Katy Perry ima više hitova koji su bili broj 1 na američkim top listama nego Michael Jackson, Flo Rida je imala singl koji je prodat u isto primeraka kao Beatles – Hey Jude, Led Zeppelin i Depeche mode nikada nisu imali hit koji je bio broj 1, Rihanna ih je do sada imala više od 10. Broj 1 hit nisu imali ni Aerosmith (uprkos Don’t wanna miss a thing), REM (uprkos Everybody hurts, Losing my religion), zatim Amy Winehouse, Tina Turner, Red Hot Chili Peppers, Prince, Bon Jovi, Sash!, Janet Jackson, James Brown, AC/DC, The Cure, Radiohead, Genesis, Dire Straits, Bruce Springsteen, Bob Dylan, Black Sabbath, Judas Priest, Jimi Hendrix i brojni drugi.

Fokusirajte se na prave stvari, a nagrade i diplome ostavite za trenutke kada sebi dajete oduška sa prijateljima. Pogledate li neku od Forbes listi najbogatijih, videćete da su 80% ljudi college dropouts, ne zato što nisu mogli završiti fakultete koje su upisali, već zato što su imali pametnije stvari na kojima će raditi, a tom zovu je mnogo teško odupreti se.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
24 komentara na ovaj tekst:
  1. fast runner says:

    Pozdrav za Ivana Minića!

    Baš juče analiziram jedan od tvojih intervjua od pre par dana gde si pričao o tome kako si učestvovao na tenderu i nisi mogao da prođeš jer si imao dug prema poreskoj upravi od 20 para, i kako smatraš da jedržava biološki neprijatelj privatnih preduzimača zbog velik i komplikovane birokratije. I kako fakultetski ljudi danas u Srbiji misle da su bogom dani samo zato što imaju diplomu, a realno su veoma malo potkovani za neku realnu delatnost na tržištu. Podelio sam taj članak sa jednim prijateljem iz Somobra koji ima 33 godine, studira prava i nema dana radnog iskustva niti volonterstva, a još uvek živi sa roditeljima. Njemu se tvoje rezonovanje nije dopalo pa je rekao da ti nemaš faks pa isuviše potcenjuješ fakultetsku diplomu i kako je završavanja fakulteta jedan specifični osećaj koji ne može da se meri ni sa čim, i završavanje fakulteta ljude lansira u klub odabranih, dok ovi sa srednjom školom ostaju isfrustrirani i iskompleksirani. Koji je tvoj komentar na to?

    • Ivan Minic says:

      Moj komentar… well… svako ima taj neki specifični osećaj koji ne može da se meri ni sa čim. U mom slučaju, prioriteti su malo drugačiji. Iako fakultet nikada nisam upisao, kroz osnovnu i srednju školu dobio sam mnoštvo saveznih, republičkih i gradskih priznanja iz nekoliko oblasti, a u poslednjih nekoliko godina napisao sam i nekoliko diplomskih radova dragim ljudima kojima je trebala pomoć. Neko se loži na parče papira koje mu ne garantuje ništa i koje je dobio sa ko zna koliko godina kašnjenja, a neko kad u 23. godine kupi sebi stan u Beogradu.

      Nije stvar para, stvar je principa. Ako u 33. godine studiras fakultet koji ne zahteva ama baš nikakve posebne intelektualne sposobnosti, onda si lenj i prokleto loš u tome što radiš.

  2. Ivan says:

    Cini mi se da je jedini razlog za zavrsavanje fakulteta, da mozes onda da seres po istim.
    Posto nijedne druge logike nema – realno.

  3. Aleksandar says:

    Zdravo Ivane,

    S jedne strane u potpunosti se slazem sa tvojim stavom iznetim u tekstu o besmislu diploma i nagrada, ali… smatram da nije u lepo da osobe koje nisu zavrsile fakultet pricaju o tome kako je jednostavno zavrsiti fakultet i kako ta diploma na kraju nista ne vredi.

    U poslednje vreme vreme sam upoznao dosta poslovno uspesnih ljudi bez diplome i svi imaju vrlo slican stav na ovu temu. Zalosno mi je kada ih slusam zato sto znam da su mnogi od njih su pokusali da studiraju, ali im to nije islo. Kada su videli da nisu sposobni da nauce ono sto se od njih trazi (sta to govori o njihovim intelektualnim sposobnostima???), tada su promenili svoje prioritete i masovno poceli da pljuju i da omalovazavaju studiranje. Ovakvo ponasanje je jos pre 2500 godina Ezop opisao u basni o lisici grozdju, tako da ja ne zelim vise pricati na ovu temu.

    Da se razumemo za kraj, ja nisam zavrsio fakultet, ali postujem i skidam kapu svakom ko jeste zato sto je ta osoba pokazala da ume da zavrsi zapoceti posao.

    • Ivan Minic says:

      Niko ne omalovazava fakultet, samo ga smesta tamo gde mu je mesto. To je samo jedan checkpoint u zivotu, task koji treba da se odradi kao i svaki drugi. Zahteva malo vise vremena, ali sustinski nije nista spektakularno komplikovan ili tezak. Diploma sama po sebi ne znaci nista, to znanje primenjeno u praksi – znaci jako mnogo.

  4. Dostigni nivo pa komentariši says:

    Da bi pobedili u nekoj igri morate da naučite neka pravila, da bi znali čemu fakultet služi morate prvo da ga završite. Za ocenjivanje bilo čega ili bilo koga prvo morate da budete bar na istom nivou, ako ste ispod ne vidite dovoljno visoko.

    Sa druge strane, ko završi fakultet nikako nije pokupio svu pamet ovog sveta ni svu pamet neke naučne oblasti ali je stekao uslov. Šta će sa tim što je stekao da uradi i da li će da ga iskoristi to je već druga priča. Ako neko hoće diplomu na policu to uvek može da uradi, ako je ima, ali samo od njega zavisi da li ono što je uradio na putu do tog papira hoće i ume da iskoristi. Različiti su i putevi za sticanje diplome a i same diplome.

    Prema tome, onaj ko do kraja puta nije stigao nema nikakvo pravo da kritikuje taj put i da pričaju da on ne vodi nigde, oni koji su stigli do kraja mogu time samo da se hvale, možda su našli prečice ali sigurno su našli i korisne stvari (ako nisu u stopu nekoga pratili ili plaćali “taksiste”) koje mogu, ako žele i umeju da iskoriste.

    Ne uči se sve na fakultetu, ali učenje otvara mnoge stvari o kojima oni koji nisu učili nemaju pojma. Majstor može da nauči zanat gledajući ali uvek će moći da uradi samo ono što je video, za napredak je potrebno mnogo više. Izbor je pojedinca da li hoće da se vrti u krug i ponavlja isto ili da krene napred, i upoznaje ono što je manje poznato. Znanje otključava mnoga vrata a do mnogih znanja je moguće doći samo na fakultetu. Ako ste bili tamo i niste uspeli, to je vaš problem a ne problem fakulteta.

    • Ivan Minic says:

      Prvo, stvar elementarne pristojnosti je potpisati komentar nekim imenom i mailom.

      Drugo, ako cemo na taj nacin odredjivati ko o cemu ima pravo da prica i ko sta sme da komentarise, bojim se da bi velika vecina ljudi imala pravo samo da cuti. No, svako ima pravo na misljenje.

  5. Pa… iskreno… mislim da dolaze vremena (ili su već došla) kada će ta “kvačica” biti neophodna, a uz nju još i tzv “životna inteligencija”, prodornost i sposobnost, i kome bude nedostajalo bilo šta od ovih “kvačica” teško da će nešto napraviti u životu.
    Škola nije merilo obrazovanja, jer je obrazovanje lična stvar čoveka, ali i pored toga mislim da akademsko zvanje nešto znači. Bar što se tiče zvaničnih fakulteta… Diplome onih “na brdu” ni meni ništa ne bi značile.
    Nisam diplomirao na saobraćajnom fakultetu i ne znam da li bi ta diploma moj život odvela na neku drugu stranu, ali mi je, što sam stariji, sve više žao zbog toga.
    Mojoj ženi je, na primer, ostao samo jedan ispit (1991) da diplomira na Filozofskom i evo do danas to nije uradila. Ne bih mogao reći da i njoj nije žao… opet, sve više s godinama.
    Mlad si ti još…
    Kada sam ja imao 25-26 godina i batalio fakultet forever i ja sam isto tako mislio… a danas…
    Uostalom, čemu Kembridž, Harvard, Sorbona, Lomonosov…
    Zar misliš da Amerikanci ne bi sve to već strpali u neku MP3 verziju i izbacili sve što (možda) ne treba?!
    Fakultet nije ni merilo znanja ni obrazovanja, ali je veoma, veoma dobra polazna osnova i ne treba ga unapred ocenjivati kao nevažnog…
    Daće Bog, imaćeš i ti decu, pa će me baš zanimati da li bi voleo da završe fakultet ili bi im rekao… “opušteno, to je svakako gubljenje vremena”…
    Misliš da momci na ETF, na programerskom smeru, gube vreme…
    Misliš da nemaš ništa od njih da naučiš?!
    Razmisli!?

    • Ivan Minic says:

      Pricamo o situaciji ovde i danas… Univerziteti po svetu su potpuno druga prica, kao i ceo sistem obrazovanja.

      Sto se tice ETF-ovaca, njihov fakultet i dalje donosi neko znanje, koje i dalje ne znaci previse bez prakticne primene, ali takvi fakulteti po broju diplomaca spadaju u statisticku gresku u odnosu na more studenata koji svojom diplomom mogu samo da ukrase zid.
      Imam ja od njih da naucim nesto, imaju i oni od mene, to nije sporno. Ucenje ne mora nuzno imati veze sa fakultetom.

      Apsolutno se slazem da svako ko nije bio siguran sta ce i kako ce, ko je krenuo putem faksa, treba da ga zavrsi, posebno ako mu je malo ostalo. Prosto poslove treba privoditi kraju.

      Nije poenta da je faks zlo, jer nije. Nije nuzno ni gubljenje vremena, niti ja to kazem. Ko zavrsi, zasluzuje da proslavi, zasluzuje pohvalu, nije sporno. Sporno je sto klinci danas misle da su time postigli sve sto treba, da su nezamenjiivi, bogom dani… To je samo prvi korak.

      Sto se tice moje dece, ako se budu odlucili da studiraju, potrudicu se da ih usmerim na nesto sto nije gubljenje vremena. Ako mi dodju sa zeljom da zavrse neko smece, ja im u tome necu pomagati sigurno.

  6. dragisa says:

    Tekst govori da diploma/nagrada nije potreban uslov za neki veliki uspeh, a jos manje {potreban i dovoljan} uslov.

    S’jedne strane ne znam sta je tu sporno pa se ljudi pronalaze uvredjeni.
    A s’druge strane nisam siguran da je autor dokazao neku dublju poentu 😛

    U stvari znam sto se pronalaze: nasi ljudi jos razmisljaju stilom koji bio za vreme SFRJ. Ne kazem da to ne razumem, to ima veze koje drustveno uredjenje vise odgovara bicu naseg naroda (vec domen metafizike).

    Jos bih svasta imao da izjavim za dnevnik, al’ to mozda u nekom II delu. by Fidel

  7. dragisa says:

    Gde sam ono stao..

    Na zalost sam sam se uverio u paradox da medju visoko obrazovanima ima veoma niske inteligencije. Kako prosek tezi 10 tako inteligencija (u opstijem smislu) tezi nuli, ali na srecu to nije uvek slucaj. Mada i to mogu da objasnim cinjenicom da skola ubija kreativnost i forsira jednolicnost, postovanje ‘autoriteta’ bez pogovora itd.

    Druga je stvar sto bi omladinci (ziveo dan republike) koji su uspesni na fakultetu, jer je taj cilj pred njih postavljen, bili uspesni i u drugoj oblasti da je to postavljeno pred njih kao cilj. Tako da oni koji odustanu jer ne mogu to da postignu / ne zanima ih, ispadnu kao pametniji (jer imaju vise vremena da se pronadju) a to ne mora da znaci. Uzmi i to u obzir.

    Ali sve je to, kao sto rekoh u I delu, sporedno jer nema uzrocno posledicne veze, tu, neke posebne, bar ja je ne vidim u danasnje vreme kako u ex YU tako i u svetu. Mozda je tako bolje a mozda i ne. Sto se tice muzike i filma.. xexe 8)

  8. brandz says:

    Neki ljudi se bude s tom mišlju, odnosno s pitanjem gdije bi voljeli biti danas, a odgovor je kod većine gotovo isti egzistencijalistički, imati posao, biti na boljem radnom mjestu, pobjeći od rata i politike.

    Zato sam mišljenja da svi mi koji uspjevamo živjeti od svog posla imamo nevjerojatnu sreću u ovom okrutnom kanibalističkom okruženju.

  9. Igor says:

    Meni je potreba za diplomom ili nagradom samo radi diplome ili nagrade i dalje misterija. Razumem da je neko zadovoljan diplomom fakulteta, ali je od te diplome mnogo bitnije ono što se na putu do iste nauči.

    Takođe ne vidim gde su mnogi komentatori u pročitali izjavu da fakultetska diploma ne vredi. Ona vredi, ali samo da lakše otvori vrata ka cilju, a ne i da diplomca automatski lansira kod Feliksa u stratosferu :).

    Što se tiče onog komentara da diploma svrstava diplomce u krug odabranih – složio bih se da je i dalje 20. vek.

  10. Ivane, moram da te pitam: mlad si i vredan covek, koji pokazuje da se radom i odricanjem moze postici rezultat i u ovom specificnom okruzenju u kome mi zivimo i radimo, zasto forsiras na svom blogu ovakav tip tekstova? U najboljoj nameri ti kazem, ti nista ne dobijas, samo gubis u ovom slucaju. I ako pomislis da nadjes dobitke u ovom, samo nemoj da to budu nagrade i paznja koju blog dobija. Nije sva paznja pozeljna.

    Ovo su pipave stvari, zahtevaju veliku dozu iskustva, otklona i balansa, a ti to nemas. Sada. A mozes da imas. I nadam se da ce to biti sto pre. Bice sigurno, to bi bio moj tip na kladionici 🙂 Na pola si puta. Sada, ovo izgleda kao da radis na normu, kao da moras da imas odredjeni broj povrsnih osvrta na veoma kompleksne teme i fenomene, samo da bi se mlin okretao.

    Mala pomoc prijatelja: Ni u ludilu ne upotrebljavaj vise apsolute u izrazavanju tipa “Potrudili smo se da SVI relevantni ljudi budu tamo”, iz tvoje najave za Blogmaniju, da li i treba da ti objasnjavam koliko netacan i prepotentan je ovaj tvoj zakljucak ili i sam sada vidis da treba da se drzis tema koje su prikladnije tvom iskustvu, izabranoj profesiji i obrazovanju?

    • Ivan Minic says:

      Hvala na savetima, ali ja stojim iza svega što napišem. Kada (ako) promenim mišljenje, nemam problem da to kažem, kao i da kažem gde mislim da sam pogrešio i zašto. Blog je lična stvar i svako treba da ga vodi na način za koji smatra da je najbolji.

      Eto i u konkretnom slučaju Blogomanije, ja stojim pri onome što sam rekao. Mi se jesmo potrudili da svi relevantni ljudi budu tamo. Da li će biti? Verovatno ne svi, ali velika većina svakako.

      • Kada pogledam unazad u poslednjih 14 godina sve konferencije na kojima sam bio, plus sve zatvorene radionice i treninge, za partnere, prodavce, kupce, mislim da ne bih bio ostar kada bih rekao da nije bilo takvog dana i te prostorije u kome se okupilo vise od 20% relevantnih za tu oblast/industriju sa sve onima u publici, a tu govorim o realnom uticaju, ne Tw/Fb/blogerima, nego realnim insajderima, ono, pare, tenderi, presales, projekti, a medju predavacima ako je bio 10%, cak i za egzotike iz domena e-biza, to bi bili dogadjaji za pamcenje. Tako, ako ti mislis da imate preko 50%, cool.

  11. zikaslika says:

    slazem se sa Ivanom, evo ja sam zavrsio fakultet i mislim da su to najpromasenije godine u mom zivotu, danas radim i solidno zaradjujem zahvaljujuci znanju koje sam stekao uglavnom sam i uz pomoc jednog strucnog kursa, kad se sad setim sta sam ucio na fakultetu i kakvi su mi likovi glumeli profesore, slatko se ismejem

  12. Jadranka says:

    Nema posla koji čovek ne može sam naučiti ali za neke je potrebna diploma koja dokazuje kvalifikaciju, tako je kako je 😉

Linkovi na ovaj post:

  1. Kada prestaje naše obrazovanje? - Piskaralo.com
  2. Zasucite rukave i spremite se za prilike. | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Koji faks ili kurs da upisem? Gde da naucim… ?

Pogledaj →