Biznis lekcija: Kada ne ide, promenite igru.

Sve je počelo četrdesetih godina prošlog veka sa Vernerom fon Braunom i V2 raketom. U slučaju vertikalnog lansiranja ovaj projektil dostizao je visinu od više od 200km, i to je bio prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je dospeo u kosmos. Kada se rat privodio kraju, Rusi i Ameri su se otimali za stručnjake i nemačku tehniku. Koliko god možda većina nas to ne želi da prizna, danas mnoge stvari imamo upravo zato što mali zalizani sa brčićima nije štedeo na razvoju i eksperimentima. Nije to ništa strašno… poznato je i danas da kad Švaba to napravi, tu nema da fali. E sad, Verner je završio u Americi, i odmah se bacio na posao. Neki njegovi drugari u Rusiji, takodje.

Ako trku za svemir posmatramo kao utakmicu, Rusi su ubedljivo poveli pedesetih. Prvi veštački satelit oko zemlje, prvi let životinje u svemir, prvi objekat koji je sleteo na neko drugo nebesko telo, a malo kasnije i prvi čovek u kosmosu, prva žena u kosmosu. Neprijatna pozicija ako ste Amerikanac i radite u okviru NASA svemirskog programa. Početkom šezdesetih, kada je Gagarin odleteo u svemir Amerikanci su zakasnili manje od mesec dana, i danas tek entuzijasti znaju ko je bio Alan Šepard. Hladni rat u jeku, imidž u problemu, rešenja nigde na vidiku. Kenedi je bio pred dilemom da li da odustane ili da nastavi da se bori. Bio je spreman na sve, samo da se dominacija prekine.

U to vreme u NASA za svemirski program bio je zaduzen Bob Gilrut. Bob je znao da pokušaji da se pobede Rusi u njihovoj igri ne vode nikud, i da bi u tom slučaju naredna decenija bila provedena pokušavajući da se stigne zaostatak. Ipak, duboko je verovao da ima bolje stručnjake. Da bi u fer borbi sigurno pobedio. Umesto da juri za Rusima, predložio je Kenediju da naredna decenija bude posvećena pokušaju da se prva ljudska ekspedicija spusti na Mesec. Znao je koliko je to teško, ali je isto tako znao da su i Rusi jednako nespremni za tako nešto.

Objasnio je predsedniku da takav poduhvat zahteva ogromne budžete jer je potrebno razviti raketu od nule, da je potrebno mnogo testiranja, ali i da veruje da Amerika može da pobedi. To je bilo 1961. godine.

Osam godina kasnije Nil Armstrong i Baz Oldrin prošetali su Mesečevom površinom. Majkl Kolins je morao da ostane u svom modulu. Život nije fer, ali pobeda je pobeda, a ona je bila konačna kada su se trojica astronauta živi i zdravi spustili u okean par dana kasnije. U narednih tri godine, još 9 amerikanaca je prošetalo mesečevom površinom. Onda su negde skontali da je to sve bilo previše suludo i opasno. Poslednja misija sa ljudskom posadom bila je 1972. , a poslednje “meko” spuštanje neke letilice na površinu meseca bilo je još 1976. godine, i to su učinili Rusi.

Jedinih 12 ljudi koji su ikada prošetali površinom nekog drugog nebeskog tela su Amerikanci, a danas su neprikosnoveni lideri u istraživanju kosmosa. Svi ostali su shvatili da je jedini način da nešto učine, da im se pridruže. Od tada do danas imali smo brojne misije u duboki svemir, sletanja na još neka nebeska tela, mnogo fotografija svetova koji su pre samo pola veka delovali nedostižno.

Ko zna da li bi se išta od ovoga desilo, da Bob nije shvatio da moraju da žrtvuju izgubljenu trku i povećaju uloge da bi na kraju pobedili.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
6 komentara na ovaj tekst:
  1. stevan says:

    Eh što se ne rodih kasnije pa da upoznam Ivana Minića. Bravo.

  2. stevan says:

    A što se apola 11 tiče tu stojim bolje, lično sam gledao danima crno beli tv i ing. Milivoja jugina kakvo znanje, kakav čovek. No, dobro cela priča je dosta uprošćena ali za one mlađe i one kojima to nije bilo interesovanje mogu saznati neke osnovne stvari.Ali eto ima i šaljivih priča da li znate legendarnu priču kome se nil amstrong prvo javio po sletanju?Ili kakve poruke su rusi u modulu ostavljali bugarskim astronautima.?

  3. Vita says:

    Samo još da su stvarno sleteli na mesec

  4. dragisa says:

    Poenta teksta ostala u senci primera, tj kontroverze oko sletanja na mesec, npr. zasto nisu nasavili da igraju tu igru sletanja..?

    Bez obzira na to potvrdjujem da je za preduzetnika od predigrea veoma bitna kreativnost i sirina razmisljanja, kao i druga komponenta koju si obradio u nekom prethodnom tekstu, a to je akcija ili na srpskom preduzimljivost.

    U igri u kojoj nema fiksiranih ganica samo se kreativni ljudi snalaze, sto znaci da vecina na duze staze otpadne k’o malter. –by Drug Fidel

  5. Srdjan says:

    Ne bih se bas slozio da su Amerikanci neprikosnoveni lideri u kosmickoj tehnologiji. Ako pricamo o slanji sondi, da imaju najvise uspeha. Ako pricamo o orbitalnim stanicama i boravku ljudi, bioloskim istarazivanjima u kosmosu onda su bez sumje Rusi. Sve zavisi koje podrucje posmatras.
    Amerikanci su izabrali jedan put, Rusi drugi put u istarzivanju kosmosa. Ostali se prikljucuju i jednima i drugima u zavisnosti sta im je cilj.

Linkovi na ovaj post:

  1. 8.2. : dailymanagement.net

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Prljava kopilad su se vratila.

Pogledaj →