Biznis lekcija: Licno pozicioniranje na drustvenim mrezama i Internetu uopste

U prethodnih desetak dana, u dva navrata sam na AIESEC konferencijama u Nišu i Beogradu održao predavanje o ličnom i korporativnom pozicioniranju na društvenim medijima i Internetu uopšte. Ova tema verovatno nikada nije bila aktuelnija i važnija, a u situaciji u kojoj je sve više mladih koji se žale da uprkos diplomama fakulteta ne mogu da nađu (adekvatan) posao, ona dodatno dobija na značaju.

Prvo i osnovno – posla ima dovoljno, kvalifikovanih, vrednih, spobosnih ljudi, koji znaju svoju realnu vrednost – vrlo malo. Bez obzira na interesovanja i zanimanje, potraznja za kvalitetnim ljudima nikada ne jenjava i njih nikada nema dovoljno. Kvalitetni ljudi se stvaraju godinama, i to niko od mladih nada ne može biti odmah, ali… Biti u toku sa stanjem, pratiti i usavršavati se tokom studija znači doći kao mnogo spremniji “poluproizvod” pred potencijalnog poslodavca. Tada pokažite odgovarajući stav, budite (što sada vole da kažu) proaktivni, svesni svoje pozicije i vredni. Pozicije se grade onog trenutka kad se upiše srednja škola, a ne onoga trenutka kada se završi fakultet, i ako ste zaista došli u situaciju da završite fakultet, pa i neki master, i da za sve te godine nikoga  ko u svetu vaših interesovanja zaista vredi, niste dovoljno impresionirali da vam ponudi priliku, ili vas nekome preporuči, onda definitivno niste baš najbolje shvatili čemu tačno služi to kroz šta ste prošli.

Internet je samo još jedan kanal putem koga se predstavljamo drugima. Kao i svaki drugi, i on ima svoje specifičnosti i zato je bitno da upoznamo njegove mogućnosti, prednosti, mane, i učinimo da radi u našu korist. Jedna od glavnih specifičnosti Interneta je da je sve dosta dobro organizovano, indeksirano, pretraživo. To znači da ako smo pisani trag ostavili nekada, i danas ga relativno lako i brzo možemo naći. To nekada može da nam ide u prilog, ali može i da nam donese probleme.

Svaki vaš profil je jedan novi medij, a svaki status, slika, video i slično – trag koji će naći svoje mesto u vašem “online dosijeu”. Ljudima koje zainteresujete neće biti teško da urade mali “background check” i na Googlu i drugim dostupnim kanalima urade pretragu o vama i saznaju interesovanja, sklonosti, prethodne aktivnosti. Zato je jako bitno da mreže koristite pravilno, tj da pravilno podesite privatnost, napravite selekciju sa kime kakve informacije delite, povedete računa šta gde pišete, a naročito šta potpisujete svojim imenom ili bilo kojim podatkom koji se lako može dovesti u vezu sa vama (prepoznatljiv nick, mail, broj telefona i slično).

Vaš CV je nešto što nakon fakulteta neće biti impresivno, jer ma šta u njemu naveli, velike su šanse da u njemu neće biti onih stavki koje su najinteresantnije vašem potencijalnom poslodavcu – iskustvo u realnim radnim okolnostima. Pisao sam već o virtuelnoj odgovornosti, i njenim manama, i zato još jednom pominjem – probajte uraditi nešto realno i opipljivo, ostaviti trag.

Nego, tu smo, na društvenim mrežama, predjimo na konkretno – 5 + 1 osnovnih pravila ponašanja na Internetu i društvenim mrežama:

  1. Ne radite online ono što ne biste offline.
  2. Dobro razmislite pre nego pritisnete dugme “pošalji”
  3. Vodite računa o tome šta potpisujete svojim imenom
  4. Ako ste na društvenim mrežama, nemojte samo gledati, učestvujte.
  5. Ono što gledate – sami ste birali. (koristite filtere, liste, grupe i sl.)
  6. Neke stvari ipak treba da ostanu iza ulaznih vrata vašeg doma.

Kada ste savladali osnovne stvari, tj znate gde ste i kako to funkcioniše, pređite na sledeće sugestije:

  • Upoznajte se sa svim društvenim mrežama i kanalima komunikacije na Internetu
  • Pročitajte napisana i istražite nepisana pravila svake od mreža
  • Saznajte na koji način ljudi komuniciraju i prilagodite svoj “nastup”
  • Pazite kada povezujete više mreža i izbegavajte automatizovane objave
  • Izbegavajte privatne priče na javnim kanalima
  • Budite umereni u deljenju sadržaja i uvek vodite računa o tome ko sve čita to što pišete

Danas gotovo svako treba da ima Facebook profil (za sve poznanike, prijatelje, kolege, rodbinu…), Twitter nalog (za brzu razmenu informacija, brzo praćenje tema i osoba koje nas interesuju i sl.), LinkedIn nalog (za profesionalno povezivanje i informisanje), Google Plus (jer je Gmail default izbor za mail, sa razlogom, a i ovo će možda nekad služiti nečemu). U zavisnosti od interesovanja, tu su još i mnoge drugi sajtovi i servisi… Foursquare (za korisnike koji vole da istražuju lokacije kroz komentare i slike drugih ljudi sa jedne, i za one koji vole geo gaming sa druge strane), Tumblr (mikroblogging + razmena slika, citata i sličnih sadržaja), Last.fm (gde možete pratiti šta ste slušali od muzike, šta slušaju prijatelji, koje su preporuke i sl.), Flickr (za fotografe i one koji to žele postati ili prosto vole fotografiju) i brojni drugi koje ćete otkriti upoznajući ljude sa kojima delite ista interesovanja.

Za kraj par konkretnih saveta za svaku od najpopularnijih mreža:

Top 5 saveta za Facebook:

  1. Napravite grupe prijatelja sa različitim podešavanjima – rodbina ili poslovni partneri ne moraju da gledaju slike iz pijanstva, ljudi sa kojima nisu bliski ne moraju gledati vaše privatne fotografije i prepiske niti znati gde volite da idete, osoba koja pretražuje vaše ime a nije vam još uvek prijatelj ne mora da vidi vaše političko ili versko opredeljenje, ili bilo koji drugi osetljiv podatak.
  2. Ako koristite mogućnost da u svom profilu navedete rodjake i porodicu, koristite je samo za ljude koji su vam zaista porodica, i to učinite vidljivim samo najbližima.
  3. Nemojte objavljivati sadržaje koji vas mogu kompromitovati ili vam naneti štetu, niti pisati komentare na fan stranama ili sajtovima sa Facebook komentarima koje ne želite podeliti sa svima.
  4. Ako igrate igrice, nemojte deliti informacije iz igara sa svima, i nikako ne objavljuje objave iz igara češće od 2-3 puta dnevno.
  5. Ne delite više od 3-5 linkova dnevno na svom zidu, bilo da su u pitanju pesme, tekstovi ili bilo šta slično – i opet, profilisano, ako je neka specifična tema delite grupi ljudi koje to interesuje, ne svima.

Top 10 saveta za Twitter:

  1. Pratite ljude koji su vam interesantni.
  2. Gledajte redovno ko vas prati i uzvratite ako vam se osoba učini interesantno.
  3. Koristite liste da bi lakše pratili ljude različitih profila i interesovanja.
  4. Učestvujte u komunikaciji sa drugima, ako imate šta da kažete.
  5. Uvek pomozite kada znate i možete, ljudi će to zapamtiti i znati da cene.
  6. Delite sa drugima informacije koje su vam interesantne.
  7. Retvitujte informacije koje želite da prosledite – ali ne preterujte.
  8. Fejvujte informacije koje su vam posebno bitne – ali ne preterujte.
  9. Ne koristite timeline za chat – za to služe instant messengeri.
  10. Ne delite automatski informacije sa FB, 4SQ, Youtube i sličnih kanala – ponešto ponekad je ok, ali ne automatski.

Top 5 saveta za LinkedIn:

  1. Redovno ažurirajte svoj profil i potrudite sa posetilac dobije sve relevantne informacije kada ga poseti.
  2. Redovno se povezujte sa ljudima sa kojima ste u poslovnom kontaktu.
  3. Kada završite neki posao ili projekat koji vam je posebno bitan, a druga strana je na LinkedIn-u, zamolite je da vam napiše preporuku.
  4. Delite linkove i tekstove sa temama koje vas interesuju, ali ne preterujte sa količinom.
  5. Nikako ne povezujte ovaj nalog automatski sa drugim mrežama.
Za kraj reč dve o blogu – jer nije mali broj ljudi koje znam a kojima je pomogao da se pozicioniraju u svetu koji ih zanima, kao i da sebe stave u značajnu prednost u odnosu na ostale. Danas je pokretanje bloga trivijalno i zahteva par desetina minuta da se sve lepo podesi i prilagodi i za jedno popodne najviše, imate spreman kanal da nešto objavite, a zatim zahvaljujući Facebooku i ostalim mrežama to i obznanite velikom broju ljudi.
Najčešći razlog da se ne krene je čuveno – ali ja ne znam dobro da pišem… Pisanje je zanat. Kod malog broja ljudi je umetnost, njima je to životni poziv, nekima i sve. Kod većine je to zanat sa relativno jednostavnim pravilima. Vaše interesovanje je specifično i ljudi koji traže informacije o tome ne očekuju da će im o tome pripovedati Andrić, Selimović ili Kapor. Ako neko traži čoveka koji se razume u specifičnu temu, biće mu bitno da je osoba pismena, ali ako traži stilski savršene tekstove, tražiće ih medju studentima književnosti, ne među poznavaocima teme koja vas zanima. Zato pišite, krenite, probijte blokadu, savladajte strah, posle sve ide dosta lakše.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
8 komentara na ovaj tekst:
  1. Vladimir Ž. says:

    Dobar tekst, mada ništa novo. U svakom slučaju lepo i nesebično deljenje informacija.

    Zanima me, mišljenje, zašto nikako nije dobro povezati LinkedIn i (recimo) Twitter, ukoliko korisnik vodi računa o tome šta piše tamo? Da li je to uvek tako ili ima izuzetaka?

    Moje skromno iskustvo je drugačije.

    • Ivan Minic says:

      Sta znaci voditi racuna sta tamo pise? Aktivno ucestovanje na twitteru podrazumeva intenzivnu komunikaciju sa ljudima, a objave svega toga prosto nisu za LinkedIn. Moze se povezati neki hashtag samo, sto moze biti ok, ali opet, cemu to, kada je mnogo bolje tih par linkova direktno poslati.

      • Slažem se sa Ivanom. Na Linkedinu sam definitivno blokirao par ljudi koji su mi preplavljivali početnu stranicu svojim twitter objavama koje najčešće nemaju veze sa glavnom idejom LinkedIn-a. Tako se desi da mi nešto bitno na samom LinkedIn-u promakne.

  2. Ako je za pozicioniranje zbog posla, a da zivite u Srbiji, zaboravite na sve sto vam je Ivan rekao posled LinkedIn-a, to je za slobodno vreme i lamersko muvanje, i otvorite nalog na XING-u. 5.3 od 11.7 miliona korisnika XING-a u Evropi je su iz nemackog govornog podrucja, odnosno zemalja sa kojima imamo najvecu robnu razmenu i te zemlje su i najveci investitori u Srbiji.

    Ako mislite da je pametno da samo smanjite sa objavama vezanim za izlaske i pijanstva i dop, bolje bi vam bilo da se upoznate koje firme u Srbiji vec traze ili ce u bliskoj buducnosti zahtevati, zbog compliance sa centralama iz sveta, od svojih radnika on-site drug and alcohol test, i da mozda batalite sa opijanjem.

  3. Snežana says:

    tekst je zaista dobar i ja ću ga sačuvati.
    S obzirom na to da mi je muž nezaposlen, a ima 30 godina radnog iskustva, najveću pažnju mi je privukao ovaj deo, citiram : “Prvo i osnovno – posla ima dovoljno, kvalifikovanih, vrednih, spobosnih ljudi, koji znaju svoju realnu vrednost – vrlo malo. Bez obzira na interesovanja i zanimanje, potraznja za kvalitetnim ljudima nikada ne jenjava i njih nikada nema dovoljno. Kvalitetni ljudi se stvaraju godinama, i to niko od mladih nada ne može biti odmah, ali…”
    sa ovimse apsolutno ne slažem. Uverena sam da je moj muž sa svim vrlina koje su ovde navedene i sa odličnim referencama, ali ni za četrnaest meseci, i pored upornosti, posao nije našao. raference su mu izuzetne. Posla nema, jer ima mnogo godina života, iako još deset do penzije i druga stvar, nije u školi učio engleski, a neki kursevi su bili nedovoljni.
    Čikav Vas da mi dokažete da posla ima dovoljno, a ja ću Vam dati kvalitetan kadar, da u svakoj firmi kažu WOW kad se dokaže u poslu!

    • Ivan Minic says:

      Ne zelim ni na koji nacin da uvredim vas ili vaseg supruga. I sam imam oca koji je jedan od najkompetentnijih, kvalitetnijih i odgovornijih ljudi koje poznajem a koji spada u tu generaciju koja zbog godina, manje ili vise opravdano, nepozeljna.
      Svaka industrija je specificna i ja dobro poznajem samo moju, neke poznajem povrsno, neke ni toliko, pa ne znam specificnosti, ali sam jedno sigurano – smatram da za svakog potencijalnog poslodavca mnogo vredim jer znam mnogo toga i jer znam mnogo ljudi i do manje vise svakoga mogu doci jednim telefonskim pozivom. Biti u nekoj industriji x godina i ne ostaviti ni na koga dovoljno jak utisak da vam ponudi posao ili vas preporuci i pomogne vam, ne mogu da smatram uspesnim…

Linkovi na ovaj post:

  1. Biznis lekcija: Pet neoprostivih gresaka u profesionalnom pozicioniranju na Internetu | FTW!
  2. [PREPORUČUJEM] 11 Linkova o Uticaju, Profesionalnom i Ličnom Pozicioniranju na Internetu | Mladen Stojanović

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Koliko kostas, a koliko vredis?

Pogledaj →