Biznis lekcija: Male tajne kutije sibica

Prilikom pravljenja prototipa ključna stvar je postići glavnu funkcionalnost, ostalo je u drugom planu. Procedura je jasna – do it, then fix it as you go. Taj deo kada sve treba ispolirati je često toliko zapostavljen, da proizvod na kraju nikad ne postigne uspeh koji zaslužuje. Često je ključ napraviti proizvod koji je dovoljno dobar da postigne masovni uspeh, a ne napraviti proizvod koji je revolucionaran ali preskup, prekomplikovan, nedovoljno stabilan, izdržljiv i slično. I evo, prethodnih dana svi su pričali o tome čija je ideja tablet, ko je šta od koga ukrao i slično.

Prvi iole rasprostranjen tablet bio je Apple Newton (1993.), nakon njega je bilo dosta pokušaja nezavisnih malih kompanija ali ni jedan preterano uspešan, da bi konačno Microsoft napravio Microsoft Tablet PC (2001.), a kasnije je koncept prihvatilo nekoliko proizvođača koji su pravili notebook touchscreen hibride koji su u pojedinim segmentima tržišta pravili rezultate, ali generalno nisu postigli uspeh. Onda je, opet gotovo deset godina kasnije došao iPad (2010.) i napravio praktično potpuno novo tržište. Sada postoje stotine manje ili više iskopiranih uređaja na raznim operativnim sistemima (pre svega Androidu) koji žele da preuzmu primat. Sada imamo i Microsoft sa Surface-om. Trenutno stanje kaže da iPad drži oko 60% tržišta po broju prodatih jedinica, a da je prihod po uređaju nekoliko desetina puta veći nego kod Android uređaja. iPad je premium uređaj, ne gađa najniži segment tržišta, ne dolazi u 100 varijacija u veličini, rezoluciji, tipu ekrana, plastike i sl. iPad je postigao uspeh jer je ponudio dovoljno dobru stvar u pravom trenutku, i zbog toga je bio revolucionaran. Ista priča je bila i sa većinom drugih naprava koje je ljudska vrsta napravila. Nego…

Godine 1826. britanski hemičar John Walker stvorio je frikcione šibice kada je otkrio kako se ponaša specifična kombinacija antimon sulfida, kalijum hlorata, gume i skroba. Naime, smeša svega ovoga zapalila bi se kada bi se trljala o bilo koju hrapavu površinu. Ovo otkriće patentirao je Samuel Jones, koji je počeo i prodaju ovih šibica pod nazivom “Luciferi”, kako ih i dan danas znaju u Holandiji.

Nadimak su i zaradili, jer je ova kombinacija bila neverovatno zapaljiva. Često se dešavalo da i najmanje trenje zapali šibice, a zabaleženi su i brojni slučajevi spontanog paljenja. Takav proizvod je radio osnovnu funkciju za koju je bio napraljen, ali je sa sobom nosio i veliki rizik i gomilu problema.

Tvorci originala nisu našli rešenje, već su se za to posturala dvojica šveđana dvadesetak godina kasnije Gustaf Erik Pasch i Johan Edvard Lundström. Na prvi pogled očigledno i krajnje jednostavno rešenje učinilo je ovaj proizvod savršeno bezbednim i mnogo praktičnijim. Njih dvojica su minimalno izmenili formulu (agresivni beli fosfor zamenili su crvenim), a zatim su podelili zapaljive elemente – deo na vrh šibice, deo na površinu u odnosu na koju se šibica trlja.

Imali su savršen proizvod – život je konačno imao smisla? Ne baš. Ni oni se od ovoga nisu obogatili, to je uradio nakon njih Ivar Kreuger, poznat kao “Kralj Šibica”.

Sve velike stvari pogodile su tri ključna elementa uspeha:

  1. Dobro smišljena i razrađena ideja.
  2. Dobro realizovan proizvod.
  3. Dobro prodata realizacija.

Svaki korak je neuporedivo teži od prethodnog.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
4 komentara na ovaj tekst:
  1. Nenad says:

    Kao i uvek dobar tekst.
    Mislim da su sva tri koraka vazna, i jednako teska, svaki na svoj nacin. Ovako iskazano podstice staru pricu sta je vaznije, patent, proizvodnja ili prodaja………Sve je vazno, samo treba biti sto bolji u svom segmentu i dati licni doprinos opstem cilju. Sta je vaznije i teze shvatiti indukciju, jednosmernu struju, naizmenicnu, radio, poluprovodnike, strukturu materijala, funkciju, ljudsku prirodu itd itd da bi nastao IPad ili BMW….. Evolucija je kljuc, nekad brza nekad sporija. Niko nikada nije napravio savrsen proizvod pre nego sto ga je plasirao na trziste… I sa tim se treba pomiriti bas kao i da kupovinom racunara imate polovni uredjaj u rukama koga ce vec za tri meseca nadmasiti novi bolji jeftiniji…..

  2. Marko says:

    raditi prave stvari na pravi nacin

    oboje je potrebno

  3. Duško says:

    Boli me kurac kako uspjeti u jebenom kapitalističkom svijetu bez morala i skrupula. Jebe mi se đe živim, u baraci ili u stanu od 300 kvadrata. Jebe mi se za svijet đe ljudi gledaju jesu li ostvarili sebe preko toga koliko imaju a ne preko toga koliko su ljudi. Ne želim da se generacije ugledaju na mene zato što imam para nego zato što sam čo”ek!.

  4. Ivane svaka cast za clanak.. sve pohvale


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Facebook novim pravilima dozvolio koriscenje lajkova za nagradne igre

Pogledaj →