Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zasto ne vredite koliko mislite.

Skrenuta mi je pažnja pre nekoliko dana na tekst “This is why I don’t give you a job“. Vredi ga pročitati, iako je nesumnjivo da će izazvati salve nezadovoljstva i uvreda na račun autora. Osoba koja mi je skrenula pažnju, rekla mi je da bih ja trebao napraviti srpski spin-off jer sam, po njegovim rečima dovoljno lud (jer bi pametan čovek ćutao i gurao dalje), dovoljno mlad (jer je to dobar alibi za nivo bezobrazluka koji ću u tekstu pokazati), dovoljno ostvaren (jer, istini za volju, imam čime da se pohvalim) i dovoljno upućen (jer, uprkos svemu, uspešno poslujem već dosta godina u nazad i od nule sam, ovde, napravio nešto). Imam još jednu veliku prednost. Ja ne prodajem nikome ništa, a naročito ne sebe, nekom od vas.

Ne želim da pretresam sve što je autor rekao, zato i preporučujem da pročitate njegov tekst, ali dotaći ću se najvažnijih stvari, odnosno onih koje će izazvati najveći broj negativnih komentara. Unapred se izvinjavam kolegama, saborcima iz blata, zbog možda neprilagođeno neprijateljskog tona, ali morao sam. Takođe izvinjavam se ljudima koji ćute i pošteno rade svoj posao, ovo je posvećeno njihovim glasnim kolegama.

Ljudi su, generalno, nezahvalne neznalice.

Odmah prst u oko? Nego kako. Zašto to kažem? Prečesto čujem kako poslodavci izrabljuju svoje radnike ili imaju nekorektan odnos prema njima. Ok, neka to bude tako, to njega čini kretenom. A znate li zašto to radi? Zato što može. A zašto može? Zato što ste nebitni, zamenjivi. To njegove postupke ne čini prihvatljivjim, ali vašu poziciju mnogo objašnjava. Ona je vaša i samo vaša odgovornost i krivica. Vi ste ti koji ste sebe učinili potrošnom robom. Vaša je kriviva što u igri karata vi nemate ni jedan štih, već morate da trpite.

Drugo, ko mi naredni spomene kako je privatnicima lako, može slobodno da napusti moje društvo, obriše me sa svih društvenih mreža, izbriše moj telefon iz imenika i zaboravi da postojim. Osim činjenice da je to ružno reći u mom društvu, jer sam gotovo uvek okružen kolegama koji su prošli istu preduzetničku golgotu, to sa druge strane pokazuje i koliko je osoba van ikakvog dodira sa realnošću, te koliko je plitka i zlonamerna, a ja sa takvima nemam želju da se družim. Morbidni su ok, cinični takođe, ali plitki, glupi i zlonamerni nam zaista ne trebaju.

50 pitanja na koja ne znate odgovor:

  • Da li ste ikada probali da radite nešto samostalno, legalno?
  • Da li znate da popunite opštu uplatnicu?
  • Da li ste ikada u svom životu imali odgovornost za još barem jedno dupe pored svog?
  • Da li ste ikada zaradili svoj dinar, a zatim državi dali harač koji joj pripada?

U pomenutom tekstu, čovek kaže kako u svojoj maloj firmi ne bi zaposlio ženu ili nekog starijeg od pedeset godina. On je šovinista, fašista, i treba ga spaliti na lomači u gotovo svim komentarima, a čovek je samo realan.

  • Da li zaista možete, makar i pokušati, da razumete koliko je veliki problem u maloj firmi, sa nekoliko ljudi, kada osoba koja je jedan od važnih oslonaca poslovanja ode na duže vreme na trudničko ili neko drugo bolovanje?
  • Da li vam je jasno da poslodavac za svo to vreme snosi gotovo sve troškove koje bi imao da ta osoba dolazi na posao, samo mu država deo novca refundira, uz proceduru koja je ubistvena i sa kašnjenjem od šest i više meseci?
  • Da li znate da svaki radnik koji je prijavljen, svog poslodavca drži u šaci, jer uvek može da ode na bolovanje i na taj način na neodređeno vreme spreči bilo kakvu akciju poslodavca, jer je eventualni otkaz radniku na bolovanju jednak smrtnoj presudi?
  • Da li shvatate, da to što vi trenutno mislite da ne bi koristili prljave trikove protiv poslodavaca, ne znači da u trenucima očaja ne bi za njima posegnuli?
  • Da li razumete da to što vi možda niste takvi, ne menja činjenicu da je barem jedan od pet ljudi takav, i da to predstavlja ozbiljan rizik za gotovo svaku firmu veću od jednog čoveka.

Je l’ to znači da sa mladim ženama i starijima treba na lomaču? Ne. To znači samo da svako ima pravo da donese odluku šta će sa svojom firmom da radi, i da je za mnoge rizik neopravdano veliki. To znači da zbog toga što ne zaposle jednu buduću trudnicu mogu da spasu 3-4 radna mesta koja bi nestala kada bi firma otišla pod led. Je l’ ti ljudi nemaju porodice? Jesu li one manje bitne?

  • Da li znate koliki su troškovi firme?
  • Da li vam je jasno da u Beogradu, trošak za d.o.o. za dobar dan, bez ikakvog prometa, samo na osnovu taksi izadje od 200-350 EUR mesečno?
  • Da je taj trošak za preduzetničke radnje 50% manji, ali da to i dalje znači da vas to košta 100-175 EUR mesečno?
  • Imate li pojma da vaš poslodavac, ako ste prijavljeni na pun iznos plate, državi plaća još gotovo 70% onoga što vi primite?
  • Da ako primate 500 EUR platu, to vašeg poslodavca zapravo košta 850 EUR?
  • Da li zaista mislite da ćete, ovim tempom, to penziono ikada doživeti da iskoristite, obzirom da zdravstveno već sad koristite samo u slučaju životne opasnosti?
  • Update: Da li znate da ako vaš poslodavac ne plati u vrlo kratkom roku pune doprinose za vašu platu (tih 70%) dobija “čestitku” od države, a ako to ne reguliše na vreme biva blokiran, bez obzira što mu je možda ta država upravo najveći dužnik?
  • Da li vam je sada možda jasnije zašto vam poslodavac nudi minimalac + razliku na ruke?

Mislite da mu je lakše? Nije. On za svaki dinar keša treba krv da propiša, pa, ako to radi, radi da bi vi bili zadovoljniji.

  • Da li vam je jasno koji sve troškovi ulaze u cenu vašeg radnog mesta?
  • Šta je sve osim plate, trošak vašeg poslodavca?

Od toga da kvadrat poslovnog prostora košta 15 EUR mesečno, a da je prosečan sto i mesto za stolicu obično 4-5 m2 (100 EUR mesečno u najgorim uslovima, a često i mnogo više), oprema koju koristite, infrastruktura, i drugi troškovi. Da li vam je jasno da ono kada kažete kako vas gazda pelješi jer na 700 EUR plate (koja ga košta 1200 EUR), na vama pravi skoro 2000 EUR mesečno, da to situaciju čini, zapravo, vrlo bliskoj nuli, tj. da na vama nije zaradio gotovo ništa, a tu ne računam, vreme, novac, živce i druge resurse potrošene da se stvori mogućnost za taj posao.

Ovo je Srbija, ovde je normalno da vam klijenti ne plaćaju po dogovorenim uslovima, u dogovorenom roku, a vi imate svoju platu, jer vas, kao zaposlenog, zabole za to. Da li znate da onog trenutka kada izda račun za izvršenu uslugu, ako je u PDV-u, u narednom obračunskom ciklusu mora platiti pun iznos PDV-a bez obzira da li je naplatio potraživanje od kupca ili ne? To je problem vašeg direktora, koji mora da stvori vaše plate na kraju svakog meseca, kako zna i ume. Samo mu u životu fali neko ko će mu reći kako je lopov, secikesa, bandit.

Mislite da vredite vise?

Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite. Ako nije spreman da vas plati ništa, ili ako za vas nema nigde posla, onda je vaša vrednost jednaka nuli. Ako je to slučaj, imate razne mogućnosti – jedna je recimo da histerišete i galamite kako niste zbog toga završavali fakultete, a druga je da sednete i steknete neko konkretno znanje koje je neko zaista i spreman da plati i promenite svoju realnu poziciju.

I nikada, nikada, ne potcenjujte druge – tu su gde su jer su se za to izborili ili je to neko učinio za njih. Ako su sami, svaka im čast. Ako je neko drugi, svaka im čast što su nekom drugom toliko bili bitni da to učini za njih. Da li su vaši životi toliko savršeni da imate vremena da se bavite drugima? Zajebite njihove novčanike, račune, kola, stanove, brinite o svojim. Život nije fer, ali to ne znači da se trud i rad ne isplate – stvar je samo da se ljudi, generalno, ne trude i ne rade. Najveći broj njih ne može da stigne da radi, jer dok obavesti sve koliko mu je teško, koliko život nije fer, i koliko je sudbina protiv njega, prođe dan, a sutra treba ponoviti proces. Zato oni koji su nešto stekli, obično ćute i rade. Prioriteti. Nekom je važnije da ima, nekome da kuka. Ne zaboravite možda i najveću misao ovih naših naroda i narodnosti:

“Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!”

Koliko god ovde bila divljina, tržište je otvoreno i slobodno i svako može da pokuša. Ako mislite da će doći zli reketaši da vas ugase, moj savet je da probate. Ako ne pokušate sigurno nećete uspeti, a ako pokušate, čudo može da se desi. U svakom slučaju bićete bogatiti za jedno iskustvo, za jednu vrednu životnu školu. Prilično sam siguran da i onako nemate ništa pametnije u planu. Samo… ako mislite da je 300 ili 150 EUR fiksnih troškova strašno, nemojte da kukate. Ako mislite da je 1000 EUR mesečno fiksnih troškova za kancelariju nedostižno, nikada više nemojte prigovarati nekome ko ih plaća. Preduzetnički dinar je krvav i nije za one koji su spremni da rade glup i dosadan posao za 300 EUR mesečno, samo da imaju sigurnost i da ne snose nikakvu odgovornost.

Svi bi stanove i automobile, a niko ne bi da deset godina drlja guzicu i ne spava. Svi bi da piju kafe i ručaju po restoranima, ali niko ne bi da zaradi. Niko ne bi da podmetne leđa, niko ne bi da snosi odgovornost, ali bi svi da dele savete i uče sve oko sebe kako se radi. Oni to najbolje znaju, oni su gledali ljude kako rade, oni su čitali o ljudima koji rade… U poslednjih dve godine sam čuo toliko saveta od ljudi koji nikada nisu popunili formular i stavili pečat, da mi se želudac prevrće. Toliko ljudi mi je pričalo o načinima da svoje poslovanje poboljšam, a da sekunde jedne u životu nisu ništa radili, ne daj Bože, snosili odgovornost za nešto ili nekog.

Zajebite pojedinačne slučajeve, gledajte šire, jednom u životu pokušajte da sagledate van svog dupeta, van svojih najbližih. Uvidećete da je ovaj svet jedno odvratno mesto, i da je potrebna specifična količina i kombinacija hrabrosti i ludosti da u njemu pokušate napraviti nešto dobro. Život nije fer i ljudi su stoka. Ne uvek i ne svi, ali ako zamišljate svet kao savršenu oazu punu jednoroga, cveća, gde je uvek duga, pogledajte kroz jebeni prozor. Za početak, pogledajte kroz prozor. Preduzetnici, oni od kojih većina vas živi (jer ako ste u državnim firmama, ovakav tekst vas i onako ne zanima, i znate kako sistem radi i bez mene), su ugrožena vrsta koja ima više bioloških neprijatelja nego bilo koja druga. Ako niste spremni da im se pridružite, nemojte im ni stajati na putu, jer oni su, upravo, jedina šansa koju ova usrana zemlja ima (a i vi sa njom).

Ako ne možete ili ne želite da pomognete, ne smetajte!

Dan kasnije: Follow up

Za one koji nisu razumeli, a utisak je da je to dobar deo ljudi, poenta teksta se moze izvući u dve recenice:

  1. Budite najbolja moguća verzija sebe. (Ralph Waldo Emerson)
  2. Naučite pravila igre, i igrajte je bolje od bilo koga drugog. (Albert Einstein)

Šta to znači? To znači da koliko god sve oko vas bilo nefer i koliko god stvari radilo protiv vas, to i dalje ne znači da imate alibi da ne radite na sebi i ne budete najbolja moguća verzija, koju ćete unapređivati iz dana u dan. Na vama je da naučite kako funkcioniše sistem čiji ste deo, jer samo tako možete biti ravnopravan učesnik u njemu. Taj sistem ima svoje specifičnosti, ima mnogo mana, ima možda i neke prednosti, ali je takav za skoro sve i nije realno da ga možete promeniti – zato se prilagodite i nađite način da ga iskoristite najbolje moguće. Posla ima i novca ima, čak i ovde. Većinu poslova moze raditi manje više svako, ali ne može ih svako raditi dobro i neće ih svako raditi dobro. Za dobrog molera, programera, konobara, kuvara, stolara, prodavca, lopova, taksistu, tapetara, ce uvek biti posla, i uvek će biti u neuporedivo povoljnijoj poziciji od svih ostalih, jer je dobar, pouzdan, kvalitetan i sl.

Nije poenta da trudnice treba na lomacu ili da starije od 50 treba u rudnik, poenta je da postoji rizik i da svako bira da li želi da ga preuzme ili ne. Jednostavnija cost / benefit analiza od te ne postoji. Nije posao privatnika da se bavi time da postoji socijalni mir i pravda. I ok, čak i ova i ovakva država je shvatila da su trudnice veliki problem za male preduzetnike i našli su sistemsko resenje koje je daleko od idealnog, ali ipak funkcioniše na zadovoljavajucem nivou. To i dalje ne menja činjenicu da su, kako ja to kažem – ljudi stoka, i da ima i ovakvih i onakvih poslodavaca i ovakvih i onakvih radnika, ali uvek, imajte u vidu da problem nije samo sa jedne strane, i da uvek imate izbor – ne morate raditi za osobu koja to ne zaslužuje. Možete da date otkaz. Ne možete naći drugi posao? To nije problem poslodavca nego vas, i on vam za to nije kriv.

Sustinski problem ipak ostaje isti. To je priroda ovdasnjeg coveka kome je najveći gušt da zajebe nekog. Drugi problem je rasipanje energije na žalbe i kukanje umesto da se ona iskoristi da se napravi prava kvalitativna promena. I da, tužno je da zene od 55 godina u Maksiju rade za 20 000 na kasi ceo dan, ali jos je tužnije da neko u 55 godina nije sebi stvorio mogucnost za alternativu. Nisu svi sposobni i ne mogu svi da se prilagode, ali u svim situacijama kada se zakoni prirode vrate na snagu na kratko, najslabiji najebu, pa tako i ovde. Ovde i tamo na komentarima niko ne prica iz svog ugla priču starice od 55, nego se pozivaju na nju – ok, je l’ to znaci da su vaši životi idealni? Nemate svoje probleme koje je potrebno rešiti? Nisam za to da se okreće glava od tudjih problema i da se pusti da ljudi umiru po ulicama, ali jesam za to da svako prvo sredi svoju situaciju, tj da to bude prioritet. Takvi ste korisniji i sebi i tim drugim ljudima koji možda ne mogu sami. Ne morate biti najbolji, ali ne dozvolite sebi da budete na dnu.

Inace tekst je pisan ovakvim tonom, jer nažalost samo taj ton ima efekta. Pristojno napisan argumentovan post (a zaista mi nije nikakav problem da ga napišem) bi pročitalo barem 50x manje ljudi.

Takvi smo, mora motkom, lepim ne ide.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
481 komentara na ovaj tekst:
Stranice komentara: 1 4 5 6 7 8 9
  1. Olja says:

    Odlično napisano, dragi Ivane. Znaš da ne možemo svi imati preduzetničku crtu, kakav bi to bio svijet nakrcan sve samim liderima?, ali ono što svi možemo i moramo imati ljudska su prava. Ako ljudima kojima si šef nisi povrijedio ljudska prava, nemaju se šta žaliti. Život će te vjerovatno malo promijeniti, zažongliraće ti prioritete kad-tad. Piši nam tada i o tome.

  2. Ema says:

    Bravo,bravo!!!
    Englezi imaju izreku ” Nekada treba biti grub da bi bio kulturan ” i mislim da si ti svojim tekstom to savršeno dokazao.Svaka ti je reč apsolutno na mestu i ja ti se divim 🙂
    Svaka ti,svaka,svaka čast !!!!

  3. Sasa Popovic says:

    Radim kao drzavni sluzbenik, ali sam istovremeno i suvlasnik privatne firme iz sektora usluga.
    Da je sjajno biti privatnik verovatno se nikad ne bih zaposlio kod drzave, ali vremena su teska i u krizi je uvek bolje biti na drzavnim jaslama.
    Zbog cega ja ustvari radim za drzavu ako imam svoju firmu? Pa firma nema dovoljno klijenata kojima bi pruzala usluge, jer ljudi nemaju para. Malo klijenata znaci da moj sat rada u toj firmi vredi manje nego u drzavnoj. Izbor je jasan. Kao otac dvoje male dece u ovim vremenima moram biti i money driven i odgovoran prema porodici.
    Ivane, stvari o kojima je pisao madjar su veoma opasne i pogubne, a tvoji stavovi se delom podudaraju sa njegovim. Stavovi koji su veoma sebicni i egocentricni, a sam si rekao i fasisticki.
    Probacu da njihovu katastrofalnost objasnim logicki i ljudski.
    Logicki:
    Moja firma pruza usluge. Dolaze ljudi i kazu:“Da vase usluge su bas ono sto meni treba, ali ja nemogu da ih priustim. Imam jedno dete i zenu koju ne moze se da zaposli. Niko nece zaposliti zenu sa malim detetom.“
    Da zena sa malim detetom je manje produktivan radnik. To je tacno. Ali zamislite kada bi sve majke sa malom decom bile otpustene zbog toga. Da li bi te porodice trosile manje? DA! Tada preduzetnici i privatnici ne bi imali kome da prodaju svoje proizvode i usluge. Onda svoju produktivnost i efikasnost mogu da okace macku o rep. Morace da otpuste randnike, onda jos vise ljudi nece imati para za potrosnju i ceo sistem ode u k***c.
    Ako su pozeljni zaposleni samo muskarci od 25-50 godina i zene bez dece, onda Srbija vise zaposlenih nego sto je potrebno. Jer pozeljnih zaposlenih ima oko 2 miliona a zaposlenih nesto vise. Dakle, ne trebaju nam nova radna mesta!
    Ljudski:
    Koliko god da zaradjujes kad si single tebi je manje vise dovoljno. Kad nemas prihode mozes da smanji i rashode. Ali kad imas porodicu druga je situacija. Zamisli da tvoju zenu ili sestru ili najbolju drugaricu nece niko da zaposli jer ima malu decu. E to bi bila nepravda, jel da? Zamisli da neko otpusti majku bolesnog deteta, zar to ne bi bilo necovecanski?
    Svako od nas moze da se razboli, da nas udare kola i ostanemo invalidi. Jebo te, ali tada je firma na gubitku. Da li nam je firma bitnija od zdravlja, od dece, od onoga sto je ustvari zivot?
    Ovde u Srbiji privatnici i njihovi radnici se gledaju kroz nisan. Deo njh se medjusobno posmatraju kao robovi i robovlasnici, gledaju ko ce kome vise da smesti i da ga zajebe. Ne rade prljave stvari samo radnici, ni poslodavci nisu mnogo bolji.
    Deset hiljada preduzeca zatvoreno je prosle godine. Pa jesu li se svi zatvorili zbog losih uslova poslovanja ili su neki poslodavci mislili da vrede mnogo vise pa su izasli na trziste, propali i sada se zale na sistem i lose radnike. Mozda su trebali da sednu da nauce nesto o preduzetnistvu.
    Mora se promeniti sledece bar za pocetak.
    Vlasnik firme nije isto sto i firma.
    Radnici nisu tu da rade za gazdu, vec da rade za firmu kako bi svi zaposleni mogli da prime platu.
    Radnici ne treba da idu na posao nego treba da idu da rade.
    Firma u kojoj rade ne sluzi da gazda profitira, vec sluzi da radnicima da imaju materijalnu sigurnost.
    Na kraju samo jednu stvar imam da kazem za nesposobne i nepreduzimljive ljude. Oni su ljudi kao i mi. Postoje poslovi i za takve ljude, poslovi o kojima vecina ne razmislja. Takvi ljudi moraju da postoje iz dva razloga. Prvi (pogledaj TED Mike Rowe) inovacija bez imitacije ne znaci nista. Drugi razlog je da bi sposobni mogli da izmere svoju sposobnost i uspesnost. Veruj mi da na Svajcarskoj uspesnosti ne bi bio ni toliko sposoban ni toliko uspesan, jer tamo skala ne pocinje od minusa kao u Srbiji. i onda nas prica dovodi do drzave… o tome neki drugi put
    Uhhh.
    Svaka tebi cast, ali mistim da kao uticajan i uspesan covek u ovom propalom srpskom drustvu propagiras stavove koji nece doneti dobra nikome
    Pozdrav

    • Ivan Minic says:

      Ja mislim da ti samo nisi razumeo sta propagiram. Moje misljenje je da sam to prilicno jasno napisao, ali ocigledno, ako toliko vas to ne razume, to nije slucaj. Zao mi je sto je tako, ali ja zaista nisam neko ko zastupa fasisticke i sovinisticke stavove, ja samo prenosim kakva je realnost. I to nije ok, i nikako nije fer, ali je sada tako i to nije nesto sto ce se promeniti preko noci.

      Stavovi koje ja propagiram kazu – budite bolji i radite na sebi umesto sto kukate. Zasto? Zato sto kukanje ne postize nikakve rezultate, sigurno, a jako je naporno za slusanje. A kod gotovo svih prostora za napredak ima jako mnogo, i gotovo svi uz malo vise truda mogu svoj zivot uciniti dosta boljim nego sto je on sada.

      Takodje to sto kazem trudnicama je takodje vrlo prosto – budite svesni potencijalnog rizika. To ne znaci da resenje ne postoji, ali budite svesni da ljudi ne zele tako nesto i vrlo precizno zasto ne zele. Privatnici nisu sadisti i decoubice, ali je jako puno njih imalo prilike da se susretne sa jako neprijatnim situacijama u kojima su im se zene uvaljivale u firmu samo da bi zatrudnele i imale neku sigurnu kintu u tom periodu.

      Analogije sa mojom zenom ili kcerkom ili sestrom su postale preceste, pa da demistifikujemo – ako moja zena / sestra / kcerka / rodjaka zenskog pola ne bude sposobna, vredna, radna, i ne bude se izborila za dobar posao u stabilnoj firmi, nece imati sve te neke stvari. Vrlo je jednostavno. Nije fer, ali je jednostavno. To ne treba tako, ali je tako. Da li ce posle imati problem da se zaposli sa malom decom? Hoce, verovatno, i sta sad? To je realnost. Jel treba sad svi da se ubijemo zbog toga? Problemi su neprijasnosti, nisu neresivi, samo komplikuju situaciju.

      • bluemoon says:

        Odlično sam razumeo šta želite da kažete, odnosno da propagirate. Zahvaljujući demokratizaciji koju je donelo širenje virtuelnog prostora, vaše je mišljenje preko jedne društvene mreže slučajno stiglo i do mene. Nadam sa da nemate ništa protiv što sam osetio potrebu da reagujem, bez imalo zlobe u toj nameri.

        Razlog moje reakcije jeste čuđenje – najpre što očigledno poletno očekujete “salve negodovanja i uvreda”, a potom i što iznosite kao veliko otkriće nešto što je već toliko puta iznošeno i isticano, Rekao bi čovek da ovim tekstom, a iz nekih svojih i nama nedokučivih razloga, želite da steknete jeftinu popularnost poznatom metodom – tako što ćete isprovocirati i rasrditi čitaoce.

        Ali ja ne verujem da je tako, štaviše ubeđen sam da ste duboko iskreni u svojim tvrdnjama i da ih iznosite kao svoje autentično uverenje. To me i rastužuje. Rastužuje me što takav kliše može biti uverenje jednog uspešnog mladog čoveka.

        Mnogo više od toga koliko ste vi svojim uspehom izmenili svoje okolnosti (jer priznaćete da ni vi niste nezamenjljivi i da bi sve to u određenom trenutku uradio neko drugi), te okolnosti su formirale vas, odnosno od vas načinile svoj produkt. I to tipičan, da ne kažem produkt serijske proizvodnje.

        Kad biste se dublje, i s manje samozadovoljstva i nepristojne hvalisavosti, pozabavili sobom – radi sebe i svog daljeg uspeha – i sami biste to uvideli jer, uveren sam, za to imate dovoljno širine.
        Pozdrav.

        • Dejan Nikolic says:

          Ono sto vi ne zelite da razumete je da Ivan ne propagira vec opisuje zateceno stanje. Jedini nacin da se to promeni je da se mi menjamo i napredujemo a ne da se prepustamo istom tom stanju kukajuci na nepravdu i nejednakost.

          Naravno da je porodicama teze. Ali nije nemoguce. Samo treba podesiti mind set na to da vam niko nista ne duguje vec da sami sebi treba da stvorite. Gledao sam slucaj zene iz Zajecara koja je dobila otkaz u cetrdeset i nekoj. Nekoliko meseci pokusavala da se zaposli i nije uspela. Da li je kukala? Ne, otisla je nazad na selo i razvila proizvodnju melema i sokova od sipuraka. Nije joj trebao ni veliki pocetni kapital jer je sve sto joj treba vec bilo na selu. Sada zaposljava.

          Vi kad ste videli da vam privatan posao ne ide, zaposlili ste se na nas racun. Verovatno ste i proverili da li ste u nekom sukobu interesa zbog toga. I to je ok ako pruzate ovom drustvu ono za sta ste placeni. Ali nemate potrebnu perspektivu da ocenjujete necije motive i porive toliko van vaseg domena poimanja.

      • Sasa Popovic says:

        Rizici su svuda, ljudi pogrese kada se zene. Zasto ne bi zaposlili pogresnog radnika ili se zaposlili u pogresnoj firmi. Do sada sam promenio dvojicu gazdi, 4 direktora, zaposlio sam cetvoro ljudi i otpustio dve radnice. Mislim da sam bio jedinstven slucaj da roditelji radnice dodju sa recenicom – nije nasa cerka zavrsila fakultet da je ti i tebi slicni kapitalisti izrabljujete. Jedino je trebala da svoje privatne obaveze (koje nemaju veze ni sa zdravljem ni sa decom) uskladi sa fixnim radnim vremenom od 8 sati. Sa druge strane pre 8 godina je mene moj poslodavac iz Nisa odveo na sajam tehnike u BG. Nakon 16 sati stajanja za standom rekao nam je, snadjite se za spavanje, svako od vas ima nekog u BG kod koga moze da prespava, Vidimo se ujutru. Naravno da me nikad vise nije video, a znam da je pricao da sam ja ispalio i njega i firmu. Znam sve probleme koje imaju i poslodavci i radnici.
        Tako da hocu da naglasim jenu stvar. Rizici postoje svuda. Ako radnike delimo na pozeljne i nepozeljne direkno urusavamo tekovine 1.maja po kojima bar na papiru svi imaju jednake sanse i svi mogu da se razbole bez straha da budu otpusteni zbog toga. Slaba vajda od motivisanja ljudi koji znaju da unapred nemaju iste sanse.
        Realnost jeste mracna, ali molim te svoj uticaj koristi da se popravi.Prozovi drzavu da mora da istovremeno da napravi uslove za dobro poslovanje i uslove socijane sigurnosti.

        Pozdrav

  4. Msrko says:

    Ovo je tacno! Ljudi su jos uvek u fazonu nekadasnjih drzavnih firmi gde nista nisu radili, nego ubijali vreme na poslu i u 15h su vec izasli. Sad nema toga, ima da se radi dok se ne zavrsi. Boriti se i raditi svoj posao maksimalno korektno i mora kad tad da dodje sve na svoje. Covek se uci dok je ziv u svkom poslu, samo ako to razume. Naizgled najjednostavniji poslovi dozivljavaju svoje promene, neki manje neki vise. IT sektor je najopsirniji, toliko toga ima da se nuci svakodnevno. Jedan moler, npr. mora da bude u koraku sa novim alatima, materijalima itd. Svi bi da se zakucaju na neko radno mesto, da ne rade puno i dobijaju pristojnu platu. PRC! Nema za sve!!! Ja se bavim video produkcijom i krvavo zaradjujem svaki dinar, ali cutim i radim i zeljan sam posla neka ga bude sto vise i za sve. Honorarni rad je isto kao da imas privatnu firmu, sem sto nemas posla sa drzavom direktno. A sve ovo sto je napisano je individualna stvar, ljudi su razliciti, kako poslodavci, tako i radnici. Vecina su neradnici, imam ortake koji su presli 30-tu i dalje zive sa caletom i kevom i nerade nista i cekaju kad ce im matori pljunuti neku kintu za trosak. Nemaju oni svesti. Do kada ce to tako, dok im matori ne umru? Pa sta ce posle? Posla ima, ako nema u kancelariji ima na gradilistu. Postoji velika diskriminacija u poslovima. vecini je ispod casti da radi neke fizicke poslove i sl. Svaki posao je posao sta god da se radi i treba postovati. Radim od kako sam zavrsio srednju skolu, a cak sam radio i fizikaliju na letnjim raspustima. Radio sam i na gradilistu, trgovini dok se nisam dovoljno usavrsio za oblast koja me zanima, znaci zaradjivao u drugim profesijama dok nisam stekao dovoljno znanja i vestine za zeljenu profesiju. A i ovi stariji ima sto seru o iskustvu, ma bre ima ih gomila koji su sabili po preko 50god. u guzicu a nisu nista naucili u zivotu, samo seru u fazonu: ajde mali sta ti znas. Realna slika Srbije je katastrofalna, vecim delom je krivac politika( necu o politici dalje) trenutna gde se novac drzavni trosi na bezvezne stvari, a ne ulaze se u proizvodnju, a drugi je sto svi necemo da se potrudimo da se izvadimo iz govana u kojim smo do guse. U Srbiji samo trgovina, neki menadzeri na sve strane, namnozilo ih se(nemam nista protiv njih). Samo se preprodaje i neke usluge, nece niko da se namuci da proizvodi, a ova zemlja ima tako puno potencijala. Najveci je proizvodnja hrane, pa dalje. A ovaj los odnos preduzetnika i radnika je zbog nedostatka iskrenosti u komunikaciji od pocetka, poslodavac obecava svasta bez pokrica, a radnik nabudzi CV. Ne mogu vise da cukam….

    • Marko says:

      Pogresih u startu Msrko 🙂 Marko

    • Marko says:

      I najvaznije losh izbor radnika za datu profesiju, i zaposljavanja preko veze bez znanja za datu oblast. Imao sam slucajeva sa nazovi kolegama koji su se uvalili na dobre pozicije, pa kad nesto razmenjujemo ili se desi da radimo na zajednickom projektu, tek vidish kojiko ljudi ne znaju, dok mu objasnim sta je sta i kako treba, ja uzmem i uradim a dobijemo istu kintu, S tim sto sam ja odradio sve. Stvar je sto kad dobijes dobru poziciju za koju nisi potpuno kvalifikovan, treba da se trudish da naucis i da dostignes kvalifikacije, a ne da radish minimalno i da smrdish na toj poziciji.
      Iako nije uvek slucaj, ako kvalitetno radish bice ti i firma za koju radish, da kazem, kvalitetnija. Treba teziti usavrsavaju i napredovanju.
      Realna slika je da u Srbiji ima dosta talentovanih i vrednih, ali to slabo ko vidi. Obicno se pre zaposle ovi sto smrde na pozicijama i prikupljaju zasluge drugih.
      Ima jedan primer, culi ste mozda za Strawberry, organizaciju mladih studenata koji su napravili solarne punjace za mobilne. Oni su kukali za sredstva i niko im nije dao, nego su se snalazili i uspeli da patentiraju proizvod. Onda su otisli u svet sa svojim proizvodom i dobili nagrade, tek tada je drzava odresila kesicu svoju sebicnu i dala im kintu. Znaci moras da uspes napolju da bi te ovde cenili, jer tudje govno je sladje. Mi ne umemo da uocimo talenat i potencijal.

  5. Lagano umire onaj koji ne putuje,
    onaj koji ne čita,
    onaj koji ne sluša muziku,
    onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

    Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
    onaj koji ne prihvata pomoć.

    Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
    postavljajući si svaki dan ista ograničenja,
    onaj koji ne menja rutinu,
    onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
    i ne priča s onima koje ne poznaje.

    Lagano umire
    onaj koji beži od strasti
    i njenog vrela emocija,
    onih koje daju sjaj očima
    i napuštenim srcima.

    Lagano umire
    onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan svojim
    poslom ili svojom ljubavi,
    onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
    i koji ne ide za svojim snovima;
    onja koji si neće dozvoliti,
    niti jednom u životu,
    da pobegne od smislenih saveta…

    Živi danas!
    Reskiraj danas!
    Učini danas!

    Ne dozvoli lagano umiranje!
    Ne zaboravi biti srećan!

    / Pablo Neruda /

  6. Vaskezez says:

    Hm…prvo da se malo nasalim: Izgubio sam vise od sat vremena citavsi ovo a mogao sam da uradim mnogo toga na sebi ili vec gde..:)))

    Ima ovde svega i svacega…I prosto ne znam odakle cu krenuti a imam zelju..Nemam tu moc brzog kucanja da iskucam sve sto mi prolazi kroz glavu…Za odgovor na ovu temu i na sve ove komentare treba se doobrano spremiti kao za ozbiljan izpit.

    elem, ima istine i u jednom i u drugom..Ima poslodavaca koje razumem ali naravno i zaposlene (trudnice, starije, invalide….) koje takodje razumem. Mislim da su i jedni i drugi nailazili na lose primere i da su svi ogorceni primerom koji im se desio ali ne treba generalizovati.ja se bavim nekim fucking privatnim poslom i misljenja sam da postujem svoje zaposljene i da oni meni to lepo vracaju..Mozda nismo jedni prema drugima ok u dovoljnoj meri. ali sve je u granicama normale..Uvek ce jedna strana traziti vise..Kao, usotalom i u seksu, i u braku, u pijancenju, i u odabiru muzike i slicno… Zemlja Srbija nam je najvise kriva a nju cinimo mi…Da treba raditi, treba APSOLUTNO..
    da ne treba kukati ne treba APSOLUTNO
    da ne treba sedeti i cekati ne treba APSOLUTNO
    ali
    da treba srljati glavom kroz zid takodje ne treba.

    Definitivno klima za poslovanje u Srbiji nije dobra..uopste..
    I to iz vise razloga o kojima ne bi mnogo..ali dobar deo tih razloga cinimo mi sami takvi kakvi jesmo..Ima i onih medu nama koji takodje isto misle kao i ja sada a oni su bas ti…e oni uspevaju SIGURNO..

    Treba se boriti, treba pokusavati treba se truditi i treba uciti..na oaj ili onaj nacin..treba kopirati treba slusati,.treba prisluskivati….treba treba…

    Ja sam inace veceras posle sravnjavanja racuna za proslu godinu moje firme TOTALNO RAZOCARAN i doje mi da odem u tri lepe ….
    ali..nekad davno sam cuo jednu dobru recenicu..ona glasi..:
    AKO TI MAJKA PRAVI LOS DORUCAK..NE BEZI OD KUCE..NAPRAVI SAM TAJ DORUCAK!

    I da ne zaboravim na kraju ( jel sam smorio???) Nisam? OK!:)

    Dakle..dok ne dodju bolja vremena bilo bi dobro kada bi se radnici koji se zale zaposljavali iskljucivo kod poslodavaca koji se zale na radnike…tako ce biti dobro svima nama..
    heheh

    Pozdrav svima

  7. Bojan says:

    Tekst je ok, ali svaka ti cast na simultanci u komentarima.

    • Aleksandar says:

      Pročitah dosta komentara juče i danas i – ne znam da li sam i malo bolji nego što sam bio.
      Nakon sve priče samo jedna stvar je nesporna: svako treba da se trudi da bude najbolja verzija sebe. Sve drugo je suvišno.
      Onaj ko to ne razume, ništa mu ne vrede komentari koji to objašnjavaju. Onaj ko razume, komentari mu nisu potrebni.
      Da ne bih ponavljao (možda je i ovo ponavljanje, nisam sve pročitao) reći ću samo jednu stvar u vezi sa autorovim komentarom. Negde na početku diskusije je rečeno nešto što je tužno: što si pravio decu ako ne možeš da ih izdržavaš.
      Vara se svako ko misli da je “izdržavanje” dece zarađivanje para. Neuporedivo veći značaj za decu ima roditeljsko prisustvo. Što više. 100 sati nedeljno (vidim da se u satima meri doprinos poslu pa pokušavam da govorim autorovim jezikom da bi evaluirao doprinos deci).
      Poštovani Ivane, molim te da kad budeš imao svoju dečicu (nadam se uskoro kao što reče da bi želeo) redukuješ svoju Sto Deset Satnu Radnu Udarničku Nedelju makar da svojoj deci daš delić onoga što će im, veruj mi, mnogo više trebati od para.
      Pozdrav svima.
      Aleksandar

  8. Nebitno says:

    Ajde, sta kukate i kmecite kao neke babe. Niko vas ne tera da se bavite preduzetnistvom u Srbiji. To je izbor i kao takav ima lose strane ali i dobre. Svako ko je krenuo da se bavi preduzetnistvnom u Srbiji je trebao pre pocetka da se raspita o uslovima. Ako je to uradio uslovi su bili poznati pre ulaska u sve to tako da niko nema pravo da kmeci kao baba sto drzava ovo ili ono… Smarate…

    • Jovan says:

      Mislim da nisi u pravu. AKo si mislio na to da su svi koji su pokretali privatni posao trebali da znaju u kakvoj prevarantskoj državi rade pogotovo nisi u pravu. To da će ga država namerno navlačiti na pokretanje privatnog posla (zajedno sa bankarskim lobijem) a kasnije ista ta država ostaviti na cedilu (zajedno sa bankarskim lobijem) – to nije mogao da pretpostavi svako. Taj koji je znao o čemu se radi se ili izvukao na vreme ili radi u (za) državu. Znam mnoge kojima se to desilo (a imam i lični primer).

  9. ivan says:

    Poštovana braćo Srbi,
    evo danas mi poslali link sa tekstom koji je ružićasta verzija onoga što bih ja napisao o slićnim temama. Naime, dobili smo novu verziju zakona o radu i novu verziju zakona o javnoj nabavi. Bojim se da Vas tek ćeka kalvarija. U Hrvatskoj se kod svake ideje i projekta nađe hrpa idiota i kritičara koji misle da imaju pravo nešto reći. I onda te idiote zovu po televizijskim emisijama ili novinama, nitko ih ne pita što su, što stvaraju, što životu stoji iza njih. Pljuvanje u prazno je jedina vijest koja prolazi i kada će Severina roditi.
    Hrvat

  10. Saška says:

    Pobijaš sam sebe u svakoj rečenici. Govoriš o tome kako ne voliš ljude koji kukaju, a ceo post se sastoji iz kukanja kako je preduzetnicima teško. Vidim da si još uvek u infantilnoj fazi razmišljanja. Nemaš porodicu, jednostrano gledaš.
    Radim u jednoj američkoj kompaniji online kao programerka, imam dvoje male dece. Imam predivan posao, predivne uslove, šefa koji ume da razmišlja i koji ne gleda na ljude kao na stoku. On od tih ljudi zarađuje. Svojim zaposlenima omogućava sve (odlaženje sa posla radi rekreacije, korišćenje društvenih mreža, pauze tokom radnog vremena kada god neko poželi, seminare, putovanje, LIČNE tablete, iphoneove itd.) Ulaže u ljude i ponaša se čovečno, a zauzvrat dobija visoku učinkovitost u radu i prezadovoljne radnike. Ima dugoročan plan, jasno definisane ciljeve, rokove, ne kuka kako mu je teško, ostavlja utisak ozbiljnosti. Razmisli o učinkovitosti ljudi koji rade za nekog nadrkanog infantilnog kapitalistu koji je u fazonu svi ste smenjivi, vi vredite ovoliko ili onoliko. Nedostaje ti emocionalna inteligencija pre svega dečko. No, mlad si, imaš vremena da se razvijaš (ono o čemu govoriš sve vreme što se iz tvojih rečenica ne primećuje).
    Sve najbolje.

    • Ivan Minic says:

      Ti uopste nisi procitala post i nemas nikakvog dodira sa realnoscu oko sebe 😉

      Inace, potpuno su mi genijalni ad hominem napadi na mene, kada nemate ni jedan argument protiv onoga sto sam rekao. Ni jedan moj radnik se nikada nije zalio na mene kao sefa, a pored toga sam radio najrazlicitije poslove za velike medjunarodne klijente i niko nije ima problem sa mojim stavovima i rezultatima moga rada.

      I’m not the bad guy, but bad guys are everywhere around.

      • acalibero says:

        Mlad i zelen, to je tacno sto je ova gospodja rekla….za zivot decko….Znas li koliko se tocak srece u zivotu lako okrene….nazalost uverices se sam na tezi nacin…Po tebi ljudi trebaju da budu zadovoljni time sto idu na posao da rade 12-14 sati, da budu zadovoljni sto je sefu doslo da se dere na njih da sprovodi neku diktaturu, da su zadovoljni sa tim sto uopste imaju platu(minimalac)….da budu zadovoljni kad im sef kaze, nema ovog meseca, nismo naplatili, duguju nam milione….Stavovi su ti fasisticki, kakva crna prirodna selekcija…..pa to su nacisti radili…..a kad vec o njoj pricas sigurno na ovom nema mesta za nekulturno debele ljude…..

        • Ivan Minic says:

          Ne, po meni ljudi treba da budu nezadovoljni i da nesto promene.
          Ako nisu spremni da promene, treba da budu nezadovoljni i da cute.
          Stavovi nisu fasisticki, samo ti ne citas sta pise 😉

          • acalibero says:

            Ti smatras da ljudi uvek imaju izbora, u tome je tvoje ne znanje zivota, ljudi ponekada nemaju izbora, ali to nije razlog da se njihovo stanje zloupotrebi….docices i ti u situaciju kada nekad u zivotu ne budes imao izbora veruj mi….tada ce ti ovaj tekst izgledati smesan, imas 26 godina i mislis da imas svo znanje ovog sveta, mnogo si mlad….

          • Ivan Minic says:

            Tvoje neznanje se ogleda u necem mnogo jednostavnijem, ti ne citas sta pise – kazes ljudi ponekada nemaju izbora – ok, slazem se – sta je u svim onim drugim situacijama koje nisu to ponekad?
            Ja sam dosao mnogo puta u situaciju kada nisam imao izbora, i u takvim situacijama uradio ono sto sam morao. Manevarski prostor se pravi kada za to postoje uslovi, i tada to treba iskoristiti.

          • Rainmaker says:

            Stavovi ti jesu fasisticki i bahati, bez dileme. Moram priznati da sam dobro vreme proveo razmisljajuci o ovome sto si napisao. U pocetku sam imao zelju da ti zapalim sve ono sto si stekao ( s pocetka teksta ), a tebi isecem Ahilove tetive, ali kasnije sam primetio sta je u stvari tvoja zelja. Sad, ako sam pogodio, treba olaksati “sansi Srbije”? Ko garantuje da se “sansa” i dalje nece bahato ponasati ako joj bude olaksano?

          • Ivan Minic says:

            Sansa Srbije je u tome da ljudi prestanu da kukaju i pocnu da rade. Za sebe ili drugoga, a pre svega na sebi.
            Inace, posle ovakvog tvog komentara, apsolutno nikakvo pravo nemas da pricas o bahatosti i bezobrazluku 😉

          • Rainmaker says:

            Ma ljudi, vidite li da se lik kladio s nekim da ce imati odredjen broj komentara. Nema on pojma ni sta ni kako.
            Ajde kad dobijes bar se zahvali ljudima. Ili bi oni trebali da se zahvale tebi sto si im pruzio priliku da pisu kao nesto vazno i misaono? Pozdrav batice i puno srece
            Peace sells…,but whos buying?

      • Saška says:

        Ivane, pročitala sam dobro šta si napisao, ali si još nezreo i mlad dečak koji sve računa novcem i imaš pogreški na mnogo nivoa.

        Iskreno se nadam da ćeš sazreti i pre svega postati emocionalno inteligentniji. Ljudi nisu stoka, ljudi nisu nezahvalne neznalice, da se dobre stvari u životu ne postižu fašističkim metodama… Nadam se da ćeš to shvatiti bar kad budeš imao svoju porodicu ako ne ranije i naučiti da ceniš i voliš ljude istinski, a ne da ih posmatraš kao robu koja ima svoju tržišnu cenu. Da tražiš izgovore u “realnosti”, sistemu, društvenom uređenju. Život se ne sastoji samo iz novca, posla, rabljenja. Takav utisak se stvara čitajući tvoje redove. To je jako tužno.

        No, ima ovde puno lepo objašnjenih komentara zašto nisi u pravu, Čika Dragan na primer. 🙂 Stoga nema potrebe da ti sada bilo šta detaljnije objašnjavam.

        Svako dobro.

  11. Boris says:

    Odlican tekst. Bas o ovim stvarima cesto pricam sa ljudima i neverovatno je koliko se svi ponasaju kao deca o kojima neko treba da brine a ne zele da priznaju svoju nesposobnost. Svima nesto “pripada”, svi nesto traze a zapravo nisu spremni da se potrude da to i zasluze. Fakulteti cine ljude nesposobnim da nadju posao a zapravo bi trebalo da bude obrnuto.

    • Darko says:

      A najjači su mi oni kada kažu: Ja sam tu firmu gradio, godinama sam bio tamo.

      Jesi, prijatelju, i za to si bio plaćen koliko si bio plaćen, i tu se tvoje “pripadanje” završava. Ko ima problem to da shvati, ja mu nisam kriv …

    • Jabucilo says:

      Skolski primer generalizacije: svi ovo, svi ono, svi ovakvi, svi onakvi, svi nesposobni, svi traze vise… “Deca” zauzvrat zele samo da budu adekvatno placena za posao koji obavljaju. I o njima brine zakon o radu koji poslodavci uglavnom ne postuju. Stvar je prilicno jednostavna, ukoliko zaposleni ne izvrsava svoje obaveze poslodavac moze da ga otpusti. I time je problem resen. Ukoliko zaposleni ostaje prekovremeno na poslu, radi tokom vikenda i za praznike poslodavac mora to da plati (sto kod nas retko ko cini). Takodje, poslodavac je duzan prema zakonu da radnika prijavi na punu platu i uopste nije njegovo da razmislja hoce li zaposleni doziveti tu penziju ili ne. Zakon je tu da regulise okvire u kojima bi trebalo definisati odnos poslodavca i zaposlenog. E sad, u Srbiji zaposleni uglavnom kukaju kad poslodavci ne ispunjavaju svoje obaveze.

      Fakultetska diploma uglavnom ljudima daje sigurnost, a poslodavcu ukazuje da je vlasnik iste spreman i sposoban da zalegne i odradi (do kraja) posao koji se nalazi pred njim. Prakticno znanje se uglavnom ne stice na (nasim) fakultetima ali se zato usvaja odredjeni rezon, nacin razmisljanja i baza za dalje ucenje i usavrsavanje. Dakle, fakultet ne postoji da bi ljude naucio da nadju posao vec da ih pripremi kako bi taj posao obavljali sto je moguce bolje. Eto jednog pokusaja da se demistifikuje pojam “fakultetske diplome” koji mnogi ocigledno ne shvataju bas najbolje.

  12. Cika Dragan says:

    Mrzim sebe sto sam utrosio vreme na citanje tvog blog-a
    Bez ljutnje ali skoro da se nimalo ne slazem sa tobom

    Elem,

    Generalno citava tvoja potreba za ovim tekstom jeste zbog ovog clanka http://andorjakab.blog.hu/2012/01/06/this_is_why_i_don_t_give_you_a_job
    Ovog coveka mogu da opisem samo na jedan nacin: NOVAC i samo NOVAC
    To sine nije uspeh, na kraju krajeva slobodno pogledaj ljude koji imaju samo NOVAC pa ces se sam uveriti da ne ispadne da pricam iz moje perspektive.
    Covek je OBICAN KRETEN sa kojim samo KRETENI mogu da saradjuju [TACKA]
    —————————————————————————————————
    Ljudi su generalno nezahvalne neznalice:

    Ovde spominjes igru karata i shtihove, zato sto poslodavac moze itd …..
    Tvoj problem kao i problem vecine ljudi koji rade u Srbiji jeste u tome sto ne radite svoj posao nego igrate “karte” jer kako kazes MORATE po tvom misljenju.
    Obican izgovor i trazite opravdanje za svoje postupke kojih se i sami stidite
    Privatnicima je lako? Pa naravno, u Srbiji je svima lako jer svi rade jedan te isti posao “igraju karte”, ostali koji se bave konkretno poslom uglavnom su “napustili” Srbiju nazalost
    ————————————————————————————————–
    50 pitanja na koja ne znate odgovor:
    1. Znam
    2. Znam

    50.Znam
    ————————————————————————————————–
    Mislite da vredite vise:

    To nije SAMO trzisna stvar, i generalno se ne slazem sa tobom jer sve sto si napisao gledas iskljucivo kroz novac a opravdanje za to nalazis u Srbiji i “realnosti” kako je ti zoves.
    Recimo ja kao poslodavac nikada ne bih zeleo da saradjujem sa tobom i sa tvojim “stavom” ma koliko ti sebe smatrao kvalitetnim. Naravno ogradio si se da nikome ne prodajes nista, itd…
    Ipak mislim da ti nisi sposoban da napravis SRPSKI spin-off na ovu temu ali ok to je samo moje misljenje

    “…I nikada, nikada, ne potcenjujte druge…”
    “…to sa druge strane pokazuje i koliko je osoba van ikakvog dodira sa realnošcu,
    te koliko je plitka i zlonamerna, a ja sa takvima nemam želju da se družim.
    Morbidni su ok, cinicni takode, ali plitki, glupi i zlonamerni nam zaista ne trebaju.”

    Ti si potcenio sve one koji ne misle kao ti, a bogami i debelo ih izvredjao uz opravdanje da si dovoljno lud, mlad, ostvaren, upucen itd… a sve ove atribute si sam sebi dodelio… dobro nisi sam vec “Osoba koja ti je skrenula paznju”
    cool 😀
    Druga stvar koliko ja vidim ti jedino ne potcenjujes one od kojih direktno zavisis njih postujes i cenis (po svaku cenu), za ostale te bas briga i ne zelis sa njima da saradjujes i muka ti je takvih…
    Koliko ja znam za takve osobe kao ti postoji nekoliko izraza:
    ULIZICA, POLTRON, SHLIHTARA, itd…

    Zaista mi je zao sto je tebi zivot SAMO posao, a posao SAMO novac i sto citavog zivota igras “karte”; izgleda da si veoma dobar u tome.
    Nadam se da si isto tako i strucan u poslu ali ne verujem (opet to je moj stav, izvinjavam se unapred ako sam te uvredio)
    ———————————————————————————————-
    “…Zajebite pojedinacne slucajeve, gledajte šire, jednom u životu pokušajte da sagledate van svog dupeta,
    van svojih najbližih. Uvidecete da je ovaj svet jedno odvratno mesto, i da je potrebna specificna kolicina i kombinacija hrabrosti
    i ludosti da u njemu pokušate napraviti nešto dobro. Život nije fer i ljudi su stoka…”

    Tvoje procene su iskljucivo na osnovu toga kako ti to licno vidis iz perspektive svog dupeta a pricas o nekoj siroj perspektivi. Drugim recima zakopao si samog sebe, ako me uopste razumes ?

    “…Ako ne možete ili ne želite da pomognete, ne smetajte!…” – Sta ti radis pomazes ili smetas ???
    ——————————————————————————————————–
    Dan kasnije: Follow Up

    Slazem se sa citatima, tvoje pojasnjenje je suvisno, barem meni

    Zao mi je sto nisi upoznao ljude koji funkcionisu uspesno na drugaciji “bolji” nacin i verujem da sa takvim stavom i neces nikada, ali ti isto tako zelim puno uspeha, mada kako si SAM rekao ti si vec uspesan, ostvaren itd…
    Videcemo kada osnujes svoju porodicu kako ces razmisljati na ovu temu jos uvek si mlad tako da…

    “…Takvi smo, mora motkom, lepim ne ide….” – Generalizujes stvari a opet pricas o nekom svom licnom “iskustvu”
    Da preformulisem:
    TAKAV SI, MORAS MOTKOM, LEPIM TI NE IDE
    Zao mi je sto to cujem od ljudi koji imaju 25+ godinica. Sa takvim stavom koji TI imas tvoj “uspeh” je kratkog daha, videces i sam ukoliko ne promenis misljenje
    ——————————————————————————————–
    Na kraju da ne ispadne da smetam, hocu da pomognem:

    POSAO == STRUCNOST
    (nikakve “karte” ne mogu pobediti strucnost u poslu, shvatices vrlo brzo ako vec nisi bez obzira u kojoj drzavi zivis i drustvenom uredjenju)

    Veruj u svoje ciljeve
    Ciljeve postavljaj stalno sebi nakon sto prethodne ostvaris

    Nauci da volis, i nasmej se malo previse si negativan za svoje godine 🙂

    • Ivan Minic says:

      Mozda bih i mogao nesto da ti odgovorim kada ovaj tvoj komentar ne bi bio prilicno agresivan licni napad u kome se kao argumenti koriste iskljucivo stvari o kojima ne znas ama bas nista, a to je sta ja radim, kako radim, koliko sam strucan u tome sto radim. I ok, ja nemam problem sa time da to neko od kolega sa kojima sam radio dovede u pitanje, ali ti, koji o tome ne znas nista jer nikad nisi saradjivao samnom, ne mozes 🙂

      O tome kakav sam privatno, mogu da sude mojih prijatelji, o tome takodje ne znas ama bas nista 🙂

    • marimed says:

      Ivane, bravo!
      Licno mi se ne dopada tvoj prepotentni stil pisanja, koji povremeno zadobija i agresivan prizvuk, ali – svaka ti je na mestu 😉
      Cika Dragane, naucite da citate a ne da prelecete; za Vas, a i za sve ostale, iskrena preporuka, Andorov follow-up:
      http://andorjakab.blog.hu/2012/01/08/i_don_t_give_a_job_am_i_being_antisocial
      Obavezno stivo!!!

  13. PipBoy says:

    SVE sam ovo ovde pročitao samo da vidim da li ima i jedan OVDE ko je podigao glavu iznad bare u kojoj se svi mi obični ljudi na ovoj zemlji i u ovom idijotskom sistemu (kapitalizam je isto što i narkomanija, sve više traži dok se ne samoubije predoziranjem ili nedostatkom doze) trenutno nalazimo baš isto kao gomila ameba, i ‘ladno nema… Sve ovo je gomila beznačajnih slova, ninašta živo neće uticati… Normalno, jer svi mislite da je država neka spontana skupina ljudi koji svi nešto rade pa tako čine državu… To nije tako već 2000 godina… Ovde vlada epidemija raka, komšija mi se jutros bukvalno raspukao u liftu, na putu u bolnicu… Jebeš priču kad ljudi nisu SVI ZAJEDNO KAO RASA ni do 2012. godine uspeli da naprave sistem koji odgovara jedinoj svesnoj vrsti ovde, ČOVEKU, nego i dalje ne znamo da nekoliko desetina pojedinaca uređuje svima ostalima život, tačnije što bržu smrt, dok mi zbog straha od smrti sve vreme tamanimo jedni druge da bi što više imali dok ne crknemo… A crkavamo kao insekti na šajbnama, a vreme provodimo kukajući ili raspadajući se od posla od koga još brže crkavamo… Tehnologija? Služi da se što manje krećeš, što manje znojiš i izbacuješ toksine od kojih na kraju dobiješ rak ili srčku… Priroda je napravila telo da bi se kretalo i sa kretanjem je, jebiga, povezala sve ostale funkcije u organizmu, nije računala na RAČUNAR… Jel životinje, Ivane, rade? Ne, služe se hranom koje IMA U IZOBILJU, samo nema za čoveka jer on gomila i otima, zašto, zato što za razliku od životinje on ZNA da ima rok… Čovek treba da ima osnovne uslove života bez ikakvog rada jer je šta, INTELIGENTAN? Ne, inteligentna je nekolicina, ostali su gluplji od ameba jer rade više od ameba samo da bi imali šta da jedu… Ti ivane, svaka čast na ničemu, ovo praktično nema veze sa tobom nego sa svima nama, kukali-ne kukali, radili milion sati ili neradili… Priroda ljudskog civilizacijskog napredovanja kao inteligentnog bića je stvaranje što boljih uslova za SVE ZAJEDNO, a na prirodnu selekciju su valjda osuđena samo ne-misleća bića? Trebali bi uopšte da rade samo oni ljudi koji žele NEŠTO VIŠE od proseka, a mi ovde imamo slučaj da nešto malo više od proseka imaju samo oni koji žrtvuju vreme svog postojanja za novac, ili žrtvuju druge i bivaju žrtvovani… Neko ne želi da se osvestimo, zašto? Da bi oni i svi njihovi imali zauvek, a da svi ostali rade za njih i umru brzo bez odugovlačenja… a da bi imali potpunu kontrolu nad svojim robovima oni im puštaju crtaće na tv-u i sipaju im otrov u hranu, po malo, da stignu i sami da se istrebe a da nemaju vremena da dignu glavu iz bare pre nego što CRKNU kao obične bube… Doveli smo do toga da ni ne znamo da postoje ljudi koji nas gaje kao koloniju običnih buba…

  14. PipBoy says:

    Dakle, vi koji kukate – slobodno nastavite da kukate; vi koji radite – samo nastavite sa radom, i tako sve dok se ne pojavi neko ko će imati mogućnosti da nas povede u totalnu promenu. Svi smo, dakle, ok, a možda će nekim kasnijim generacijama život i biti normalan, ako ih bude. Jer to je psihologija mase danas, svako gleda sebe ili sebe i svoje odabrano društvance, a svi zajedno degradiramo nazad ka INSEKTU.

  15. Dragan says:

    Samo jedan dodatak koji mi je sugerisao dobar prijatelj koji radi u banci sa preduzetnicima odnosno SME…
    U ovom postu ima previse opravdanja za probleme privatnika/preduzetnika, a svi oni NISU isti. Autor je tipican predstavnik POSTENOG (koji je svojim radom stekao to sto ima, koji placa poreze, …) privatnika i iz njegovog ugla a i iz ugla njemu slicnih sve je tacno sto kaze.
    Medjutim, nisu svi preduzetnici takvi tj. prema recima ovog mog prijatelja iz banke, za vecinu od onih sa kojima on radi se ispostavi da “zaradjuju” na osnovu svojih veza sa politikom, prevara poreskog sistema, zaduzivanja, ali i na osnovu kradje od zaposlenih (neuplacivanje doprinosa, i sl.)… E zbog takvih i ovi posteni preduzetnici nagrabuse jos vise jer moraju i njih da pokrivaju. Pretpostavljam da radnici verovatno cesce imaju susret sa upravo takvim prevarantima od preduzetnika pa onda clanak njih ne motivise onako kako bi trebalo.
    Moja sugestija za post je da je trebalo samo dobro se ograditi od takvih ‘nazovi’ preduzetnika da ne bi clanak izazvao kontraefekat.

  16. Dule says:

    Slazem se sa vecinom napisanog,
    Na zalost problem danasnjeg drustva u Srbiji jeste sto vecina preduzetnika ne zeli da preuzme odgovornost i da promeni nacin na koji ljudi razmisljaju, tj. lakse im je da napisu ovakav post i da svoju frustraciju iznesu negde ili nekako ili nekom, a onda sutradan nastave isto. Odnosno brinuci za profit traze izgovor za sve sto ne valja kod drugih, zaposlenih, neuspesnih.. itd
    Menadzment nije nista drugo nego motivisanje zaposlenih, tj. u mom prevodu bilo bi, ostvaruj profit koliki mozes sa minimalnim troskovima, ali ne zaboravi da mislis i na osobe koje rade za to sve, motivisi ih, ne dozvoli da u manjku njihove motivacije ne budes i ti odgovoran, prvenstveno jer smo svi mi ljudi i u vecini slucajeva zavisimo od drugih, danas sutra nece biti kapitalizma koji se tako manifestuje, neces biti dovljno jak, brz i sposoban da budes prvi, da imas prednost, i onda ces se ukoliko se promene relacije, setiti da ukoliko si se ponasao i trzisno, i socijalno odgovorno uz svo iskustvo koje imas uvek moci svakome da pogedas u oci i krenes dalje, napred, nazad, gde god hoces..
    Slazem se sa vecinom napisanog

  17. Radica says:

    Zaista sam iznenađena ovako velikim brojem negativnih komentara i ličnih uvreda.
    Ivane, hvala ti što si pokušao da objasniš kako je “lako” biti preduzetnik, ali nešto ne verujem da možeš nekog urazumiti ovim tekstom! Ko ovo želi da razume, razumeće. Ko neće – neće …dok ne pljune krv na temelje sopstvene firme.

  18. Dragan says:

    Ovde se radi o tome kako ivan (i po njemu svi koji su nesto uradili) gledaju na zaposlene i ljude koji se nisu snasli.
    Problem je sto se iz svega napisanog ne vidi ni trunka ljudskosti. Samo novac, troskovi i profit.
    Odakle mu pravo da ljude naziva stokom. Ako je jedan od petorice zaposlenih pokvaren da li nas to sve cini pokvarenima.
    Bolje je ne osuditi 5 kriminalaca nego osuditi nevinog coveka. To je ljudsko.
    I ako jadni privatnici misle da je biti preduzetnik najteze, mnogo grese!

    Dragi moji upamtite ovo

    NAJTEZE JE BITI COVEK
    Dzaba vam novci moji sinovci, niko vas po tome nece pamtiti i repspektovati.

    • Ivan Minic says:

      Ne, ovde se radi o tome kako Ivan i svi koji pokusavaju nesto da urade gledaju na one koji ne rade nista po tom pitanju i konstantno kukaju. Sto i lepo pise. Problem je samo sto niko ne cita.

      • Maja says:

        @ Ivan – Svaka čast na trudu oko pisanja teksta i, koliko sam shvatila iz tvojih daljih komentara, želje da promeniš neke stvari, ali onda moraš voditi računa i na koji način pišeš tekst i kakvu on poruku šalje – da ne bi bilo mnogo onih koji su ga “loše” pročitali/protumačili…..jer onda dobijaš suprotan efekat. – kritike i ostalo.
        Sa druge strane, kada kritikuješ one koji kritikuju jer su “pogrešno” shvatili ili “nisu pročitali kako treba” onda dobijaš dodatni negativni/suprotan efekat…..

        • Ivan Minic says:

          Ja u principu i nemam problem kako ce ljudi da razumeju tekst. Ono sto mi smeta je sto ga vecina komentarise a da ga nije ni procitala od pocetka do kraja. Prosto, iz komentara se to vrlo jasno vidi. A cinjenica je da pristojan i smiren tekst ne proizvodi ni izbliza ovakav efekat.

  19. NEBOJSA says:

    Da, Ivane, SVAKA TEBI CAST, ali zapamti sledece: Vecina stvari iz clanka je u Srbiji donekle primenljiva i u kontaktu sa realnoscu jedino u Beogradu, i, u manjoj meri, u Novom Sadu i gradovima-mladim lavovima, tipa Indije. Ostalo je ,,TAMNI VILAJET,,, gde se svi problemi u privatnom sektoru resavaju samo i iskljucivo preko ledja radnika, jer, boze moj, ,,AKO TI NECES DA RADIS KOLIKO I KAKO JA KAZEM, I ZADOVOLJIS SE PLATOM KOJU TI JA DAM-KOJA TI JE IONAKO PREVELIKA, E IMA NJIH NA STOTINE KOJI BI TVOJ POSAO RADILI ZA UPOLA OVE PLATE!,,…

  20. Ivan Minic says:

    Manje sredine jesu u vecem problemu jer su se uglavnom oslanjale na neko vece preduzece koje je tislo pod led… Ali, ima u neke prednosti – troskovi zivota su nizi znacajno, davanja drzavi u smislu taksi su takodje dosta niza… Daleko od toga da je prijatno…

    • Jovan says:

      Mogućnosti za život su, takođe, značajno niže. Nisam primetio da je neko pomenuo problem sredine odnosno države kao takve koja postavlja pravila i pravi okvir za život. Promena okvira zahteva snagu koju spoljašnjost Srbije nema (moja draga kaže: Mi koji živimo u spoljašnjosti Srbije… za razliku od onih koji žive u unutrašnjosti Srbije (čitati Beorgadu)). U malim sredinama gde je diirektor javnog preduzeća car, sudija njegov ortak, privatnik kum a partija crkva, ništa od ove naše pameti ne važi.

  21. Maja says:

    Moram da dodam još i ovo – pročitala sam originalni tekst (http://andorjakab.blog.hu/2012/01/06/this_is_why_i_don_t_give_you_a_job ) i ako me ne vara moj engleski (trenutno na nivou Advanced) i ako nisam umorna – čini mi se da je čovek hteo da pokaže (na ironičan način) koliko je besmisleno bili preduzetnik u Mađarskoj iliti EU…..čini mi se da je tvoj spin off otišao u drugu krajnost – kritiku radnika, umesto države, kao što je to Andor uradio….

    • Ivan Minic says:

      Ali ja nisam napisao spinoff, ja sam napisao post inspirisan time, jer mi je besmisleno da pisem spinoff.

      • Maja says:

        Ispod njegovog teksta u okviru “Reactions to this post” piše da je tvoj tekst serbian spin-off.

      • zeljko says:

        Ti buraz u svim komentarima nisi sklopio ni jednu pametnu recenicu(samo spominjes netreba kukati,rad rad i rad) ,sto me dovodi do zakljucka da ti ustvari i nisi nista postigao u zivotu osim sto si sam sebi kupio racunar i seres po raznim blogovima.Aj nesto uradi pametno za srbiju pa da se svi divimo tvom gestu

  22. Jasmin says:

    Svaka čast, jako dobar članak, bilo je gušt čitati ga!

  23. Stvarno odličan tekst, popravlja raspoloženje (na momente sam se pošteno ismijao) i pobuđuje moral. Svaka čast.

  24. njegoš says:

    pa prvo Saši , ja učim celog dugog života tokom kojeg stalno privatnik (državni neprijatelj) i porodica cela (porodični posao-dozvoljavam da POKONDIRENE TIKVE /B.Nušić/ prevedu na usa-engl.) .Matematika je da ja duže učim i radim nego što vi “DRAGI” ukravećeni pesniče postojite i da ne dužim , kud bih stigao kad bi svakom objašnjavao da se ne jede sve što leti, NEMOJTE UČITI OCA KAKO SE PRAVE DECA , meni ne smeta ali mnogo govori o Vama.
    Pozz.
    Nj.
    P.S. Pored svega od srca Vam želim da NIKAD ne naučite škole koje sam ja prošao.

  25. Sasa says:

    Dobar tekst,……. njegov, ne tvoj, ti si sve obrnuo naglavačke.

  26. mickeybi says:

    zanimljivo je koliko ljudi nije razumelo clanak, odlican rad autore! Pozdrav

  27. Aždaja says:

    E tu si sveo sve boljke i muke malih poduzetnika i kao jedna poduzetnica u maloj firmi koja je nedavn “otišla” na porodiljni ( od toga sam imala mira možda mjesec dana ako i toliko) Podržavam svaku riječ koju si ovdje napisao!

  28. Maja says:

    Neko (ili više njih) je spomenuo obrazovanje, pa bih dodala nešto.
    Čovek je objasnio, što bi se reklo.

    Sir Ken Robinson: Do schools kill creativity?
    http://www.youtube.com/watch?v=iG9CE55wbtY&feature=relmfu

    Sir Ken Robinson: Bring on the learning revolution!
    http://www.youtube.com/watch?v=r9LelXa3U_I&feature=relmfu

    P.S.Neko je spomenuo TED – moram priznati da nisam fan, ali postajem. 🙂

  29. onin le says:

    Mislim da je većina ljudi koja komentariše ovde povezana sa IT industrijom,
    što celoj priči daje jednostranost. Kada bi se uključili ljudi iz drugih grana, sa svojim
    pogledima i mišljenjima, sigurno bi drugačije tekla priča.

  30. Jovana says:

    Imam 26 godina, u roku zavrsen fakultet i malo manje od 2 godine iskustva u struci, spadam u grupu navedenu kao rizicnu za zaposljavanje 🙂 Ipak, radila sam skoro dve godine sa full belom platom, placenim svim doprinosima, odmorom i prekovremenim radom i neverovatno postujem svog poslodavca zbog toga, a njegova prica je copy/paste sva tri teksta. Jasno mi je da me niko nece placati da sedim na dupetu 8 sati i radjam decu kod kuce i da je jedino sto mogu da ponudim moje znanje, iskustvo, harizma i energia, jer je to jedino sto se i moze unovciti i da nemam prava da trosim nicije vreme ni novac na svoj nerad i neznanje, jer se to na kraju krajeva svodi na to. Iz mog ugla u cilju drzave(sto se u praksi naravno ne vidi) kao pojma je da se radja vise dece i da ljudi zive zadovoljnije i da ne odlaze, vec ostaju i svoje znanje i energiju ulazu u napredak svoje a ne tudje zemlje. Svim postenim poslodavcima ove zemlje skidam kapu i smatram da im je potrebna daleko mocnija podrska drzave da bi opstali i izborili se za svoje mesto pod suncem i prvi profit. A kada se posao pokrene i pocne da stvara pare, tada preduzetnici zaista mogu da maze i paze svoje zaposlene, a do tad mogu da uspeju samo ako svi stisnu zube, cute i rade.

Stranice komentara: 1 4 5 6 7 8 9
 

Bacite pogled i na...

Moj godisnji odmor: Pesak, voda, sunce, prijatelji…

Pogledaj →