Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zasto ne vredite koliko mislite.

Skrenuta mi je pažnja pre nekoliko dana na tekst “This is why I don’t give you a job“. Vredi ga pročitati, iako je nesumnjivo da će izazvati salve nezadovoljstva i uvreda na račun autora. Osoba koja mi je skrenula pažnju, rekla mi je da bih ja trebao napraviti srpski spin-off jer sam, po njegovim rečima dovoljno lud (jer bi pametan čovek ćutao i gurao dalje), dovoljno mlad (jer je to dobar alibi za nivo bezobrazluka koji ću u tekstu pokazati), dovoljno ostvaren (jer, istini za volju, imam čime da se pohvalim) i dovoljno upućen (jer, uprkos svemu, uspešno poslujem već dosta godina u nazad i od nule sam, ovde, napravio nešto). Imam još jednu veliku prednost. Ja ne prodajem nikome ništa, a naročito ne sebe, nekom od vas.

Ne želim da pretresam sve što je autor rekao, zato i preporučujem da pročitate njegov tekst, ali dotaći ću se najvažnijih stvari, odnosno onih koje će izazvati najveći broj negativnih komentara. Unapred se izvinjavam kolegama, saborcima iz blata, zbog možda neprilagođeno neprijateljskog tona, ali morao sam. Takođe izvinjavam se ljudima koji ćute i pošteno rade svoj posao, ovo je posvećeno njihovim glasnim kolegama.

Ljudi su, generalno, nezahvalne neznalice.

Odmah prst u oko? Nego kako. Zašto to kažem? Prečesto čujem kako poslodavci izrabljuju svoje radnike ili imaju nekorektan odnos prema njima. Ok, neka to bude tako, to njega čini kretenom. A znate li zašto to radi? Zato što može. A zašto može? Zato što ste nebitni, zamenjivi. To njegove postupke ne čini prihvatljivjim, ali vašu poziciju mnogo objašnjava. Ona je vaša i samo vaša odgovornost i krivica. Vi ste ti koji ste sebe učinili potrošnom robom. Vaša je kriviva što u igri karata vi nemate ni jedan štih, već morate da trpite.

Drugo, ko mi naredni spomene kako je privatnicima lako, može slobodno da napusti moje društvo, obriše me sa svih društvenih mreža, izbriše moj telefon iz imenika i zaboravi da postojim. Osim činjenice da je to ružno reći u mom društvu, jer sam gotovo uvek okružen kolegama koji su prošli istu preduzetničku golgotu, to sa druge strane pokazuje i koliko je osoba van ikakvog dodira sa realnošću, te koliko je plitka i zlonamerna, a ja sa takvima nemam želju da se družim. Morbidni su ok, cinični takođe, ali plitki, glupi i zlonamerni nam zaista ne trebaju.

50 pitanja na koja ne znate odgovor:

  • Da li ste ikada probali da radite nešto samostalno, legalno?
  • Da li znate da popunite opštu uplatnicu?
  • Da li ste ikada u svom životu imali odgovornost za još barem jedno dupe pored svog?
  • Da li ste ikada zaradili svoj dinar, a zatim državi dali harač koji joj pripada?

U pomenutom tekstu, čovek kaže kako u svojoj maloj firmi ne bi zaposlio ženu ili nekog starijeg od pedeset godina. On je šovinista, fašista, i treba ga spaliti na lomači u gotovo svim komentarima, a čovek je samo realan.

  • Da li zaista možete, makar i pokušati, da razumete koliko je veliki problem u maloj firmi, sa nekoliko ljudi, kada osoba koja je jedan od važnih oslonaca poslovanja ode na duže vreme na trudničko ili neko drugo bolovanje?
  • Da li vam je jasno da poslodavac za svo to vreme snosi gotovo sve troškove koje bi imao da ta osoba dolazi na posao, samo mu država deo novca refundira, uz proceduru koja je ubistvena i sa kašnjenjem od šest i više meseci?
  • Da li znate da svaki radnik koji je prijavljen, svog poslodavca drži u šaci, jer uvek može da ode na bolovanje i na taj način na neodređeno vreme spreči bilo kakvu akciju poslodavca, jer je eventualni otkaz radniku na bolovanju jednak smrtnoj presudi?
  • Da li shvatate, da to što vi trenutno mislite da ne bi koristili prljave trikove protiv poslodavaca, ne znači da u trenucima očaja ne bi za njima posegnuli?
  • Da li razumete da to što vi možda niste takvi, ne menja činjenicu da je barem jedan od pet ljudi takav, i da to predstavlja ozbiljan rizik za gotovo svaku firmu veću od jednog čoveka.

Je l’ to znači da sa mladim ženama i starijima treba na lomaču? Ne. To znači samo da svako ima pravo da donese odluku šta će sa svojom firmom da radi, i da je za mnoge rizik neopravdano veliki. To znači da zbog toga što ne zaposle jednu buduću trudnicu mogu da spasu 3-4 radna mesta koja bi nestala kada bi firma otišla pod led. Je l’ ti ljudi nemaju porodice? Jesu li one manje bitne?

  • Da li znate koliki su troškovi firme?
  • Da li vam je jasno da u Beogradu, trošak za d.o.o. za dobar dan, bez ikakvog prometa, samo na osnovu taksi izadje od 200-350 EUR mesečno?
  • Da je taj trošak za preduzetničke radnje 50% manji, ali da to i dalje znači da vas to košta 100-175 EUR mesečno?
  • Imate li pojma da vaš poslodavac, ako ste prijavljeni na pun iznos plate, državi plaća još gotovo 70% onoga što vi primite?
  • Da ako primate 500 EUR platu, to vašeg poslodavca zapravo košta 850 EUR?
  • Da li zaista mislite da ćete, ovim tempom, to penziono ikada doživeti da iskoristite, obzirom da zdravstveno već sad koristite samo u slučaju životne opasnosti?
  • Update: Da li znate da ako vaš poslodavac ne plati u vrlo kratkom roku pune doprinose za vašu platu (tih 70%) dobija “čestitku” od države, a ako to ne reguliše na vreme biva blokiran, bez obzira što mu je možda ta država upravo najveći dužnik?
  • Da li vam je sada možda jasnije zašto vam poslodavac nudi minimalac + razliku na ruke?

Mislite da mu je lakše? Nije. On za svaki dinar keša treba krv da propiša, pa, ako to radi, radi da bi vi bili zadovoljniji.

  • Da li vam je jasno koji sve troškovi ulaze u cenu vašeg radnog mesta?
  • Šta je sve osim plate, trošak vašeg poslodavca?

Od toga da kvadrat poslovnog prostora košta 15 EUR mesečno, a da je prosečan sto i mesto za stolicu obično 4-5 m2 (100 EUR mesečno u najgorim uslovima, a često i mnogo više), oprema koju koristite, infrastruktura, i drugi troškovi. Da li vam je jasno da ono kada kažete kako vas gazda pelješi jer na 700 EUR plate (koja ga košta 1200 EUR), na vama pravi skoro 2000 EUR mesečno, da to situaciju čini, zapravo, vrlo bliskoj nuli, tj. da na vama nije zaradio gotovo ništa, a tu ne računam, vreme, novac, živce i druge resurse potrošene da se stvori mogućnost za taj posao.

Ovo je Srbija, ovde je normalno da vam klijenti ne plaćaju po dogovorenim uslovima, u dogovorenom roku, a vi imate svoju platu, jer vas, kao zaposlenog, zabole za to. Da li znate da onog trenutka kada izda račun za izvršenu uslugu, ako je u PDV-u, u narednom obračunskom ciklusu mora platiti pun iznos PDV-a bez obzira da li je naplatio potraživanje od kupca ili ne? To je problem vašeg direktora, koji mora da stvori vaše plate na kraju svakog meseca, kako zna i ume. Samo mu u životu fali neko ko će mu reći kako je lopov, secikesa, bandit.

Mislite da vredite vise?

Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite. Ako nije spreman da vas plati ništa, ili ako za vas nema nigde posla, onda je vaša vrednost jednaka nuli. Ako je to slučaj, imate razne mogućnosti – jedna je recimo da histerišete i galamite kako niste zbog toga završavali fakultete, a druga je da sednete i steknete neko konkretno znanje koje je neko zaista i spreman da plati i promenite svoju realnu poziciju.

I nikada, nikada, ne potcenjujte druge – tu su gde su jer su se za to izborili ili je to neko učinio za njih. Ako su sami, svaka im čast. Ako je neko drugi, svaka im čast što su nekom drugom toliko bili bitni da to učini za njih. Da li su vaši životi toliko savršeni da imate vremena da se bavite drugima? Zajebite njihove novčanike, račune, kola, stanove, brinite o svojim. Život nije fer, ali to ne znači da se trud i rad ne isplate – stvar je samo da se ljudi, generalno, ne trude i ne rade. Najveći broj njih ne može da stigne da radi, jer dok obavesti sve koliko mu je teško, koliko život nije fer, i koliko je sudbina protiv njega, prođe dan, a sutra treba ponoviti proces. Zato oni koji su nešto stekli, obično ćute i rade. Prioriteti. Nekom je važnije da ima, nekome da kuka. Ne zaboravite možda i najveću misao ovih naših naroda i narodnosti:

“Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!”

Koliko god ovde bila divljina, tržište je otvoreno i slobodno i svako može da pokuša. Ako mislite da će doći zli reketaši da vas ugase, moj savet je da probate. Ako ne pokušate sigurno nećete uspeti, a ako pokušate, čudo može da se desi. U svakom slučaju bićete bogatiti za jedno iskustvo, za jednu vrednu životnu školu. Prilično sam siguran da i onako nemate ništa pametnije u planu. Samo… ako mislite da je 300 ili 150 EUR fiksnih troškova strašno, nemojte da kukate. Ako mislite da je 1000 EUR mesečno fiksnih troškova za kancelariju nedostižno, nikada više nemojte prigovarati nekome ko ih plaća. Preduzetnički dinar je krvav i nije za one koji su spremni da rade glup i dosadan posao za 300 EUR mesečno, samo da imaju sigurnost i da ne snose nikakvu odgovornost.

Svi bi stanove i automobile, a niko ne bi da deset godina drlja guzicu i ne spava. Svi bi da piju kafe i ručaju po restoranima, ali niko ne bi da zaradi. Niko ne bi da podmetne leđa, niko ne bi da snosi odgovornost, ali bi svi da dele savete i uče sve oko sebe kako se radi. Oni to najbolje znaju, oni su gledali ljude kako rade, oni su čitali o ljudima koji rade… U poslednjih dve godine sam čuo toliko saveta od ljudi koji nikada nisu popunili formular i stavili pečat, da mi se želudac prevrće. Toliko ljudi mi je pričalo o načinima da svoje poslovanje poboljšam, a da sekunde jedne u životu nisu ništa radili, ne daj Bože, snosili odgovornost za nešto ili nekog.

Zajebite pojedinačne slučajeve, gledajte šire, jednom u životu pokušajte da sagledate van svog dupeta, van svojih najbližih. Uvidećete da je ovaj svet jedno odvratno mesto, i da je potrebna specifična količina i kombinacija hrabrosti i ludosti da u njemu pokušate napraviti nešto dobro. Život nije fer i ljudi su stoka. Ne uvek i ne svi, ali ako zamišljate svet kao savršenu oazu punu jednoroga, cveća, gde je uvek duga, pogledajte kroz jebeni prozor. Za početak, pogledajte kroz prozor. Preduzetnici, oni od kojih većina vas živi (jer ako ste u državnim firmama, ovakav tekst vas i onako ne zanima, i znate kako sistem radi i bez mene), su ugrožena vrsta koja ima više bioloških neprijatelja nego bilo koja druga. Ako niste spremni da im se pridružite, nemojte im ni stajati na putu, jer oni su, upravo, jedina šansa koju ova usrana zemlja ima (a i vi sa njom).

Ako ne možete ili ne želite da pomognete, ne smetajte!

Dan kasnije: Follow up

Za one koji nisu razumeli, a utisak je da je to dobar deo ljudi, poenta teksta se moze izvući u dve recenice:

  1. Budite najbolja moguća verzija sebe. (Ralph Waldo Emerson)
  2. Naučite pravila igre, i igrajte je bolje od bilo koga drugog. (Albert Einstein)

Šta to znači? To znači da koliko god sve oko vas bilo nefer i koliko god stvari radilo protiv vas, to i dalje ne znači da imate alibi da ne radite na sebi i ne budete najbolja moguća verzija, koju ćete unapređivati iz dana u dan. Na vama je da naučite kako funkcioniše sistem čiji ste deo, jer samo tako možete biti ravnopravan učesnik u njemu. Taj sistem ima svoje specifičnosti, ima mnogo mana, ima možda i neke prednosti, ali je takav za skoro sve i nije realno da ga možete promeniti – zato se prilagodite i nađite način da ga iskoristite najbolje moguće. Posla ima i novca ima, čak i ovde. Većinu poslova moze raditi manje više svako, ali ne može ih svako raditi dobro i neće ih svako raditi dobro. Za dobrog molera, programera, konobara, kuvara, stolara, prodavca, lopova, taksistu, tapetara, ce uvek biti posla, i uvek će biti u neuporedivo povoljnijoj poziciji od svih ostalih, jer je dobar, pouzdan, kvalitetan i sl.

Nije poenta da trudnice treba na lomacu ili da starije od 50 treba u rudnik, poenta je da postoji rizik i da svako bira da li želi da ga preuzme ili ne. Jednostavnija cost / benefit analiza od te ne postoji. Nije posao privatnika da se bavi time da postoji socijalni mir i pravda. I ok, čak i ova i ovakva država je shvatila da su trudnice veliki problem za male preduzetnike i našli su sistemsko resenje koje je daleko od idealnog, ali ipak funkcioniše na zadovoljavajucem nivou. To i dalje ne menja činjenicu da su, kako ja to kažem – ljudi stoka, i da ima i ovakvih i onakvih poslodavaca i ovakvih i onakvih radnika, ali uvek, imajte u vidu da problem nije samo sa jedne strane, i da uvek imate izbor – ne morate raditi za osobu koja to ne zaslužuje. Možete da date otkaz. Ne možete naći drugi posao? To nije problem poslodavca nego vas, i on vam za to nije kriv.

Sustinski problem ipak ostaje isti. To je priroda ovdasnjeg coveka kome je najveći gušt da zajebe nekog. Drugi problem je rasipanje energije na žalbe i kukanje umesto da se ona iskoristi da se napravi prava kvalitativna promena. I da, tužno je da zene od 55 godina u Maksiju rade za 20 000 na kasi ceo dan, ali jos je tužnije da neko u 55 godina nije sebi stvorio mogucnost za alternativu. Nisu svi sposobni i ne mogu svi da se prilagode, ali u svim situacijama kada se zakoni prirode vrate na snagu na kratko, najslabiji najebu, pa tako i ovde. Ovde i tamo na komentarima niko ne prica iz svog ugla priču starice od 55, nego se pozivaju na nju – ok, je l’ to znaci da su vaši životi idealni? Nemate svoje probleme koje je potrebno rešiti? Nisam za to da se okreće glava od tudjih problema i da se pusti da ljudi umiru po ulicama, ali jesam za to da svako prvo sredi svoju situaciju, tj da to bude prioritet. Takvi ste korisniji i sebi i tim drugim ljudima koji možda ne mogu sami. Ne morate biti najbolji, ali ne dozvolite sebi da budete na dnu.

Inace tekst je pisan ovakvim tonom, jer nažalost samo taj ton ima efekta. Pristojno napisan argumentovan post (a zaista mi nije nikakav problem da ga napišem) bi pročitalo barem 50x manje ljudi.

Takvi smo, mora motkom, lepim ne ide.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
481 komentara na ovaj tekst:
Stranice komentara: 1 5 6 7 8 9
  1. Dalibor Aleksov says:

    Hajde da i ja dam neki svoj komentar posto mi je nekoliko njih poslalo da procitam tvoj blog i bogami svasta ovde procitah i videh.

    Komentare nemam nameru da citam niti imam vremena da se bavim tim glupostima u svom zivotu tako da nemoj da se ljutis ako mi komentar nije na adekvatnom mestu u ovom MORU komentara kako vidim.

    Ok za puno stvari mislim da si u pravu, za puno njih se ne slazem.

    Generalno mrzim ljude koji “kukaju” i nista ne preduzimaju mada neces se valjda naljutiti ti to isto ovde radis na neki nacin, ali mozda i ne, nemam pojma nije ni bitno. Malo mi se ne svidja tvoj TON kojim pises i te tvoje vulgarnosti koje koristis mislim da te ne opravdava to sto zelis da ljude “usmeris” na pravi put ali dobro takav ti je pristup, ali poenta ti i nije tako losa ako sam te shvatio dobro, mozda i nisam ko zna.

    Tekst ti je orijentisan vise + ka poslodavcima a vise – ka “radnicima” bez obzira na poentu koja je cini mi se u sedenju i ne preduzimanju “boljih” koraka i konstantnom kukanju o istom. Ako sam te shvatio dobro onda si ovde trebao i da stanes, dalje POJASNJAVANJE stvari ti je suvisno cini mi se, jer je iskljucivo iz tvog licnog ugla i to trebas da zadrzis za sebe i ogradis se, inace dolazi do glupih komentara, svadja itd itd… sukob misljenja jednostavno… 100 ljudi 100 cudi. Mislim, neprikladno je da ti nudis resenje za takve probleme jer su kako sam kazes obrni-okreni LICNE prirode. Opet ne mogu da ti mnogo zamerim jer imas pravo na svoje misljenje kao i svako od nas.

    Znas, malo je nezahvalno suditi na ovu temu koju si izabrao, jer evo veruj mi toliko je prosto napisati tekst koji ce radnike postaviti u + a poslodavce u – ovde u Srbiji, tako da ti je opet kazem taj deo cini mi se suvisan.
    Ocigledno si poslodavac i imas problemcice kao i svi ostali na ovom svetu, isto tako i ne-poslodavci imaju svoje probleme tako da JBT to je zivot oduvek bio i ostao ne kapiram cemu tolika drama oko toga. Mislim, ako bi svi bili super kako mislis da bi se TI kao takav razlikovao od istih, generalno za tebe pije vodu postojanje ovih “kukavica” 😀 a evo da budem iskren bogami i za mene :D. Isto tako za tebe pije vodu postojanje losih poslodavaca…..copy-paste….
    Takvima tesko da ces da pomognes, ne TI nego NIKO ali NIKO jer prvo moraju sebi da pomognu a cigledno to nisu u stanju.

    U sustini kukaju i nista ne preduzimaju i jedni i drugi, tako da svi su ISTI globalno gledano u Srbiji u celini, razlika je u pojedincima. Mozda je bolje da kazem SVI STE ISTI koji ste komentarisali ovde (citaj utrosili svoje dragoceno vreme u nekakva slova koja ne vidim kako ce nesto da promene) ali na zalost onda cu i sebe tu da svrstam zar ne? hehehhehehehe 😀 tako da biram “SVI SU ISTI” 😀

    Ja sam licno presrecan onim sto jesam i sto sam do sada postigao (ili ne) u svom zivotu, trudicu se da budem jos srecniji i tesko da jedan poslodavac, radnik, drzava ili sta vec moze mene toliko da unisti koliko ja mogu da ucinim sebe srecnim time sto radim ili ne, time sto planiram da radim ili ne, time sto kukam ili ne, time sta imam ili ne, time sta i kora volim ili ne itd itd itd

    Pojedincima ostaje da to pokusaju sami sa sobom da promene ili ne i to je na svakom da odluci, kako kazu: moj zivot moja stvar

    Sto se tice onog inicijalnog teksta oko koga si zapoceo ovu temu moje misljenje je da se ne slazem sa covekom jer on generalizuje stvari.
    Dakle kaze sledece:
    1. I wouldn’t hire a woman.
    2. I wouldn’t hire people over 50 either.
    3. I would only hire 25-50 years old men.

    Moj komentar:
    1. Ne prica o tome da li je ta zena strucna ili ne i o njenim kvalitetima, jednostavno covek ne voli zene jer mogu da zatrudne. KATASTROFA u svakom smislu te reci.
    2. Isto i ovde vazi.
    3. Voleo bih da njegova poslovna ponuda ne dodje do mene jer spadam u ovu grupu (27 godina) hahahha 😀

    Ma covek prica o realnim stvarima u svetu ali na pogresan nacin, ispada da ih favorizuje umesto da se protiv ovoga bori. Ako pretpostavim da author ovih izjava iole normalan onda mogu samo reci da je covek pokusao da se bori sa ovim problemom i da nije uspeo da se izbori kao poslodavac i da je izabrao pomenuti put i sada dragi prijatelji i neprijatelji sta radi? KUKA i ZALI se po blogovima (e sada ajmo na pocetak mog komentara …….. :D)

    Da li je tesko biti uspesan u bilo kom pogledu? DA
    Da li je nemoguce? NE
    Kako da postanes uspesan? MA NEMAM POJMA NITI IMA IKO OD VAS U TOME JE I DRAZ ONOGA KO SEBE SMATRA USPESNIM

    “Ostacu slobodan, necu se vezati, vazno je samo dobro se zezati…”

    Pozdrav drugari

    • Ivan Minic says:

      Komentar je na mestu, samo jednu stvar bih rekao… Ni ja ni on ne favorizujemo, samo konstatujemo cinjenicno stanje kakvo je sada, uz odgovarajuce argumente. Nama su oni dovoljni, ali ne moraju biti drugima. Svako odlucuje o svom zivotu i potezima koje pravi 😉
      Ovaj tekst je samo tekst na blogu, pola sata vremena jedne noci koje bih svakako potrosio relaksirajuci mozak necim. Klasican rant koji po meni ima poentu (a ocigledno i ciljnu grupu obzirom na “popularnost”). To kazem jer na osnovu njega covek ne moze da zakljuci da li ja pokusavam da nesto uradim ili ne, da li menjam, a narocito ne da li kukam, jer apsoluno nigde ne kukam na svoju situaciju, samo konstatujem koji su potencijalni problemi svakog od nas, i koje su najgrublje greske ostalih.

      • Srdjan Dakić says:

        Pa normalno da je to činjenično stanje, od Ramzesa do Marka Cukerberga preko Vukovog spomenika, svi bi zaposlili 25-godišnjeg muškarca koji je u stanju da radi 12h dnevno. Ali kako se svet većim delom sastoji od drugačije, skuplje (manje efikasne, kako god) radne snage, tako je i veći broj onih koji su pogodjeni ovim tvojim komentarom.

        Pogotovo što dolazi od nekog ko je “mlada nada srpskog preduzetništva” ili šta već… Šta si tačno hteo da kažeš, to samo ti znaš. Od publike imaš tapšače iz zajednice i one druge koji nisu dovoljno vidoviti već su odreagovali na ono što si napisao i kako si to napisao. Ako ti se nešto i može prepisati ličnom spisateljskom stilu, neke od poruka su ti, blago rečeno, suviše nadmene.

        Uzgred, probao sam da izguglam čime se Madjar bavi, nisam našao. Zanima me koji je to biznis gde on ima problem što prodavajući više nego nekonkurentnu uslugu sporije vraća uloženi kapital.

  2. Na neki se način nameće poređenje ovog bloga sa tekstom gospodina Andora Jakaba. Kao u šahu, imate iste figure ali ih različito raspoređujete.
    Gospodin Jakab poručuje: vlast ometa razvoj malih i(li) srednjih preduzeća!
    Ne znam da li mađarska vlast to priznaje. Naša priznaje – dakle nije sporno.

    Poruka ovog teksta je znatno drukčija.
    Glasi: vi, koji radite za nas privatnike, najobičnija ste stoka!
    Neću komentarisati jer svako ima pravo na svoje mišljenje, naročito kada je mlad i uspešan.

    Podsetio bih samo na jedan malo poznat istorijski podatak iz vremena robovlasništva.
    U to vreme, robovlasnik je mogao da nekažnjeno maltretira i ubija robove bez ikakvih zakonskih posledica po sebe. Iako nije bilo zakonskih posledica, o takvim robovlasnicima su imali loše mišljenje, ne samo robovi, nego i drugi robovlasnici!
    Čak su i robovlasnici smatrali da i u odnosu prema robovima treba imati bar malo ljudskosti!

  3. Dejan says:

    Potpuno se slazem, realno ima potpuno razlicitih i poslodavaca , a i radnika, srecom nismo robovlasnicko drustvo. Ako vam se ne svidjaju uslovi rada kod jednog poslodavca a mislitie da mozete da si nadjete bolje uslove za rad vi promenite firmu. Ili jos bolje otvorite vas sopstveni biznis.

  4. Ana says:

    Svaka čast na tekstu. Čitanje komentara mi je ubilo želju za detaljnijim pohvalama, pošto očigledno većina ljudi čita odnosno ne čita kako im odgovara, tako da eto samo to 🙂

  5. JelenaNaPorodiljskom!! says:

    Zanimljivo je kako se ne isplati zaposliti zenu…. Zasto onda svi vi veliki “direktori” zaposljavate iskljucivo zene za sekretarice? Zasto ne bi zaposlili neko “slatko” musko dupence da ga ‘vatate i gledate po ceo dan??? Oni ne bi otisli ni na trudnicko ni na porodiljsko, a kazi postoji li bitnija osoba za direktora od nekoga ko zna kakvu kafu on pije?
    Ako se vec upustas u nesto tako veliko kao sto je otvaranje svoje firme i ulaganje svega sto imas u to – onda se dobro i raspitaj o svemu, uradi svoj domaci, a ne da posle kukas kako te je drzava zajedno sa bankama sacekala i razne druge gluposti… NE TREBA SVAKO DA IMA FIRMU!!! A u dragoj Srbiji, svaka šuša hoce da se igra poslodavca i sa tudjim zivotima, a ne samo svojim!!!
    Nisi mi bas ubedljiv….

    • Ivan Minic says:

      Uz duzno postovanje, sekretarice svakog normalnog direktora imaju druge kvalitete osim dobrog dupenceta i poznavanja vrste kafe koju direktor voli, i ti kvaliteti su uglavnom u prvom planu.

  6. Никола says:

    Да кажем прво да се сасвим слажем са твојим описом положаја српског привредника. Ја лично немам своју фирму, али знам људе који имају, и сви ми кажу управо исто што и ти.

    Морам, међутим, да приметим да друштво какво си описао не може да постоји. Ако би свако “био најбоља могућа верзија себе” и “играо боље од било кога другог”, имали бисмо више него што нам треба сјајних молера, програмера, конобара… и опет бисмо се вратили на почетак – они мало лошији не би имали посао јер би сви запошљавали само оне најнајбоље, као што данас они баш лоши немају посао јер сви запошљавају оне средњежалосне. Са друге стране, не бисмо имали никог да нам чисти канализацију, односи смеће и слично. Савети које дајеш имају смисла за појединца – јер у средини која се не труди, појединац који се труди ће живети боље од осталих – али немају смисла за друштво, јер у средини у којој се свако труди, нико неће живети боље него иначе.

    Невезано за претходно, видим да си рекао неком да те напада ад-хоминем, док је он критиковао унутрашњу неконзистентност твог текста. Можда и није у праву, али то није ад-хоминем.

    • Ivan Minic says:

      Ne, onda bismo imali drustvo znacajno sposobnijih ljudi koji bi se i dalje razlikovali, samo bi bili par stepenika iznad. Kao sto imas vrhunske sportiste koji su svi vrhunski, ali se razliku na osnovu predispozicija i talenta. Imali bi i cistace, i sve ostale profile, i to bi bili postovanija i bolje placena zanimanja kao u stabilnijim drustvima.

      Sto se ad hominem napada tice, pricamo o tome da neko napada mene licno iako me ne poznaje pretpostavljajuci svasta i iznoseci to kao argumente… Meni lici na ono sto sam rekao, ali mozda gresim 🙂

  7. vuki says:

    nikada nisam ostavljala komentare, ali ovaj tekst me je ohrabro da i ja kazem nesto na ovu temu… hm, privatnici i njihovi doo, str, szr.. i sta sve ne..istina je sve sto mladi Ivan kaze, drzava ih dere gde stigne. e sad smo svi zaboravili da su isti ti privatnici GODINAMA drali tu istu nasu drzavu ( za koju ,da se zna, ne dajem ni 5 para) ne imajuci fiskalne kase i ne prijavljujuci radnike. ko je tu vise para zaradio tesko je izracunati, a sad je tako kako je… evo moje price radnicke, tj. sta sam ja kao radnik dozivela- radim od 2001, kao kozmeticar.. eh, kad se setim tog entuzijazma koji me je tresao kad sam pocinjala, dok nisam jos shvatala da sam samo zamenjiva roba 🙂 radila sam i po 15 h, dusu davala tim raznim zenama i devojkama koje sam sredjivala ne razmisljajuci sta ce gazda da misli- njeno je bilo samo da placa posteno. dok mi se nije obistinila narodna izreka- tuci konja koji vuce… pa mu jos smanji platu jer je njen decko ostao bez posla. trazila sam bolje i svasta dozivela- od mobinga preko laznog prijavljivanja, do zatvaranja salona zbog raznih debilnih razloga. radilo se svake subote, dve nedelje godisnjeg -neplaceno, nikad bolovanje… platica je bila redovna u glavnom, uvek prijava na minimalac. e onda sam ostala trudna, od pocetka sa komplikacijama. moja gazdarica bivsa mi se oduzila za moju lojalnos i rintanje tako sto je mesecima kasnila sa uplatama, jer je cekala tu refundaciju od drzave.. naravno da se nisam na posao vratila. sta sam shvatila kao zamenjiva roba? nikad vise necu raditi vise nego sto me placaju, niti tudj posao, i oni ce za mene biti zamenjiva roba isto. od kukanja nema nista, to je istina, a ako mi se ukaze prilika da ja budem privatnik trudicu se ako imam dobrog radnika da ga i zadrzim u skladu sa mogucnostima, jer znam kako je kad si zamenjiva roba 🙂

    • Ivan Minic says:

      Pazi, mali broj ljudi je drao drzavu, ali je veci broj ljudi prezivljavao kako tako. To je naravno i moralo i trebalo da se uvede u neke redovne tokove, i to je u redu, ali i dalje postoji mnogo nebuloza. No, nebitno.
      Nadam se da ces naci poslodavca koji ce to umeti da ceni li se odluciti da pokusas samostalno. U svakom slucaju respect za stav.

  8. Branka says:

    Ovaj tekst može da se shvati na dva načina, kao i sve, uostalom. Na dobronameran način, u smislu, da je ljudima koji se bave privatnim poslom prilično teško i frustrirajuće poslovati u Srbiji i na zlonameran, u smislu, da ovo u osnovi podseća na filozofiju “smetaš, koštaš, nisi podoban, nisi produktivan” . Žena, čovek iznad 50 g, onda, naravno, osobe s invaliditetom, bolesne osobe…jer sve “to” košta njega i za sve “to” mora da plaća on. Šta ćemo onda s njima? Nisi samo ti, dragi, vredni privatniče, na ovom svetu. Na sreću.
    Sve treba zakonom da se odredi i za to se i borite. Pitanje je koliko bi vam konačno uređenje poslovanja i odgovaralo.

    • Ivan Minic says:

      Zavisi… Zasto? Zato sto eventualno uredjenje verovatno ne bi sprovodio covek koji razume koji su problemi, jer i sada, velika vecina ljudi koji se time bave, nemaju dana preduzetnickog ili bilo kog drugog staza…

  9. “Interesantno je kako ljudi uvek nadju nacina da protumace kako njima odgovara, a ne onako kako pise. Tuzno, ali interesantno.”
    Istina je da se sve može tumačiti razlčičito.
    Priznajem da ne vidim neku razliku između: “Vi ste potrošna roba!” i “Vi ste stoka!”
    Koliko znam svaki dobar domaćin nerado menja i stoku – osim ako mora.
    Sve je to tužno ali istinito.

    • Ivan Minic says:

      Vi ste od sebe napravili potrosnu robu, a to sto su ljudi, generalno, stoka… to je moj licni utisak, sa kojim se, ocigledno mnogo ljudi slaze…

  10. bussinesfrombanca says:

    pitanje za g. minica

    Lokacija: Srbija, Banca Intesa
    vreme: sadasnje

    platea programera: krece od 1.200e (konvertovano u din po kursu nbs), drzavi se daje koliko trazi (+70% g. Minic zna koliko)

    uslovi: 2 monitora 24″ (> 75hz osvezavanje), za neupucene vece osvezavanje znaci stabilniju sliku, ugodnije je raditi na takvom monitoru. Ali je zato cena 2x, 3x od istih ali 60Hz.

    odmor po zakonu, bolovanje po zakonu, radno vreme dnevno 8h, prekovremeni postoje ali se moraju najaviti i ako se radnik slozi.

    Koliko treba ponuditi programeru pa da ne izabere Banca Intesa.
    ha, da li bi radije isao kof g. Minica da mu kaze da je nezahvalan stoka.
    Ima jedna izreka “koliko para toliko i muzike” -> vazi i za poslodavce, i za radnike nadjite se
    sigurno tu nije 300-800 e

    • Ivan Minic says:

      Treba mu ponuditi 2000e na belo ili 1500e i sluzbeni auto, i vrlo malo ljudi ce se dvoumiti, a to nije nerealno mnogo za bilo koju ozbiljniju firmu koja radi za globalno trziste. Ali to nije bitno, svako bira ono sto mu vise odgovara, ako je sebe doveo u poziciju da moze, a osoba u pitanju svakako jeste.
      U mom tekstu se lepo i precizno kaze na koga se odnosi to da je nezahvalan, a to svakako nisu ljudi koji posteno rade svoj posao i trude se da u zivotu zaista naprave nesto sebi.

  11. bussinesfrombanca says:

    ako to sve znas, cemu sve ovaj tekst. Ponudi i dobices strucnjake i znalce.
    citava filozofija amerika je lepo sazeta , sve ovisi o tome sta volis da rucas.

    • Ivan Minic says:

      Ja nemam problem sa radnicima, ali slusam druge koji imaju, i slusam radnike… mnogo njih… koji se konstantno zale, i stoga ovaj tekst. Posto od togas sto se zale i kukaju nema nista, a precesto apsolutno nisu u pravu i ignorisu to kad im se kaze 🙂

  12. bussinesfrombanca says:

    filozofija amerike glasi: nema besplatnog rucka,
    i sve dodje na naplatu.

    (ispustio sam u tekstu od pre 3 min)

  13. bussinesfrombanca says:

    tu se uplice filozofija. Amerika ne gresi -> to definitivno mislim. Ali sad su aktuelni jedni ideali, da li ce biti aktuelni za 1 mesec, 1godinu, 10 godina. Ponovi ovaj tekst u tim periodima, pa ces videti, komentari verovatno isti, ali da li ce tvoj tekst biti isti???

    • Ivan Minic says:

      Ista ona Amerika cija se kompletna ekonomija urusila pre tri godine?

      • milos says:

        iz mog licnog i iskustva jos nekoliko desetina nasih (i njihovih) ljudi koje poznajem u USA, ne bih bas rekao da se urusila. Veruj mi na rec, ne ponavljam kao papagaj kad govorim da je to mnogo vise prica domacih politicara da skrenu paznju sa naseg urusavanja koje ne prestaje, nego sto je toliko katastrofalna situacija u USA.

        • Ivan Minic says:

          Poslednjih sedam godina aktivno poslujem tamo, imam i firmu i jako puno kolega i saradnika sa kojima radim i situacija je drasticno drugacija nego sto je bila pre 2008. To i dalje nije haos po ulicama i gradjanski rat, nece ni biti, ali je jako mnogo ljudi ostalo bez posla, dobili snizenje plata, promenu pozicije, cene nekretnina otisle u out totalno. Ima i dosta manje posla… Meni licno je ok, ne bunim se, ali ne bih voleo da sam na njihovom mestu, obzirom na zivot koji su pre vodili 😉

          • milos says:

            hehe, onda se ocigledno ne krecemo u istim krugovima 🙂 ono na sta su se meni svi ubedljivo zalili je da im je poskupelo gorivo, sto i jeste istina, jer danas im je gorivo 2.5x skuplje nego 2000., a cak i u toj situaciji je 3x jeftinije nego kod nas.
            u svakom slucaju, kao sto rekoh, mislim da je potrebno jos mnogo “urusavanja” da bi njima stvarno postalo lose.
            Laku noc zelim i hvala na konverzaciji!

  14. bussinesfrombanca says:

    pa suprotnost iste te Amerike je: ne mozes ti mene toliko malo platiti, koliko ja mogu malo raditi!

  15. milos says:

    i da, iako se sa vecinom teksta slazem, a sa nekim delovima moram da se slozim koliko god mi se to ne svidjalo, moram da naglasim respect za autora sto se ne boji diskusije, pa je koliko vidim odgovorio na skoro svaki od 400 komentara. dakle, respect za to!

  16. Sasa says:

    citat – “Nisu svi sposobni i ne mogu svi da se prilagode, ali u svim situacijama kada se zakoni prirode vrate na snagu na kratko, najslabiji najebu, pa tako i ovde.”, kraj citata. Isto vazi i za privatnike moj reciti prijatelju. Ne moze i dzip, svalerka, i deca na letovanje u Spaniji u isto vreme sa recenicom “plata vam stoko malo kasni, nije mi legla uplata” Ma treba jos vise da stegnu jer ti koji stezu isti su oni koji bi bili TAKVI SRPSKI privrednici ali su uspeli da zajasu drzavne jasle. Vidim, pises da ti sa svojim radnicima nemas problema, ali sigurno znas o cemu pricam. Da si ti poreski inspektor sa bednom platom i vidis seljacinu koji ima svoj avion i nekoliko automobila, zar ga ne bi jasio? Znas li odakle mu avion? Mislis, vredan je? Neeeee prijatelju, lopov je! Krao je! To sto ti pokusavas da uradis ovim postom jednako je pokusaju opravdavanja celog zatvora zbog jednog zatvorenika koji je nevino osudjen. Na kraju, zaista mislim da nisu svi privatnici isti i da je istina da vas drzava muze, ali veruj mi, to vas ne pogadja ni izdaleka kao trudnicu ili pedesetogodisnjaka koji je vredno radio citav zivot a onda mu dodje dizajner u srednjim dvadesetim godinama da mu soli pamet kako je nesposoban.

    • Ivan Minic says:

      Slazem se ja sa tobom, ali imamo drugaciji utisak – ja smatram da je to svega nekoliko ljudi, desetak najvise. Nekorektnih poslodavaca ima vise, ali tih koji su se nakrali i nesto napravili ogromno nema mnogo.
      I da, drzava nas muze, ali svakako smo mi sami hteli to da radimo, i ne opravdavam nikog ko se nije informisao pre nego sto je u to usao. Doduse, koliko god se informises, uleti nesto novo, ali to je Srbija, i na to se covek navikne.
      Ne umanjujem ni tragediju ljudi koji su izgubili poslove a spadaju u rizicne grupe, samo kazem, od kukanja nema nista…

  17. Tomislav says:

    Dobar tekst, brutalan ali istinit. Na svojoj sam se koži uvjerio u to. Bio sam mlad i perspektivan, odlikaš u školi sve petice, ambiciozan… Obrazovao sam se, pa sam radio, počeo sanjat o vlastitoj firmi, dodatno se obrazovao o svom trošku kako bi stekao potrebne kvalifikacije za otvaranje firme za djelatnost koju sam želio… I šta se onda dogodilo? Bolest se dogodila! Operacija, 35 cm rez na trbuhu jednom, pa drugi put, pa treći put i doživotna bolnička terapija! Imam 28 godina, nezaposlen sam i jedina nada mi je da me netko zaposli iako ću mu sigurno povremeno bit na bolovanju… E vidiš, u mojoj situaciji bi država trebala bit ta koja bi trebala uskočit u pomoć. Država mi prvo treba priznat invalidnost, a onda zakonom uredit da poslodavci koji bi me zaposlili dobiju veće olakšice za mene. A da bi država postala takva, potrebna je solidarnost svih njenih građana! Jer svakome se ovo što se meni dogodilo može desit. Znači potrebno je da i ljudi poput tebe kada dođu izbori glasaju za onu stranku koja nudi najveća socijalna prava. Obično takve stranke pored socijalnih istovremeno zastupaju i interese malih i srednjih poduzetnika. I treba se borit za promjenu, jer kako si na početku rekao “sistem ne možete promjenit”. Može se promjenit sistem, da se sistemi nisu mogli promjenit danas bi još živjeli u robovlasničkom svijetu poput starog Egipta gdje je bog bio car a car bog!.. Nitko nije kriv za moju i slične situacije, a ponajmanje poslodavci, ali eto nek se i moj glas čuje jer nije sve tako crno i bjelo, svijet je puno kompliciranija septička jama sranja.

  18. Dalibor Aleksov says:

    Dakle obecao sam! Necu da procitam komentare ali “izgleda” da ipak jesam, tako da sam dobio zelju da kazem jos koju rec a zatim moji comments-shutdown.

    @Ivan
    Sto se tice TEKSTA vec sam dao svoje zapazanje; ukratko, Ivane rekao si sta si rekao i to je OK, a to sto dalje ulazis u stalnu raspravu, diskusiju, razjasnjavanja ma nazovi to kako hoces, to samo govori sledece, barem kako JA to vidim, jer JBG vec procitah sve ove silne komentare 😀

    Najpre, svakome ko cita ovaj moj comment je MUST da procita sledece:

    http://skajvok3r.blogspot.com/2011/12/noam-comski-manipulacija-putem-medija.html

    Ti se dakle Ivane ovde bavis paaaa reci cu MANIPULACIJOM (na kraju cu ti dati i argumente), a cilj ti je (opet kazem kako ja to vidim) pravilan i sto se sustine koju gadjas tice, delimo potpuno isto misljenje, delimicno i iskustvo.

    Manipulacijom do visih ciljeva. Ja iskreno nisam dovoljno spreman da ovo podrzim ili ne.

    Mislim nekako mi deluje da si pametan i ozbiljan da se ovakvim stvarima bavis, barem sam te ja tako doziveo, iako se nikada u zivotu videli nismo, a sa druge strane mozda si i previse pametan pa si se odlucio za ovaj method.

    KOOOOO BI TO SADA ZNAO!?

    argumenti koje sam obecao:
    1. Ivanov (TVOJ) inicijalni text na blog-u
    2. Strategije koje opisuje Naom Comski (ne sve, a vrlo je lako pokazati one koje te opisuju)

    I da ne zaboravim kao i svi koji ovo citate, ovo je samo moje skromno misljenje koje sam uputio Ivanu direktno jer me je definitivno covek zainteresovao, nasmejao, razocarao, iznervirao, naterao da se zamislim, naterao da sve ovo procitam, napisem, obrisem itd I T D …
    I opet na kraju ja NE ZNAM da li da ti zahvalim ili da te mrzim, a “poznavajuci“ tebe i koliko “volis” “kukanje” a isto tako znajuci sebe odlucicu se da kazem HVALA.

    Pozdrav drugari

  19. Ivane !

    Članak je izvrstan.

    Čista istina … i ne samo tipična za Srbiju nego za čitav balkan (zemlje balkana koje nisu u EU).

  20. njegoš says:

    IVANE
    Oduvek bilo “KOD MENE NOŽ KOD MENE POGAČA” svoj blog pa puštaš šta ti odgovara.
    Moram da te ispravim “PRENESI PAKET” u beogradskom žargonu označava GRUPU koja se naglo obogatila zahvaljujući “PAKETIMA” praškaste sadržine i čudnih posledica konzumiranja.
    NIKAD ne bih prozivao ,kako ti tumačis” GOLOGUZIJU” jer je njima dovoljno loše i bez prozivke.
    No nije važno mlad si naučićes.
    ŽALI BOŽE MOG VREMENA

  21. PipBoy says:

    Čovek sme da pogleda drugog čoveka s visine samo dok mu pruža ruku da se podigne.

  22. PipBoy says:

    Treba ubijediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, zbog oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcijenjen pojedinac, opterećen osjećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema. Noam Čomski

  23. mg says:

    ja nikada nisam imala profitabilnog radnika, a svaki put kada sam ponudila radniku da otvori firmu pa ću od njega kupovati uslugu i plaćati račune pa nek radi više i zaradi više- e onda nebi. ..”pa neću ja valjda plaćati doprinose i osnivati firmu, to poslodavac mora, ne isplati se to meni” -, kažu. aha, a meni se isplati?? radnici koji su dovoljno inteligentni da razumiju uzrok i poslijedicu rade za velike korporacije koje su u mogućnosti ponuditi bolje uvijete, ima bolji učinak na ego, i uvijek bolje izgleda u CV-u. Prema tome biti poslodavac sa par radnika je najgluplja i najnivnija odluka u mom cijelom životu. Najbolje odluka je bila kad sam svima dala otkaz. Radim manje, imama 5x manje odgovornosti, 5x manje obaveza i briga, 5x manji ured, 5x manje administracije, a zarađujem isto ili više, kako kada. Preporod! Nikada više neću potpisati nekome ugovor o radu. Tko ej kriv, država koja je sjebala gospodarstvo, radnici ili mediji? Nije me briga. nakon 10 godina, hoću samo malo mira i koju prospavanu noć. Ali da se razumijemo, biti samozaposlen nije bajka jer nemožeš otići na bolovanje kad te boli zub, nemožeš ići na ljetovanje kad ti se sprdne, nemožeš uzeti slobodan dan kad ti se ostaje u krevetu s dečkom, niti možeš samo raditi svoj posao i čekati prvi u mjesecu. Ali te zato nitko ne pita zašto baš sad pušiš na balkonu i gdje je taj izvještaj..Ali taj dio je stvar izbora, ja pristajem.

  24. Kakva biografija, kakvav životopis, kakva karijera (to se sad kaže Si-Vi, jel’da)!
    Zaista sam iznenađen, fasciniran, zadivljen, očaran, zaprepašćen!!!
    Ti si čudo od deteta (još uvek)! Ma kakvi, ti si VUNDERKID! (Ili je to isto?Jebem li ga?)
    Svaka čast!!!
    Nemam reči za taj permanentni uzgonski uspon vrtoglavog podizanja vertikalno u vis!

    A jeli:
    JEBEŠ LI TI NEŠTO!?

  25. Nikolina says:

    Meni je zanimljivo da se i posle +400 komentara sve svodi na: stoka, trudnice, ljudi preko 50, drzava, samo-ovo-jos-da-kazem, ja-nisam-neradnik\ca, pravdanje, tapsanje, smaranje, psovanje, licne uvrede, ti-imas-para-crkni, ili samo – crkni…

    Nekako mi se cini da je skoro citava Srbija (ili bar onaj deo koji koristi racunar) stvorena za zivot u magicnom svetu Vicky Pollard:

    http://www.youtube.com/watch?v=3CGYE1NfjNI

  26. Mali Privrednik says:

    Kao i Ivan ,počeo sam rano samostalno da privređujem. Svirao sam po kafanama i radio preko omladinske zadruge. Danas sam vlasnik sopstvenog preduzeća. Još kao vrlo mlad naučio sam važne lekcije o poslovanju u Srbiji, koje su opisane ovim redovima. Dopunio bih ovu priču sopstvenim iskustvom:
    Radio sam, preko omladinske zadruge kao čuvar na gradilištu. Bio sam student. Napolju je bilo – 20. Kolege i ja smo se smrzavali 24h dnevno u portirnici. zamolio sam šefa gradilišta da nam obezbedi kvracnu grejalicu. Požalio sam se da ćemo se razboleti. Odgovorio mi je rečima da je u Srbiji ,danas , jeftinije naći novog radnika nego kupiti kvarcnu grejalicu ?!
    Ne želim da polemišem da li treba razmišljati ovako ili onako, ali je istina da bi većina nas radije dobro plaćen posao u zapećku, nego svaki dan da juri sopstveni obrok. Interesuje me ,jedino, da li je ovakav sistem , kada se novac zajmi i ide direktno u plate državnih činovnika i penzije održiv ili ne i da li i nas čeka grčki scenario?

  27. Ivan Ćirković says:

    Na žalost slažem se sa mišljenjem autora, napisan je na oštar način ali sa potrebom da se vrati ravnoteža i da neko stane u odbarnu privatnika. Isitna je da nikome nije lako na tržištu, izuzev korumpiranih i dobro plaćenih državnih poslova za koje su se opet kao što je rečeno neko zalagao umesto njih da tu budu. Rešenje nije ni kukanje radnika ali pitanje je da li bi bilo neophodno da svi stave svoje stanove u zajam i pokrenu privatan posao, ja mislim da nije.

    Za početak državna zaštita zaposlenih odbija poslodavce od pomisli da zaposli nove radnike i trebalo bi smanjiti namete od 70%, dozvoliti da radnike otpusti kada želi, smanjiti minimalnu zaradu propisanu od države, izvršiti pritisak na sivu ekonomiju.

  28. nemanja says:

    Pozdrav

    Sve sto je covek napisao je surova realnost, i to svako ko ima firmu ili upravlja firmom zna. Normalno je da postoje dve strane:
    1. koja radi
    2. za koju se radi
    i te dve strane nikada ne mogu da se usaglase:
    1. hoce vise
    2. tezi da, smanji troskove (da bi povecala profit)

    Definitivno stoji stav: Jesi li pametan, jel hoces vise? Pa pokreni svoj biznis ako mislis da je to lako.
    Hoces pare bez odgovornosti? MA NE MOZE BRE!
    Tuzno je sto u Srbiji ni odgovornost nije placena (ni u domacim, a bogami ni u stranim firmama). U domacim nikako, a u stranim jeste bolje ali nije koliko bi trebalo (ne po tome sto ja mislim da treba vise nego po realnim doprinosima poslu).

    Ovo sto je Ivan napisao je realan produkt uslova u kojima se radi, propisima i dazbinama koji su na snazi i generalno nepostojecoj zelji bilo koje dosadasnje vlasti da nesto sistematski i trajno popravi.
    U takvim uslovima poslodavac moze da bira: da udovolji radnicima i neminovno propadne ili da gleda sebe i svoje dupe.
    Svako od vas koji misli da je imati svoj biznis – lako, ukoliko proba i stvarno uspe da zaradjuje pretvorice se u ono sto je u prvi mah osudjivao i sto se verovatno zarekao da nikada nece postati- gazda, vlasnik koji gleda svoje dupe i svoju porodicu.
    Ne zaboravite jednu jako bitnu stvar: za sve sto vam se dogadja vezano za posao pa krivi ste sami.
    Zasto? Ako sa diplomom prihvatite posao od 200e niste samo upropastili svoju poziciju vec svih onih koji imaju tu ili slicnu diplomu. A taj koji vam je dao tu platu zna da ako odete moze da nadje jos 100 drugih koji ce da rade za iste pare. Dakle ima dosta ljudi koji bi radili za smesne plate, pa zasto poslodavac da nudi vise? Stavite se u cipele poslodavca i sve ce vam biti jasno. Poslodavac ne mora da se stavi u vase cipele jer se borio i izborio da to ne mora vise da ga zanima.
    Mozda tuzno ali istinito.

Stranice komentara: 1 5 6 7 8 9
Linkovi na ovaj post:

  1. Nikad vas necu zaposliti...
  2. Zašto zaposleni ne mogu biti stoka | zubarica
 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Strategija i taktika za pocetnike

Pogledaj →