Biznis lekcija: Prava stvar u pogresno vreme

Džon Kenedi Tul (John Kennedy Toole) rodjen je u Nju Orleansu 1937. godine, a umro 1969. godine. Diplomirao je engleski jezik na Kolumbija univerzitetu i predavao na Hanter koledzu Univerziteta u Luizijani i Dominikanskom koledzu u Nju Orleansu. Napisao je samo jedan roman – Zaveru budala (A Confederacy of Dunces). Nije to bio običan roman. Ni u kom smislu uobičajen u to vreme, naročito za komediju. Tul je, čim ga je završio, roman je odneo izdavačima (Simon & Schuster). Ipak, reakcije nisu bile ni izbliza onakve kakve je želeo. Robert Gottlieb, tada glavni urednik, a kasnije kroz karijeru jedan od najvećih umova Američke književnosti i novinarstva, ocenio je da je roman interesantan, ali da ima brojne nedostatke i da svakako nije spreman za izdavanje. Glavni nedostatak, ocenio je Gottlieb, bila je činjenica da je sve teme koje roman obrađuje moraju biti obrađene od početka do kraja, a ne samo nagoveštene. Drugo da svi elementi imaju poentu, pravu poentu, a ne samo da postoje radi zabave.

Dve godine je Tul pokušavao da prilagodi svoje delo željama izdavača, i to nikako nije išlo. Revizije su ga mučile i činilo mu se da je sve potpuno besmisleno. Kada je učinio sve što je mogao, poslao je ponovo roman Gottliebu-u. Nakon čitanja, ovaj mu reče – Postoji još jedan problem: uprkos svim divnim stvarima knjiga prosto nema cilj, ona je kao brilijantna vežba, ali prosto, nije ni o čemu konkretno. I tu niko ništa ne može da učini.

toole2

Za izdavača je to bio kraj. A za Tula je kraj bio blizu. U teškoj depresiji zbog svega, počeo je da pije, ubrzo je napustio dom, a zatim i oduzeo sebi život. Imao je samo 31. godinu kada se to desilo (1969).

Nekoliko godina kasnije, njegova majka je pronašla rukopis i odlučila da učini sve da ispuni jedinu sinovu želju. Da objavi njegov roman. I 1976. naišla je na čoveka koji je predavao na lokalnom univerzitetu po imenu Walker Percy. Pitala ga je da pročita sinov roman, ali je on odbio. Molila ga je, ali je on bio uporan. Ipak, bila je i ona, i na kraju je pristao, nadajući se da će to biti toliko loše da će moći odmah da ga otpiše. Ali… Počeo je da čita, a onda ga je knjiga vukla. Prvo, zbog toga što je bila bolja nego što je očekivao, zatim što je bila stvarno dobra, a na kraju nije mogao da veruje koliko je to zapravo dobro bilo.

Osetio je da mora da učini sve da se knjiga objavi. Ipak, to nije bilo ni malo lako. Četiri godine mu je trebalo da uspe da ubedi bar nekog (1980), a u pitanju je na kraju bio mali lokalni izdavač. Tiraž – svega 2000 primeraka. Ipak, knjiga je počela da se čita, i ubrzo postala kult.

Već sledeće godine (1981), Tul je posthumno dobio Pulicerovu nagradu.

Naslov svoje knjige pozajmio je od Džonatana Svifta, koji je napisao Guliverova putovanja vek i po ranije… On je tada rekao – kada se pravi genije pojavi na svetu prepoznaćete ga po jednom, sve budale će se udružiti protiv njega.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
3 komentara na ovaj tekst:
  1. Česta nesreća izrazitih kreativaca – emotivno nisu dorasli sopstvenoj stvaralačkoj snazi niti imaju snage da se suoče sa neuspehom. Možda vremenski raskorak između godine kada je knjiga nastala i vremena kada je objavljena i nije posledica zavere budala. Nesrećni Džon Kenedi Tul, kao i svi “suvi emotivci”, već bi našao razlog da prerano ode.
    Ako radite prave stvari u pogrešno vreme, vi radite pogrešne stvari. Prvi urednik nije pogrešio. Ono što se promenilo je vreme, čitalački senzibilitet, hiljadu drugih stvari… A knjiga je ostala ista, samo se odjednom našla u knjižari u kojoj su takva dela sad imala prođu.
    Kreacija, umeće, rad – i strpljenje i vera u sebe i svoje delo.

  2. Negoslava says:

    Bar nije prošao ko onaj jadničak koji je Mihailu Šolohovu ostavio svoja pisanija pre nego što je poginuo u rovu, a ovaj ih, umesto da to odnese njegovoj majci, objavio kao svoje delo. I posle Tihog Dona, od njega ni jednog kvalitetnog slova…

  3. Natasa says:

    sto me nesto zabolje ova prica 🙁


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Neobični slučaj Kimiko Date-Krumm

Pogledaj →