Biznis lekcija: Razmisljajte kao da kutije nema

Stiven Spilberg je jedan od retkih ljudi koji su suštinski promenili filmsku industriju. Rođen u porodici ortodoksnih jevreja, tokom odrastanja je često bio predmet podsmeha vršnjaka, a u par navrata ga je to koštalo i krvavog nosa i modrica. Ipak, po završetku srednje škole, preselio se u Kaliforniju i u dva navrata pokušao da upiše Univerzitet Južna Kalifornija, odsek za Pozorište, Film i TV, i oba puta je odbijen. Nakon toga upisao je kalifornijski Državni Univerzitet, od koga je ubrzo odustao, i tada se odlučio da radi kao volonter u sektoru za montažu u Univerzal studijima. Fakultet je završio 2002. godine, četrdesetak godina nakon upisivanja. Tokom volontiranja u Univerzalu, dobio je priliku da snimi kratki film Amblin. Po tom filmu je kasnije njegova producentska kuća dobila ime, a kada je film video jedan od potpredsednika Univerzala, postao je najmlađi režiser sa dugoročnim ugovorom u istoriji te producentske kuće.

Svoj prvi veliki uspeh Spilberg postiže filmom Jaws. Imao je 27 godina, bio je neiskusan i nepoznat, pred sobom je imao izuzetno zahtevan film, sa vrlo malim budžetom od oko 4 miliona USD. Očekivao se novi film poput Godzile, ali realnost je bila protiv Spilberga. Naime, te godine su snimana dva velika spektakla, Airport 75 i Hindenburg, i cela ekipa ljudi koji su radili na specijalnim efektima bila je zauzeta na ovim projektima. Stiven je imao na raspolaganju mehaničku ajkulu koja je trebala da predstavlja monstruma koji se snima, ali ona nije izgledala uverljivo, i nije radila onako kako se očekivalo. Situacija je bila gotovo bezizlazna, s obzirom da je “glavni glumac” bio neupotrebljiv. A onda je na scenu stupila – genijalnost. U maniru Hičkoka, Spilberg odlučuje da u potpunosti odustane od mehaničkog čudovišta, i da pokuša kamerom i zvukom da dočara sve što želi. Vodeći se time da ako nešto ne možeš pokazati, to i ne pokažeš, i shvativši da je mašta moćnija od realnosti, odlučio je da je bitnije izazvati sumnju, sugerisati nešto, nego to zapravo pokazati. Rešenje je bio providni kontejner za podvodno snimanje, koji je korišćen za snimanje scena iz ugla alkule. Umesto kadrova ajkulinog peraja među plivačima, ili sličnih klišea, imali smo scene u kojima kamera pliva prema kupačima, kako se primiče, kako se približava nogama… Još nešto je Spilberg uzeo od velikog Alfreda, a to je bila vizuelna retorika kamere. U nekim situacijama snimak iz ugla ajkule bi bio pred napad, u nekima ne. Nekad bi to bio samo bezazleni snimak podvodnog sveta. Gledalac nije znao šta da očekuje, a nesigurnost donosi potpuno novi doživljaj. Izvesnost bi izazvala strah, nesigurnost to odvodi na mnogo viši nivo.

Još jedna zanimljiva anegdota sa snimanja ovog filma je snimanje završne scene. Po romanu, glavni lik gine tako što čudovišna ajkula lomi zaštitni kavez i ubija ga. Kako mehanička nije radila, Spilberg je poslao ekipu u Australiju da snimi podvodne scene. Ekipa je stigla i primetila problem. Ajkula je bilo, ali su one bile nekoliko puta manje od onoga što je njima trebalo za snimak. Rešenje je bilo da se snimi scena sa manjim kavezom, i “patuljkom” obučenim u ronilačko odelo i minijaturnim tankovima za kiseonik. I sve je bilo spremno, ali je ajkula napala kavez pre nego što je glumac sišao da se snimi početak scene. Ajkula je raskomadala i uništila kavez, snimak je bio fenomenalan, ali bez glumca. Ekipa je zvala Stivena, obavestila ga o situaciji, a on je samo rekao da to nije problem. Promenio je scenario, izbacivši deo priče u kome glavni lik ima aferu sa ženom jednog od ostalih likova, zbog koje postaje negativac u celom filmu. Dva glavna muška lika, ostaju prijatelji, a ovaj koji je bio viđen kao hrana za ribice, beži iz kaveza pre nego što ga je ajkula dohvatila. Film se završava tako što njih dvojica plivaju u bolje sutra zbijajući šale, i to je jedan od najsnažnijih pozitivnih momenata.

Jaws je sa produkcijskim budžetom od 4 miliona USD postao prvi film koji je zaradio više od 100 miliona u istoriji, a na kraju je inkasirao skoro 500 miliona dolara. Pehovi koji su se desili učinili su da zbog rešenja koja je Spilberg primenio ovaj film postane jedan od najvećih u istoriji, a njega doveli u red reditelja koji su mu bili uzori. Sa 27 godina mogao je da snimi šta god želi, jer je nakon ovog ostvarenja kod apsolutno svakog imao puno poverenje. I da, zato danas imamo Bliski susret treće vrste, E.T. Vanzemaljca, Indijanu Džonsa, Šindlerovu listu, Park iz doba Jure, Spasavanje redova Rajana, Band of Brothers i mnoge druge filmove.

Inače, njegov rad je godinama potcenjivan od strane Američke filmske akademije, i dok su gotovo svi ostali reditelji dobijali Oskare, on je ostajao na nominacijama. Uvidevši besmisao svega, Akademija je 1993. godine Šindlerovoj listi dala 8 Oskara, a on je dobio svoj prvi za režiju. Drugi je dobio nekoliko godina kasnije za Spasavanje redova Rajana.

Kada se ispred nas pojavi prepreka, neki proklinju sudbinu, a neki trljaju ruke videvši priliku.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
5 komentara na ovaj tekst:
  1. @Idlle says:

    Istinski horor je iscekivanje onoga sto je najavljeno, ocekivano. Sama scena horora (puna krvi i sl.) kao i u zivotu desi se i traje kratko…. Ali iscekivanje da se desi zaista ubija. Bravo primer.

  2. Coca Cola says:

    A ima i strasnijih stvari…

  3. Maric Dragan says:

    … uz staru konstataciju “ko zna zasto je to dobro“ pronadjes resenje i nastavis dalje …..

    Bravo za tekst

  4. Proakter says:

    “Ako ti život da limun, a ti napravi limunadu…”

  5. Sećam se kada se film pojavio, bio sam klinac. Ta rešenja o kojima pišeš su bila toliko efektna, baš zato jer su bila toliko različita od onoga na šta smo u filmovima navikli, da smo posle gledanja filma bili totalno prepadnuti. Nismo posle opušteno mogli ni na tuširanje, a kamoli na more.


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

BizBuzz 2011 – drugi, dan posle prvoga! Uzivo!

Pogledaj →