Biznis lekcija: Stvari nisu uvek onakve kako na prvi pogled izgledaju

Globalizacija. Danas prihvaćena kao sastavni, neodvojivi deo naše stvarnosti i naših života, a da niko sa sigurnošću ne može da kaže kada i kako smo se globalizovali. Zato želim da vas vratim u neka (čini se) davna vremena, pre mobilnih telefona i pre Interneta, u vreme dok je globalizacija lagano kretala u svoj pohod na planetu. U Austriju i njenu prestonicu Beč sa kraja dvadesetog veka, u jedno tradicionalno, konzervativno društvo, ponosno na svoju istoriju i tradiciju, običaje i kulturu.

Osamdesetih godina prošlog veka Austrija se polako otvarala prema svetu. Uključivala se u globalne tokove – Falco je postao međunarodna zvezda, Mocart kugle počele su da se prodaju u inostranstvu… Globalizacija je donosila mnogo toga Austriji i Austrijancima. Ali, globalizacija je dvosmerna ulica – ubrzo su se pojavile velike međunarodne korporacije, a jedna od takvih bila je i američka osiguravajuća kuća, koja se brzo i uspešno širila po celom svetu.

Novo osiguranje otpočelo je svoj rad konferencijom za medije na kojoj je direktor, tipičan japi i primer američke korporativne kulture, predstavio kompaniju i usluge koje će ponuditi austrijskom tržištu. Mediji, pa i javnost uopšte, dolazak novog igrača na domaće tržište osiguranja propratili su uglavnom s podsmehom. Jer, austrijsko tržište bilo je perfektno pokriveno decenijama unazad uslugama osiguravajućih kuća iz Austrije, Švajcarske i Nemačke. Dobar deo njih preživeo je i raspad carstva i dva velika svetska rata, u kojima je Austrija oba puta bila na strani gubitnika.

No, nova kompanija je krenula ambiciozno. Predstavila je paket primamljivih usluga, gradila prodajnu mrežu, pojavljivala se kao sponzor kulturnih dešavanja… Godina je proletela, i nakon 12 meseci zakazana je nova konferencija za medije. Do tada retka praksa kod lokalnih osiguranja, bila je medijski propraćena više kao zanimljivost nego kao posledica iskrenog interesovanja za usluge i planove novoosnovane osiguravajuće kuće. Ambiciozni i uvek nasmejani direktor, tipičan Amerikanac, predstavio je ostvarene poslovne rezultate. Bili su očajni, najblaže rečeno. Ali niko od prisutnih novinara realno nije ni očekivao ništa bolje. A onda se situacija “zakuvala”. Direktor je kratko analizirao lokalno tržište, i kao zaključak izvukao da je najbitniji motivator za saradnju sa osiguranjem – poverenje. Njihov odgovor na taj izazov biće da uspostave poverenje sa lokalnim korisnicima, i to tako što će nedvosmisleno pokazati da su u Austriju došli da bi tu ostali. Ne samo da probaju da se probiju na tržištu, već i da osvoje stabilnu poziciju koja će im omogućiti uspešno poslovanje u godinama koje dolaze. Zato je u planu izgradnja poslovne zgrade – centrale novog osiguranja. U tu svrhu su već kupili staru zgradu u centru Beča, na Stephansplatz-u, centralnom gradskom trgu, tačno prekoputa najčuvenije bečke katedrale Stephansdom. Stara zgrada biće srušena i na njenom mestu izgradiće novu poslovnu zgradu, delo poznatog lokalnog arhitekte Hans Hollein-a.

U sali su sada svi već malo pažljivije pratili dešavanja. Novinari su dobili vest za sutrašnju treću stranu, u odeljku “Zanimljivosti iz ekonomije”. Jer, koliko para su Amerikanci zapravo spremni da ulože (čitaj: izgube) pre nego što shvate da na tržištu Austrije nemaju šta da traže. A onda je predstavljen projekat. U sali – šok i neverica. Tipična moderna poslovna zgrada, sa staklenom fasadom, u centru Beča na Stephansplatz-u. Biće to ipak vest za naslovnu stranu. Bio je to šamar bečkoj arhitekturi, kulturi, tradiciji…

U mesecima koji su usledili direktor je beskompromisno ostao pri odluci da se sazida velika staklena poslovna zgrada. Gradske vlasti isprobale su sve varijacije na temu kako bi zabranile realizaciju ovog projekta, ali – zakon je bio na strani globalne korporacije. Izgled zgrade koja se obnavlja mora apsolutno odgovarati postojećoj zgradi. Ali, izgled potpuno nove zgrade, koja se gradi u slučaju rušenja opasno oštećenog starog objekta koji je pretnja za bezbednost građana, garantovano je pravo izbora investitora. A investitor je izabrao staklenu, tipično američku poslovnu zgradu.

I tako je globalizacija na velika vrata ušla u Austriju. Jedino što se Bečlije sa tim nisu mirile. Usledile su javne rasprave, stručne studije, čak i protesti građana. Građani, stručnjaci, političari, javne ličnosti i mediji zajedničkim snagama su vršili pritisak da se radovi obustave. Iako je bilo i pristalica modernizacije, naročito među mlađom populacijom, pritisak je bio toliko jak i konstantan da se život japi direktora u Beču pretvorio u noćnu moru. Restorani nisu primali rezervacije sa njegovim imenom, u pozorištima i galerijama za njega nije bilo ni karata ni mesta… Da stvar bude još gora, poslovni rezultati bili su sve lošiji i lošiji, čak i kada se činilo da od početnog, mizernog starta gore ne može biti. Prošle su skoro tri godine, radovi na zgradi uveliko su odmakli. I onda je kompanija potpuno neočekivano zakazala konferenciju za medije. Niko od novinara nije želeo da propusti šansu da im postavi najgora pitanja i život učini još neizdržljivijim.

Ali, umesto ambicioznog japija dovedenog iz SAD, na konferenciji se pojavio stari i iskusni Bečlija, vrhunski stručnjak za osiguranja. On je novi direktor, a neuspešni prethodnik koji je na sebe navukao gnev široke javnosti je smenjen i vratio se nazad za Ameriku. Prva odluka novog direktora bila je da momentalno stopira radove na poslovnoj zgradi. Ceo projekat je prodat nekadašnjim vlasnicima zgrade, koji su u međuvremenu našli lokalne investitore. Dizajn staklene zgrade biće bitno izmenjen i novi će se mnogo bolje uklapati sa tradicijom nadaleko poznatog arhitektonskog stila, karakterističnog za sve zemlje u kojima je vladala nekadašnja globalna sila, Austro-Ugarska monarhija. Neomiljena američka korporacija gradiće svoju zgradu daleko od centra, u novoj poslovnoj zoni Beča.

Istog dana svi mediji su sa olakšanjem preneli ovu vest. U gradu je zavladalo praznično raspoloženje – građanski aktivizam je pobedio globalnu korporaciju koja je priznala poraz i prihvatila lokalna pravila igre. Te godine pao je i Berlinski zid, a već sledeće je završena izgradnja zgrade. Haas Haus, samo delimično staklena zgrada u centru Beča na Stephansplatz-u, postala je deo istorije grada i turistička atrakcija. Novo osiguranje počelo je da beleži pozitivne poslovne rezultate pod vođstvom mudrog lokalnog direktora koji je igrao po lokalnim pravilima. Happy End.

Šta je bilo posle?

Novinarka jednog od najuticajnijih Bečkih dnevnika, koja je ujedno bila i jedan od organizatora kampanje i građanskog bunta, imala je “napad” griže savesti. Poželela je da pronađe posramljenog japija, direktora koji je tako kolosalno zabrljao da je morao biti vraćen za Ameriku. Nadala se da austrijski debakl, ma koliko njoj i njenim saborcima značajan, nije uništio njegov život i njegovu karijeru. I našla ga je u New York-u par godina kasnije. Zakazala je intervju i odletela za Ameriku u nadi da će umiriti demone u sebi. Na njenu sreću, njemu je išlo sasvim dobro. Imao je veliku kancelariju na uglu, u ogromnoj staklenoj poslovnoj zgradi; bio je potpredsednik korporacije i naizgled se potpuno oporavio od debakla sa druge strane okeana. Kroz šalu su evocirali uspomene na njegovu noćnu moru i probleme sa restoranima i pozorištima, i na kraju ga je konačno upitala kako je on lično podneo taj veliki poraz. Kroz blagi osmeh odgovorio je: “Ja ne znam ništa o osiguranju i nikada se osiguranjima nisam ni bavio. Ja se bavim marketingom, pozicioniranjem brendova. Moj posao u Austriji bio je da uvedem na tržište novi brend, da svi čuju za njega i da im stalno bude u glavi. Da za samo četiri godine preskočim nekoliko decenija tradicije… Hvala vam na pomoći.

Foto: Günther Bernhard, Doctor Casino, Auriga1

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Preduzetnik u duši sa MBA diplomom prestižnog Austrijskog univerziteta. Nekada direktor Zavoda za informatiku i jedan od ključnih ljudi Microsofta u Srbiji. Vlasnik Coffee shop HQ, autor bloga Fincore, koordinator projekta KoridorX, zaljubljenik u avione i avio industriju. Za prijatelje - Boban.
15 komentara na ovaj tekst:
  1. Odlična priča. Lokalizacija nikako ne sme da se izgubi iz vida.

  2. Goran says:

    Odselio sam se u Beč 2001god. grad je bio cist i miran u zgradi od stranaca je bilo nas 5 srba i par hrvata.
    Sada zivi nas 5-6 srba,a ostalo su turci crnci poljaci rumuni i bugari. I 2 matorca starosedeoci bečlije.
    Posla nema kao pre,bugari i poljaci rade za 20-30€ crnci diluju po coskovima, od kurvi ne mozes da spavas,a od turaka sam zaboravio kako izgleda nedeljno pre popdne koliko cice vriste i divljaju.
    sto se tice globalizacije i te zgrade. da su znali da ce im grad liciti na cirkus mislim da bi je digli u vazduh, a japija zivog zapali na sred Štefans placa…

  3. Marija Dželetović says:

    I loša reklama je reklama? Nešto kao Karleuša. Svi me pljuju, ali ipak pričaju o meni…

  4. Interesantno… znam tu zgradu, ali nisam znao istorijat.
    Slušaj… pa mnogi rok bendovi su osamdesetih radili slične stvari… pravili skandale i podizali prašinu da bi se videla iz daleka…
    Pa i glumci… slikari…
    Sve je deo marketinga koji non-stop struji oko nas…. a i on je deo globalizacije…. ili čak srž.
    Zar ne?
    Neki procesi su nezaustavljivi….
    Nisam ljubitelj ali….

  5. Sasa Stanarevic says:

    Ivane- care ,kralju

    Ono što me oduševljava u ovom tekstu je – spoj učmale dogmatske tradicije i briljantna inovacija.
    “Postoji hiljadu načina da se odere mačka “ , ali koji je najbolji, najbrži, najsuptilniji ….
    To je ono zbog čega volim americki duh , to je nepodnošljiva lakoća da se kreira , “američki san”.
    „Da postoje zakoni jači od propisanih, to niste znali,
    to su heroji govorili kad su bili mali“- B.Stulic

  6. dragisa says:

    Znam da smo geografski gledano provincija New York-a, moze i tako da se posmatra, ili bar mnogo ljudi ovde sebe tako percipira, ali kako im ne izadje iz volje. Na primer, ovaj borac kolega Boban koji je napisao tekst daje primer kako bismo se mogli diviti marketinskoj kreativnosti jednog obicnog korporativnog japijevskog papka.

    Zamisli u ovo vreme zanimljivih desavanja globalno gledano, kada je taj glorifikovani kapitalizam izgubio simpatije, takodje globalno, ocigledno opustosio prirodu, duhovnost ljudi (i naravno narusio arhitekturu starih gradova) — mnogi od nas i dalje ostaju na repu dogadjaja, i kao WAU kako su kreativni marketing strucnjaci iz NY, i uspesni, imaju kanceariju na uglu staklene poslovne zgrade..!

    Ima on pravo da je to mudra taktika u marketinskom smislu ali kome je to jos zanimljivo u kontekstu sadasnjeg vremena? Sta je dobro on uradio u sustinskom smislu, osim za svoju ‘korporaciju’? Evo na primer neka napise tekst o tome sta je smisao ove finansijske “krize”, evo npr. ja mu dajem naslov: ‘Controlled demolition of the world financial system: where does it lead’. A moze da izabere i neku drugu smislenu temu za popravni.

    • Sasa Stanarevic says:

      Iako slovim za nepozvanog ,u očiglednom odsustvu autora i prepoznavši sebe u „kome je to još zanimljivo u kontekstu sadašnjeg vremena” biću slobodan da vam ponudim bar dva argumenta u prilog ovog teksta
      Prvo, možda na prvi pogled nije očigledno ali tekst zapravo glorifikuje inovaciju kao univezalnu vrednost – u delu koji opisuje kako premostiti ogromni nedostatak , vreme (čitaj novac) koje je potrebno da se zadibije prepoznatljivost na konzervativnom tržištu gde je tradicija osnova poverenja.
      Inače poverenje je osnova na kojoj počiva svaki finansijski business pa i osiguranje,ali možda još značajnija poenta sadržana u konkretnoj inovaciji je -efikasnost kao takođe univerzalna vrednost- pogledajte prirodu i prirodne zakone na primer.
      I buy the way možda je taj glorifikovani kapitalizam izgubio simpatije, ali sa stanovišta produktivnosti i efikasnosti on se je za sada pokazao kao najbolji model preraspodele dobara ili možda imate predlog za neki bolji.To što ga neki neekonomski i uzurpatorski faktori non stop kvare to je druga tema.

      Druga možda još značajnija poruka je -kako –kako da se uhvatite u koštac sa mestom I vremenom u kome živite.Kako da se nosite sa svojim problemima, izazovima, nepravdama ..itd Konkretan japijevski papak nije kukao zbog glupe austrougarske tradicije i nemogućnosti da nadoknadi vreme nego je upravljan zeljom(čitaj voljom) da uspe i naoružan znanjem šta pokreće sve ljude na ovoj planeti (jer ipak smo svi tek jedno pleme) uspeo da ostvari svoj cilj.Priča je o konkretnom čoveku i načinu na koji je ostvario postavljeni cilj i tu, smatram leži odgovor na vaše pitanje- . Šta je dobro on uradio u suštinskom smislu, osim za svoju ‘korporaciju’?

      • dragisa says:

        Dobro sad, vi kazete ‘inovacija kao univerzalna vrednost’, ‘efikasnost kao univerzalna vrednost’.. to su apstraktni pojmovi, koncepti, koje ne mozete zvati univerzalnim vrednostima — to nisu “vrednosti” po sebi.

        Valjda vam je jasno da efikasnost kad se primeni na recimo zlonamernu aktivnost daje efikasan stetan* rezultat.

        Inovacija primenjena u zlonamernoj aktivnosti (ne bih da navodim stvarno negativne ilustracije) daje inovativan efikasan veoma negativan* rezultat.

        Ako se bavimo apstraktinim prvo treba razlikovati nivoe apstrakcije. Mozda sam bio malo ostar u prethodnom komentaru, razumem ja da je to za nekog ko se, kao, bavi marketingom zanimljiva ilustracija, ali eto ja smatram da je, blago receno, ne bas inspirativna, i da je neprimeren taj epski ton. Samo se cudim sto nije pomenut i Henri Ford 😛

        Mozda sam trebao prokomentarisati samo jednom prostom recenicom : “boooring” 😉 (onda nikom ne bi smetalo).

        U svakom slucaju to je moj licni dozivljaj, ne mora niko da se oseca prozvan da odgovori. Pozdrav

        ps. Svakako da imam primedbe na kapitalizam u ovom obliku, ako vi nemate onda.. super za vas 8)

        • Sasa Stanarevic says:

          Dragisa,

          Namera sa kojom sam prokomentarisao bila je dobronamerna poput vase.
          Kada sam poceo da citam tekstove na ovom blogu imao sam istu dilemu kao vi- cemu ovo sluzi – kome je ovo interesantno- sta ovi ljudi-covek ovde prodaje?

          Kada sam se malo zainteresovao, ukapirao sam da , uz sve nedostatke i kritike koje bih mogao da upitim ili sam upucivao, ipak nalazim da je ovo jedno od retkih ako ne i jedino mesto kod nas gde cete retko cuti kritike , zalopojke , ‘ne ide nam zbog ovog i onog’-analize i sl.Umesto toga ponudjena vam je ideja da preuzmete odgovornost za sebe same i da odlucite da sami sebi, umesto drugih,kreirate sadasnjost i buducnost.

          Nebih da ulazim dublje u ovu temu,ali analogija je prosta-ukoliko izgradite pozitivan stav,ucite od najboljih i radite na sebi napredovacete, ako ne plutacete na nemirnom moru zivota umesto da surfujete;)

          Vidite problem koji mi imamo kao drustvo je to sto ne prepoznajemo ‘inovaciju kao univerzalnu vrednost’, i ‘efikasnost kao univerzalnu vrednost’. Bazicni zakoni u okviru sistema u koji smo svi ukljuceni u sirem smislu, priroda i njeni zakoni, – diktira zakone na nizim nivoima sistema – drustveno ekonomski odnosi itd..
          Samo zbog naznake onoga o cemu govorim evo jednog prozaicnog primera: Zamislite da pokusam da letim. Mozete reci da je to nepravedno,nedemokrastski, neeticno ne nudi jednake sanse kao pticama na primer ali to neznaci da necu pasti i razbiti se usled sile gravitacije i cinjenice da nemam krila.
          Veca riba jede manju, sila boga ne moli,vlast tlaci potcinjene itd..I vi sada mozete da birate- da kukate – ili mozete da naucite pravila velike igre.
          Kako ce ko igrati zavisi pre svega, od individualnog sistema vrednosti.Kako mi je autor ovog bloga jednom prilikom skrenuo paznju na to- cinjenica je da ovim svetom upravljaju losi djaci;)

          Sto se tice kapitalizma, ja pod time ne podrazumevam parlamentarnu demokratiju , kao preovladjujuci model organizacije kapitalistickih drustava,vec samo kao sistem preraspodele dobara i stojim na stanovistu da za sada nepostoji bolji sistem preraspodele od kapitalizma

          • dragisa says:

            Eto, ko me je terao da idem u skolu..mozda bih i ja upravljao svetom ili bar nekim delom 😉 Mada mislim da svetom upravljaju veoma, htedoh reci veoma, dobri djaci, to ne ide na improvizaciju, a ovi sto ih mi gledamo po tv, kao vlasnici ‘kapitala’ blablabla, menjaci novca (bankari), trgovci, sta vec..i ovde i preko.. oni su ipak samo zabavljaci u metafizickom smislu, tj sustinskom. POZDRAV

    • Boban says:

      Dragi Dragisa,
      Najpre da Vam se zahvalim na komentaru i sugestijama. Kao autoru teksta zanimljivo mi je da procitam misljenja drugih o onome sto pisem i radim, te da iz te diskusije i ja izadjem pametniji i iskusniji.
      U vezi sa vasim komentarima osecam potrebu da vam dam dodatna objasnjenja, bez ideje da Vas u bilo sta ubedjujem.
      Na temu “…narusio arhitekturu starih gradova…” moram da ponovo ukazem da je Haas Haus danas jedna od najprepoznatljivijih modernih zgrada u Becu. U njenim staklima/ogledalima na fasadi ogleda se prelepa katedrala Stephansdom i celom trgu daje totalno novu dimenziju. Jer, i kada ste katedrali ledjima okrenuti Vi i dalje u ogledalima vidite njene obrise, i to iz svakog ugla za nijansu drugacije. Haas Haus je u izgradnji zloupotrebljena u marketinske svrhe ali je konacni proizvod prelepa zgrada koja je spojila tradiciju i moderna vremena. Beclije su na nju ponosne i sa odusevljenjem je pokazuju turistima. Da ne pominjem ekskluzivni hotel, restoran i lounge bar koji se u njoj nalaze. I meni su je, na kraju krajeva, pokazale prijatelji, rodjeni Beclije, dok sam tamo ziveo i studirao.
      Na vas poziv da napisem tekst o finansijskoj krizi mogu vam proslediti link na moj blog. O korenima krize sam pisao pre 2 godine u tekstu ‘Planet Finance’. http://www.fincore.rs/Finance
      Jos jednom Vam se zahvaljujem na komentarima i pozdravljam Vas.
      Boban
      @Idlle

      • dragisa says:

        Hvala Bobane na ovim objasnjenjima, ako je tako kako opisujete onda grad i nije prosao tako lose.. Malo zalim sto se u nasim gradovima niko od nas nije bunio kad se narusava neki simbol grada i radja nesto u grand extasy citibank dubai pink.. kako god, stilu, svasta je moglo u poslednjih 20-ak – a narocito poslednjih 10-ak godina. (Pre neki dan sam kod vas u BG primetio da umesto Ruskog Cara stoji ‘pizza pasta bar’ :P)

        Primecujem da je to sto su u Becu protestvovali, sto se digla prasina, bilo dobro i za grad (jer su napravili primereniji dizajn) i za doticno osiguranje. Zakljucujem jos da prema tome korporacije ne vole sredine u kojima zivi neka utucena masa (konkretno moja zombirana generacija, pardon my french..), jer nikad nece moci da primene taktiku kao ova korporacija/osiguranje pred zidinama Becha. Eto svasta sam i ja naucio.. 🙂 POZDRAV

  7. darko says:

    Preko puta te zgrade je Mc hamburger i na zidovima su crteži arhitekta Otta Wagnera, a tamo sam radi njih popio 2 loše kave umjesto u nekoj kavani u Koertner strasse, 20 metara dalje. To mi je bio jedini obrok u toj franšizi.
    Pričali su mi nešto o staklenoj zgradi, ali ovo je ključna priča 🙂
    bravo 🙂

Linkovi na ovaj post:

  1. 02.11.2012. : dailymanagement.net
  2. Biznis lekcija: Ljudi cesto ne znaju sta zele dok to ne vide. | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Novogodisnja lekcija: Postani preduzetnik za 30 dana

Pogledaj →