Biznis lekcija: Uradite ono sto je potrebno, ne ono sto najmanje boli.

Relativno brzo nakon što uplivamo u ono što se zove “realni život”, kada počnemo snositi punu odgovornost za sebe i svoje postupke, kada zaista počnemo izdržavati (bar) sebe i voditi računa (bar) o sebi, osetimo gomilu nekih stvari koje su možda nepravedne, ali su nepromenjivo takve, i deo su sistema na koji ne možete u nekoj ozbiljnijom meri uticati. Neke sisteme možemo menjati, ali prosto svako bi trebao biti u stanju da napravi procenu i deluje u skladu sa njom. Iako je možda pogrešna, naša je i predstavlja važan deo tog razvojnog puta. Elem, svaki sistem ima svoje elemente, pravila, zakonitosti, i od nas se očekuje da ga upoznamo, a sve sa krajnjim ciljem – da ga nateramo da radi u našu korist, odnosno da pronađemo način da nas njegove mane što manje pogađaju.

Ako želite da vozite rolere, naučite kako se to radi, vežbajte, i možda će boleti, možda će u početku biti neprijatno, ali će kasnije doneti mogućnost da u tome uživate. Alternativa je da se tapacirate u startu jastucima i bubble wrap-om, boleti vas neće, ali vrlo verovatno nećete nikada ni naučiti da vozite. Navikao sam vas na citate, pa evo jednog koji često pominjem… Aristotel: Mi smo ono što iznova i iznova radimo. Izuzetnost, dakle, nije čin već navika. (eng. We are what we repeatedly do. Excellence, therefore, is not an act but a habit.). 

Smatram svakog ko je došao do ovde dovoljno sposobnim da donese sud za sebe. Ćak iako nije, život će ga postaviti u situaciju da mora, pa će naučiti kako da to uradi. Odrastao sam devedesetih godina u Srbiji i verovatno zbog toga je moj osnovni životni rezon – održi život po svaku cenu (eng. preserve life at all costs). Biološki nagon za samoočuvanjem proradi obično u tako nekim suludim vremenima. Uspešno sprovođenje obično podrazumeva izbegavanje bespotrebnih konfrontacija, jer prosto, benefit koji to može doneti je mali u odnosu na štetu. Stvar prioriteta, ilustrovaću primerom…

Postoji čuveni primer u naučno-fantastičnom filmu Ratovi zvezda epizoda IV: Nova nada, kada R2-D2 pobeđuje u partiji holografskog šaha protiv Čubake, i Čubaka se buni:

C-3PO: Načinio je ispravan potez. Vrištanje ti neće pomoći.
Han Solo: (upada) Pusti ga. Nije mudro uznemiravati Vukija.
C-3PO: Ali gospodine, niko se ne brine da ne uznemiri droida.
Han Solo: To je zbog toga što droidi nemaju običaj da čupaju ljudima ruke kad izgube. Vukiji su poznati po tome.
C-3PO: Razumem vašu poentu, gospodine. Predlažem novu strategiju, R2. Pusti Vukija da pobedi.

Hajde da radimo oko problema, ne bismo li situaciju doveli do toga da bude na zadovoljavajućem nivou. Ako to ne postignemo, ako alternativa ponestane, zasucimo rukave i pređimo na rizično.

Napomenuo sam malopre da je izbegavanje bespotrebnih konfrontacija ključ, i to je tačno. Ključna reč u toj rečenici nije “konfrontacija” već “bespotrebnih”. Postoje stvari koje se ne mogu izbeći, ne mogu ignorisati i ne mogu preskočiti i zaobići. Te stvari ne možemo posmatrati kao neprijatnost, jer iako im je karakteristika to da su neprijatne, to je ipak sekundarno. Ono što je primarno je da su neminovne.

Ako zamislimo da svi mi, onakvi kakvi smo, sa ciljevima koji se drastično razlikuju, jedrilice na moru, pravac i smer našeg kretanja neće određivati vetar koji duva već to kako smo postavili svoja jedra. Vetar možda ne možemo da promenimo, ali jedra možemo usmeriti na stranu na koju želimo. To je možda teže kontrolisati, nego dići ruke i prepustiti se, ali nekako verujem da bismo trebali držati one konce koje možemo, kad je već toliko toga što ne možemo.

Neko je nekad rekao da je važno doneti odluku pa makar nam kao mehanizam poslužilo bacanje novčića. Magija tog čina nije u rezultatu, on je stvar statistike, magija je u onom trenutku kada novčić poleti a vi shvatite za koju od dve opcije navijate.

Helen Keler je rekla: Ljudi ne vole da razmišljaju. Ako razmišljaš, doćićeš do nekih zaključaka. Zaključci nisu uvek prijatni. Analogno, ljudi ne vole da donose odluke, jer odluke podrazumevaju određenu odgovornost, a odgovornost podrazumeva i određene stvari koje nisu naročito prijatne.

Jedan stvar koju sve češće srećem je izbegavanje suočavanja sa problemom i odgovornošću.

To je logično, prosto, niko ne želi da proživi neprijatno iskustvo. Ipak, to je samo površno rezonovanje. Recimo da je situacija ovakva: obećali ste prijatelju da ćete uraditi nešto za njega u određenom roku. U jednom trenutku primetite da ste se precenili, i da prosto nije realno da to stignete. Počnete očajavati i razmišljati šta i kako. Rešenja nigde, vreme prolazi, a stvar se ne pomera. Prijatelj nema pojma, jer kako da mu slomite srce. Poznat scenario mnogima, verujem…

Ako kao izgovor što ovako nešto ne uradite koristite veru u natprirodna bića, ili pak u to da ćete pronaći način da sami savijete vreme – prostor kontinuum, potreban vam je reality check.

Ako samo malo razmislite, shvatićete da nije strašno pogrešiti u proceni, i da mnogo veći problem predstavlja to što prijatelj ne zna realno stanje, od činjenice da ste vi možda izneverili njegova očekivanja. Ok, ovo drugo jeste neprijatnije po vas, ali ako vam je stalo do te osobe, valjda ćete njihov interes staviti u prvi plan? Njihov interes je da to saznaju što pre uz što manje zavlačenja – jasno i konkretno, uz izvinjenje ako je potrebno.

To može dovesti do toga da se on na par minuta ili dana naljuti, ali mu ostavlja prostor da pronađe drugo rešenje, možda i da sa vama dogovori da deo preuzme na sebe a da vi pomognete u meri u kojoj je to moguće. U svakom slučaju, scenario koji je u prvom trenutku najmanje bolan, dugoročno i šire gledano je ubedljivo najgori.

Budite realni, budite hrabri i budite fer.

Ove stvari radite zbog sebe, a benefite će osetiti svi koji su u vašem okruženju. Ljudi to umeju da cene. Ne svi i ne uvek, ali ne postoji idealan scenario. Na putu ka velikom cilju, svako od nas mora proći ogroman niz malih koraka. I kuća se gradi od temelja, i džaba divna fasada i krov, ako osnove nisu dobre.

Navike su ono što sami sebi usađujemo, pa kad je tako, i kad nesumnjivo imamo dosta loših, usadimo ciljano i neke dobre. Za početak pravilan odnos prema sebi, obavezama i odgovornosti.

Citat koji često pripisuju pokojnom Zoranu Đinđiću (a zapravo je u pitanju Brajan Trejsi) možda i najlepše ilustruje stvar: “Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš – progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu.” Nema čekanja, čekanje ne donosi ništa dobro. Loše stvari postaju gore, teške postaju teže. “Do or do not, there is no try.” reče Master Yoda.

Preuzmite odgovornost. Teško je, ali vežba stvari čini lakšim, a kada uđete u formu, stvari će prirodno ići onako kako bi i trebale. Vi ćete imati još jednu veštinu u svom toolbox-u, bolje ćete se osećati i biti sigurniji u sebe. Iako je strah u nekim situacijama dobar motivator, u nekim drugim, poput ovih, može biti omča koja vas polako ali sigurno davi 😉

Izazovi koji dolaze sa sobom nose mnoge stvari za koje nismo pripremljeni… na nama je da li ćemo se nadati da će stvari biti lakše, ili odabrati da učinimo sve da ih sačekamo bolji, veštiji, spremniji.

Ne zaboravite: Dobre namere su beskorisne, ako nisu praćene odgovarajućom akcijom.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
5 komentara na ovaj tekst:
  1. zubarica says:

    Po meni, tekst je napisan sa previše skromnosti :). Mrzelo me da pišem ovde kilometarske komentare, pa napisah kod sebe, svejedno: posledice preuzimanja odgovornosti su previše teške za one koji to dosad nisu činili.
    I sumnjam da je pametno i da počnu, LOL.

    Šalim se – samo, u čuda ne verujem. Ako neko nije lav od 15 ili 30 godina, ne vidim kakvim čudom će postati… Daj Bože…

    Sve najbolje :).

  2. Pravo u metu.

    Izneo si jednu stvar koju ljudi (neki podsvesno, neki svesno) konstantno čine, ne znajući da sebi čine kontra uslugu.
    Skorašnji primer, radio sam kao konsultant u jednoj austrijskoj konsultantskoj kući. Firma je imala relativno loš biznis plan za domaće tržište i iako su to shvatili pre nekoliko meseci, bilo im je teško i bolno da skrate neke svoje troškove (plate menadžmentu i loš izbor menadžment kadra) i na kraju se firma ovde ugasila (privremeno doduše).
    Jednostavno, ljudi idu politikom “lako ćemo” (o tome bih vrlo rado čuo neko tvoje mišljenje) i odlažu stvari, očekujući da se desi neko čudo i sve se samo reši.
    Nemaju “inženjerski pristup” problemu. Usitnjavanje velikih zadataka na sitnije, lakše i rešavanje svakog ponaosob.

    Svaka čast za post! Redovno pratim.

  3. Bio sam slobodan da jedan deo citiram na forumu Krstarice “RADNICI BLOKIRALI TERMOELEKTRANU U OBRENOVCU – SRBIJA MOZDA OSTANE BEZ STRUJE!?” http://forum.krstarica.com/newreply.php?do=postreply&t=525575
    Naravno, naveo sam izvor i adresu bloga.

Linkovi na ovaj post:

  1. Bez posebnog imena « Visionary
  2. Zašto NE TREBA preuzeti odgovornost | zubarica

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Jedan poziv menja sve.

Pogledaj →