Svi postovi u kategoriji: Hronično

Kapa dole: Deset belih stolica u skupstini

Nisam želeo da se mešam u izbore, smatrao sam da će i bez mojih komentara oni proći kako treba i da je sasvim dovoljno što su svi ostali našli za shodno da nešto kažu. Sad, kada su svi rekli šta su rekli i kada je narod doneo odluku koju je doneo, ostaje da se desi ono što se svaki put dešava – da se sve ostavi po strani i da se gleda suvi interes. Svako sa svakim, i predstava može da počne po koji put. Glumci isti, podela malo drugačija, ili se glavni igrač u međusezoni previše opustio. Tek, to je to.

Nego, glasao sam. Čim sam ustao otišao sam da obavim tu dužnost, kao i svaki put do sada. Nikad nisam napravio nevažeći listić, pa ni ovaj put. Za koga sam glasao, verujte nije važno. Izabrao sam ono što smatram manjim zlom na svakom od četiri listića, iako mi je nažalost utisak koji sam imao dok to radim, kao da preturam po kontejneru. Ali nije ovo o tome – i kratko ću ovaj put, majke mi. Nastavi →

Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zasto ne vredite koliko mislite.

Skrenuta mi je pažnja pre nekoliko dana na tekst “This is why I don’t give you a job“. Vredi ga pročitati, iako je nesumnjivo da će izazvati salve nezadovoljstva i uvreda na račun autora. Osoba koja mi je skrenula pažnju, rekla mi je da bih ja trebao napraviti srpski spin-off jer sam, po njegovim rečima dovoljno lud (jer bi pametan čovek ćutao i gurao dalje), dovoljno mlad (jer je to dobar alibi za nivo bezobrazluka koji ću u tekstu pokazati), dovoljno ostvaren (jer, istini za volju, imam čime da se pohvalim) i dovoljno upućen (jer, uprkos svemu, uspešno poslujem već dosta godina u nazad i od nule sam, ovde, napravio nešto). Imam još jednu veliku prednost. Ja ne prodajem nikome ništa, a naročito ne sebe, nekom od vas.

Ne želim da pretresam sve što je autor rekao, zato i preporučujem da pročitate njegov tekst, ali dotaći ću se najvažnijih stvari, odnosno onih koje će izazvati najveći broj negativnih komentara. Unapred se izvinjavam kolegama, saborcima iz blata, zbog možda neprilagođeno neprijateljskog tona, ali morao sam. Takođe izvinjavam se ljudima koji ćute i pošteno rade svoj posao, ovo je posvećeno njihovim glasnim kolegama. Nastavi →

Nova godina – paradigma stanja u nasem drustvu

Odrastao sam devedesetih. Nekako kada su one prestale, prestalo je i moje detinjstvo u onoj najlepšoj iskrenoj formi zamenile su neke druge stvari. Počeo sam da radim, da zarađujem, silom prilika. Iako je to nešto što je verovatno najbolje što mi se moglo desiti, iz današnje perspektive, ipak bih nekako voleo da sam bezbrižnije proveo narednih nekoliko godina, i da sam sa svim ovim počeo sa recimo 21. umesto sa 16.

Ne mislim da sam uskraćen za bilo šta posebno, naročito što se tiče tog dela izlazaka, i zaista ne razumem stanje u kome se većina ove moje i okolnih generacija nalaze. Gledam oko sebe poslednjih meseci i ne verujem šta ću sve videti. Radim krvavo i zarađujem sasvim dovoljno da mogu sebi da obezbedim vrlo kvalitetan društveni život. Povremeno to i bude slučaj, ali ne prečesto – prosto, smatram da nemam vremena za to, i da postoje mnogo bolji načini da potrošim novac. Nastavi →

Nikola Denic – sad kada vise nije vazno.

Svaki komentar u ovakvim trenucima, potpuno je besmislen. Ovo je jedna od onih jezivih situacija koje će nas obeležiti za ceo život, i gde će se svako od nas sećati gde je bio u trenutku kada je čuo vest, i ko mu je javio. I svako će pamtiti kako mu se želudac stegao, kako mu je srce preskočilo…

Poginuo je Nikola Denić. Nixa. Haragei, VideoGlyph. Jedan od nas. Čovek koga smo mnogo kritikovali samo zato što smo ga mnogo voleli. Koji nas je nervirao, jer smo znali da je dovoljno dobar, iako to njemu nikada nije bilo jasno. Uvek se dokazivao, uvek je morao da se pruži korak više nego što može, jer to je bio on. Bio nam je prijatelj. Ona najgora vrsta. Što se uvuče pod kožu i nervira, ali ne možeš da ga ne voliš. Nastavi →

Senzacionalno! Sajt od 100.000.000 DM!

Ok, pošto sam besramno skrenuo pažnju neistinitim naslovom i uvodom (i mi iz digitalnih medija učimo od starijih kolega iz štampanih), da kažem i ja po koju o ovom strašnom fenomenu sajtova od više desetina hiljada evropskih monetarnih jedinica.

Smatram se pozvanim da napišem po koju, jer šta ću, na internetu živim i od interneta živim.

Nisam nikakav milioner, milijarder ili bilo šta slično, ali definitivno spadam u one koji na životni standard u Srbijici, nemaju prava da se žale…

Nego, da se vratimo na temu. U ovom konkretnom slučaju, postoje dva problema.

  1. Cena.
  2. Ono što je za taj novac dobijeno.

Ovde bih samo o onome prvom. Nastavi →

Danasnji mladi – rant matorog drkadzije jr.

Koliko god naslov bio izlizan, ne mogu a da ga ne pomenem. Nije ni normalno da ja u 25. godina pričam o nekakvom “našem vremenu”, o “mladima”, ali na srpskom internetu sam, evo, petnaest punih godina, u mnogo čemu sam učestvovao, a u ostalom bio svedok, i ne mogu da ćutim. Nije da planiram penziju, ima u meni još žara, takmičarskog duha, entuzijazma… ali svejedno ne kapiram klince. Jednog dana “mi” sve ovo ipak trebamo nekome ostaviti, a ja nesto i ne vidim kome.

Uzeću sebi za pravo da govorim o tome kako je imati 15 ili 20 godina, jer sam ih imao. I to je dovoljno blisko u prošlosti da se jako dobro sećam. Internet scena Srbije nastala je u proteklih 10ak godina i napravili su je uglavnom ljudi koji su tada imali više od 15 a manje od 25 godina. Ono što je razlikovalo te ljude od ostalih predstavnika svoje generacije, osim činjenice da su u manjoj ili većoj meri bili neshvaćeni i nekada možda predmet podsmeha, bila je činjenica da nisu odustali. Uprkos svemu. Nastavi →

Zasto mislimo da je u Slobino vreme bilo bolje? I PayPal kao zlatna koka.

Danas slavimo jedanaest godina i dve nedelje od momenta kada se “desio narod”, kada smo “ih” oterali, i kada su došli, kako smo tada verovali – naši. Dobro, nije baš da slavimo i ove dve nedelje. Doduše, nije ni da smo slavili i ovih jedanaest godina. Već nekoliko godina, taj oktobar, svake godine peti u mesecu, obeležava se sve stidljivije i sve skromnije. Ipak, istorijska je činjenica da se to desilo, tada i ovde. To što se desilo, bila je verovatno najveća spontana demonstracija narodne volje u (slavnoj) istoriji ovog naroda. Erupcija svog, godinama sakupljanog, nezadovoljstva, oslobađajuća lavina dugo, strahom, potiskivanih emocija. Ali ovo nije politički tekst…

Nastavi →