Svi postovi u kategoriji: Motivacija

72 časa Minhena: Bavarska rapsodija

Prošlo je nekoliko dana od povratka, i utisci sa prošlonedeljnog puta u Minhen se polako sležu. Ako ste među onima koji nisu ispratili o čemu je reč, ukratko – Mastercard je organizovao kreativni konkurs sa temom – “Koliko daleko si spreman da ideš za klub koji volis?”, i ja sam se prijavio i ispričao svoju priču. Nagrada je bila odlazak na utakmicu četvrtfinala UEFA Lige šampiona između Bajerna i Reala iz Madrida. Desetak dana kasnije, obavešten sam da sam među odabranima.

U prethodnom blog postu, pisao sam vam o svojim dogodovštinama, i napravio neki, skraćeni, bucket list – šta želim videti i doživeti uživo. Stavka broj 9 kaže: Bayern Munchen na Allianz Areni. Od pre nekoliko dana ☑️.

Kada sam saznao da sam izabran, pozvao sam dragog prijatelja i kolegu Nikolu da mi se pridruži, a organizatore zamolio da, ukoliko je moguće, razmaknu malo letove, ne bismo li ostali koji dan duže i videli još neke stvari u prestonici Bavarske. Posla je mnogo, nema se vremena za mnogo opuštanja, ali dva dana preko smo mogli da odvojimo. Nastavi →

Koji je vaš “dečački san” i šta ćete uraditi po tom pitanju?

Postoje neke stvari koje želiš od malih nogu. Dečački snovi. Često kažem da su veoma važni. Oni su jedan važan deo onoga što postanemo kad “odrastemo”. Ima raznih dečaka i raznih snova. I devojčice imaju svoje, ali kako ja nikada nisam bio devojčica, ne mogu to da komentarišem. Zapravo, ja ću vam, veoma kratko, ispričati neke moje i kako sam ih ostvario. Ispričaću vam to pre svega zato što želim da vam pokažem da to ne mora nužno biti skupo i komplikovano. Nastavi →

Zašto smo napravili MojaPijaca.rs?

Pre nekoliko nedelja predstavio sam Facebook prijateljima servis MojaPijaca.rs. U pitanju je internet prodavnica u kojoj možete naručiti po principu danas za sutra (ili nekad kasnije u budućnosti) voće, povrće, zrnaste i jezgraste namirnice, sušeno voće, organske proizvode i brojne druge stvari. Već sada ima gotovo 200 različitih artikala, a biće ih vremenom još više. Sezonske stvari imaćemo u sezonama, uostalom videćete.  Nastavi →

Današnji mladi…

Ovi današnji mladi, pa to je strašno. U moje vreme, to zaista nije bilo tako. Znao se, brate, neki red. Znalo se ko kosi, a ko vodu nosi. Uvek je bilo i ovakvih i onakvih, ali ovi danas… Ako oni treba jednog dana da donose odluke i predvode nas, bojim se da je sve izgubljeno… Nastavi →

Da li znate nekog superheroja kome treba pomoć da promeni svet?

Dok sam odrastao bio sam radoznalo dete. Kažu da bih bio u stanju da se igram sam satima, bez da ikoga uznermiravam ili smetam. Lego kocke, i slične igračke koje podstiču kreativnost, bile su mi omiljene. Ali, u to vreme, za većinu porodica, pa tako i moju, to je često bilo nedostižno. Srećom, moj superheroj – ćale, koristio je svaki slobodan trenutak da zajedno samnom nešto majstoriše i pravi. Imao sam fantastične mačeve, ceo set arsenala koje su nosile Nindža Kornjače i He man, i gomilu drugih igračaka koju smo nas dvojica skicirali, a zatim pravili od drveta, farbali, lakirali. Kasnije je došla i elektronika i moja fascinacijama LED diodama, a onda i Dečije sveznanje, koje sam prvo terao druge da mi čitaju a onda sam i sam to besomučno radio. I dan danas tvrdim, ko nauči ono što je pisalo u tom predivnom serijalu, može bez problema završiti osnovnu sa odličnim, bez da otvori udžbenike. Nikada neću zaboraviti zaprepašćenu facu učiteljice u prvom razredu kada sam joj objasnio da to što njoj liči na uvijenu slaninicu zapravo predstavlja dezoksiribonukleinsku kiselinu. Iako, generalno, te komplikovane reči tada nisam baš sjajno znao da izgovorim, ovo sam ispalio kao iz topa, jer sam toliko čitao o svemu tome da bi bilo u najmanju ruku čudno da to nisam znao.

Nastavi →

Biznis lekcija: Fokusirajte se na ono što imate

Karolj Takač (Karoly Takacs) je rođen 1910. godine u Budimpešti. Odlučio je da svoju karijeru gradi u mađarskoj vojsci, i dogurao je do čina narednika. Bio je odličan strelac, i vrlo brzo je postao jedan od najboljih u celoj vojsci. Ubrzo je krenuo da se takmiči i sa sportskim strelcima, i da pobeđuje i najbolje od njih. 1936 godine, bio je među najboljim strelcima sveta, ali nije mu dozvoljeno da nastupa za Mađarsku na Olimpijskm igrama u Berlinu jer je za to morao imati makar čin podoficira. Nije to doživljavao kao katastrofu, bio je mlad, napredovaće i na narednim takmičenjima će moći da pokaže šta ume.

Nastavi →

Tenis: Ljubav na prvi pogled i za ceo život

Tenis je bio prvi sport koji sam zavoleo i počeo da pratim. Imao sam samo pet godina. Moj ujak Marjan, moj idol i jedan od najvažnijih ljudi u mom odrastanju, igrao ga je od detinjstva, i svaka prilika da sa njim odem na neki od otvorenih terena u Košutnjaku bila je pravi praznik. Prvo sam naučio šta su forhend i bekhend, i kako se savijaju kolena kad izbacuješ loptu pri servisu, pa tek onda tablicu množenja. Tada smo imali Moniku, Bobu i Gorana, i njihovi mečevi na TV-u se nisu propuštali. A svako je imao i svoje favorite: moj je bio Beker, verovatno zbog toga što je jedini bio “žut” kao i ja u tom periodu, ujakov je bio Muster. Onda su došli neki drugi heroji: Sampras, Agasi, Kuerten, Has, Rafter, Hjuit, Ančić… I otpadnici koje smo voleli možda i više od njih – Rios, Nalbandian, Bagdatis, Gonzales… Večni mađioničar Santoro.

Nastavi →

Biznis lekcija: Kraj kao novi početak.

Pre malo više od jednog veka u romskoj porodici u jednom belgijskom seocetu rodio se Jean Baptiste Reinhardt. Ubrzo, porodica se preselila u Francusku, a skrasili su se u Pariskom predgradju u kome je i odrastao. Tu je stekao nadimak Django, onaj koji se budi. Kako je stasavao, učio je i naučio da svira nekoliko žičanih instrumenata, tipičnih za romske orkestre – violinu, bendžo i gitaru. Pokrete je skidao od starijih svirača i vrlo brzo je postao jako dobar. Već sa 13 godina mogao je zaraditi dovoljno da se samostalno izdržava. Kako to obično biva, sa osamnaest se oženio. Kako je bio uspešan u svom krugu ljudi, mogao je da priušti da se sa ženom preseli u drvenu prikolicu. On je svirao, ona je pravila i prodavala mašnice i cvetiće od celofana. Bili su srećni. Onda je jedno veče neko prevrnuo sveću… Nastavi →

Biznis lekcija: Imam jednu ideju za posao…

Prethodnih nekoliko godina barem jednom nedeljno odvojim sat ili dva vremena da se nadjem sa ljudima koji mi se jave putem društvenih mreža, bloga ili maila, a koji žele da neko sasluša njihovu biznis ideju i posavetuje ih u vezi nje. Nije mi teško, zapravo, negde na to gledam kao na odličnu gimnastiku za mozak, kome svakako ponekad treba nešto novo i neočekivano. Za sve ovo vreme, gotovo nikog nisam odbio, a verujem da sam svojim iskrenim stavom i konkretnim savetima bar nekome pomogao da napravi ili ne napravi nešto.

Ljudi se obično javljaju jer prate šta radim, čitali su nešto što sam pisao, slušali su me negde, ili im je neko rekao da sam baš ja osoba kojoj se trebaju javiti. Često o tome pričam i sa nekoliko kolega i pre svega dragih prijatelja, i upravo su i oni u sličnoj poziciji, a i zaključci su nam vrlo slični. Pokušaću u ovom tekstu da sa vama podelim neke pravilnosti i zanimljivosti do kojih smo došli.

Nastavi →

Novogodisnja lekcija: Postani preduzetnik za 30 dana

Često kažemo kako naše društvo, uljuljkano godinama relativno lagodnog života na apstraknim osnovama, nije plodno tle za preduzetnike. Prosto, ljudi su ovde naučeni da je (ne) rad u državnoj firmi ideal kome treba težiti, a da je posao nužno zlo koje nam oduzima slobodno vreme. Na ljude koji pokušavaju nešto da urade, često se gleda kao na budale, a ako li i pitaju oko sebe za savet, u najboljem slučaju, mogu se nadati da im okruženje kaže kako je to što žele pogrešno, besmisleno, nemoguće. I činjenica, mnogi među nama, naćiće hiljadu razloga zašto nešto ne može, samo da ne bi pokušali. Nastavi →