Svi postovi u kategoriji: Motivacija

72 časa Minhena: Bavarska rapsodija

Prošlo je nekoliko dana od povratka, i utisci sa prošlonedeljnog puta u Minhen se polako sležu. Ako ste među onima koji nisu ispratili o čemu je reč, ukratko – Mastercard je organizovao kreativni konkurs sa temom – “Koliko daleko si spreman da ideš za klub koji volis?”, i ja sam se prijavio i ispričao svoju priču. Nagrada je bila odlazak na utakmicu četvrtfinala UEFA Lige šampiona između Bajerna i Reala iz Madrida. Desetak dana kasnije, obavešten sam da sam među odabranima.

U prethodnom blog postu, pisao sam vam o svojim dogodovštinama, i napravio neki, skraćeni, bucket list – šta želim videti i doživeti uživo. Stavka broj 9 kaže: Bayern Munchen na Allianz Areni. Od pre nekoliko dana ☑️.

Kada sam saznao da sam izabran, pozvao sam dragog prijatelja i kolegu Nikolu da mi se pridruži, a organizatore zamolio da, ukoliko je moguće, razmaknu malo letove, ne bismo li ostali koji dan duže i videli još neke stvari u prestonici Bavarske. Posla je mnogo, nema se vremena za mnogo opuštanja, ali dva dana preko smo mogli da odvojimo.

Ako volite sport, pivo, Nemačku i BMW, verujem da će vam ovaj izveštaj biti zanimljiv, a ja ću se potruditi da vam predočim sve što vam je potrebno da možete isplanirati nešto slično i sami.

1. dan: Let i utakmica

Direktnim letom Lufthanse oko 2h stigli smo u Minhen. Inače, od letova na raspolaganju vam je direktno Lufthansa i dva puta nedeljno Wizz Air, a Air Serbia leti preko Berlina. Od aerodroma imate autobuse koji voze na centralnu železničku stanicu Hauptbahnhof, i oni su oko 11 EUR. To se ne odnosi na Wizz Air jer on leti na drugi aerodrom koji je dvostruko dalje, ali oni nude mogućnost transfera po takođe povoljnim uslovima. Ako se odlučite da vozite, put preko Hrvatske, Slovenije i Austrije je za svaku preporuku, ima oko 950 km, i uz pauze potrebno vam je oko 9 sati.

Uglavnom, transfer nas je odvezao do hotela, i tu smo se odmorili i pripremili za utakmicu. Hotel se nalazi u opštini Unterfering koja je na severu Minhena, a ukoliko vam je Allianz Arena prioritet, definitivno je dobar izbor. Arena je 20ak kilometara daleko od centra, a ova opština je u krajnjem severnom delu Minhena.

Takođe, ono što treba da znate je da je Allianz Arena pored autoputa, i da okolo, osim parkinga i stanice metroa, nema nekih posebnih sadržaja. U okviru same Arene postoji niz radnji i kioska sa klopom, pićem, suvenirima (koji su prilično skupi), ali se ne može plaćati gotovinom niti karticom, već je neophodno da pre ili nakon ulaza pronađete osobu kod koje mozete dobiti Allianz card – prepaid karticu koju napunite gotovinom (punjenje sa kartica je moguće samo ispred stadiona), a zatim njom plaćate dalje. Po završetku utakmice, na blagajnama ispred stadiona možete dobiti novac koji je preostao na kartici.

Three stages. #MastercardSrbija #priceless #madness #UEFAChampionsLeague #mannschaft

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Iako ima više od 12 godina kako je izgrađen, stadion je savršeno nov, savršeno čist, sa savršenim travnjacima okolo i svim što uz to ide. Ukoliko ste na višim nivoima, potrebno je da se popnete uz zaista veliki broj stepenica, ali vredi. Pogled je impresivan, i zaista je sve sjajno. Ovde još treba da vam naglasim i to da je dobro da dodjete ranije, ali ne morate previše rano ići (a slično je bilo kod ekskurzije u Mančester) jer navijači uglavnom u poslednjih 10ak minuta pred početak krenu ulaziti u većem broju, dok je pre toga uglavnom prazno.

Ono što je inače, potpuno impresivno, je činjenica da na stadionu ima besplatan Wifi koji je radio sjajno i kada je on bio dupke pun.

#goodbye #MastercardSrbija #priceless #madness #UEFAChampionsLeague #mannschaft

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Utakmicu neću komentarisati, pre svega jer sam i sada pod utiskom revanša u kome su, verujem, Bavarci oštećeni, ali ću pokušati da vam opišem atmosferu. Na južnoj tribini, na najnižem od tri nivoa nalaze se najvatreniji navijači Bajerna i oni zaista prave sjajnu atmosferu. Ostatak stadiona je uglavnom u pozorišnoj atmosferi, a u ovom konkrenom slučaju, dobar deo severne tribine činili su navijači Reala. Mi smo bili na zapadu, na trećoj terasi, i oko nas je bila veoma šarena publika. Gotovo svi su nosili obeležja Bajerna, a mnogo je bilo očeva sa decom ili celih porodica. Golovi se proslavljaju, ali osim toga, uglavnom je prilično mirno. Malo me je razočaralo to što je dosta ljudi 10ak minuta pre kraja odlučilo da napusti stadion i polako krenulo ka izlazu. To nije bio slučaj sa nižih nivoa, ali sa našeg je otišao značajan broj ljudi, a verujem da igrači oba kluba nisu zaslužili nešto tako.

Povratak u hotel je malo komplikovanija priča. Do stadiona smo došli Uber-om, a plan je bio da se tako i vratimo, jer stanica metroa nije bila baš blizu hotela. Ipak, to je barem sat vremena od izlaska sa stadiona nemoguće izvesti jer je saobraćajni kolaps. Znam da to ne očekujete od Nemačke, ali činjenica je da je to van grada i da 70.000 ljudi mora na neki način da dodje i ode. Mi smo odlučili da se lagano prošetamo i nakon nekih sat i dvadeset minuta, pozvali Uber.

#olympic #village

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Cena Ubera, u normalnim okolnostima (bez previše gužve) je otprilike 2x skuplja nego taksi u Beogradu. Platforma funkcioniše tako da vam daje procenjenu cenu vožnje, a ona je obično 10% viša od onoga što će vam na kraju i biti naplaćeno. Voze vas odlični vozači, obično doduše imigranti, a što se automobila tiče, novi su i za nas “ubogu sirotinju” impresivni (i u najjeftinijoj UberX varijanti) – po nas je dva puta došla nova crna Mercedes E klasa, jedan crni novi BMW 5, nova Toyota Rav4, a viđao sam i BMW 7, pa i VW Phaeton. Ipak, imajte u vidu da su relacije velike, te da vožnja do centra Minhena od Allianz Arene može biti i više od 40 EUR.

Što se tiče cena karata, za domaće prvenstvo cene su od 15 do 75 EUR, a za Ligu šampiona od 40 do 130 EUR, ali imajte u vidu da su gotovo uvek sve utakmice rasprodate mesecima unapred. Planirajte na vreme, a šansu možete okušati i na berzi karata na kojoj članovi kluba koji nisu u prilici da prisustvuju meču nude svoje karte.

Sve u svemu, zaista #neprocenjivo iskustvo i prelep stadion. Hvala #Mastercard!

2. dan: Selidba i obilazak centra

Narednog jutra, nakon doručka, prebacili smo se do drugog hotela koji smo bookirali za preostale dane, a koji je bio bliže onim delovima grada koje smo želeli da obiđemo. Hoteli u centru su od 100 EUR pa na više za noćenje / dvokrevetnu sobu, a mi smo odabrali LetoMotel München City Nord, gde nas je to isto koštalo malo više od 60 EUR. Tople preporuke jer je objekat sjajan, nov, sobe doduše jesu male, ali nama to zaista nije bilo važno jer smo tamo samo spavali. Postoji, kao i u većini objekata, besplatan Wifi, a pored su dve velike prodavnice, a faktički u istoj zgradi i pekara sa odličnim bavarskim pecivom 🙂 Ukoliko razmišljate o centru, a naročito ako vas ide više, preporuka za MEININGER Hotel Munich City Center. U četvorokrevetnim sobama noćenje izađe oko 20 EUR po glavi. U dvokrevetnim je oko 40 EUR, a dodatna vrednost je činjenica da je prekoputa Augustiner Bräustuben i Augustinerbräu, odnosno pivara i pivnica Augustiner.

#choice #MastercardSrbija #priceless #madness #UEFAChampionsLeague #mannschaft

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Zašto je to važno? U pitanju je pivara osnovana 1328. godine. Nije greška, skoro 700 godina tradicije. Pivara je zaista ogromna, pivnica takođe, i izgleda baš onako kako biste je zamišljali. Ima solidan izbor zaista autentične hrane (preporuka za perece, i miks kobasica) a jedna zanimljivost je i to da su oni jedina pivara koja je ostala verna tome da se pivo toči iz drvenih buradi. Augustiner pivo je jedno od najboljih nemačkih piva, a u pivnici možete naći čak 15 vrsta ovog piva. Uz to, cene su daleko niže nego bilo gde u gradu pa tako možete popiti 0.5 točenog piva za 2.50 EUR. Takođe, ako razmišljate o pivskim suvenirima, predlažem vam da ovde kupite keramičku kriglu. Cena je 8.50 EUR, a to je daleko najpovoljnije i najautentičnije što možete kupiti za neki razuman novac.

#bonappetit

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Iako niste smešteni u hostelu koji sam preporučio (a meni ga je preporučio moj dragi prijatelj Miloš), iz najstoržeg centra vam treba 20ak minuta šetnje do pivare. Što se samog centra tiče, pešačka zona je velika, puna luksuznih butika i prodavnica, sa dosta malih objekata gde možete kupiti razne vrste suvenira. Možete to učiniti tu, ili na aerodromu, cene su gotovo svuda iste i magnetići će vas koštati 4-6 EUR po komadu.

Mene lično sam centar grada nije previše fascinirao ni prvi ni drugi put kada sam bio, ali vam svakako predlažem da napravite krug od Hauptbahnhof preko Karlsplatz pa na dalje. Videćete mnoge istorijske građevine i zanimljive spomenike, a Marienplatz je prilično impresivan. Takođe, usput je dosta zanimljivih pivnica 🙂

#MastercardSrbija #priceless #madness #UEFAChampionsLeague #mannschaft

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Kad smo već kod piva. Bavarska i Minhen su možda i najbolje mesto u svetu, ako ga volite. Uostalom, ne postoji ni jedan ljubitelj piva, koji bar jednom nije poželeo da ode na Oktoberfest. U Minhenu, pored Augustiner pivare ima još nekoliko veoma značajnih pivara. U neposrednoj blizini Augustinera možete degustirati i Hacker Pschorr, po mnogima najbolje pivo na svetu, sa tradicijom od 1417. godine. Nedaleko je i Spaten, pivara koja postoji od 1397. godine. Tu je i Hofbräu, od 1589. i možete ga degustirati veoma blizu Marienplatz-a, a malo dalje su i piva koja su vam verovatno poznata, a ovde ih imate “na izvoru” – Löwenbräu i Paulaner.

#food

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Što se tiče “tipične bavarske hrane” ako izuzmemo perece, kifle i taj pekarski deo priče, koji je zaista impresivan, smešno je i porediti to što oni jedu sa onim što mi ovde nazivamo bavarskim pecivom. Ono ostalo – kobasice, čufte, kolenice, treba probati, jer – u Rimu budi Rimljanin, a u Bavarskoj – Bavarac, ali generalno, bićete razočarani gotovo izvesno.

Pored piva, hrane, preporuke po centru su i Residenz Museum sa impresivnom kolekcijom predmeta iz istorije Bavarske, neverovatnim enterijerom, galerijom sa portretima svih vladara i sl. Deutsches Museum sadrži neverovatnu kolekciju Nemačke tehnike i tehnoloških inovacija. Tu je i Bayerisches Nationalmuseum (Bavarski nacionalni muzej). Od galerija Alte Pinakothek (galerija starih slika) i Neue Pinakothek (galerija novih slika), posebno su impresivne.

U-bahn

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Što se tiče transporta – dnevna Metro karta je 6.60 EUR i podrazumeva neograničen broj vožnji svim vrstama gradskog prevoza (metro, bus, tramvaj) od trenutka kupovine do narednog dana u 6 ujutru. Dvodnevna karta ne postoji, a trodnevna je 16.50 EUR. Pojedinačna karta za jednu zonu (gradsku) je 2.80 EUR, a za kratke vožnje 1.40 EUR.

Preporuka je da instalirate na telefon aplikaciju MVG Fahrinfo, zvaničnu aplikaciju javnog prevoza. Linija ima mnogo, mreža je velika i nije baš uvek jednostavno snaći se. Pomoćiće vam u planiranju ruta (zaista je sjajna), a ako vas ne mrzi da se registrujete, možete je koristiti i za skladištenje informacija o kartama i podsetnik.

3. dan: Olympiapark i BMW Welt & BMW Museum

Hotel smo uzeli u severnom delu grada upravo zbog ovoga… Sve počinje 1966. godine kada je  odlučeno da Olimpijske igre 1972. budu dodeljene Minhenu. (Zapadni) Nemci su odlučili da se zaista pokažu, i zaista su napravili nešto nestvarno – Olympiapark.

#MastercardSrbija #priceless #madness #UEFAChampionsLeague #mannschaft

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

U okviru parka nalazi se Olimpijski stadion (onaj na kome je Dejo dao onaj gol Bajernu, onaj na kome je Dave Wottle pobedio na 800m nakon što je 600m bio poslednji, na kome su nastupile stotine muzičara), dvorana u kojoj je reprezentacija SFRJ osvojila zlato u rukometu koji se na igre vratio nakon 36 godina pauze, bazen u kome je Mark Spitz osvojio 7 zlata uz 7 svetskih rekorda. Tu je i veliko, prelepo jezero, brojni manji objekti, Olimpiaturm – 291m visok toranj sa koga možete videti i do 80 km u krug. Oko samog kompleksa je divni park sa trnažnim dvoranama, terenima, koji se prostiru kilometrima okolo. Tu je i Olimpijsko selo koje je danas deo stambeni kompleks, a deo studenski dom.

#view

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Ceo kompleks je nestvarno lep. Pored toga što i danas, 50 godina kasnije, izgleda kao naseobina na nekoj novoj planeti, sve je sjajno održavano i apsolutno prelepo. Ceo kompleks je pokriven krovom od staklenih ploča koji se, zategnut sajlama, preliva sa objekta na objekat.

Šetnja i uživanje u kompleksu su potpuno besplatni, a ima sjajnih sadržaja. U parku gde je i pivnica, nalazi se wall of champions gde možete videti sve Olimpijske šampione u svim sportovima sa ovih igara. Od naših, tu su rukometaši i Mate Parlov 🙂 Inale, tura po stadionu, uz pristup izložbi i projekciji dokumentarca o igrama je 3.50 EUR po čoveku, a pristup platformi na tornju je 7 EUR. Iskustvo je #neprocenjivo.

Ove igre ostale su upamćene i po terorističkom napadu palestinske grupe Crni Septembar u kojoj je život izgubilo 11 izraelskih sportista, i na samom ulazu se nalazi spomen ploča.

#bmw

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Na svega nekoliko stotina metara nalazi se BMW Welt – impozantna građevina u kojoj možete videti apsolutno sve iz aktuelne ponude BMW-a i njihovih drugih brendova – MINI, Rolls-Royce. Ulaz je besplatan, a pred vama će se naći na nekoliko nivoa apsolutno svi oni automobili i motorcikli koje sanjate. Tu je i velika prodavnica suvenira, ali imajte u vidu da, iako su zaista sjajni, takođe su prilično skupi.

#z

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Sve je inače deo kompleksa u kome se nalaze i BMW Museum, ali i sedište kompanije, kao i jedna od fabrika. E, baš taj muzej, posebno je impresivan. Ulazite u zgradu koja na prvi pogled deluje veoma malo, ali ne brinite, gotovo sve što će vas ostaviti bez daha nalazi se ispod zemlje. Mali deo kolekcije je dostupan svima, a ostalo ćete videti ako kupite ulaznicu koja je 10 EUR. Najbolje potrošen novac u životu – bez daljnjeg.

#3

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Kroz futuristički višespratni objekat povezan mostovima, sa staklenim zidovima na kojima su stalne projekcije, videćete apsolutno sve iz istorije BMW-a. Motorcikle, aviomotore i motore za plovila, i sva ona vozila koja smo toliko voleli i dan danas volimo. Sportski deo izložbe, posebno je impresivan. Videćete stakleni zid visine deset metara a širine sigurno dvadeset sa više od 50 motorcikala unutra. Tu je i soba posvećena “trojci” u kojoj jedan uz drugog stoje svih desetak iteracija ovog modela. Tu su mnogi koncept modeli, soba za projekcije gde svako može naći sjajne dokumentarce. Hiljade kvadrata, stotine eksponata, i na kraju puta zaista neverovatnu izložbu koja se menja sezonski. Odvojite barem 3 sata, a može vam se desiti da nikada ne poželite da odete.

#theatre

A post shared by Ivan Minic (@burek85) on

Pokušao sam da vam dočaram neverovatnih 72h koje sam proveo u Minhenu.
U tekstu ćete pronaći neke slike, a na mom Instagram profilu još po nešto.
Koliko god bile lepe ili impresivne, ne mogu da prikažu ni mali deo iskustva koje smo doživeli.

Evo i tri panorame koje sam uslikao, verujem da će vam se svideti.

Hvala Mastercard, ovo je zaista bilo #neprocenjivo!

Koji je vaš “dečački san” i šta ćete uraditi po tom pitanju?

Postoje neke stvari koje želiš od malih nogu. Dečački snovi. Često kažem da su veoma važni. Oni su jedan važan deo onoga što postanemo kad “odrastemo”. Ima raznih dečaka i raznih snova. I devojčice imaju svoje, ali kako ja nikada nisam bio devojčica, ne mogu to da komentarišem. Zapravo, ja ću vam, veoma kratko, ispričati neke moje i kako sam ih ostvario. Ispričaću vam to pre svega zato što želim da vam pokažem da to ne mora nužno biti skupo i komplikovano. Nastavi →

Zašto smo napravili MojaPijaca.rs?

Pre nekoliko nedelja predstavio sam Facebook prijateljima servis MojaPijaca.rs. U pitanju je internet prodavnica u kojoj možete naručiti po principu danas za sutra (ili nekad kasnije u budućnosti) voće, povrće, zrnaste i jezgraste namirnice, sušeno voće, organske proizvode i brojne druge stvari. Već sada ima gotovo 200 različitih artikala, a biće ih vremenom još više. Sezonske stvari imaćemo u sezonama, uostalom videćete.  Nastavi →

Današnji mladi…

Ovi današnji mladi, pa to je strašno. U moje vreme, to zaista nije bilo tako. Znao se, brate, neki red. Znalo se ko kosi, a ko vodu nosi. Uvek je bilo i ovakvih i onakvih, ali ovi danas… Ako oni treba jednog dana da donose odluke i predvode nas, bojim se da je sve izgubljeno… Nastavi →

Da li znate nekog superheroja kome treba pomoć da promeni svet?

Dok sam odrastao bio sam radoznalo dete. Kažu da bih bio u stanju da se igram sam satima, bez da ikoga uznermiravam ili smetam. Lego kocke, i slične igračke koje podstiču kreativnost, bile su mi omiljene. Ali, u to vreme, za većinu porodica, pa tako i moju, to je često bilo nedostižno. Srećom, moj superheroj – ćale, koristio je svaki slobodan trenutak da zajedno samnom nešto majstoriše i pravi. Imao sam fantastične mačeve, ceo set arsenala koje su nosile Nindža Kornjače i He man, i gomilu drugih igračaka koju smo nas dvojica skicirali, a zatim pravili od drveta, farbali, lakirali. Kasnije je došla i elektronika i moja fascinacijama LED diodama, a onda i Dečije sveznanje, koje sam prvo terao druge da mi čitaju a onda sam i sam to besomučno radio. I dan danas tvrdim, ko nauči ono što je pisalo u tom predivnom serijalu, može bez problema završiti osnovnu sa odličnim, bez da otvori udžbenike. Nikada neću zaboraviti zaprepašćenu facu učiteljice u prvom razredu kada sam joj objasnio da to što njoj liči na uvijenu slaninicu zapravo predstavlja dezoksiribonukleinsku kiselinu. Iako, generalno, te komplikovane reči tada nisam baš sjajno znao da izgovorim, ovo sam ispalio kao iz topa, jer sam toliko čitao o svemu tome da bi bilo u najmanju ruku čudno da to nisam znao.

Nastavi →

Biznis lekcija: Fokusirajte se na ono što imate

Karolj Takač (Karoly Takacs) je rođen 1910. godine u Budimpešti. Odlučio je da svoju karijeru gradi u mađarskoj vojsci, i dogurao je do čina narednika. Bio je odličan strelac, i vrlo brzo je postao jedan od najboljih u celoj vojsci. Ubrzo je krenuo da se takmiči i sa sportskim strelcima, i da pobeđuje i najbolje od njih. 1936 godine, bio je među najboljim strelcima sveta, ali nije mu dozvoljeno da nastupa za Mađarsku na Olimpijskm igrama u Berlinu jer je za to morao imati makar čin podoficira. Nije to doživljavao kao katastrofu, bio je mlad, napredovaće i na narednim takmičenjima će moći da pokaže šta ume.

Nastavi →

Tenis: Ljubav na prvi pogled i za ceo život

Tenis je bio prvi sport koji sam zavoleo i počeo da pratim. Imao sam samo pet godina. Moj ujak Marjan, moj idol i jedan od najvažnijih ljudi u mom odrastanju, igrao ga je od detinjstva, i svaka prilika da sa njim odem na neki od otvorenih terena u Košutnjaku bila je pravi praznik. Prvo sam naučio šta su forhend i bekhend, i kako se savijaju kolena kad izbacuješ loptu pri servisu, pa tek onda tablicu množenja. Tada smo imali Moniku, Bobu i Gorana, i njihovi mečevi na TV-u se nisu propuštali. A svako je imao i svoje favorite: moj je bio Beker, verovatno zbog toga što je jedini bio “žut” kao i ja u tom periodu, ujakov je bio Muster. Onda su došli neki drugi heroji: Sampras, Agasi, Kuerten, Has, Rafter, Hjuit, Ančić… I otpadnici koje smo voleli možda i više od njih – Rios, Nalbandian, Bagdatis, Gonzales… Večni mađioničar Santoro.

Nastavi →

Biznis lekcija: Kraj kao novi početak.

Pre malo više od jednog veka u romskoj porodici u jednom belgijskom seocetu rodio se Jean Baptiste Reinhardt. Ubrzo, porodica se preselila u Francusku, a skrasili su se u Pariskom predgradju u kome je i odrastao. Tu je stekao nadimak Django, onaj koji se budi. Kako je stasavao, učio je i naučio da svira nekoliko žičanih instrumenata, tipičnih za romske orkestre – violinu, bendžo i gitaru. Pokrete je skidao od starijih svirača i vrlo brzo je postao jako dobar. Već sa 13 godina mogao je zaraditi dovoljno da se samostalno izdržava. Kako to obično biva, sa osamnaest se oženio. Kako je bio uspešan u svom krugu ljudi, mogao je da priušti da se sa ženom preseli u drvenu prikolicu. On je svirao, ona je pravila i prodavala mašnice i cvetiće od celofana. Bili su srećni. Onda je jedno veče neko prevrnuo sveću… Nastavi →

Biznis lekcija: Imam jednu ideju za posao…

Prethodnih nekoliko godina barem jednom nedeljno odvojim sat ili dva vremena da se nadjem sa ljudima koji mi se jave putem društvenih mreža, bloga ili maila, a koji žele da neko sasluša njihovu biznis ideju i posavetuje ih u vezi nje. Nije mi teško, zapravo, negde na to gledam kao na odličnu gimnastiku za mozak, kome svakako ponekad treba nešto novo i neočekivano. Za sve ovo vreme, gotovo nikog nisam odbio, a verujem da sam svojim iskrenim stavom i konkretnim savetima bar nekome pomogao da napravi ili ne napravi nešto.

Ljudi se obično javljaju jer prate šta radim, čitali su nešto što sam pisao, slušali su me negde, ili im je neko rekao da sam baš ja osoba kojoj se trebaju javiti. Često o tome pričam i sa nekoliko kolega i pre svega dragih prijatelja, i upravo su i oni u sličnoj poziciji, a i zaključci su nam vrlo slični. Pokušaću u ovom tekstu da sa vama podelim neke pravilnosti i zanimljivosti do kojih smo došli.

Nastavi →

Novogodisnja lekcija: Postani preduzetnik za 30 dana

Često kažemo kako naše društvo, uljuljkano godinama relativno lagodnog života na apstraknim osnovama, nije plodno tle za preduzetnike. Prosto, ljudi su ovde naučeni da je (ne) rad u državnoj firmi ideal kome treba težiti, a da je posao nužno zlo koje nam oduzima slobodno vreme. Na ljude koji pokušavaju nešto da urade, često se gleda kao na budale, a ako li i pitaju oko sebe za savet, u najboljem slučaju, mogu se nadati da im okruženje kaže kako je to što žele pogrešno, besmisleno, nemoguće. I činjenica, mnogi među nama, naćiće hiljadu razloga zašto nešto ne može, samo da ne bi pokušali. Nastavi →