Svi postovi u kategoriji: Učimo od najboljih

Biznis Lekcija: Lepota je prolazna

Pre nekoliko godina devojka jednog mog prijatelja je, na kafi na kojoj smo se dogovarali o nekom predavanju koje je trebalo da držimo, izjavila da i nju čeka sličan zadatak. Mi smo bili iz industrije digitalnog advertajzinga i naš skup je bio stručni. Njen je bio nešto drugačiji, a publika je pre svega bila iz modnog sveta. Tada je izjavila, konstatujući da nema kad da pripremi prezentaciju – Uostalom, nije ni važno, lepo ću se obući, i onako niko neće slušati šta ja pričam. Sad, istini za volju, ne znam koliko je bila u pravu u vezi svojih slušalaca, ali čak i kao neko ko ne razume njenu industriju, a ipak ima smisla za estetiku, jasno mi je da je uspešna, i zašto je to tako. Pa ipak, čovek retko kada može biti siguran u potpunosti u to kakva je publika, i kakva će biti reakcija.  Nastavi →

Biznis lekcija: Prava predstava, pogresna publika.

Ovih dana dosta pričamo o važnom jubileju za kompaniju Apple. Naime, pre nekoliko dana, proizvod koji je predstavljao početak neverovatnog uspona ove kompanije, proslavio je trinaesti rođendan, i postao “tinejdžer”. Stiv Džobs je 23. oktobra 2001. godine, predstavio proizvod koji se u narednih 11 godina (do 2012.) prodao u 350 miliona primeraka, a zahvaljujući kome je Apple tokom poslednje decenije prodao 25 milijardi pesama (do 2013.). Bio je to projekat u koji je malo ko verovao, i koji je izveden za manje od godinu dana. Bio je drugačiji od onoga što je Apple do tada pokušavao. Kompanija koja je osamdesetih godina pomerala granice i razvijala najnaprednija tehnološka rešenja, tokom devedesetih je posrtala i izgubila svoj put. I dalje su ti prozvodi bili napredni, inovativni, zanimljivi, ali prosto nisu bili zaokruženi na pravi način, u pravo vreme, nisu pogađali cilj, a vremenom se cilj ljudima i izgubio iz vida. Džobs se u kompaniju vratio 1997. i trnovit put ka uspehu je počeo. Put sa mnogo kompromisa i odricanja. Jedan od ljudi koji su na tom putu izrasli u lidere bio je i Džoni Ajv (Jonathan Ive), mladi britanac koji se polako peo u hijerarhiji dizajnera. Prva stvar na kojoj je radio kao glavni dizajner, bila je verovatno najlepši računar ikada, originalni iMac. Sa tim proizvodom, rodio se novi Apple. Kompanija koja nema beskonačno mnogo različitih proizvoda, u različitim segmentima, već neko strimlajnuje svoju proizvodnju, ali proizvodima koje pravi, suštinski menja industriju.

Nastavi →

U sahu, ako ga igraju majstori, sreca je prakticno iskljucena

“Svi smo mi deca Informatora”, jednom prilike reče Gari Kasparov. Informator zauzima centralno mesto u pripremama za velike turnire svetskih šahovskih šampiona Karpova, Kramnika i Ananda. Kurizioitet je da se ova periodična publikacija već 48 godina izdaje u Beogradu.

Dve decenije pre pojave baza podataka, godisnja izdanja Sahovskog Infromatora su bila vodeci izvor partija i analiza za ozbiljne igrace saha. Ovaj srpski infoproduct pokrenuli su Aleksandar Matanović i Milivoje Molerović davne 1966 godine. Nastavi →

Biznis lekcija: Od negde se mora krenuti.

Amadeo Djanini (Amadeo Giannini) se rodio 1870. u porodici Italijanskih iseljenika u Ameriku. Otac mu je došao tokom zlatne groznice, i kako je bio uspešan, ostao. Kada je ona prošla, oženio se, kupio dosta zemlje i krenuo da se bavi poljoprivredom. Posao je krenuo i na farmi je radio veliki broj sezonskih radnika. Jedan od njih, nekoliko godina kasnije, upucao ga je tokom svađe oko nadnice. Majka je ostala sama, sa troje male dece. Pokušavala je da vodi posao i porodicu, ali joj je jako teško bilo bez glave kuće, i posle nekoliko godina se ponovo udala. Amadeo je od najranijih dana pokazivao interesovanje za posao, i sa 12-13. godina odlučuje da napusti koledž i obrazovanje i pokuša da pomogne porodici. Počeo je kao nadzornik na farmi, a brzo je počeo i da trguje. Kako mu je jako dobro išlo, ubrzo je preuzeo posao od očuha, a kasnije počeo zastupati i ostale farmere koje je poznavao. Iako tek mladić, postao je vrlo ugledan trgovac.

Nastavi →

Biznis lekcija: Ako ne znas kuda ides, svaki put ce te odvesti tamo.

Jedna od najvažnijih figura britanske auto industrije bio je Alek Izigonis (Alec Issigonis). Rođen je u Izmiru u Turskom carstvu početkom 20. veka, u multikulturalnoj porodici (Grčka i Nemačka krv, Britanski papiri), i kao i mnogi genijalni umovi, nije baš imao previše sreće u školi. Matematiku je naročito mrzeo. Tokom odrastanja porodica je zbog ratova, bila primorana da se seli. Deo detinjstva je proveo na Malti, a posle smrti oca, sa 16 godina, sa majkom se uputio za London. Tokom studija tehnike, počeo se baviti automobilskim trkama, i išlo mu je jako dobro. Voleo je da majstoriše oko automobila, i priprema ga za trke, pa je jednom prilikom pobedio u svom modifikovanom Austinu. Ljudima u fabrici se svidelo ono što su videli i pozvali su ga da počne raditi za njih.

Nastavi →

WorldofVolley.com – odgovor na svako pitanje iz odbojke

Kao što mnogi od vas koji ovo čitaju, a koji me poznaju od ranije već znaju, da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom. Za najlepši period svog odrastanja upravo vezujem ljubav prema lopti – onoj odbojkaškoj, tada još uvek beloj. Zemlja u kojoj smo živeli bila je u takvom stanju da su jedino uspesi sportista ljudima mogli da vrate osmeh na lica, makar na kratko. I tu i tada, nastale su generacije  koje će promeniti istoriju sportova kojima su se bavili. Ljudi sa ogromnim srcem, koji su uz to bili i neprikosnovene sportske veličine. Dočeci kod skupštine bili su nešto što je ujedinjavalo ceo narod. Navikli su nas na borbu, na uspeh, na izuzetnost. Košarkaši su carovali planetom, vaterpolisti počeli da se bude, ali su najiskrenije emocije uvek bile rezervisane za odbojkaše. Sport u koji smo se kao narod zaljubili. Zbog lepote igre, zbog čistoće pokreta… ali pre svega – zbog njih. Oni su grupa divnih momaka koja se pojavila tiho, i koja je narednih deceniju i po pomerala granice mogućeg u sportu za koji pre njih nismo ni znali. Ličnim primerom učinili su da gomila dečaka i devojčica krenu njihovim stopama. Od Grčke ’95 počela je naša odbojkaška bajka… Glavni likovi bili su Dejan Brđović, Željko Tanasković, pokojni Žarko Petrović, Boba Kovač, Goran Vujević, braća Grbić, a dirigent ovog orkestra bio je Zoran Gajić. Posle uspeha u Atini, dolazi Atlanta, i još jedna bronza. Jedini koji su sa osmehom na licu mogli da izađu sa megdana sa našom, plavom četom, bili su Italijani sa najjačom generacijom u istoriji odbojke (Gardini, Bernardi, Graina, Papi, Tofoli, Zorzi, Sartoretti…) i čudesni Holanđani na čelu sa braćom van de Goor i Peterom Blange-om. A onda se pojavio jedan novi klinac. Mršavi nišlija koji je pravio čuda u Partizanu. Malo ko je verovao da će ovaj momak postati jedan od najvećih koji su ikada izašli na taraflex. Možda i najveći. Nastavi →

Biznis lekcija: Sve je u kombinovanju

Bio jednom jedan Robert… Kearns se prezivao. Bio je inženjer, doktor nauka. Kao mlad, tokom Drugog svetskog rata, radio je u Kancelariji za strateške servise u Američkoj administraciji. Ta kancelarija, posle rata prerasla je u nešto što danas nazivamo Centalna Obaveštajna Agencija ili ti CIA. Danju je radio svoj posao, a noću je bio ono što je voleo najviše – inženjer u svojoj maloj improvizovanoj laboratoriji u podrumu. U tom periodu, upoznao je ženu svog života, a početkom pedesetih godina prošlog veka, odlučili su da se uzmu. Tog dana desilo se nešto što će mu promeniti život. Naime, kada je otvarao šampanjac na venčanju, uspeo je da ispali čep sebi u oko. Osim što je time napravio svima traumu, trajno je sebi oštetio vid na tom oku i ono je stalno nekontrolisano suzilo, i morao je da ga briše. Tada mu je sinula fenomenalna ideja… Nastavi →

Kako da zaista dobro pisete…

Svako od nas ima neku dobru priču. Dobre priče su razlog zbog kog život generalno ima smisla. Ipak, da bi priča bila zaista dobra, mora se i dobro ispričati. Tek tada, ta i takva priča postaje besmrtna. Umetnost lepog pisanja, ako i one druge, teško je uokviriti pravilima. Gotovo je nemoguće napraviti recepturu i proceduru. Ipak, verujem da će vam naredni redovi značiti, naterati vas na razmišljanje, i možda učiniti da neki vaši tekstovi budu bolji.

Nastavi →

Biznis lekcija: Koliko kostas, a koliko vredis?

Često u poslovima koje radim imam prilike da sa klijentima ili kolegama diskutujem i pregovaram oko cene. Zapravo, poslednjih godinu i po, dve, taj tip diskusije je mnogo zastupljeniji nego u periodu pre toga. Činjenica je da lepih poslova ima manje, da su budžeti skromniji, da napetost raste, a samim tim i očekivanja, i da to u mnogim slučajevima čini da se u koži koju nosimo, osećamo mnogo manje prijatno nego što bi trebalo. Ako na sve dodamo i poplavu šarlatana i kamikaza, koji ubijaju tržište i uzimaju poslove iako znaju da im nisu dorasli, jer se nadaju da će imati sreće, a ako se to i ne desi, mogu da pokušaju da razvuku sve u beskrajnost. Lokalno, sve je manje zdravih priča, sve je manje kvalitetnih ljudi. Svi se okreću Americi, Kanadi, Nemačkoj, Britaniji i slično. Lakše je, a i sigurno bolje za njih. I razumem ih, zaista. Mislim da izraz mala bara, mnogo krokodila, ne oslikava stanje, iako ga često koriste. Više je situacija da jezero presušuje, a par velikih i mnogo malih riba kreću u borbu za goli život. Ipak… nije nemoguće, samo je teško. Nastavi →

Biznis lekcija: Ucenje na tezi nacin.

Ako bacite pogled na prvi red svoje tastature primetićete da tamo piše QWERTY i tako redom. Verovatno ste se mnogo puta zapitali zašto nije ABCDEF, ili neki drugi logičniji raspored. Tako je već godinama… pogledajte svoj smartfon, laptop, tastaturu vašeg računara, pisaću mašinu ako je posedujete i tako dalje. Tako je i počelo, pre oko 150 godina, sa pisaćim mašinama, čudu tehnike koje je tada postajalo sve važniji i važniji deo svakodnevice. Mehaničke pisaće mašine funkcionisale su tako što je u gvožđu izliveno slovo na vrhu metalne trakice udaralo po traci natopljenoj mastilom, a to mastilo je ostavljalo trag na papiru. Na samom početku, tasteri su bili poređani po alfabetu, međutim, vrlo brzo je nekolicina daktilografa postala toliko brza, da su često zaglavljivali i upetljavali metalne trake na čijem vrhu su bila slova. To je pravilo probleme, otisci nisu bili lepi i čisti, nekada je dolazilo i do kvarova. Relativno jednostavan sistem nije bilo moguće optimizovati tako da mašine budu brže, prosto zavisilo je od brzine onoga ko je koristi. Ipak, postojala je i druga varijanta… Mašina nije mogla biti brža, ali su ljudi mogli biti usporeni. Rešenje je bilo da se najčešće korišćena slova (u engleskom E, T, A, O, I, N, S, H…) stave na mesta na tastaturi gde je do njih najteže doći, i obrnuto ona koja se najmanje često koriste (u engleskom Z, Q, X, J, K, V, B, P, Y…) na ona koja su dostupnija. Na taj način napravljen je QWERTY raspored – najnefikasniji mogući raspored. I problem je rešen.

Nastavi →