Svi postovi u kategoriji: Učimo od najboljih

Biznis lekcija: Ucenje na tezi nacin.

Ako bacite pogled na prvi red svoje tastature primetićete da tamo piše QWERTY i tako redom. Verovatno ste se mnogo puta zapitali zašto nije ABCDEF, ili neki drugi logičniji raspored. Tako je već godinama… pogledajte svoj smartfon, laptop, tastaturu vašeg računara, pisaću mašinu ako je posedujete i tako dalje. Tako je i počelo, pre oko 150 godina, sa pisaćim mašinama, čudu tehnike koje je tada postajalo sve važniji i važniji deo svakodnevice. Mehaničke pisaće mašine funkcionisale su tako što je u gvožđu izliveno slovo na vrhu metalne trakice udaralo po traci natopljenoj mastilom, a to mastilo je ostavljalo trag na papiru. Na samom početku, tasteri su bili poređani po alfabetu, međutim, vrlo brzo je nekolicina daktilografa postala toliko brza, da su često zaglavljivali i upetljavali metalne trake na čijem vrhu su bila slova. To je pravilo probleme, otisci nisu bili lepi i čisti, nekada je dolazilo i do kvarova. Relativno jednostavan sistem nije bilo moguće optimizovati tako da mašine budu brže, prosto zavisilo je od brzine onoga ko je koristi. Ipak, postojala je i druga varijanta… Mašina nije mogla biti brža, ali su ljudi mogli biti usporeni. Rešenje je bilo da se najčešće korišćena slova (u engleskom E, T, A, O, I, N, S, H…) stave na mesta na tastaturi gde je do njih najteže doći, i obrnuto ona koja se najmanje često koriste (u engleskom Z, Q, X, J, K, V, B, P, Y…) na ona koja su dostupnija. Na taj način napravljen je QWERTY raspored – najnefikasniji mogući raspored. I problem je rešen.

Nastavi →

Biznis lekcija: Stvari nisu ni crne, ni bele.

Henri Ford je zaslužan za to što danas na automobile gledamo kao na nešto potpuno uobičajeno, nešto što skoro svaka kuća ima. Industrijalac koji je stvorio sve sa svojih deset prstiju. Čovek koji je stvorio proizvodne linije, postavivši time osnovu masovne proizvodnje. Uveo je socijalni program, povećao minimalnu cenu rada, omogućio stalnim radnicima da učestvuju u podeli profita, kao i osmislio radnu nedelju kakvu i danas imamo. Visoku profitnu marginu na pojedinačnom proizvodu, smanjio je radi povećanja masovnosti i napravio čudo. Na tako mnogo načina, život posle Forda bio je bolji, napredniji, kvalitetniji, nego pre njega. Za svakog, ne samo za njegove zaposlene.  Nastavi →

Biznis lekcija: Kako da budemo bolji uz pomoc Interneta

Glavni junak naše priče je jedan simpatični buca iz jednog malog gradića u Keniji. Zove se Julius Yego. Rođen kao četvrto od devetoro dece, nikad nije previše mario za školu. Voleo je da se igra, i voleo je sport. Ćale to baš i nije razumeo, ali su ga starija sestra i majka podržavali. Kako je voleo da radi vežbe snage, i kako se uvek takmičio sa drugarima ko može dalje nešto da baci, kada je video atletska takmičenja u bacanju koplja, kladiva i kugle, zaljubio se na prvi pogled. Međutim, u Keniji nikada nije bilo uspešnih takmičara u ovim atletskim disciplinama. Zapravo, Kenijci imaju tradiciju trkača na dugim prugrama, ali u polju nikada nisu imali ozbiljne takmičare. Prosto, te discipline zahtevaju mnogo kompleksniji trening, skuplje su – gledano celokupni razvoj sportsite – ishrana, teretane, treneri, infrastruktura i sl. U Keniji toga nije bilo. Ipak, odlučio se da proba – bacanje koplja. Bez pravog treninga i poznavanja bacačke tehnike postigao je nekoliko dobrih rezultata – osvojio je prvenstvo škole, pa okruga, pa na kraju i države u juniorskoj konkurenciji. Rezultat je bio skroman, ali je napredak bio veliki. Njegovi idoli bili su Jan Železny i Andreas Thorkildsen. Kako nije mogao da dodje do njih, gledao ih je na Youtube. Iznova i iznova, i pokušavao da ponovi ono što oni rade. Na prvenstvu Afrike, koje je održano upravo u Keniji, zauzeo je treće mesto i tada su ga konačno primetili. Nastavi →

Biznis lekcija: Kako je Naxis promenio Taxi

Ako ste iz Beograda ili relativno često dolazite, znate za veliki problem koji Beograd ima sa taksistima. Visoka cena Taxi usluga u odnosu na druge gradove, plus veliki broj onih koji nisu po udruženjima, koji voze “na divlje”, naplaćuju otprilike i prave probleme. Sa druge strane, tu postoje i sistemski problemi – stara vozila, nedostatak regulative i nesprovođenje postojeće, stalni štrajkovi i ucenjivanja. Utisak prosečnog Beograđanina je da taksisti stalno nešto traže, a zapravo vrlo malo daju i vrlo su nespremni na ustupke. Recimo, često je problem dobiti račun za vožnju, fiskalizacija ne postoji. Sve ovo za posledicu ima to da mi baš i ne volimo Taxi i taksiste i da na to gledamo kao na nužno zlo, koje ćemo pokušati da izbegnemo po svaku cenu. Ali u prethodnih godinu dana, dosta se toga promenilo… Nastavi →

Mainstream: Kako se kalio hosting

Već neko vreme želim da napišem tekst o ljudima koji su učinili da poslednjih par godina svi mi koji držimo posećenije sajtove počnemo razmišljati o nečemu što smo mislili da je nemoguće – da preselimo sajt sa servera iz Nemačke, Holandije, Amerike, ko je gde bio, u Srbiju. Dobar deo nas je to i učinio. Ja još pre 3 godine. I nisam se ni sekunda pokajao. Naprotiv, prezadovoljan sam. A to su i utisci većine. Postali smo prijatelji, mnoge stvari radimo zajedno, jedni drugima pomažemo da, uprkos svom sranju koje nas okružuje, raširimo krila. Nisam umeo da napišem taj tekst… ali oni jesu.

Kao i u „stvarnom“ životu, svima je potreban krov nad glavom, pa ne čudi da je baš hosting jedna od najčešće traženih reči na Internetu. Svakog sata Guglu, Fejsbuku i drugim liderima u prikupljanju novca od on-line oglašavanja sliju se stotine hiljade dolara na ime reklama raznoraznih hosting ponuda. Na svakom „ćošku“ vreba još jedan oglas za najbolji hosting. No, i pored velikih reči u oglasima, iskustva sa većinom (stranih) hosting kompanija nisu nimalo sjajna. Nastavi →

Biznis lekcija: Kad macke nema…

Pre nekoliko godina u jednom indijskom rezervatu za slonove rendžeri su našli ubijenu ženku. Telo je bilo izranjavljeno i krvavo. Nije to bio prvi slučaj, dešavalo se i prethodnih godina, ponekad. Često su imali probleme sa lovokradicama koji pokušavaju da dođu do slonovače. Kroz par dana, našli su još jedan leš. Ista priča. Dešava se, nije prvi put, ali ipak… Kroz nekoliko dana, našli su još jedno telo. Neorganizovani, sa nedovoljno ljudi i sredstava, gledali su kako se tela pojavljuju dok su pokušavali da uklone i sahrane postojeća. Kroz nekoliko nedelja – bilo ih je desetak. Bilo je jezivo. Pomislili su da su lovokradice. Slonovača je bila na ceni. Ali ženke nemaju kljove, a samo su ženke žrtve. Zašto bi onda bilo ko sa strane to radio… Rane su bile različite, nekad po telu, nekad po glavi… Jedino što je bilo isto za sve su povrede i krvarenje zadnjice i zadnjeg para nogu. Sve je ukazivalo na samo jedno – ubica je pomahnitali mužjak. Nastavi →

Caffe Flert – malo drugaciji caffe restoran

U neposrednoj blizini Beogradske arene, u moru kafića i restorana ima jedan poseban. Nije poseban po tome što ima prijatno osoblje, lepu baštu, dobru muziku – iako su to sve činjenice. Poseban je jer ima krajnje neočekivan meni. Nije egzotičan, nije hipsterski, nije fensi. Iako je atmosfera prijatna, ambijent lep, ekipa dobra – nije ni to razlog zbog koga dolazimo tamo. Tamo smo jer pored odličnog menija, svaki dan imaju desetak kuvanih jela za ručak, nešto zanimljivo slatko, a i doručak je vrlo raznovrsan. Recimo taj doručak – u većini sličnih kafića u gradu postoji u sličnoj formi. Nekoliko omleta sa različitim dodacima, viršle, sendviči, eventualno prženice. U Flertu ćete dobiti i fenomenalne burgere, ali i kačamak, palentu pa i poparu. Onakve kakve ih je keva spremala. To je razlika… Sve ostalo je super, ali ovo je razlog zbog koga svaki dan jedva čekamo da naletimo i proverimo čega ima. Nastavi →

Biznis lekcija: Vise je puteva do cilja, samo koracajte hrabro

Kada sam bio mali, čim sam naučio da čitam shvatio sam da želim da radim u NASA-i. To je bio moj ideal, put u svemir, astronomija. Čitao sam mnogo o tome, imao sam Dečije sveznanje, najbolju ediciju za klince na svetu. Znao sam napamet sve, a naročito me je zanimala astronomija i biologija. U osnovnoj školi sve je išlo savršeno, ali u srednjoj već nije. Prosto, previše raznih interesovanja, malo izmešten fokus, i činjenica da nisam imao baš previše inspirativne profesore, učinila je da se dosta udaljim od nauke, u klasičnom smislu. Kao jedan od najboljih matematičara Beograda, došao sam u fazu da sam često jedva izvlačio pozitivne ocene. Nisam upisao PMF, nisam otišao da radim u NASA-i. Da sam to stvarno dovoljno želeo, bih, ali kako sam rastao, shvatao sam da to što sam ja zamislio, i ono što taj posao zapravo zaista podrazumeva nisu međusobno ni slične stvari. Ipak, dečački san mi je bio da to vidim… I pre par godina sam video. Bio sam u poseti Lyndon B. Johnson Space Centru, provozao simulator Space Shuttle-a, sedeo u pravoj kabini, u kontrolnoj sobi iz koje su kontrolisane sve Gemini i Apollo misije, Saturn raketu u punoj veličini i mnoge druge fenomenalne stvari. Jedno od najlepših iskustava u mom životu. Nije prvi put da kažem – dečački snovi su jako važni. E ova priča je upravo o jednom… Nastavi →

Biznis lekcija: Broji se ono sto su culi, a ne ono sto ste rekli

Rođen je u malom gradiću u Kaliforniji 1885. godine, u porodici sa velikom tradicijom. Njegov otac bio je prvi gradonačelnik, a jedno vreme i okružni tužilac Los Andjelesa, a sa majčine strane porodica je bila trgovačka, uspešna, pa je jedan od ujaka bio i gradonačelnik Los Andjelesa. Odrastao je u blagostanju, na porodičnom imanju koje se protezalo na više od 800 hektara. Voleo je da čita i gotovo svo slobodno vreme provodio je istražujući istoriju, a kasnije naročito filozofiju, i vojnu doktrinu poznatih vojskovođa. Od malih nogu je želeo samo jedno – da bude vojnik. Ipak, nije mu bilo lako, put do vojnog obrazovanja išao je komplikovanije nego što je trebalo. Na svakom koraku, rezultati testova vezanih za opšte obrazovanje bili su, iako korektni, nedovoljno dobri. Sa druge strane, kada je vojnička obuka u pitanju i disciplina, uvek je bio neprikosnoveno najbolji. Na kraju je stigao do West Pointa i tu je bilo slično. Čak je zbog matematike ponavljao prvu godinu, ali je ipak stekao veliko poštovanje zbog izuzetnog odnosa i rezultata tokom same obuke. Igrao je i američki fudbal, ali je odustao posle čestih povreda ruke i prebacio se na atletiku i mačevanje. Par godina kasnije (1912.) je u modernom petoboju učestvovao i na Olimpijskim igrama u Stokholmu i završio peti, iako se i dan danas misli da mu je naneta šteta i da mu rezultati nisu dobro obračunati. Za 1916. bio je spremniji, ali zbog Prvog svetskog rata, igara nije bilo. Bio je veliki vojskovođa i od 1915. do smrti 1945. gotovo uvek je bio tamo gde je bilo najteže. Imao je i svoje mane, bio je težak, ali je bio i jedan od najvećih vojskovođa Drugog svetskog rata. Cenili su ga od Ajzenhauera preko De Gola do Staljina, a sa strahopoštovanjem su o njemu govorili i svi nemački generali. On je Džordž S. Paton. Nastavi →

Jeff Bezos: 10 biznis lekcija osnivaca Amazona

Jeff Bezos (Džef Bezos) je još jedan od nas koji smo leta provodili na selu. Doduše njegovo selo je bilo na severu Teksasa, veliki ranč sa stokom sa mnogo sitnica kojima bi momak, koga zanima mehanika i tehnika, mogao da se zanima. Uvek je voleo da nešto rastavlja i popravlja, pa je tako kao takoreći beba pokušao da rastavi svoj krevetac. Inače, Bezos je prezime njegovog očuha sa kojim je odrastao, koje nosi iz poštovanja, jer je otac napustio porodicu posle svega godinu dana braka. Kad je bio klinac, sobu je zaštitio alarmom da njegova mlađa braća i sestre be bi ulazili.

Kao talentovanom mladom matematičaru odlično mu je išlo u školi. Kada je došlo vreme za faks, izabrao je Prinston i na studijama iz fizike i računara imao je odlične rezultate. Odmah posle fakulteta, svoje kvalitete pokazao je radeći kao stručnjak za računare na Wall Street-u, a narednih par godina je proveo radeći bankastvu. Nastavi →