Danasnji mladi – rant matorog drkadzije jr.

Koliko god naslov bio izlizan, ne mogu a da ga ne pomenem. Nije ni normalno da ja u 25. godina pričam o nekakvom “našem vremenu”, o “mladima”, ali na srpskom internetu sam, evo, petnaest punih godina, u mnogo čemu sam učestvovao, a u ostalom bio svedok, i ne mogu da ćutim. Nije da planiram penziju, ima u meni još žara, takmičarskog duha, entuzijazma… ali svejedno ne kapiram klince. Jednog dana “mi” sve ovo ipak trebamo nekome ostaviti, a ja nesto i ne vidim kome.

Uzeću sebi za pravo da govorim o tome kako je imati 15 ili 20 godina, jer sam ih imao. I to je dovoljno blisko u prošlosti da se jako dobro sećam. Internet scena Srbije nastala je u proteklih 10ak godina i napravili su je uglavnom ljudi koji su tada imali više od 15 a manje od 25 godina. Ono što je razlikovalo te ljude od ostalih predstavnika svoje generacije, osim činjenice da su u manjoj ili većoj meri bili neshvaćeni i nekada možda predmet podsmeha, bila je činjenica da nisu odustali. Uprkos svemu.

Pre nekoliko dana završila se eTrgovina. Bio sam prvi dan, imao predavanje i dobio dosta pozitivnih komentara. Suština onoga o čemu sam pričao bila je upravo – nema povlačenja, nema predaje. U kafani posle samog predavanja dosta ljudi mi je prislo da pohvali predavanje. Mozda cu nekog smetnuti s uma, ali mislim da niko nije bilo mladji od tridesetak godina.

Vi, klinci, trebate samo da sednete, smislite se i počnete. Sve vam je dato. Imate slobodan lokalni domen, imate hosting i internacionalne domene u bescenje, imate gomilu odlicnih besplatnih platformi, imate mogucnost da do vrhunskih znanja i saveta dodjete u par klikova… Imate izgradjenu infrastrukturu, na vama je samo da je iskoristite… i? Gledam neke od vas koji ste mi bliski i shvatam da za ovih par godina niste napredovali gotovo ni malo… niste usvojili ni jedno novo znanje, niste napravili ni jedan projekat koji do danas odrzavate. Niste ni u cemu bili dosledni, niste istrajali.

Umesto da skromno skupljate znanje i iskustvo, ili cutite i ne radite nista, ili, jos gore, ne radite nista, i trazite priliku da se razbacujete se zajebanim dugackim recima i tehnickim izrazima cije znacenje vam nije bas u potpunosti poznato, verujuci da cete tako ispasti cool. Tagujete se po “iventima”, skupljate Facebook prijatelje “iz struke”.

I bolji ste od vecine. I to je tuzno. Jer tako je malo dovoljno da bilo ko bude u 5% najboljih. I nije mi jasno zasto za promenu ne uradite nesto stvarno dobro.

Jer znam… vremena imate. Jedini nacin da budete u deficitu istog je da ga stvarno bacate na teske gluposti i na pricu o tome kako radite i nemate kad. Imate i nacina. Ideja ne bi smelo da vam manjka, jer nikome od nas ih nije manjkalo u vasim godinama. Bili smo ko novogodisnje prskalice 24/7/365.

Oko sebe vidim mlade ljude koji mastaju da promene svet, a nisu spremni da naprave ni jedan korak, cekajuci valjda da se stvari same od sebe dese.

A ne kapirate da vas jedan dobar design, jedna bar donekle realizovana ideja, jedan ozbiljan tekst, izdvajaju od gomile mnogo vise nego beskonacan broj dugackih reci, nadrkanih skracenica i megalomanskih ideja o kojima niste posteno ni promislili.A to je samo jedan… a za pravi uspeh, potreban je kontinuitet… ono gde gotovo svi posrcete, cak iako mozda napravite prvi korak i nesto pocnete…

Brze, jace, vise, bolje, dalje, lepse.

Bez toga vam mladost i ne treba, možete pravo iz osnovne u penziju.

Napomena: Tekst originalno objavljen April 11, 2011 u 3:33pm kao Facebook note.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
6 komentara na ovaj tekst:
  1. Dragi moj matori al nešto mlađi! Lep ti je tekst, međutim nije baš sva odgovornost na mladima ima nešto iste i na nama “matorima”.

    Nečim smo prokleti da živimo u krajnje “interesantna” vremena. Period 1994 – 2005, odlikuje mnogo veća pozitivnost, jača nada, ogromna vera društva u bolje sutra. Danas, nažalost letargija je glavna odlika, većeg dela stanovništva, logično, to se prenosi i na mlade. I koliko god mi “veliki” bili, ne možemo promeniti ljude, masu. I jedino što ostaje realno dobro, što možemo da radimo, je da ih svojim primerom zainteresujemo da požele da menjaju svoja psihološka i intelektualna, tačnije reaktivna stanja.

    A da budem skroz iskren, letargija je bolest i koja je mene obuzela, jer mi nikad nije teže bilo da se pokrenem, siguran sam da nisam usamljen. Zato prvo treba da pokrenemo sami sebe, za tebe ne znam, ti deluješ kao kontra primer, onaj baš kako treba.

  2. Sale says:

    Lepo zapazanje za radne navike!
    Kontinuitet je nemoguc u nasem podneblju,jednostano mi nemamo mentalitet tipa Nemackog radnih navika itd…Kod nas je sve prozeto nekim emotivnim nabojem koji moze akomuliranu energiju u jednom trenutku sruciti u nesto veoma produktivno a nus pojava toga su dani i dani i dani letargije…

    Kontinuitet u ovoj zemlji mogu imati samo streberi, koji za razliku od Nemaca nemaju sposobnost inovacije,vec su jedne ponavljajuce masine i to je pogubno… Takav nam je sad i sistem fakulteta pa sve kreativne kampanjce prestizu nemislece radilice.

    Kreativnost je kao porodjaj,ideja cuci razvija se i bam izlazi ,ostavljajuci kreatora iscrpljenim i nemogucim za dalji rad. Mislim da je jasno da taj proces nije linearan,vec naprotiv visefazan i oscilatoran…..

  3. Odlično, Ivane! Dosadilo je više da slušamo kako je nešto “nemoguće”.
    Imao sam priliku da sarađujem sa jednim momkom iz Londona. Imao je tada oko 25 godina. Kad sam mu izložio jednu ideju on se zamislio i rekao: “To može da se uradi, ali bismo otišli u zatvor… Međutim,…”. Čovjek je svjestan mogućnosti i granica. Naši ljudi se zadovolje sa “ne može” i tu staje svaka akcija. Sada kada je moguće čitave biblioteke skinuti besplatno imamo ljude koji kažu da je nešto nemoguće naći ili uraditi. Previše je apatije, a nikad više mogućnosti.

  4. Sasa Stanarevic says:

    Ivane,
    Intreseantan tekst , prilicno dobro odslikava postojeće stanje, ipak čudi me da čovek sa tvojim kapacitetom,po mom skromnom mišljenju, ipak „maši” suštinu ili izbegava da razmisli, kada opisuje njih (klince) kao jedine i isključive krivce za njihovu zlu sudbinu.
    Ovo mi je prvi post ovde pa je red da kazem nesto o sebi.Pripadam generaciji nekih 15-ak godina starije od tvoje , studirao sam na FON-u kao redovan student godine davao u roku i studije napustio posle treće godine 1993 godine, počeo sam na buvljaku, firmu osnovao 1995 godine a danas sam suvlasnik firme koja je mesečni PDV obveznik. Živeo sam san o kome pričas i radim to i dan danas.
    Da nastavim, dakle oni (klinci) su deo našeg sistema vrednosti , tj njegov najvitalniji i najoptimističniji deo, i ako oni ne nalaze da ima smisla “akati se” onda znači da postoje daleko lakše alternative(pri tome ne mislim samo na novac kao boljitak). Ko u ovom sistemu dobija a ko gubi, ko su idoli na koje se ugledaju. Lično bih voleo da si to naprimer ti, ali “let’s face it” to je ipak daleko od istine.
    Druga stvar, mislim da stvari posmatraš pomalo sa visine (opet ne mislim nezasluženo) ali ko je taj koji se rodio naučen , video si, naučio si , iskusio sopstveni uspeh, i sada kad si se “navukao” samo je nebo granica. Razmisli malo , kako si uspeo , ko je sve to omogućio, čiji su ključevi tvog uspeha.Ključeve uspeha u ovoj zemlji nažalost drže idoli ovih klinaca a ja živim za dan kada će to biti ljudi kao što si ti.
    Na kraju izvnjavam se na pomalo uvijenoj formi , želeo sam da budem koncizan, izbegavajući pri tome bilo kakve političke konotacije

  5. novii says:

    Pre par dana je kod mene bio student četvrta godina fakulteta. Pitanja su mu bila u fazonu “Kako to misliš sajt je na serveru ?” i slična. Pokazao sam mu kako radim analize ključnih reči, analize posećenosti, analize rada veb sajta, analize konkurencije. Prema njegovim rečima nije imao pojma da se to sve može na taj način ispratiti. A mogu slobodno reći da spada u manjinu među poznanicima i spreman je da radi. Samo je sad zauzet sa fakultetom.
    Jedino što je razumeo jeste kada sam pokazao koliko se mesečno zaradi i na to je rekao “oho lepo bogami”.

  6. Darko says:

    Tačno je da sada imamo infrastrukturu, besplatne platforme, obilje informacija, ali je i tržište sada zasićeno idejama i raznim projektima. Ne kažem da nemamo nove ideje, već je sada ideju potrebno mnogo bolje realizovati kako bi je zajednica prihvatila što zahtjeva dosta vremena. Analogno tome vjerovatno postoji dosta projekata pokrenutih od strane mladih, ali oni nisu dovoljno dobro realizovani kako bi ih ti zapazio ili čak ako si naišao na neki dobar projekat ne znaš da li autor pripada mlađoj generaciji.

    Ne kažem da nisi upravu, ne znam kako je to bilo prije, već samo da si možda malo prenaglio sa zaključcima.


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Probajte Taxify besplatno u narednih 15ak dana!

Pogledaj →