Hakovanje sistema u Srba – tragikomedija.

Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. Danas je hvala Bogu (iako ne mislim da se isti tu mnogo pitao) dobro, koliko je to kod nas uopšte moguće. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Nismo imali mnogo stvari, ali smo zato svaku novotariju beskrajno cenili, pazili i mazili. Kada smo dobili video rikorder to je zaista bio praznik u celoj kući, u svih tih 15ak kvadrata u kojima smo bili podstanari. Otvorili smo kutiju, tata je uzeo da čita uputstvo i kada je utvrdio kako sve ide, povezao je uređaj. Logično, zar ne?

hack

Pa, gledajući oko sebe, i vodeći se time da je normalno ono što radi većina, primećujem da ovo što mi radimo, gotovo niko ne radi. Ovo je zemlja ljudi koji nikad ne čitaju uputstvo. Ljudi koje žele da hakuju sistem, ali ne poštuju njeno visočanstvo – igru. Prvo pravilo igre je – upoznajte pravila igre. Ako ih dobro poznajete znate njihove jake i slabe tačke. A ako ste dovoljno dobri u igri, znate kako da koji od elemenata naterate da radi u vašu korist ili na štetu vaših protivnika. Veliki Maurice Saatchi je uvek prilikom izlaska na 1 na 1 pitcheve govorio – ne moram da pobedim, moram samo da nateram tebe da izgubiš. Tako i kada hakujete sistem, nije poenta da ga vi uništite, već da ga naterate da se sam uruši. Da uložite minimalno vreme i napor za maksimalan povratak uloženog. Znate onu priču (karikiram…) kada je Njujork ostao bez struje i kada su svi tražili majstora koji to ume da sredi, on je došao, lupio čekićem par puta i problem je rešen. Na pitanje koliko to košta, on je rekao – milion i pet dolara. Ali vi ste samo udarili čekićem… Da, udarac je pet dolara, a to što sam znao gde da udarim je onih milion. E tako i ovde, egzekucija što bezbolnija, posle besprekorne pripreme. Pre par nedelja pomenuti Wu Wei.

To je deo na kome generalno fejlujemo kao vrsta, a naročito kao narod. Nismo loši za egzekuciju, ali priprema nam nikako ne ide. Pre svega zbog toga što je tu 90% rada koji treba uložiti, a rad je nešto čemu nismo skloni. I uvek je to tako bilo, niko neće da radi da bi stvorio mogućnost da se nešto desi, svi žele odmah povratak uloženog, idealno unapred. Što bi rekao jedan beskrajno drag i smotan mladićAko ne može da se nauči za jednu noć, ne može da se nauči.

Hakovanje je izmena sistema da radi na način na koji želimo, ali preduslov da nam to uspe, je da taj sistem poznajemo do sitnica. Ljudi koji su se time bavili, o kojima smo slušali i čitali bili su vrhunski genijalci koji su uporno radili i znali sve o sistemima kojima su se kretali i koje su menjali.

Danas živimo u vreme kojim vlada površnost i diletantizam… ljudi se samoproklamuju za stručnjake u oblastima o kojima ne znaju ama baš ništa, bave se njima, čak i uspevaju nekoga da prevare za novac. Bave se neki apstraktnim stvarima u svetu u kom je sve egzaktno i merljivo. Promene ako i dobiju prilike da prave, prave promene radi, da bi se pričalo, ne da bi se nešto zaista i promenilo. Sve je PR, rezultati su nebitni. Suština je za štrebere. Realnost za budale. Glasni pobeđuju. Imaju mišljenje o svemu, i ako je jedino koje se čuje, biće i najrelevantnije. Andrić nije naš jedini nobelovac slučajno… On nas je najbolje objasnio i opisao… On je inače rekao i ovo: Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!

Ovaj svet su smislili štreberi, napravile ga dobre zanatlije, a danas je tu zbog uglađenih diletanata u odelima.

Al bolje da ćutim…

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
11 komentara na ovaj tekst:
  1. U potpunosti se slažem.
    Iako sam ja jedan od onih koji skoro nikada ne gleda uputstva, mada znam da je pogrešno. I uvek mislim upravo to; “Ma to je kisela voda…. šta će mi uputstvo da namontiram, instališem i memorišem programe na novom televizoru”, koga uz sve to (Smart verzija) treba i konfigurisati… I uspem, ali kasno shvatim da bi sve uradio duplo brže da sam prostudirao uputstvo…
    Jebiga… takav smo narod…. sve mi znamo, sve umemo….
    Veliki deo naših problema leži u našem mentalnom sklopu, a to neke druge države znaju da iskoriste (na našu štetu a u svoju korist)… ali… ko nam je kriv.

  2. sasko says:

    a citacu za sada

  3. Vladimir says:

    takav si i ti, seti se samo teksta u kome si pisao o EPS-u i cenama, dao si sebi za pravo da kritikujes tarifni sistem, a da pritom ne znas pravila igre, po kom je tarifni sistem napravljen. Steta bas sto ne mogu sad da nadjem tekst da vidis o cemu pricam…

  4. Miloš says:

    Problem je u tome što se na svakom koraku ostavljaju propusti i posle se nađu neki “hakeri” i obore isti. I posle skuplja dara nego mera.

  5. Cvetan says:

    Jos jedan sjajan tekst. I ziva istina. Ovde nista ne valja, a da bi se nesto promenilo mora da se promeni svest ovog naroda. Koliko smo od toga blizu ili daleko mislim da ne treba komentarisati.

  6. Maric Dragan says:

    Apsolutno saglasan sa tekstom … tužno je što ovaj Andrićev citat može na svakom koraku da se uvidi 🙁

  7. Veljko says:

    Samo ovo, vezano za Andrićev citat.. naišao sam na blogu Prešlicavanje, da tako nešto zapravo nije rekao Ivo Andrić, tj. da “Zadužbina” ne raspolaže tim podatkom (..)
    “Nama je već izvesno vreme poznato da se cela rečenica, u nekoliko varijanata pojavljuje u tekstovima na Internetu pod Andrićevim imenom, ali bez bibliografskog podatka. Mi takvu rečenicu, i pored temeljnih pretraživanja tekstova Andrićevih dela, do sada nismo našli. U korpusu Andrićevih dela, pronašli smo, međutim, nekoliko sličnih formulacija: (… među kojima je – prim. N.) “Zli zavladaju a dobri im se pokore, nevaljali i maloumni progovore a čestiti i mudri umuknu, pravoverni izgube nadu i pravac u životu.”
    (..)
    toliko 🙂

  8. Nevena says:

    meni je drago kad naidjem na istomisljenike..I uspesne u svom naumu da promene svet!
    jer hrabri idu napred..sreca, pa takvih jos ima u ovoj nasoj zemlji..
    p.s. svaka cast za ono sto si postigao! veeeliki like 😉

  9. Malo idem off-topic ali imam potrebu da kažem:

    Ivan Minić – Veruje da je radno vreme za slabiće.

    Ova jedna rečenica je srž. Mladi u Srbiji teže radnom vremenu, kao da jedva čekaju da nekome poklone svojih 8 sati i za to vreme u 95% slučajeva postupaju po naređenju. Što je još gore tome ih uče matori. Matorci se plaše da dete neće imati šta da jede pa onda ajmo dete ti si glupo za ovaj svet proći ćeš dobro jedino ako postupaš po naređenju drugih. Ja ne razumem kako nekome strah od neuspeha može da bude zvezda vodilja kako vaspitati svoje dete.

    I na kraju imamo punu Srbiju mladih ljudi koji nisu spremni da žive jer su sputavani, krilo se od njih kakav je život, na šta se svede imali para ili ne.
    Živi primer je paradoks kad roditelji pošalju dete na fakultet da bude “učen čovek”.


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

#ExYuTrip: Beograd – Zagreb – Ljubljana

Pogledaj →