Kako otpoceti freelance karijeru…

Godinama unazad pričamo o tome kako je servisna industrija, naročito u oblasti IT-ja ili potpomognuta istim najveća razvojna šansa Srbije. Možda je to tačno, možda nije. Ne volim da stvari gledam tako široko, jer ne verujem da za kompleksan problem u kome je naša zemlja postoji jednostavno i jedinstveno rešenje – što bi se reklo silver bullet. Ipak, verujem snažno u to da ako svako sredi u svom dvorištu, biće lepše svima. Mnogo malih koraka na bolje, pravi velike promene.

Freelancer kao opredeljenje vrlo je slabo shvaćeno kod nas. Jedini prevod koji sam ja našao za ovaj izraz je “slobodnjak”, a to nije nešto kako biste voleli da nazivaju vaše dete 🙂 Prosto, naš jezik još uvek nema izraz za to, a u glavama mnogih, kako to kod nas obično biva, bićete ili doživljeni sa podsmehom (jer ne razumeju) ili sa stavom da je vaša pozicija takva da upravo zato što imate slobodu izbora radnog vremena, prostora i sl. vi zapravo ne radite ništa.

Au contraire! Vaš posao je zapravo mnogo odgovorniji i kompleksniji od većine. Osim što morate da uradite ono što je posao, vi morate prvo pronaći poslodavca, dogovoriti uslove, a nakon uređenog posla i ispratiti i ispeglati sve do posle samog plaćanja. Velika većina ovih stvari su nešto što prosečan zaposleni, a naročito srpski zaposleni, nikada ni ne pomisli. Takođe, kada ste sami proizvod koji prodajete, morate biti konkurentni, morate pratiti trendove, usavršavati se, proširivati svoje znanje, graditi svoju mrežu kontakata, mrežu podizvođača i slično.

freelance2

Ono što je najlepše kod online baza poslova za freelancere je to što postoji jako veliki izbor onoga što možete da radite, i što postoji mogućnost da napredujete u poslu kroz vreme. U svetu je ovako nešto još dostupnije jer ni za fizičke proizvode ne postoje kompleksne prepreke, dok je ovde to i dalje dosta skupo i komplikovano, iako ne i nemoguće. Fokus dakle ostavljam neopipljivim uslugama i proizvodima.

Ako ste se naslušali priča o tome kako ćete zaraditi novac čitajući mailove ili popunjavajući ankete, zaboravite na to odmah. Sve takve šeme nemaju nikakvu realnu vrednost. Takođe, kao i u realnom životu, ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno jeste.

Pre nekoliko meseci smo najavili kako Elance misli na vas, i činjenica je, od tada je počela velika ekspanzija na ovoj online berzi poslova. Na sajtu je Srbija kao zemlja u potpunosti podržana, što je super, a postoje i razrađeni kanali kako se šta radi. Istražite – saznaćete. Šta ne saznate – pitajte. Nakon što ste dobro istražili. Inače, tada kada je vest puštena, krenule su masovno registracije, i ja sam ubacio link za praćenje u post, zanimalo me je koliko će se ljudi registrovati i kako će to zapravo iči. Registrovalo se zaista mnogo, ali zapravo, gotovo niko nije ni pun profil popunio, a kamoli došao do toga da pokrene biznis. Zapamtite – ovo nije lako, ali se isplati. Iva je pre nekoliko meseci napisala fantastičan post o tome koji sam više puta preporučio ljudima, pa da ga i ovde pomenem.

Elance je jedna od baza ovakvih poslova i oni variraju – od unošenja podataka, sređivanja podataka, prevođenja, posla virtuelnog asistenta, pisanja članaka i tekstova za web na najrazličitije teme i sličnih koji možda ne zahtevaju napredno tehničko znanje, a koji vam uz dovoljno truda mogu doneti solidno više od prosečne plate u Srbiji, do onih naprednih poslova za ljude koji su IT stručnjaci. Takođe, ovi poslovi podrazumevaju da nemate dodatnih ulaganja, i oni nisu nešto od čega ćete se obogatiti. Od vas se zahteva poznavanje relativno skromno znanje (Office paket, online servisi, elementarna manipulacija multimedijom), ali se očekuje da budete pouzdani, posvećeni, vredni i slično. I nema izgovora. 

freelance3

Od onih ostalih poslova, koji zahtevaju malo ili mnogo više, u Srbiji je sve više ljudi koji se okreću sledećim aktivnostima – stock fotografija i video (na sledećim sajtovima: istockphoto, shutterstock, fotolia, 123RF, stockxpert…), stock ilustracija i logo design (na istim sajtovima + sajtovima kao što su: greendesign, 99designs, stocklogos, brandcrowd…), prodaja tema za popularne CM sisteme (themeforest), pluginova za iste (codecanyon), video efekata (videohive, revostock …), audio fajlova i muzike (audiojungle) i drugo. Zašto su ovi sajtovi jako dobro rešenje? Zato što vam oni omogućavaju da prodate nešto što ste već napravili, kao i zbog toga što su oni tu da vam obezbede rezidualni prihod, odnosno prihod koji dolazi sam od sebe, a ne kao posledica konkretnog posla koji ste upravo završili.

Dobra stvar je da radite obe stvari paralelno, odnosno da se ovakvim poslovima bavite izmedju poslova koje radite za klijente. Najbolja stvar je da, kada steknete dovoljno iskustva učeći se na tuđim projektima i novcu, da napravite nešto svoje 😉

Često kada o ovome pričam, ljude zainteresuje priča o stock fotografijama najviše – valjda iz razloga što deluje najlakše. Najbliže poznatom. Tu je konkurencija najveća, ali prostora svakako postoji. Poenta je samo da je to ozbiljan posao. Da su potrebni ozbiljna oprema, ozbiljna tehnika rada, mnogo truda, i vremenom se skupi kritična masa da to krene da donosi neki primetan novac. Sa nekoliko stotina odobrenih fotografija možete očekivati siguran ček na više od 100 eura. Ako redovno osvežavate i dopunjavate bazu, ako dobro radite istraživanje aktuelnih, traženih i potrebnih fotki, posle godinu dana rada možete očekivati prihod na nivou 500+ EUR. Nebo je granica, a ako budete istraživali, učili od kolega, možete od toga napraviti lep biznis. Biznis koji će raditi i kada odete na letovanje, ili produženi odmor.

freelance4

Često se postavlja pitanje kako u ovim poslovima koji zahtevaju inicijalno ulaganje početi. Za recimo development za iPhone minimalno ulaganje je 600-700 EUR jer vam je neophodan Apple računar (najjeftnije polovni MacMini, idealno novi MacBook Pro ili Air), a dobro bi bilo imati i uređaj za test, najjeftinije iPod Touch, a idealno iPhone 5/5s/5c. Za bavljenje stock fotografijom i videom, priča je slična, potrebno je kupiti dobar fotoaparat što je 600-ak EUR za telo, 300-400 EUR za dva osnovna objektiva, još neko sitno ulaganje za improvizovani mini studio ili studio i rasvetu. Okreni, obrni, inicijalni budžet je potreban, a količina novca nije baš nešto što svako od nas može baš lako da uštedi i skupi.

Prva opcija za skupljanje fonda su FFF (friends, family, fools) iliti naši najbliži. Vi najbolje znate kakvo je vaše okruženje i koliko je realno da pozajmite ili dobijete taj novac. Ako je to izvan mogućnosti, možete pokušati da kupite to što vam treba na rate. Raiffeisen banka ima već neko vreme otvorenu mogućnost za kupovinu na rate bez kamate u Tehnomaniji, Comtrade Shopu, Gigatronu i Centru Bele Tehnike. Sve se završava na licu mesta i za nekoliko minuta. Slična stvar moguća je i kupovinom kreditnim karticama. Možda vi nemate ili ne možete da kupite tako – ali neko vaš blizak sigurno može. Dakle ostaje vam da ih ubedite, a to je još jedna od stvari koje ćete kao freelancer često raditi, dakle, naučite da budete ubedljivi, ako vam je stalo do nečega.

Kada ispunite osnovne preduslove da se bavite nekim od ovih poslova ostaje vam organizacija vremena i posla – koliko ćete vremena juriti posao, koliko ćete raditi produkciju za ovako nešto što vam može doneti indirektni prihod, koliko ćete istraživati tržište i slično.

freelancer5

A na berzama poslova (elance, freelancer, guru, odesk i druge), kao i u realnom životu, postoje neka pravila koja biste trebali da imate u vidu:

1. Vaš profil je najvažniji. Lepo ga popunite, redovno dopunjujte i osvežavajte. Držite ga preglednim, pazite na slovne i gramatičke greške. Budite iskreni i fer. Stavljajte samo vaše reference i radove i nemojte se šaliti. Ako lažete, posledice mogu biti dalekosežne.

2. Vaša ponuda je vaše predstavljanje. Potrudite se. Zaista je bitno da se posvetite i napravite je što je bolje. To nije garancija da ćete dobiti posao. Garancija nema. Ali ako ne uradite to, gotovo garantovano posao dobiti nećete. Nemojte biti prejeftini, nemojte ni preskupi, budite negde u skupljoj polovini, ali pokrijte to kvalitetom, dodatnom vrednošću.

3. Probajte svuda i budite uporni. Istražite i vidite gde sve ima svrhe da pokušate da se takmičite. Kada krenete, nemojte odustajati. Vrlo verovatno nećete dobiti ni jedan od prvih 30 poslova za koje aplicirate. Možda ni 50 ili 100. Međutim, kada konačno dobijete jedan stvari se iz korena menjaju i mnogo je lakše.

4. Reputacija je sve! Ne postoji aposlutno ništa što može da zameni dobar review za vaš posao, i malo šta što može da popravi loš, ako je realan. Zato uzimajte poslove koje zaista umete i možete da uradite, radite ih na vreme i kako treba, i uvek budite maksimalno korektni. Čak iako drugi nisu. Vi stvarate svoj profil.

5. Zadovoljni klijenti se vraćaju, i preporučuju. Nemojte se libiti da svakom klijentu izađete u susret ako je na mestu, čak iako nije, ako to nije strašno, ispoštujte ga. Vi ste u servisnoj industriji, kvalitet usluge je ono što vas preporučije. Zadovoljni klijenti će se vratiti, i preporučiti vas dalje ako ste uradili dobar posao.

6. Istražite napredne opcije i koristite ih. Ako servis nudi mogućnost da novac bude na sigurnom (escrow), koristite ga. Ako postoji mogućnost da se posao podeli na celine, kao i plaćanje, koristite i to. Ako imate tim, pazite koga uvodite u posao i koje mu mogućnosti dajete.

7. Koliko košta radni sat? Jedno od najtežih pitanja koje možete da postavite je kako da formirate cenu radnog sata. Razmislite koliko su vaši objektivni mininalni troškovi, podelite sa 160 radnih sati mesečno (što je neki prosek) i dobićete vrednost ispod koje ne treba da idete. Počinje se sa 5-6$ sat za slabije plaćene poslove i 15-20$ za bolje plaćene. Neka realna cifra za programere i dizajnere 30-40$, za virtuelne asistente i ostale slabije plaćene poslove 8-12$. I računajte da ćete biti popunjeni 50-60% vremena. Možda bude u početku manje, posle možda bude više, ali sa ovime pravite računicu.

8. Pitajte da vas preporuče! Nakon što uradite dobar posao, pitajte klijenta da vam napiše review. Možete im se i zahvaliti na tome, na mnogim sajtovima i vi njih možete oceniti kao dobre poslodavce i slično. Ne budite šrkti.

9. Napravite sajt / portfolio. Napravite svoj sajt, online porftolio, ako radite logoe, idite na sajtove gde se prave portfolia logo dizajnera, ako radite neki drugi vid dizajna ili imate raznolike radove pravac forrst, deviantart, dribbble, behance i slično.

10. Kada imate više posla nego što možete da uradite imate samo dve opcije – skaliranje ili dizanje cena. Ako niste spremni za ovo prvo, onda je ono drugo opcija. Skaliranje je idealno, ali zahteva menadzment, scenario

I ne zaboravite: Istražujte, sve pročitajte i sve saznajte. Šta ne uspete pitajte, ali ne dozvolite da nešto bitno o onome što vam život može učiniti bitno boljim 🙂

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
41 komentara na ovaj tekst:
  1. Miloš says:

    Dobra stvar danas u vezi stoka je ta što je potreban znatno manji budžet nego pre par godina, npr polovan, solidan d90 sa 18-105 ima da se nađe već za 370€. To je dovoljno za početak jer se bukvalno bilo šta može prodati na stocku čak i one stvari za koje ćete reći ‘Ma ko će ovo da kupi’. Ako ih inspektori na sajtovima odobre, velika je verovatnoća da će tu fotku, ma koliko vama nakaradno izgledala, eventualno neko kupiti. ‘Loša’ stvar za početnike je opet to što su dobri aparati sada dosta pristupačniji i što je konkurencija ogromna (pre 5 godina čovek je mogao da zaradi čitavo malo bogatstvo samo fotografijom jabuke izolovane na beloj pozadini).
    Međutim, kod stoka se polovina posla svodi na fotkanje i postprodukciju. Druga polovina je onaj ‘menadžment’ a cenim i najsmorniji deo koji stoker mora da odradi, a to je unos keywordsa i opis fotki koji varira od sajta od sajta jer svaki ima poseban SEO (zamislite da pored Googla postoji još 5, 6 dominantnih pretraživača i da vam je cilj da pri pretrazi na svakom uvek budete pri vrhu). To zna da iziskuje dosta energije. O ovome bi mogao da se napiše ceo roman al avaj, imadoh želju da prozborim po koju na tu temu 😀

  2. Didi says:

    Bavim se vektorkom grafikom i tek ulazim u freelance vode, meni kao pocetnici ovo mnogo znaci! Imam osecaj da sam procitala prave savete u pravo vreme, hvala ti na svemu sto si napisao.

  3. Vladimir RS says:

    Upijam ove Ivanove tekstove i koristim priliku da se nadovežem sa mojim iskustvom. Od Ivanovog bureka, preko prvog sajta za školu fudbala, lokalnog info portala, do nekih velikih projekata za neke velikie subjekte, kao i institucije BiH uvijek sam pronalazio stvari koje sam više i manje volio i uvijek sam nastojao da više vremena posvetim stvarima koje volim. To me duže držalo na stolici, stvarao sam više i bolje. Pošto mi je ostajalo malo vremena za hobi, počeo sam raditi stock fotografiju. Za ljude koji se bave dizajnom, zarada od stock-a je gubljenje vremena. Fotografske sposobnosti su opet vezane za dizajn i mogu biti lijepa prednost. Elem riješio sam da stock smanjim i se uključim za početak na Envatov sajt Theme Forest i da počnem u slobodno vrijeme raditi templejtove za Joomla i WordPress. Napravio sam prvi templejt, međutim cijela ta stvar oko uslova objave, zadovoljavanja kvaliteta, istraživanja tržišta, predstavljanja templejta, naplate.., nije baš jednostavna, pa sam riješio da steknem malo iskustva preko dizajna print templejtova za Graphic River. Uhodao sam se na GraphicRiver i svima bih preporučio:

    http://graphicriver.net/user/Vladimir85/portfolio

    Za oko 45 dana raduckanja iz hobija sam zaradio $337 od kojih je naravno Envato uzeo pola. Spremio sam još mnogo stvari koje planiram pustiti kada za to dođe pravo vrijeme. Pošto sam kroz proteklih 6 mjeseci mnogo napredovao zahvaljujući stoku, koristim svoje sposobnosti da ponudim nešto više u dizajnu.

    Za sada to nije neki novac i zarada (iskreno nisam ni ja neki dizajner), ali ja tek za godinu – dvije očekujem da od ovoga imam ozbiljnija primanja, da pravim kvalitetnije proizvode.

    Osjećaj je lijep kada sjednete da popijete kafu sa društvom, otvorite svoj nalog i vidite da vam je neko platio turu pića, bez da ste se mučili oko prodaje.

    Cijela stvar vas oštri, pa dolazite do sjajnih stvari koje ja koristim u svojim novim web projektima. Neki PSD templejtovi su mi mnogo olakšali život.

    Eto, pozdrav i nadam se da će vam ovaj moj komentar služiti kao potkrepa ovoga što je SF napisao.

  4. Primetio sam da je jako široko verovanje da je freelance posao samo za IT/dizajn ekipu. Kada god krenem u priču sa nekim to bude prva reakcija. Ilustracije radi, prijatelj već neko vreme radi kao košarkaški analitičar (nivo ispod skauta). Odavde, za US tržište. Mislim da o takvim primerima treba još više govoriti.

  5. Branko says:

    Baš sam danas razmišljao o ovom načinu zarade kad ono – tekst od Minića!! Minića izuzetno cenim kao čoveka koji je krenuo ni od čega u neka davna vremena i napravio rezultat u IT oblasti a i kao motivator drugim preduzetnicima. Imam par ozbiljnih pitanja za njega:

    1) Neki dosta hvale Elance , oDesk, 99Design i slične platforme i govore da je to šansa za dobru zaradu za naše ljude u Srbiji, a drugi kažu da je visok procenat Srba na tim sajtovima samo indikacija da polako postajemo Kina, Indija, Pakistan i Filipini – tj. jeftina radna snaga koja za male pare biduje sa tim siromašnim Azijatima i radi po celu noć i dan po 10-15h ispred računara. Ti kojima se ne sviđa ovaj trend kažu da bi prava odlika zdravog IT-a u srbiji bila da mi odavde plasiramo u inostranstvo svoje originalne IT proizvode i projekte naših firmi umesto što se koljemo sa Azijatima na tim bidding sajtovima, što se može nazvati “trkom nadole”, to jest večito obaranje cene rada. Šta Ivan misli o ovome ? Da li je stanje u freelancingu bilo bolje kada je on počinjao ili danas?

    2) Da li je tržište web dizajnera i programera u Srbiji zasićeno i da li se može očekivati pad cene rada u narednim godinama ? Sudeći po vestima i prognozama koje dolaze sa zapada, ovo svakako nije tačno i postoji ogromna potražnja, pa prema tome ne vidim kako bi u jednoj siromašnoj i nerazvijenoj Srbiji ova popularna zanimanja mogla zasititi tržište.

    • Ivan Minic says:

      1. Uvek je bolje resenje napraviti konkretan proizvod, svoj, i nuditi ga, ali to nije realno da svako moze da uradi. Svako moze da radi za nekog, a cene diktira kvalitet, a ne to koliko kostaju kinezi, indijci, filipinci…

      2. Nije, i dalje je potraznja mnogo veca od ponude i tako ce i biti.

  6. Dušan says:

    Nalog na Elance.com napravio sam još 2009. godine. Negde sam čuo za sajt i (kao što često činim) iz radoznalosti sam se registrovao i pratio poslove. Nakon nekog vremena ponudio sam kolegi programeru da pokušamo zajedno da uradimo nešto tamo.

    Prvi posao bio je, naravno, za vrlo sitne pare. To znam sada, ali onda mi se 800 dolara činilo super cenom za izradu jednog sajta. Danas ne bih prihvatio izradu sličnog sajta ni za deset puta veću sumu.

    Stvari su dalje išle nekako kao da su poludele. Uhvatili smo par dobrih poslova, portfolio se popunjavao, pa su počele da pristižu i prve povoljne ocene klijenata. Došla je faza kada smo bukvalno svakodnevno morali da odbijamo ponude koje smo dobijali od nepoznatih ljudi koji su hteli baš nas.

    Kako stojim danas? Vreme prihvatanja bilo kakvih poslova je prošlo. Ako ste dobri, nakon godinu ili dve imaćete jednog, dva ili najviše tri klijenta od koji stalno dobijate poslove. Tako je i kod mene: imam ih dvojicu i, kako sada stvari stoje, obezbeđen sam poslom za narednih dve-tri godine. Zarada je solidna, i to ne samo za naše uslove.

    Nekoliko saveta – svaki je nastao sticanjem iskustva, i to ne na najlakši način…

    1. Nemojte se utrkivati sa jeftinim freelancerima.

    Kad je reč o mojoj branši (web aplikacije), to su najčešće Indijci i Pakistanci.

    Zamislite Elance kao mesto sa više odvojenih zona: u jednoj zoni su klijenti koji žele da im napravite novi Facebook za 500 dolara. Na njihove poslove javljaju se programeri koji nude da to urade za 300. I jedni i drugi su početnici i amateri. Ne trebaju vam.

    Pokušajte sebe pozicionirati u zonu u kojoj ozbiljni klijenti traže ozbiljne programere za ozbiljne projekte.

    Ozbiljnog klijenta prepozanaćete po njegovoj “ličnoj karti”. Pogledajte, pre svega, od kada je prisutan na Elance-u. Zatim, koliko je poslova od tada dodelio izvođačima preko sajta i koliko je platio za te poslove.

    Ozbiljan posao prepoznaćete po preciznim, jasnim i potpunim specifikacijama. Po tome ćete videti da klijent tačno zna šta želi.

    Na kraju, vaša ponuda (bid) mora takođe biti ozbiljna. Ako ste dobar psiholog i potrefite klijentu “žicu”, igrajte na nju. Ako vidite da mu je vrlo bitan, na primer, user interface i ugođaj korisnika, potrudite se da mu pokažete svoj projekat koji je vrlo dobar baš u tome.

    I nemojte biti jeftini. Mnoge kolege su mi govorile: jbg, moraš prve poslove odraditi jeftino da bi stekao reputaciju… Reputacija se ne stiče sa 5 dolara po satu. Hvala. Moja minimalna satnica je 30$.

    I to je mali psihološki trik: verujte da ozbiljni klijenti NIKADA neće angažovati izvođača koji traži 5 dolara po satu. Oniu znaju da kvalitet košta i time se rukovode kod izbora.

    2. Definisanje uslova je presudno.

    I to u fazi pregovora. Koji su KRITIČNO važni deo posla. Morate biti dobar taktičar, spretan u konverzaciji, kada treba popustljivi, ali nikad preko neke granice.

    U fazi pregovora vi definišete svoje obaveze i obaveze klijenta. Nemojte biti sentimentalni, niti plašljivi. Ako mislite da je gornja granica cene koju je klijent dao u opisu posla suviše mala, recite mu to. Nabrojite svoje argumente. Ako ste uspeli da ubedite klijenta da ste sposobni da kvalitetno uradite posao, slobodno tražite više. Najčešće ćete i dobiti.

    Naravno, može se desiti da izgubite klijenta zbog toga. Nemojte žaliti: klijent za koga je cena koju vi tražite previsoka (a vi ste odredili cenu prema svojim kriterijuima za koje znate da su tačni) nije vaš klijent. Bolje je izgubiti takav posao nego ga prihvatiti da biste na kraju shvatili da ste se naradili kao konj za sitne pare.

    Najčešće koristim Skype za razgovor sa klijentom. Uvek mi je lakše ubeđivati se sa nekim u razgovoru nego u chat-u. Ali, ne zaboravite da za najbitnije delove komunikacije sa klijentom UVEK koristite kanale koje nudi ELance, pre svega Workroom. Na taj način imate arhivu svih poruka koja može biti od presudnog značaja u slučaju nesuglasica sa klijentom.

    3. Držite oči otvorene

    Tokom rada na projektu, čovek se bliže upozna sa klijentom. Znam jako puno o svoja dva glavna klijenta: njihovu porodičnu situaciju, hobije, političke stavove… Kada radiš sa nekim dve godine, normalno je da ga upoznaš iako se lično niste sreli.

    Većina klijenata u oblasti kojom se ja bavim su agencije ili preduzimači koji rade za jednu ili više firmi kojima su potrebni vaši proizvodi. Vi ste, dakle, najčešće podizvođač. I to je odlično.

    Ako vidite da je vaš klijent pošten, ako ste našli sa njime zajednički jezik i ako je stvar obostrana, budite sigurni da ćete od njega dobiti još zaduženja. Ako trenutno i nema neki posao za vas, naći će ga i to vrlo brzo.

    Momak kojeg sam spomenuo na početku, sa kojim smo otpočeli Elance odiseju, tako je otputovao u USA da bi sa jednim od klijenata krenuo zajedničkiu projekat. Startup. Koji, kako se ispostavilo na kraju, nije uspeo. Ali zato je naš čovek dospeo u Vegas i tamo pronašao novog klijenta, za koga i dan-danas radi, ponovo odavde, od kuće. Za vrlo lepu platu.

    Kada jednom uđete u freelancing svet, gledajte i učite. I pažljivo posmatrajte oko sebe. Nakon nekog vremena, videćete mnoštvo šansi koje čekaju na vas.

    4. Još neki dosadni detalji…

    Naravno, freelancing nije bajka.

    Često radim i nedeljom uveče, ako je to neophodno. Za jednog od svoja dva klijenta do sada sam dovršio veći broj projekata koji su “živi”. Jedan od njih je sistem za rezervacije koji, evo, više od godinu dana radi pod punim pritiskom, barata ogromnim brojem ljudi, rezervacija, resursa itd. Dešava se da nekada nešto zapne i meni nije teško da odmah reagujem na email primljen u dva sata noću da bih sistem doveo u red. Filozofija “ja radim do 16.00, sada je moje slobono vreme” tu ne prolazi.

    Živeti u Srbiji i raditi za strance, sa zapadnom platom, nekome se možda čini kao san snova. Ali nije.

    Ako otvorite firmu, izloženi ste milosti i nemilosti poreznika, inspektora, opštine i inih organa. Kolega koji je lane otvorio agenciju i radi kao paušalac, nedavno je dobio ljubavno pismo u kojem ga obaveštavaju da se njegove masečne obaveze povećavaju za više od 100%. Zašto? Zato!

    Ako pak radite na crno, treba pronaći načine i kanale kako da teško stečene pare stignu do vas. Strepite od najava u novinama da sledi obračun sa sivom ekonomijom…

    Činjenica da se broj freelancera u Srbiji povećava govori da sve više ljudi ipak pronalazi odgovore na sva ova pitanja.

  7. ante svrakic says:

    Kada kazete Freelancer ili nekakav rad kada spominjete, uvek se misli na računare, web, IT, dizajn, fotke itd… Da li sam ja Freelancer ako sam zanatlija i ako umesto računara koristim alat i sam sebe i svoju porodicu hranim od toga…ako imam SZR (samostalnu zanatsku radnju)?

  8. Wannabe Freelancer says:

    Moram reci da si uspeo da me zainteresujes za ovu vrstu posla. Cuo sam vec odavno za freelancing, ali do ovog teksta nisam bio svestan koliko je to sve dobro uredjeno. Prema ovome sto si napisao, ovo sve izgleda sjajno: rad od kuce, fleks radno vreme, satnica kao na zapadu… Medjutim, ja bih voleo ako mozes da napises i neke negativne strane freelancing-a (ako postoje) i da nam malo vise opises tu stranu price (problemi sa klijentima, ako poznajes nekoga ko nije uspeo, zasto nije uspeo itd.).
    Druga stvar, buduci da sam ja jos mlad programer i web dizajner (i po godinama i po iskustvu), voleo bih da napises malo o tome koje tehnologije se najvise traze, koji nivo znanja i, jednostavno, da nam malo vise priblizis te zahteve koje klijenti postavljaju, i kako jedan tvoj obican posao izgleda. Ja bih rado da se upustim u ove vode, ali ne bih da se upustam u to ako nisam siguran da cu moci da radim posao kako treba, jer vidim da su ocene klijenata i kvalitet odradjenog posla najbitniji. Srdacan pozdrav!

    • Ivan Minic says:

      Prvo – ne postoje negativne strane, osim onih koje su prisutne u svim drugim vrstama poslova. Moze biti problema sa klijentima jer su kreteni, sa naplatom posla, sa raznim stvarima, ali to je sastavni deo poslovanja.
      Drugo – ne postoje tehnologije i trendovi, to je trenutna stvar, i to moze da se promeni. Kao sto rekoh, to je nesto sto neko ko zeli da bude konkurentan mora da prati sve vreme. Takodje, nivo znanja je nesto sto zavisi od posla do posla. Ima svakakvih poslova, covek samo treba da potrazi i vidi sam kako stoji i u kom smeru bi trebao da se razvija.

  9. Ivan says:

    A kako ide sa placanjem poreza? Novac koji dobijete, da li negde prijavljujete i da li je to potrebno uopste? Koliki je neki minimalan iznos mesecno recimo na koji se ne naplacuje porez?

    • Ivan Minic says:

      Najjednostavniji nacin je da osnujes preduzetnicku radnju i da na taj nacin sve svoje prihode legalizujes. Placa se red velicine 25.000 RSD mesecno, a za to imas penziono i zdravstveno. Tu imas lufta do nekih 500.000 RSD prihoda mesecno. Novcem koji legne mozes slobodno raspolagati.
      Postoje i brojni drugi nacini. Ovo je najlaksi.

  10. Nikolija says:

    Ако говоримо нпр. од ИТ струци , интересује ме , како је могуће да један фриленсер буде добар програмер , дизајнер , пројек менаџер ?
    Ако програмер вреди на тржишту и ако је квалитетан, ист тако важи и за дизајнера или пројект менаџера , он ће наћи посао и бити адекватно плаћен.
    Фриленсери, оснујте своју фирму и будите господа.

  11. Branko says:

    kad smo već kod freelancinga, evo najsvežija vest je da se Elance stopio sa oDeskom i postali su jedna velika freelancing platforma. Nadam se da će to biti pozitivan pomak, mada neki kukumavče da je to loš potez….ko će znati….

  12. Milan says:

    Mene ova priča podseća na pisanje seminarskih, diplomskih, projektnih radova kod nas.

    Nađeš forum nekog privatnog singi-dingi-mega-trenda, gde možeš da se oglašavaš, i onda kreneš da tražiš ovce. Ne treba ti nikakvo strano tržište, ima dosta ovaca kod nas koje su spremne da za najobičniji seminarski od 15 strana dobro plate. Čak ne moraš uopšte ni porez da plaćaš.

  13. joznacijo says:

    Nije mi jasno zasto sa prihodima koji su manji od 1 milion din neko uopste razmislja o placanju poreza.Neka ga placaju oni koji stvarno imaju vece prihode a ne neka sirotinja koja sljaka i bavi se poslovima preko neta.U tome i jeste sloboda interneta radis sta zelis koliko zelis zaradis koliko vredis i b…. te k… za drzavu.Saamo sebe gledas i svoj interes .Kome je drzava dobro donela pogotovu nasa.U stpo godina unistila losim odlukama vise od pola svoje populacije .Dakle balkanski ratovi , prvi ,drugi i poslednji ratovi strasno.I onda kao placaj porez.Ha ha ha .Nisam jos poludio da placam onakvu skupsinu,ovakvu drzavu,ovakve sportiste[cast izuzecima],vozikanja i provode raznih lezilebovica koji do juce nisu znali da se potpisu a sad vode drzavu,bacanje novca po teritorijima koji vise nisu u sklopu drzave ,kreiranje raznih mitova i legindi ,kao neki javni servis Ma nedam Bre nedam ni dinar.Srbin

  14. Gane says:

    Kako to da ne morate da plaćate porez ako radite freelence poslove. To nije tačno. Po našem zakonu svako može raditi poslove kao slobodnjak, a njegov nastup na tržištu se tretira kao fizičko lice koje obavlja delatnost i ostvaruje dohodak. Teoretski sve dok ne ostvarite dohodak niste u obavezi da plaćate porez ali kada ostvarite prvi dohodak onda svakog meseca morate plaćati sve vrste poreza kao i da imate firmu.
    Da li se u praksi ovo poštuje, ja to ne znam ali su naše zakonske odredbe o ovome vrlo jasne i uvek postoji rizik da interveniše poreska uprava.

  15. Tina Kulojevic says:

    Posto vidim da se najvise prica o web dizajnu i programiranju ja imam pitanje da li se neko bavio prevodjenjem i da li mi moze reci koliko da trazim, kako se krecu cene a da ne ‘radim ko konj za sitne pare’ sto kazete a opet ne mogu ni staviti ne znam kakvu cenu jer bude sto njih prijavljenih za jedan posao. Mnogi kazu u pocetku moras raditi za sicu a slazem se i sa nekim ko je napisao da treba da cenis svoje znanje i drugi ce te ceniti vise. Ali opet potrebno je odraditi par poslova i dobiti neke ocene da bi mogao dici cene, zar ne?

    • Ivan Minic says:

      Postoji dosta slucajeva da ljudi koji dobro poznaju neki jezik drze casove preko Skype, cak postoj i mreza: http://bibo.com.ph
      Klasicno prevodjenje, mozes kroz oglase pokusati, ali osim toga nije bas sjajna situacija…
      Sto se tice formiranja cena, gledaj kako drugi, pa onda polako…

  16. Roman says:

    Sta se tice programera ima mnogo boljih rjesenja od Odeska. Toptal vec godinama filtrira lose projekte/klijente, garantira placanja i pomaze developerima ukoliko imaju problema sa klijentom. Developeri u Toptalu si gotovo iskljucivo europljani i amerikanci, pa nema “natjecanja” sa $4/hr tipom developera. Uz to organiziraju lokalne zajednice developera i sponzoriraju evente. Naravno, zato traze developere koji znaju kako raditi sa US i Australskim klijentima.

  17. ninaV says:

    Veoma dobar tekst i hvala na tome! Ja sam zavrsila informaticki fakultet pre 5 godina, ali nisam radila u struci od onda. Na fakultetu sam stekla neko osnovno znanje, ali nista znacajnije od diplomskog rada nisam radila. Interesuje me kako sad poceti, tj.nastaviti? U mestu, gde imam porodicu,nema sanse za zaposlenjem u struci. Pretpostavljam da najpre moram raditi sama, mozda videti neki posao koji nude pa bez prijavljivanja pokusati da ga uradim pa posle par takvih se i prijaviti..Ili imate neki drugi savet?! .Znam da je tesko reci, ali sta mislite koliko me deli vremena do nekog nivoa kad bih mogla da uradim neki poslic i makar zaradim sadasnju platu od nekih 500EU,a posle verujem da cu vremenom i radom imati i vise…Hvala, svaki savet je zlata vredan 🙂

    • Ivan Minic says:

      Generalno – ako zelis da se bavis bilo kojom od grana IT, moras da pratis i kontinuirano radis na sebi. To znaci u startu da imas mnogo toga da nadokadis i naucis. Najlakse se uci tako sto odlucis sta zelis da radis, a zatim krenes da saznajes kako da to izvedes. Deo po deo, korak po korak, prvo kopiras, zatim pokusas da osmislis nesto originalno. Ako nemas “klijenta” stvori ga ili izmisli. Ponudi nekom npr free sajt, nekom humanitarnom udruzenju, skoli, nekome ko ti je zanimljv, ponudi pomoc nekome koga znas da te moze uputiti u bar deo toga, i polako. Kad znas otprilike sta bi radila, i kad znas bar deo toga da sprovedes u delo, mozes krenuti po elance i sl sajtovima da trazis poslove… i tu budi uporna, i imaces rezultate.

  18. Branko says:

    Jedno pitanja za Ivana, čisto programersko: šta misliš na šta treba jedan početnik u programiranju da se fokusira kad je u pitanju back end rešenje sa sajtove klijenata: WordPress ili neki PHP framework?

    Često čitam neke diskusije po netu, i mnogi ljudi pišu kako WordPress ne treba učiti jer je aljkavo napisan, tržište njime je prezasićeno, konkurencija velika, pluginovi sve rešavaju, klinci te lako prešišaju jer ubijaju cenu rada, itd….

    Isti ti ljudi zagovaraju tezu da je bolje umesto WP-a savladati neki PHP framework i na njemu bazirati svoje sajtove i aplikacije. Oni to pravdaju time da ako vladaš nekim PHp frameworkom bićeš mnogo cenjeniji kao programer, znaćeš da napišeš mnoga “custom” rešenja umesto da se oslanjaš na WP, i firme će te više ceniti kao kodera, itd…. Koji je bolji smer za jednog početnika ???

  19. Vladislav says:

    E ovako, hteo bih da te pohvalim, svaka ti cast na ulozenom trudu i vremenu da nama obicnim ljudima objasnis kako stoje stvari u IT-ju . Ali zanima me da li imas neki savet za neke od nas koji su tek poceli da ulaze u ove vode, vezbao sam html, i css preko codacademy i w3 schoolsi jos uvek ne znam ni priblizno dovoljno, zanima me da li bi mene neko hteo da zaposli sa pocetnim znanjem u tim programima ili da li znas sta da pokusam ili uradim u ovoj sistuaciji. Hvala na odgovoru unapred…

    • Ivan Minic says:

      Pošto generalno ne okolišam u ovakvim situacijama, i tebi ću reći direktno – teško. Moraš to zaista dobro savladati i krenuti da učiš dalje, pa onda eventualno negde možeš upasti na praksu, koja se može pretvoriti u neki plaćen posao.

  20. jako fino je sve ovo napisano i komentarisano od posjetilaca
    zahvalan sam na ovom što pročitah

    slobodanpisac.blogspot

  21. Ana says:

    Elance i UpWork imaju veliki izbor poslova i nisu svi IT.

    Guru je nesto bolji – satnice su bolje placene.

    E sada, ako zelis da ubodes neki posao koji je stalniji part-time sa satnicama ili full-time sa pojedinim klijentima, ove godine startup http://www.jobrack.eu je dosta popularan.

    Poslovi su uglavnom iz IT industrije ali postoje poslovi koji nisu toliko sernior ili advanced pa nije tesko da se pocne odatle.

  22. Lela says:

    Da,da,osim što nas novajlije koji kod kuče na svoju ruku učimo dizajn, usavršavamo engleski jezik niko živ ne želi početničkim prostim jezikom da uputi šta da radimo a šta da ne radimo i barem da nam kažu kako sastaviti aplikaciono pismo “po ukusu”, jer net strani poslodavci obično ne vole isto šta srpski “real life” poslodavci vole na CV-u koji im predamo. Sastavim jedno, drug koji se tim bavi kaže “previše si formalna” , drugi put “previše si sažeta”, treći put sam “previše razdužila” i tako besomučno šaljem aplikacije po internetu u nedogled a i dalje radim fizikaliju u industriji za 200 e i propadam zdravstveno. Toliko o web dizajnu. Pa vidim da čak i ovde pojedine izraze gore baš najbolje razumela nisam. Radno vreme je za “nas slabiće”.

Linkovi na ovaj post:

  1. Kako se prijaviti za posao i dobiti ga? | Gunđam po kućama!
  2. 7 pitanja o kojima bi trebalo da razmislite pre nego što se ozbiljnije upustite u frilensing
  3. Koji faks ili kurs da upisem? Gde da naucim… ? | FTW!
  4. Koji faks/kurs da upisem?Gde da naucim…? by Ivan Minić - Studentski
  5. Kako do dodatnog keša tokom studija? – Poslonaut

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Koji faks ili kurs da upisem? Gde da naucim… ?

Pogledaj →