Koji faks ili kurs da upisem? Gde da naucim… ?

Ideju da napišem ovakav tekst dobio sam jer svakih nekoliko dana dobijam pitanja, šta i gde upisati, koji je kurs ili fakultet najbolji, ako neko želi da se bavi developmentom za web ili mobilne platforme, dizajnom, ili Internet marketingom i društvenim mrežama. Postoji, čini mi se, pogrešna predstava o tome da je ovaj naš zanat lako naučiti, i da vrlo brzo, uz nekoliko stotina ili koju hiljadu datih eura, i nekoliko potrošenih nedelja, ili meseci, dovoljno da se stekne svo potrebno znanje da se od rada u ovoj sferi lepo živi.

Uveravam vas, to nije tako. Kao što se dobar stolar, bokser ili hirurg ne postaje preko noći, tako se ni u ovaj svet ne ulazi brzo, lako i bezbolno. To naravno ne znači da ulazak u ovaj svet nema smisla, naprotiv. U ovoj industriji postoji hronična potreba za kvalitetnim ljudima, i ako ste jedan od njih, nesumnjivo ćete imati prilike da živite mnogo bolje od proseka. Takođe, imaćete mogućnost da vrlo lako odete gde god želite, ako vam je to važno.

ucionica

Nego, da krenemo redom. Fakulteti. Bez obzira na pregršt fancy fotki modernih učionica, dobro copywritovanih oglasa i atraktivnih naziva studijskih programa, u realnosti, gotovo ni jedan od njih vas neće osposobiti da se poslom za koji se školujete, zaista i bavite. Osim u slučaju vrlo malog broja izuzetaka, najbolje čemu se možete nadati je da ćete dobiti solidnu osnovu da počnete nečim da se bavite, i to samo ako ste uložili ekstra napor, i ako vas je to zaista zanimalo. Ako se niste cimali, niste zaista učili, i zaista radili, i gurali se u zajedničke projekte, i samostalno se razvijali, proćićete fakultet, dobićete diplomu, ali od upotrebljivih znanja imaćete vrlo malo. Naravno, postoje fakulteti koji će od vas zahtevati mnogo rada, i visok nivo znanja, i na kojima ćete steći diplome vredne tog truda (npr ETF, PMF) ali, iskreno, smatram da to nije uvek vredno truda. Zavisi, to je odluka koju sam čovek treba da donese, ovo je samo moje mišljenje. Kada se podvuče crta, fakulteti koji nisu previše teški, a oni koji su laki, naročito, neće vam dati ono što vam je potrebno. Ono što će vam možda dati je nešto što će vam sigurno značajno odmoći u karijeri, a to je nadobudni stav da ste uhvatili Boga za … Lepa stvar sa fakultetom je što možete naučiti razne stvari koje nisu direktno u fokusu vašeg interesovanja, a koje će vam dosta pomoći ili vas zainteresovati, ali danas, čak i to možete često i potpuno besplatno slušati online (npr MIT Video), ili uz malo truda i ne preterano skupu pretplatu.

Što se tiče kurseva i obuka, priča je prilično slična. Kada je nešto jednostavno u pitanju, kursevi su ok da vas uvedu u priču, prosto, lakše je kada vam neko pokaže, ali ono što možete naučiti tako je vrlo limitirano. Loptica se vraća u vaše dvorište. Postoje naravno i skuplje, duže i kompleksnije obuke, i neke od njih nisu loše, ali svaka koja kaže da će vas za nekoliko nedelja ili meseci od nivoa početnika, dovesti do zaista naprednih nivoa znanja, i pritom košta koliko Jugić ili manje, zaboravite. Kada bi to bilo tako, svi bi davali novac koji će za par meseci biti ko njihova mesečna plata. Kursevi mogu da budu super za pokretanje sa nulte pozicije, tj upoznavanje sa osnovima, ili ako su usko stručni pa za usavršavanje nekih konkretnih stvari, ali to je otprilike sve. Takođe, internet i ovde, gotovo uvek nudi nešto što je jeftinije, a gotovo sigurno bolje, i pritom ga možete učiti onda vama odgovara, tempom koji vam najviše prija. Mnogi ovakvi kursevi su besplatni, ili jeftini, a ima i onih skupih, ali i njih uz malo truda možete naći na torrentima. Podržavam legalnost, da se razumemo, i verujem da treba plaćati, ali ako niste u prilici, preživeće i bez vas, a kada budete, odužite se na neki način 🙂

ideja

Ok, ako ne ovako, kako onda? Ako ste odlučili da se bavite ovime, sigurno poznajete nekog ko je u priči. Posavetujte se sa njim. Ako ne poznajete, krajnje je vreme da upoznate. Otiđite na neku konferenciju, priključite se nekoj online zajednici koja se bavi onim što vas interesuje (npr. eLitesecurity, DizajnZona i sl.). Upoznajte ljude, ali ne budite stenica. Racionalno trošite njihovo vreme, i gotovo svako će se potruditi da vam pomogne i odgovori. I njima je nekada neko. Istražujte internet, i učite. Napravite stotine upita i “uradite domaći“, sve što zamislite da pitate, prvo detaljno proGooglajte. Ako niste sigurni ša želite da radite, zakopajte u svakom smeru po malo, i naćićete se u nečemu. Naravno, uslov svih uslova je da znate engleski. Ne mora čak biti ni savršen, ali morate ga znati, i morate ga usavršavati. Banalno zvuči, ali gledajte serije i filmove bez titlova, nek vam u pozadini idu američki ili engleski kanali i slično.

Elem, googlajte, skidajte knjige i tutorijale. Zasucite rukave. Video lekcije. Mnogo čitajte, mnogo gledajte, i mnogo probajte. Posvetite tome značajan broj sati (koliko, na vama je da procenite), i radite to svaki ili skoro svaki dan. Učite, pokušavajte, menjajte postojeće, kopirajte ono što ste već negde videli, vežbajte razmišljanje i prste. Budžite, pokvarite, popravite, krenite ispočetka. Kada god shvatite da nešto znate dovoljno dobro, podignite ulog 🙂

Za svako pitanje koje vam može pasti na pamet dok učite, gotovo sigurno ga je neko već postavio – potražite. Ako baš ne nalazite, potražite gde i koga možete pitati 🙂 Zapravo je prilično jednostavno, samo “ima da se hoda”.

googleit

Ostaje još ono čuveno pitanje… Ja sve znam, ali kako ću bez sertifikata, diploma i slično?

Ako zaista znate, znate i da vam to zaista nije potrebno, i da nikoga ne zanima. Bitnije pitanje je – šta ću da stavim u CV, kako da dodjem do prakse i slično? Pa, dok učite, možete da stičete praksu. Možete volonterski raditi i pomagati ljudima, možete napraviti svoj lični portfolio na kome ćete podeliti besplatne ili možda čak i plaćene stvari (npr. WordPress teme, pluginove, tutoriale, i sl). Uvek portfolio možete obogatiti time što ćete uraditi nešto za nepostojeći brend koji ste osmislili, ili time što ćete prijateljima i poznanicima uraditi sajt, vizitke, logo, time što ćete nekoj humanitarnoj akciji ili organizaciji pokloniti sajt, time što ćete pokrenuti neku inicijativu i osmisliti sve oko nje.

Na kraju, ako mislite da ste spremni, pročitajte kako započeti freelance karijeru 🙂 Freelance je nešto što će vam pomoći da vidite gde ste, koliko vredite, i možda bude vaše životno opredeljenje. Ako ne, najbolji je bootcamp pred neki “siguran posao” i neprocenjivo iskustvo za dalji život 😉

Jedno zapamtite – diplomu vam niko neće tražiti. Tražiće vam možda neko dodatno, specifično znanje, ali vas sigurno neće uslovljavati. To ne znači da će vam biti lako, naprotiv, ovo je maraton, ali vredi.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
9 komentara na ovaj tekst:
  1. Marko Bobic says:

    http://ftw.rs/koji-faks-ili-kurs-da-upisem-gde-da-naucim/

    U sredini pasusa koji pocinje sa: “Sto se tice kurseva i obuka”:
    nučte pozicije => nulte pozicije

    Ali ne pisem ti zbog toga, vec da ti kazem da kada naidjem na ovako neki tekst da pozelim da ima vise ljudi kao sto si ti. Gledas svoj posao, znas da radis svoj posao, i podelis po neku pricu stecenu kroz iskustvo ili jednostavno neku koja ti je pala na pamet dok slusas tudja pitanja ili molbe. Nailazis da odziv ljudi u svakom slucaju. Znas onaj osecaj kada procitas neki tekst i kazes sebi: “Ej, za ovo vreme sam mogao da odradim nesto pametnije”. Citam s’ vremena na vreme tvoj tekstove kada naletim na njih i jos nisam primetio da sam izgubio vreme tako. Drago mi je da si tu. Samo nastavi. Pozdrav . . .

    • Ivan Minic says:

      Hvala, ispravicu 🙂 Hvala na lepim recima, i na sugestiji. Ne vidim slovne greske. Znam da to nije pohvalno, ali kako sam obicno premoren kad krecem u pisanje, prosto, ne mogu bolje, trenutno 🙂

  2. Boris Prpić says:

    Kao neko ko je završio RAF ne bih isti preporučio drugima.
    Možda se nešto promenilo u par poslednjih godina ali ne verujem…

  3. Branko says:

    tebe da nema, neko bi trebao da te osmisli.

    https://laracasts.com/
    kosta manje od juga 🙂

  4. zoja says:

    Tekst mi deluje kao diskretna reklama za RAF…ukoliko izuzmemo to, ostaje da je poenta teksta “zasucite rukave”, mislim da je to valjda svima jasno ma kojom profesijom se bavili…

    Ima nekolicina dobrih privatnih i državnih fakulteta i visokih škola koje mogu da vam daju dobru osnovu za IT. To što autor verovatno nije završio isti ne daju mu pravo da nipodaštava ljude koji jesu.

    Krajnja je zabluda i samoreklamerstvo da se više može naučiti na konferecijama, one prevashodno služe za netowrking, količina znanja koja se tu može čuti je zaista oskudna, jer uglavnom služe za promociju ljudi i usluga.

    Priča nikako nije jednostavna, naprotiv, ovo je teža struka o mnogih drugih, ali finansijski se svakako isplati…

    • Ivan Minic says:

      Cao,

      Uklonio sam link i referencu na RAF, iz razloga što sam i ja shvatio da može da se protumači tako, a nije mi to cilj. Uzeo sam ga kao primer, jer tamo, za razliku od ostalih “privatnih informatičkih” fakulteta, čovek nešto mora i da nauči i uradi da bi prošao. Da li je taj put ispravan ili ne, druga je tema i o njoj ne bih.

      Nisam rekao da se na konferencijama može naučiti nešto spektakularno konkretno, niti da se mogu porediti sa fakultetom. Tamo se mogu upoznati ljudi, mogu se čuti zanimljive stvari i saznati svašta što može da te opredeli u nekom smeru, ali ne i da ti servira gotovo rešenje.

      Što se državnih fakulteta tiče, ne nipodaštavam ja fakultete, ja samo imam problem sa ljudima koji ih završe, i zbog toga imaju God complex, a u realnosti su apsolutno neupotrebljivi jer nemaju konkretno znanje, a nisu spremni da se pomire sa time i uče jer misle da su Bogom dani 😉

      • Boris Prpić says:

        RAF godišnje pokupi 10tak stipendista sa raznih takmičenja kojima da besplatno školovanje i posle se beskrajno reklamira na njihovim uspesima.

        Moje iskustvo na računarskim mrežama je da smo imali 10tak čistih matematičkih predmeta što mislim da je previše ali opravdanje je bilo da toliko država zahteva da bi smer imao zvanje inžinjera i to kao opravdanje je ok.
        Problem je što su te matematičke predmete uglavnom predavali profesori sa matematičkog ili sličnih fakulteta koji su drali a stručne predmete su predavali svakakvi profesori ali zajedničko im je bilo da se uglavnom prolazilo vrlo lako/prepisivalo.

        Tako da smo imali više od 50% diplomaca za koje mogu da tvrdim da ne bi znaju da napišu ništa komplikovanije od hello worlda.

  5. HaTaIIIa says:

    Hvala na ovome. 🙂
    Isto ovo svaki put iznova ponavljam kad mi postave ovo pitanje… Sad cu samo da prosledim link… 😉
    Odličan post!

  6. Milan says:

    Kao i obično odličan tekst. Mala opaska, trebalo je upotrebiti rečenicu koja opisuje termin online samoobrazovanje 😉


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Strast: 10 zapovesti pravih vozaca Alfa Romea

Pogledaj →