Laki komad o radu i uspehu sa igranjem, pucanjem, plakanjem i po kojom istinom.

Do novca (a novac = uspeh za mnoge) može se doći na sledeća tri osnovna načina (kao i njihovim varijacijama i kombinacijama):

  1. Jedna sekunda sreće…
  2. Pet minuta “hrabrosti”…
  3. Deset godina rada…

Neko nepisano pravilo je da se o putu do uspeha ne priča previše jer, logično, u prvom slučaju nije pametno zbog ljudi iz drugog slučaja, a ljudi iz drugog slučaja ne žele da pričaju o neslavnim momentima iz prošlosti. Ljudi koji su prošli treću priču, o tome ne pričaju jer to nema ko da sluša, i jer im nije do prisećanja. Zašto nema ko da sluša? Vrlo jednostavno. Niko ne želi rešenje koje podrazumeva dug vremenski period i ogromnu količinu rada, svi bi najviše voleli vilinsku prašinu, čarobni štapić, ili neki sličan instant ili polu-instant scenario.

Kako priču o velikom radu, odricanju, ulaganju u sebe, riziku i ostalim radnjama koje prethode uspehu, niko ne želi da sluša, poslednjih godina postalo je popularno i romansirano pripovedanje u kome se izbegne sve, posebno suština, ali se postigne divan motivišući efekat na slušaoca, koji zapaljen idejom kreće u nepoznato još nesvesniji i nepripremljeniji.

Ja ne volim takve priče. Podsećaju me na loše američke tinejdžerske filmove u kojima ljubav uvek pobeđuje. Razumem ideju da se priča prolepša ne bi li se ljudi lakše motivisali, ali sa druge strane, ne mora svako ni da počne i, po mom skromnom mišljenju, meni bi bilo draže da od starta znam zaista na čemu sam i šta me očekuje.

Bajke su divna stvar, ali ih ipak treba ostaviti za decu. Pričati bajke odraslim ljudima oko tako bitnih stvari nije ok iz dva razloga, prvo – neće im doneti ništa dobro, drugo – vređa inteligenciju.

Honda danas ne bi ni postojala da je osnivač dobio dugo željeni posao u Toyoti. Disney imperija ne bi postojala da Walt nije dobio otkaz iz novina u kojima je radio uz obrazloženje da je “osoba bez dobrih ideja i mašte”. Da je Čarls Šulc dobio željeni posao u Dizniju, danas nebismo imali Snupija.

Gejts je navukao IBM sa PC-Dos-om, gde su oni napravili katastrofalan potez ne kupivši sva prava. Zatim se obogatio prodajući klon pod nazivom MS-Dos svim konkurentskim firmama. Xerox PARC je napravio računar Star sa prvim modernim interfejsom, ali je taj projekat ostao po strani. Par godina kasnije, imajući uvid u ovo, Apple je napravio revoluciju. Priča o Apple inc. nije ništa manje vredna ni ako prihvatimo da je Jobs prevario Woz-a. Kao ni ako uzmemo u obzir da je u razvoju priče na samom početku mnogo pomogla i činjenica da su se koristili resursi Hewlett-Packard-a. Ta priča sa parazitiranjem na velikom bratu dok se razvija lični projekat nije ništa ni čudno ni retko, naprotiv. Neko je koristio laboratorije i uslove sa univerziteta, neko firme u kojoj je radio, neko zloupotrebio ili upotrebio kod, ili ideju koje su po ugovoru bile vlasništvo klijenta.

Koncept – iz blata u nebesa, nažalost obično podrazumeva niz preskočenih ili ignorisanih koraka koji često u potpunosti menjaju ugao. Nekada je zaista u pitanju genijalnost, nekada je u pitanju mnogo sreće, nekada je u pitanju i ta “hrabrost” ili beskrupuloznost ili spremnost da nekog prevarite radi lične dobiti, ali gotovo nikada stvari nisu savršeno bele, kako ih pokušavamo predstaviti. Ljudi koji kažu da su bili spremni da ostave sve i rizikuju da bi dosegli svoj san, najčešće zapravo i nisu morali rizikovati previše, nisu išli čisto i bezrezervno srcem već su napravili kalkulaciju i doneli odluku. Kalkulacije nisu cool, leap of faith – jeste.

I o fortuni kao prevrtljivoj kurvi, reč dve da prozborim. Aleksej Pajitnov je pre skoro 30 godina napravio Tetris od koga su desetine firmi napravile ozbiljan novac, a on nije video ni centra. Tek od 1996. na ovamo dobija neki novac na ime prava, ali jasno je da je do tada njegova ideja napravila neverovatan uspeh širom sveta, i zapravo stvorila jednu potpuno novu industriju koja je danas vredna mnogo milijardi dolara. Nije imao sreće, bio je Rus u pogrešno vreme. Zapravo, nisam siguran da je sa te strane gledano ikad postojalo pravo vreme za biti Rus, ali kako god.

Stjuart Satklif je bio originalni basista Bitlsa, i za razliku od Pita Besta koji je svoje mesto izgubio jer je, navodno, bio arogantni skot, ovaj momak je po priči bio jedan od ideologa onoga što su Bitlsi predstavljali, vizionar, vođa. Umro je u 22. godini nakon pucanja krvnog suda u mozgu u Hamburgu, pre nego što je dočekao Bitlmaniju i sve što je nakon toga usledilo.

Braća Ričard i Moris MekDonald su napravili McDonalds’ ali nikada nisu imali hrabrosti, želje, volje da od toga naprave nešto zaista veliko. Održavali su jedan, a zatim i napravili franšizu sa malim brojem restorana u regionu koji im je bio poznat, a ono što danas poznajemo kao planetarni brend broj 1 kada je brza hrana u pitanju, posledica je ugovora kome je kompanija prodata prodavcu aparata za milkšejk – Rej Kroku. Taj čovek je napravio globalnu imperiju.

Koliko god ovakvih priča čuli, pročitali, nećete izvući pravilnost. Zapravo, samo jedan zaključak se može izvući – nije dovoljno biti genije, niti je dovoljno biti ludo hrabar, ili imati sreće, za stvarni i trajni uspeh, potreban je svaki od ovih sastojaka u nekom odnosu. U tom čarobnom miksu, rad ipak, najčešće, ništa ne može zameniti.

E o tom radu, možda ne bi bilo loše poslušati čoveka koji nema problem da zaprlja ruke.

p.s. Pogledajte Malkoma Gladvela, o špageti sosu i o uređaju Norden bombsight. Možda vam se dopadne pa se odlučite i za neku knjigu, mislim da čak tri imaju i kod nas da se kupe, a čuo sam da su i odlično prevedene 😉

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
6 komentara na ovaj tekst:
  1. Maric Dragan says:

    ovakve tekstove treba sto vise citati … hvala ti

  2. _korso_ says:

    Svaka cast na tekstu.

  3. Iva says:

    Posle ONOGA u januaru, mislila sam da će tekstovi pratiti kalup “ja sam mag i mrzim svu žgadiju ispod mene”. No, ovo bi svi trebalo da pročitaju i da se ne zanose da će se popeti na Himalaje ako im umre majka, da neće prolupati dok rade 18 sati dnevno itd. Uspeh nikome nije pao sa neba, nismo svi lepe male jedinstvene pahuljice, a “ko zna zašto je to dobro” priče su za petogodišnjake, sve zavisi od okolnosti i stanja uma u datom trenutku.

    Sve u svemu, začin C i odličan tekst.

    P.S. Nađi lektora, tekstovi imaju od 30 grešaka naviše, od kojih je bar 10 pomalo kompromitujuće.

  4. veljko says:

    Odgovor na pitanje: Kako zaraditi novac ili kako smršati je, brutalo jednostavan:
    Treba raditi ili treba manje jesti.
    Svi koje traže neki drugi odgovor, zapravo tragaju za odgovorom na pitanje: Kako zaraditi a ne raditi ništa, ili kako smršati a jesti, šta hoću i kad hoću.
    (parafraza jednog fb statusa)

  5. Marko says:

    @ veljko
    U pravu si – zaraditi sama reč kaže: novac za rad

    Međutim ovde je drugo pitanje, preduzetnici ne zarađuju od rada nego od “kombinovanja faktora proizvodnje” što bi rekli, i oni ne zarađuju nego ostvaruju dobit ili gubitak.

    Preduzetnici nisu plaćeni zato što rade. A to ne znači da ne rade.

    Postoji još jedna grupa ljudi koja nisu plaćeni za rad – investitori. Oni dobijaju novac od prinosa na kapital a neko za njih radi.

    • Treba biti posten i reci da dosta toga u zivotu predstavlja puka sreca , ostalo je rad trud i neka vrsta mudrosti , ako je put do srece srazmeran kolicini zaradjenog novca onda to mozda i nije naocito nedostizan cilj , ali kolko se meni cini to nije i jedini put , a mozda je cak i stranputica …


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

13 pitanja o Internetu i odgovori Nadrealista u slici i reci

Pogledaj →