Moj godisnji odmor: Pesak, voda, sunce, prijatelji…

Ponedeljak ujutru, pekarski let, brat Srki i ja slećemo u Tivat. Imamo dva dana da “preuzimemo Budvu i pripremimo teren za naše”. Dva dana samo za sebe, a onda nam sledi 48h adrenalina i sreće, za koje smo živeli ove godine. Preterujem… Ali u tom pohodu na zvezde, a svi ih mi negde gađamo bez obzira na izglede da do njih i stignemo, treba goriva. Taj detalj smo često skloni da zaboravimo.

Imao sam savršen plan. Prvo 6 dana Budve i WebFest-a, da se okupam još par puta na kraju sezone, zatim TEDxNoviSad, onda predah u Beogradu, pa 5 dana Istambula i WebIt-a, a zatim 7 dana ICAAN meeting u Torontu, a onda trešnjica – 7 dana bleje po Njujorku. Nakon desetak godina prilika da se stvarno malo odmorim, sredim, opustim. I nije stvar samo u destinacijama, stvar je u ljudima koji su tamo… Sve je bilo u savršenom redu. Ipak, u ovoj priči, nažalost, reči iz naslova imaju nešto drugačiji smisao.

Nedelja, pre prvopomenutog ponedeljka, bila je divan dan. Dan za koji sam ostavio da se naspavam, da posedim sa veselom družinom koja stoji ispred Fajront Republike 3D, i da se spakujem… Ali nisam se spakovao. Posle brainstorminga u centralnom štabu omiljene mi republike, otišao sam do kancelarije da pokupim neke stvari. Srećom, nisam bio sam. Čim sam stigao bol, koji sam blago osećao već danima i pripisivao promaji, naglo je postao nepodnošljiv. To veče, postao sam prva zvezda Urgentnog centra, urlajući hodnicima od neizdrživih bolova. Jak ubodni bol iznad bubrega, ispod plećke, sa desne strane, koji se širi gore, dole i ka unutra. Neizdrživ. Pri svakom udahu, pri svakom pokretu. Srećom, ubrzo sam dobio blokade i bol je uminuo. Ipak, i dalje nikom nije bilo jasno šta mi je. Tako nesigurni, nakon mnogo pregleda, dobili smo prvu dijagnozu – pesak u bubregu. Izašao sam u pola 6, trebao u 7 da letim. Nije bilo realno.

Odspavao sam, a uveče se bol vratio. Praćen visokom temperaturom. Hitna pomoć je dolazila ne bi li me osposobili da ustanem iz kreveta i odem u bolnicu. Otišao sam i dobio potvrdu prvobitne dijagnoze uz savet da izdržim, i da to tako mora. To je trajalo još tri dana. Tri dana koja nisam spavao, nisam jeo, nisam se pomerao iz fetus položaja. Gutao sam tablete ko deca bombone, nije pomoglo. Četvrti dan, ranije sam pozvao hitnu pomoć u nadi da ću razrešenje problema pronaći lakše kada je više lekara tu. Moja kreč bela boja, temperatura od 39.5, i činjenica da sam bio potpuno malaksao, te da sam disao kao napaljeni zeka, kratko i plitko, učinili su da osoblje KBC Zemun pomisli da, možda, ipak stvari nisu tako jednostavne.

I nisu bile. Sa bubrezima je bilo sve u redu, ali su pluća bila na ivici. Imao sam tešku upalu pluća, praćenu upalom plućne maramice kakvu lekari do tada nisu videli, teškom infekcijom, a desno plućno krilo plunilo se vodom. Ništa od peska, ali bar je voda bila tu. Nekoliko dana kasnije, uprkos agresivnim antibioticima i desetinama primljenih injekcija i infuzija, iz desnog plućnog krila izvučeno mi je 1.2 litra tečnosti. Nakon nekoliko dana i bol je bio podnošljiv, a ponovo sam i prodisao. I to je bio tek početak.

Danas sam pušten kući, nakon 19 dana ležanja u bolnici, imam još 10ak dana intenzivnog lečenja, osećam se odlično, jer se sećam kako sam se jezivo osećao kada sam primljen. Izdržao sam. Sve me boli, nisam pošteno spavao mesec dana, prvo od bolova, onda od terapija, jer bi mi se bolnički dan završavao oko ponoći, a počinjao oko pet, pre nego što izađe, gorepomenuto Sunce. Razlog zašto sam izdržao je to što verovatno imam najbolje prijatelje na svetu. Ljude koji su svaki dan dolazili da me podsete da moram da se dovedem u red jer me oni čekaju napolju. Izašao sam 15ak kilograma lakši, sa ciljem da sa tim nastavim. U bolnici čovek zaista ima vremena da razmisli o svemu, i bojim se da sam došao do nekih zaključaka. Osnovni je da moje telo, kao ni vaše, nije jastuče za čiode i da ipak ne može da izdrži sve što mu priređujemo, a da je ono jedino o čemu zaista treba da brinemo.

Propustio sam venčanje prijatelja, nekoliko važnih rođendana i mnogo drugih stvari.

Nisam dobio odmor koji sam želeo, ali sam očigledno dobio onakav kakav mi je trebao.  Pokušaću da izvučem pouke i oporavim se od njega. I biće teško, ali uz prijatelje će biti mnogo lakše.

A vi… možda razmislite, možda nešto i zaključite… nadam se.

p.s. Zaboravio sam najvažnije. To što danas čitate ovo, dugujem zaista izuzetnom osoblju KBC Zemun. Ovi ljudi koji zaista rade u teškim uslovima vratili su mi u potpunosti veru u naše zdravstvo, a to verujte, nije ni malo lako.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
21 komentara na ovaj tekst:
  1. Pismenost, sine, samo još pismenost says:

    Lep primer. Samo još malko nijansi u pismenosti,l i bićeš ti jednog dana dobar bloger. Čestitam.

  2. ivancosic says:

    “There and back again…”
    by Bilbo the Burek Baggins

  3. Deda says:

    Trenuci u nasim zivotima kada nam onaj odozgo na silu kaze da prikočimo, da usporimo i da makar na sekund pogledamo SEBE!!! Uvek najgori trenutak, ali ipak upozoravajuci.
    Posle ovoga moramo izaci pametniji, smireniji, pazžljiviji. Sve obrnuto, sami sebi pripisujemo najstrasniju kaznu, svesno i bez sazaljenja.

    Zelim ti oporavak. Zelim ti da resis sve zdravstvene probleme i krenes u novi zdravi zivot!!! SRECNO!!!

  4. Slavko Ilić says:

    Čovek,
    Video sam na Twitteru to tvoje prvo “noćenje” u urgentnom, posle sam video i kad su te “zadržali” preko noći… nisam znao da je tako daleko otišlo… :-/

  5. Dobro, lep ti je bio odmor, shvatili smo – al’ nemoj više tako da nas traumiraš, hvala – ja više volim kad se odmaramo na nekom tviturizmu 😉

    wb :*

  6. tanematic says:

    Jebo li te Lesi, jesi li čuo!!! Ne znam šta znači “psovka” niti odakle mi… ali ovde (po mom mišljenju) priliči… c c c… Čovek u ovakvim situacijama zaista ne može da bira, ali može mnogo toga da uradi i utiče na “izbor”.

    Slazem se sa Sandrom, nemoj vise da nas tako cimas…

    Radujem(o) se druženjima \o/

  7. Milos says:

    Lepo je cuti da si se oporavio. Samo napred!

  8. Joni says:

    I know men. I was married to a stubborn one very much like you for nearly 30 years. You must be really really really SICK if you show up on the hospital doorstep without someone roping you and dragging you there. But I am so glad you sought help and very very happy that you are on the mend now. Lean on your friends when you need to. We like that. It’s what friends do for each other. Take care of yourself; you have a fresh start; use it wisely. 🙂

  9. draggisa says:

    To Ivane, znaci ni sestre nisu bile lose prema tebi! Samo gazi !! 😛

  10. Zoza says:

    Oooooooo sto je lepo cuti da si izasao iz bolnice! Istu noc zavrsismo u Urgentnom, i delimicno smo delili istu muku. Drago mi je da si bolje, a slazem se da covek treba malo da porazmisli o sebi pre nego sto dodje do problema. Nekako to zakljucih i iz svog iskustva.
    Jos jednom, drago mi je da si resio problem!

    Pozdrav!

  11. Jelena says:

    Svaka čast za izdržljvost!! i što nisi klonuo duhom. Iskreno ne verujem u naše zdravstvo, lepo je čuti da bar neko nema po 10 stavki zamerki…

  12. Maric Dragan says:

    Svi mi tek kada dodje do kraja uvidimo da je trabalo i ranije stati i razmisliti… nekda davno je bila ona reklama ‚‚zdrav covek ima hiljadu zelja a bolestan samo jednu da bude zdrav ‚‚

    Brz oporavak

  13. Goran says:

    Snaga moja… ! :*

  14. Alen says:

    Lezao sam 4 mjeseca u bolnici, potpuno te razumijem. Dobar oporavak i ne ponovilo se.

  15. Proakter says:

    Veliki bol, koliko god bio loš po nas, nam daje priliku da okrenemo svoj život u drugom pravcu. Prepreka na putu ne mora biti kraj puta, ako na vreme skrenemo. Želim ti dobro zdravlje, koje se jedino postiže zdravim odnosom prema svom telu.

  16. Sasa Stanarevic says:

    Welcome back!!
    Baš sam pomislio da si odustao;)
    Dobro je čuti da je si ok and well.
    Čoveku je ponekad potrebno da stane i razmisli o svemu. Da se slegne prašina .Da reevaluira svoje vrednosti.Posebno je dobra okolnost, koliko god to izgledalo glupo, to što se sve desilo spontano,bez svesnog ličnog izbora.
    U očekivanju nekih novih pozitivnosti
    Pozdrav

  17. Ivan Buncic says:

    ideš u kurac Miniću kad moram da lajem.. jebote daj malo na kočnicu, iskuliraj.. živ bio!

  18. Martina says:

    Naisla sam na ovaj post guglujuci ‘jak bol u bubregu pri svakom pokretu’ i totalno sam se skenjala! Od reci do reci bih isto opisala kako se osecam. Ceo dan vristim od bolova, placem kao malo dete, ne mogu da disem kako treba koliko me boli, osecam kao da su mi nozevi zabodeni iznad bubrega. I ja sam pomislila da je pesak, ali mi je bilo cudno, jer ga nisam imala u desnom bubregu. Pederi sa studentske poliklinike nikako da mi daju uput za nefrologa, lece mi upalu bubrega napamet od avgusta bez antibiograma! Kakvi pajseri! Sad bi mi samo trebalo da prodjem kao ti… Drago mi je da si se izvukao ziv i zdrav iz ovog pakla! Jos uvek se nadam da cu uspeti da zaspim i da cu se probuditi bez bolova, ovo je nepodnosljivo…

    • Ivan Minic says:

      Jedina dobra stvar koju sam naucio je da ako imas bas jak akutni problem ozbiljan, neizdrziv bol, mozes uvek da odes u hitnu pomoc tj bolnicu koja hendluje hitne slucajeve taj dan.

  19. Martina says:

    Znam, i kod nas na Urgentnom su jako fini, stvarno te za sve prime i pregledaju. Samo, pomislila sam da mozda sacekam jutro, da ne skacem na prvu loptu u nadi da nije nista ozbiljno… Uh! Nek mi je sa srecom 😀

Linkovi na ovaj post:

  1. Paznja svima: #ExYuTrip – Upoznajmo bivsu zemlju da bi se vise voleli | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Digital Day 2014 Uzivo: Povezani u pokretu

Pogledaj →