Nova godina – paradigma stanja u nasem drustvu

Odrastao sam devedesetih. Nekako kada su one prestale, prestalo je i moje detinjstvo u onoj najlepšoj iskrenoj formi zamenile su neke druge stvari. Počeo sam da radim, da zarađujem, silom prilika. Iako je to nešto što je verovatno najbolje što mi se moglo desiti, iz današnje perspektive, ipak bih nekako voleo da sam bezbrižnije proveo narednih nekoliko godina, i da sam sa svim ovim počeo sa recimo 21. umesto sa 16.

Ne mislim da sam uskraćen za bilo šta posebno, naročito što se tiče tog dela izlazaka, i zaista ne razumem stanje u kome se većina ove moje i okolnih generacija nalaze. Gledam oko sebe poslednjih meseci i ne verujem šta ću sve videti. Radim krvavo i zarađujem sasvim dovoljno da mogu sebi da obezbedim vrlo kvalitetan društveni život. Povremeno to i bude slučaj, ali ne prečesto – prosto, smatram da nemam vremena za to, i da postoje mnogo bolji načini da potrošim novac.

Primetio sam da vrlo mali broj ljudi izlazi i zaista se dobro provodi, svega 10ak % ljudi zaista uživa u tome i ume da se provede i ponaša. Ostali to rade u grču i strahu da će im propasti weekend, nedelja, mesec, godina, ako ne izađu, to rade na silu, troše novac koji realno nemaju, tj. imaju ali bi trebalo da bude usmeren na neke druge stvari iz krajnje objektivnih razloga. Ne znaju da piju, ali se prave da vole, što im osim tih para iz džepa izbija i narednih, bar 24h koliko se od svega oporavljaju. I taj ciklus se ponavlja svako malo.

Nova godina ovaj fenomen, već nekoliko godina unazad eskalira u beskrajnost… Ljudi godinama idu na organizovane dočeke, svake godine ide isti scenario – sramotna usluga, piće za koje se bijete sa drugima, sve što iole vredi, treba doplatiti, dobija se 5% obećanog, i na kraju svi čim prođe ponoć pobegnu negde. E sad, pogreši čovek… ali centrala hoće da pogreši jednom, ali ne sto puta… možda ste dobili pogrešan broj, ali ste dobili onog kog ste tražili… 

I činjenica je… jeste glupo ostati kući uz TV jer je ono što se nudi iz godine u godinu sve veća tuga, ali bar danas je toliko toga dostupno… Sa novcem za par karata može se napraviti vrhunska kućna žurka, filmski maraton, ili nešto drugo. Ono što organizatori ovih masovnih dešavanja rade je gotovo uvek sramotno, sa razvodnjenim pivom, izborom pića koja ni neprijateljima ne bi davali, izostankom bilo kakve klope i slično, iako prostora u zaradi ima toliko da čovek zaista može apsolutno svakome ko dođe da da kilo pečenja i bocu Jack-a i da bude u plusu, ali ne, hajde da izvaćarimo i poslednji cent – ljudi su glupi i sledeće godine će doći. I to je tako, bez greške. I nije problem u organizatorima, oni to rade jer mogu, a ko im to omogućava? Pa vi.

Sa nekoliko kolega gledao sam sve što je bilo od dočeka po gradu i matematika je jasna… ja kao neko ko zaista ne može i ne želi da se rve sa decom oko razblaženog točenog domaćeg piva, pućiću to veče barem 100-150 EUR. Zašto? Pa, i meni je jebena Nova godina, i ako sam već sebi dao oduška, uradiću to bez prebrojavanja i kalkulisanja – mozak u hibernaciju, sistem na reset. Ako nas 5-10 to uradi, za to je mogao da se napravi lep izlet u neki od gradova u okruženju koji bi predstavljao mnogo lepšu i trajniju uspomenu, i svakako zanimljvije i manje pogubno iskustvo 🙂

I nije ja da sad vama nešto se*em… razumem potrebu da čovek osobodi iz sebe ono što je godinama bilo potisnuto, ali prosto, razmislite da li je razlog vašeg nezadovoljstva nedovoljno alkohola, društveni život, clubbing ili nešto četvrto… i verujem da ćete zaključiti da tih par desetina eura ili više, možete potrošiti na način koji će učiniti da budete mnogo zadovoljniji i srećniji…

Disclaimer: Tekst nije posvećen nikome konkretno, već prethodnih 36h slušanja iskustava ljudi koji su išli na dočeke, i prethodnih nekoliko godina istih priča.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
6 komentara na ovaj tekst:
  1. Milos says:

    Odlican tekst.
    Izlazak u kafic za novaka se ne razlikuje mnogo od obicnog izlaska osim u tome sto ce u 24h svi vikati srecna nova godina i sto ce pustiti ‘kalasnjikov’ .

  2. Nikolina says:

    Znaci, i sledece godine filmski maraton za NVG?
    Nema problema… ovaj put cu spremiti filmove sa prevodom… 🙂

  3. Dusan says:

    Odlican tekst! Ziva istina … ne znam koji deo bih izdvojio …

    zakljucak prava stvar … nadam se da ce ovaj tekst procitati mnogi … pre svega oni koji izlaze na takva mesta jer ne znaju sta ce … i oni koji to rade da bi pricali kako su bili u nekom separeu u ne znam kom klubu (gde su se inace gurali sa jos njih 20 … i dobili NISTA)

  4. Ovaj, svi znate da smo se mi odlučili da za doček idemo negde na vikend, a na kraju sam i ja saznala zašto 🙂 ali je činjenica da smo to uradili ponajviše iz opisanih razloga.
    Da me neko pravi budalom i uzme mi pare za ono što realno ne vredi ni 1/5 – a, ne. Može, al’ u nekom drugom filmu.

  5. Vedran says:

    Cist primer iz mog okruzenja. Imam ujaka u Danskoj, koji tamo zivi vec “x” godina, ima stan od 90 kvadrata na vrlo lepom mestu u Kopenhagenu, dolazio je ovde za NG. Da ne duzim, zovem gomilu ljudi, idemo u Kopenhagen, imamo stan, hranu, mozemo da ostanemo KOLIKO HOCEMO, tamo imam i drustvo, samo treba da platite avion do Malmea,mesto u Svedskoh preko puta Kopenhagena i voz do samog Kopenhagena, sto tamo i nazad, kosta oko 120 eura, za jednu osobu. Svi do jednog su nalazili nege GLUPE i detinjaste razloge.

  6. Marko says:

    Društvo i ja skupili novac.
    Nas 10 po 1.5 k dinara.
    5000 dinara = 8.5 kilograma rostilja
    8000 dinara = pice
    2000 dinara = grickalice i ostalo.
    Od toga svega je ostalo je nesto u vrednosti od 2k dinara.
    Imali smo i torti gratis,i verujem da smo se bolje proveli nego sto bi u bilo kojoj diskoteci.


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Prokrastinacija i 10 saveta kako je odstraniti

Pogledaj →