Web Fest .ME 2012. – Budi deo zaista dobre price!

Par činjenica. WebFest je najbolja ”internacionalna” konferencija u regionu. I ove godine dovodi nekoliko velikih zvezda, i nekoliko ljudi koji ne deluju na prvi pogled spektakularno, ali priče koje prenose – raznose. I ove godine postoji mnogo načina da relativno povoljno pobegnete na tih nekoliko dana do Budve, odmorite se, napunite se pozitivnom energijom, udahnete malo morskog vazduha, i sa njim malo zvezdane prašine. Poslušate li vodič za konferencije, tih nekoliko dana doživećete fenomenalne stvari sa neverovatnim ljudima i to ćete pamtiti i zato ćete se WebFest-u uvek vraćati. I nije stvar u tome što Web Fest u fizičkom obliku predstavlja nekolicina neverovatnih ljudi, Nataša, Maja, Srdjan, Ivan, Nikola, Igor, Pedja, Vanja, Maša i ostali… već u tome da je Web Fest deo svih nas koji smo prošle godine bili i koji ove godine imamo dilemu samo o vidu prevoza koji ćemo koristiti i lokacije na kojoj ćemo spavati. Nastavi →

Preporuka: Weekend beg na granicu bivse Juge

Vikend za nama, sa nekolicinom prijatelja, proveo sam u Hotelu Habakuk u Pohorju nadomak Maribora u Sloveniji. Krenuli smo u petak oko dva popodne, i predveče, nekih petstotinak kilometara kasnije, posle dve granice, stigli na odredište. Razlog zbog kog sam se odlučio da se uputim u Sloveniju bio je krajnje neuobičajan, obzirom da sam 3 dana ranije stigao iz Londona. Želja mi je bila da isprobam, za mene, nesvakidašnji koncept – odmor na kome ću se odmoriti. Beg od nekoliko dana koji će mi napuniti baterije, vratiti mi spavanje u normalu, i resetovati me da spreman dočekam izazove radne nedelje, i nadolazeći septembarski haos. Nastavi →

London 2012: Kraljica, princeza, vitezovi i heroji

Trebalo mi je malo vremena da probam da formulišem emocije i kanališem energiju upijenu ovih nekoliko dana. Dok gledam kako autobus sa Olimpijcima stiže pred skupštinu grada, polako mi se puls nakon sedam dana vraća u normalu… Uprkos svim pehovima, nepravdama i nesrećama mi smo bili isti kao Argentina, bolji od Belgije, Finske, Bugarske, Portugala, Grčke, od milijardu Indusa… Gledam kako ovi neverovatni mladi ljudi sa osmehom na licu izlaze na terasu, mesto na kom su stajali najbolji od najboljih prethodnih 17 godina. Tamo su gde im je i mesto. Među onima koji su nam uvek vraćali osmeh na lice, veru u život. Oni koji su kročili na tu terasu, zauvek će biti deo naših srca, i zlatnim slovima upisani u istoriju ove male, ali ovog puta sa pravom, ponosne zemlje. Milica i Ivana, budućnost su ove zemlje, Andrija – medalja i finale čovek koji još mnogo može da da, Delfini – grupa vitezova koja nas je razmazila i navikla na uspeh – oni koji su sebi davno rekli – da nije nemoguće, ne bi bilo interesantno. Veličanstveni Milorad, Velja, Zorana, Jasna, Emir, Asmir, Mihail, Marko, Nemanja, Nikolina i Olivera, Dmitri, Novak, Janko, Ana, Nenad… imali su sve, samo im je malo zvezdane prašine falilo… heroji koji su nas radovali i koji će nas radovati još ko zna koliko puta… Nastavi →

London 2012: Olimpijske igre u prestonici Evrope

Dremam, vodeći se rasporedom po kome u tom trenutku ne nastupa niko od naših u Londonu. Modularno spavam već danima, ležem rano ujutru, ustajem čim krenu naši sa kvalifikacijama, pa u pauzama ako uhvatim još malo sna, uhvatim. Dremam, odzvanja Dule Korać… Zvoni telefon. Sobom se prolama himna naših života i ovog vremena. Dok odzvanja prvih par stihova, u polu snu tražim telefon. Pritiskam čarobno zeleno dugme. S druge strane žice dobro poznati glas…  Nastavi →

Biznis lekcija: Ili si grabljivica ili si plen.

Sudba kleta je htela da se rodite u zemlji koja vam omogućava da danas razumete ovaj post. Jebiga, nekad si golub, a nekad si i spomenik. Veliki igrači igraju najbolje moguće sa kartama koje su im podeljene, a realnost nam govori da smo se uglavnom rodili sa daskama u rukama. Ipak, u životu će biti još mnogo deljenja, prilika za ponovno iskušavanje sreće, prilika za blef, pobedu ili poraz. Ipak, većina pokeraša nisu veliki igrači. Većina su samo topovsko meso, hrana za gladne grabljivice. Najniži stepen u lancu ishrane.

Ako ste odrastali prethodnih dvadesetak godina, postoje vrlo realne šanse da su vam neki ljudi oduzeli ono najlepše u životu – detinjstvo. Radost i bezbrižnost, sreću i blagostanje. Možda ste imali još manje sreće pa izgubili i mnogo više od mira. U takvoj situaciji, prilično je normalno da se velika većina stanovništva jednostavno preda. Ipak, kod malog broja ljudi se javlja predatorski instinkt – jer i lav je najopasniji kada je ugrožen. Tada ne preza ni od čega. Nema šta da izgubi, jer je zapravo već izgubio sve, ako ne uradi ništa. Svako od nas je mnogo puta bio na raskrsnici, jednoj od mnogih koji vuku malo po malo ka jednom od dva pola – ili ste grabljivica, ili ste plen.

Nastavi →

Biznis lekcija: Akcija, akcija, akcija!

Kažu da se novčićem može rešiti svaka dilema… Ne zato što će ishod bacanja doneti neki beskrajno vredan zaključak, već zato što ćete onog trenutka kada novčić napusti ruku znati koji od dva moguća ishoda više želite. A kada nešto želite, najvažnije je da krenete na tome da radite. I najteže. Jer svi smo naučeni da čekamo da se stvore idealni uslovi, idealna prilika i da se sve kockice poklope, da bi nešto počeli, a toga u realnom životu nema. Zato je najvažnije sebe da nateramo da prelomimo i krenemo u nekom smeru, makar on bio i pogrešan. Ako je pogrešan, okrenućemo se u hodu, ali ćemo se kretati.

Davno sam čitao o tome da je najbolja strategija u menadžmentu potekla iz vojske, a glasi – kreći se i pucaj. Funkcioniše jednostavno – pucaš na neprijatelja, istovremeno se krećući prema njemu. Kada pucaš, njemu je teže da odgovori, a što si mu bliži to ti je lakša meta. Napad je najbolja odbrana, takoreći tiki-taka strategija, dokazala Španija na poslednjih par prvenstava i Barcelona mnogo puta. Što ste više u posedu lopte, to ste manje primorani da se krećete, to je protivnik umorniji, kada je lopta kod vas ima manje šanse da dođe u poziciju za napad, bottom line – Španija je tim sa najmanje primljenih golova, najmanje šuteva na njihov gol, i najviše utakmica bez primljenog gola. Nastavi →

Biznis lekcija: Slucaj gradjanina Kejna

Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Tema je gospodin Kejn. Majkl Kejn. Omiljeni glumac mog oca, i meni jedan od dražih likova iz mnogih filmova koje sam zavoleo. Nastavi →

Biznis lekcija: Kompleksan problem – jednostavno resenje

Jedan od osnovnih razloga što je Albert Ajnštajn postao najprepoznatljivije ime i lice svetske nauke je i to što je umeo da radi na imidžu, što je bio naučnik – komičar. Bio je preteča rok zvezda, jer je shvatao da je i taj elemenat bitan. I iako se mnoga njegova dostignuća dovode u pitanje, pripisuju Milevi ili drugima, suština je da je on čovek koji je verovatno učinio više za popularizaciju nauke nego bilo ko pre njega. Bio je sklon da kaže neke stvari na način koji je savršeno razumljiv ljudima. Recimo ovih nekoliko rečenica… Kad čovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se čini kao jedna minuta. Ali neka sedi jednu minutu na vrućoj peći – to je duže od jednog sata. To je relativnost. Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran. Mašta je važnija od znanja. Nastavi →

10 important things I’ve learned along the way…

It crossed my mind the other day – I’ve been blogging (again) for almost a year, and I have a section for posts in English, but it is still empty. So, I’ve decided to do my best, and to write at least one post each month in English. I’ll start with something I’ve been talking about a lot lately, but never actually had a chance to share it with my friends who don’t speak Serbian. So, here are the 10 things I’ve learned over the past 10 years. Nastavi →

Biznis lekcija: Male tajne kutije sibica

Prilikom pravljenja prototipa ključna stvar je postići glavnu funkcionalnost, ostalo je u drugom planu. Procedura je jasna – do it, then fix it as you go. Taj deo kada sve treba ispolirati je često toliko zapostavljen, da proizvod na kraju nikad ne postigne uspeh koji zaslužuje. Često je ključ napraviti proizvod koji je dovoljno dobar da postigne masovni uspeh, a ne napraviti proizvod koji je revolucionaran ali preskup, prekomplikovan, nedovoljno stabilan, izdržljiv i slično. I evo, prethodnih dana svi su pričali o tome čija je ideja tablet, ko je šta od koga ukrao i slično.

Prvi iole rasprostranjen tablet bio je Apple Newton (1993.), nakon njega je bilo dosta pokušaja nezavisnih malih kompanija ali ni jedan preterano uspešan, da bi konačno Microsoft napravio Microsoft Tablet PC (2001.), a kasnije je koncept prihvatilo nekoliko proizvođača koji su pravili notebook touchscreen hibride koji su u pojedinim segmentima tržišta pravili rezultate, ali generalno nisu postigli uspeh. Onda je, opet gotovo deset godina kasnije došao iPad (2010.) i napravio praktično potpuno novo tržište. Sada postoje stotine manje ili više iskopiranih uređaja na raznim operativnim sistemima (pre svega Androidu) koji žele da preuzmu primat. Sada imamo i Microsoft sa Surface-om. Trenutno stanje kaže da iPad drži oko 60% tržišta po broju prodatih jedinica, a da je prihod po uređaju nekoliko desetina puta veći nego kod Android uređaja. iPad je premium uređaj, ne gađa najniži segment tržišta, ne dolazi u 100 varijacija u veličini, rezoluciji, tipu ekrana, plastike i sl. iPad je postigao uspeh jer je ponudio dovoljno dobru stvar u pravom trenutku, i zbog toga je bio revolucionaran. Ista priča je bila i sa većinom drugih naprava koje je ljudska vrsta napravila. Nego… Nastavi →