Nista kontra Splita, i ovo leto – Ultra Europe!

Mnogo lepih trenutaka, mnogo nasmejanih lica, jarkih boja, zastava… Stotine zastava, hiljade veselih ljudi iz više od 75 zemalja. Mnogo dobre muzike, eksplozija pozitivne energije. Ovo je ukratko ono što smo doživeli prošlo leto u nekoliko predivnih dana u Split u i na Hvaru. Kako smo prvi put išli u Split, nismo bili sigurni šta da očekujemo, ali već prvu noć po dolasku u grad, shvatili smo da sa domaćinima nećemo imati problema. Vrhunski ugostitelji, prelep grad, i neki neverovatan osećaj u vazduhu koji miriše na more. Fantastična klopa, brutalan sladoled. A predveče, ceo grad, koji uz 40 hiljada stranaca postaje jedna velika nasmejana komuna, sliva se ka verovatno najlepšem sportskom objektu bivše Jugoslavije na Ultra Europe. Program počinje i ranije, ali ozbiljna žurka počinje uveče da bi usijanje dostigla iza ponoći. Nastavi →

WorldofVolley.com – odgovor na svako pitanje iz odbojke

Kao što mnogi od vas koji ovo čitaju, a koji me poznaju od ranije već znaju, da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom. Za najlepši period svog odrastanja upravo vezujem ljubav prema lopti – onoj odbojkaškoj, tada još uvek beloj. Zemlja u kojoj smo živeli bila je u takvom stanju da su jedino uspesi sportista ljudima mogli da vrate osmeh na lica, makar na kratko. I tu i tada, nastale su generacije  koje će promeniti istoriju sportova kojima su se bavili. Ljudi sa ogromnim srcem, koji su uz to bili i neprikosnovene sportske veličine. Dočeci kod skupštine bili su nešto što je ujedinjavalo ceo narod. Navikli su nas na borbu, na uspeh, na izuzetnost. Košarkaši su carovali planetom, vaterpolisti počeli da se bude, ali su najiskrenije emocije uvek bile rezervisane za odbojkaše. Sport u koji smo se kao narod zaljubili. Zbog lepote igre, zbog čistoće pokreta… ali pre svega – zbog njih. Oni su grupa divnih momaka koja se pojavila tiho, i koja je narednih deceniju i po pomerala granice mogućeg u sportu za koji pre njih nismo ni znali. Ličnim primerom učinili su da gomila dečaka i devojčica krenu njihovim stopama. Od Grčke ’95 počela je naša odbojkaška bajka… Glavni likovi bili su Dejan Brđović, Željko Tanasković, pokojni Žarko Petrović, Boba Kovač, Goran Vujević, braća Grbić, a dirigent ovog orkestra bio je Zoran Gajić. Posle uspeha u Atini, dolazi Atlanta, i još jedna bronza. Jedini koji su sa osmehom na licu mogli da izađu sa megdana sa našom, plavom četom, bili su Italijani sa najjačom generacijom u istoriji odbojke (Gardini, Bernardi, Graina, Papi, Tofoli, Zorzi, Sartoretti…) i čudesni Holanđani na čelu sa braćom van de Goor i Peterom Blange-om. A onda se pojavio jedan novi klinac. Mršavi nišlija koji je pravio čuda u Partizanu. Malo ko je verovao da će ovaj momak postati jedan od najvećih koji su ikada izašli na taraflex. Možda i najveći. Nastavi →

Biznis lekcija: Ponekad ideje dolaze sa najneocekivanijih mesta

Geri Gilmor (Gary Gilmore) je u zimu 1976. ubio dvoje ljudi u američkoj državi Juta. U dva dana, ubio je prvo prodavca na pumpi, a zatim i menadžera lokalnog motela, iako su mu i jedan i drugi dali novac koji je tražio. Nakon toga, odlučio je da sakrije pištolj i zakopa ga, ali je uspeo da se upuca u ruku. Iako je previo ruku najbolje što je mogao, kada je došao do obližnje mehaničarske radnje gde su mu popravljali kola, radnici su primetili, a kasnije ih je, zajedno sa policijom krvavi trag odveo do mesta gde je bio pištolj. Gilmor je uhapšen, i smešten u pritvor do suđenja. Na pitanje, zašto je to uradio, rekao je da mu je dosta života. Nakon dvodnevnog suđenja, osuđen je na smrt. Mogao je da bira, u Juti su tada osuđenici mogli da biraju između streljanja i vešanja. Odlučio se za streljanje, i rekao svima koji su hteli da se umešaju i odlože smrtnu kaznu da ga ostave na miru. Nastavi →

Digital Day 2014 Uzivo: Povezani u pokretu

I ove godine imam tu čast da live bloggujem sa najvažnijeg strukovnog skupa godine – Digital Day 2014, u organizaciji IAB Serbia. I ove godine, domaćin ovog pretižnog dešavanja je Dom Omladine, a tema je „Povezani u pokretu” (Connected in Motion), trend i specifične navike u ponašanju savremenih potrošača, koji su konstantno međusobno povezani preko popularnih društvenih mreža, a zahvaljujući rastućoj popularnosti smart telefona i tablet uređaja – čak i dok su na ulici, u školi, kancelariji ili gradskom prevozu.

Na otvaranju konferencije obratio nam se Vladimir Aranđelović,  predsednik borda IAB Srbija i media manager u kompaniji Direct Media. Nakon kratkog pozdravnog govora, predstavio nam je rezultate Mind Take istraživanja za ovu godinu. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je neočekivano veliki rast Internet penetracije u Srbiji, od čak 6%, što nas dovodi do ukupne brojke od 59%. Osim toga, zabeležen je očekivani rast upotrebe prenosnih uređaja, pametnih telefona i tableta za konzumaciju sadržaja online. Što se tiče upotrebe društvenih mreža, primetan je rast upotrebe pametnih telefona (Android je dominantan na tržištu), a statistike kažu – Facebook Srbija koristi 48% sa računara, 8% sa telefona/tableta, 38% sa oba uređaja, a samo 6% kaže da ne koristi ovu mrežu. U slučaju Twittera, 14% sa računara, 7% sa prenosnih uređaja, 10% sa oba, a 68% ne koristi. Brojke za Google+ su visoke, ali smatramo da ti podaci nisu realni zbog činjenice da svi Android uređaji imaju po defaultu integrisanu ovu mrežu, ipak, brojke su 33%, 6%, 17%, a 44% ne koristi. Od zanimljivosti kod drugih mreža, možemo reći da je najveća upotreba sa prenosnih uređaja kada je Instagram u pitanju – 12%, da LinkedIn sa računara koristi 2% više ljudi nego Twitter – 16%, a ostale društvene mreže čine mali procenat jer samo 14% ljudi kroisti Ask.fm, 14% Pinterest, a 12% Foursquare. Osim toga, navike korisnika su takve da čak 35% korisnika svaki dan koristi Facebook, 12% Google+, 11% Instagram, 9% Twitter, što je i dominantan način konzumiranja ovih sadržaja. Što se tiče navike korisnika, internet najviše koriste u periodu od 18:00 do 00:00 (54%), a tokom radne nedelje i u periodu od 06:00 do 10:00 i od 10:00 do 12:00 (po 29%). Takođe, još jednom je ponovljeno da je rast tržišta digitalnog oglašavanja 2012 > 2013 bio 13%, a u apsolutnim brojkama rast je sa 14.2 miliona EUR, na 15.9 miliona EUR. Korisnici iz Srbije i dalje najviše posećuju pretraživače (92%), čitanje vesti 77%, društvene mreže 67%, video 57%, 23% sluša radio, 10% gledaju TV online i tako dalje. Nastavi →

Spravice, muzika i malo hrane za dusu.

Viktor Igo je rekao “Muzika izražava ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati.” Ona je sastavni deo naših života i često nismo ni svesni koliko je važna. Nekad je možda i ne primećujemo, ali zamislimo li se malo, shvatićemo da ceo naš život ima nezvanični soundtrack. Svaki dan, svaki sat ima svoju pesmu, samo ponekad toga nismo svesni. Muzika je jedna od onih stvari koje označavaju našu sigurnu zonu. Svako od nas ima bar jednu pesmu od koje će se sigurno osećati mnogo bolje.

Kada sam bio baš mali, sećam se sati i sati provedenih u presnimavanju kaseta i pravljenju kompilacija. Kasnije je došao računar i hrčak faza… Skupljao sam sve i svašta, prvo stihijski, onda sistemski. Slagao muziku, pravio diskografije, skupljao live snimke. Sređivao CD cover slike, popunjavao ID3 tagove. Gigabajti i gigabajti muzike, desetine hiljada pesama. Desetine plejlista za različita raspoloženja. Kupovina boljih zvučnika, pa skupljanje za ozbiljan 5.1 sistem. Pa kupovina kola, pa seanse snimanja diskova za kola. Nastavi →

Biznis lekcija: Procitajte sitna slova, uradite domaci

Ljudi su površni. Da ne kažem i nešto više, ovo sasvim dovoljno pokriva stvari. Površni su, i veliki broj onih sposobnijih u gomili. pokušava da to iskoristi na svaki mogući način. Površnost, lenjost, pa i glupost. Koliko puta ste potpisali ugovor koji niste pročitali? Da li ste se ikada pokajali zbog toga? Čak iako niste, da li ste ikada razmišljali o tome… Ljudi o tome najčešće razmišljaju tek kada bude kasno i žele nešto da promene, a ispostavi se da ne mogu. Ugovor za bankovni račun, kredit, ugovor kod mobilnog operatera, osiguranja koje koristite. Kada ste poslednji put pročitali uslove prilikom instalacije programa koje koristite? Da li ste to ikada uradili? Možda bi trebaloNastavi →

Biznis lekcija: McDonald’s pravilo – vazno je probiti led

McDonald’s je osnovan četrdesetih godina prošloga veka. Osnovala su ga braća McDonald, Ričard i Moris, u malom gradu San Bernardinu u Kaliforniji. Nije bio prvi takav restoran, nije bio ni najbolji. Princip odabira hrane, pripreme i serviranja koji su koristili, White Castle lanac je uveo čak dvadeset godina pre toga. Braća su polako granala biznis, i išlo im je lepo. Kada su kupovali nove mašine za svoje radnje, kupovali su od češkog doseljenika Reja Kroka (Ray Kroc). Njegov biznis je polako tonuo, a oni su mu bili gotovo jedini redovni kupac. Ponudio se u jednom trenutku da im pomogne da dalje razgranaju svoj biznis, i postao je njihov agent (1955). Posao je krenuo da cveta, ali braća nisu baš najbolje razumela šta je potrebno za skaliranje ovakvog biznisa i sve se dosta sporo odvijalo. Kroz par godina, Krok je prelomio da je trenutak da otkupi prava od braće. Oni su dobili svotu kojom su bili zadovoljni, a on je dobio priliku da odlučuje o svemu. Imajte u vidu da je tada bio u kasnim pedesetim godinama. Samo deset godina od trenutka kada je ušao u priču, 1965. godine, McDonald’s corporation je imala 700 restorana u USA. Danas ih ima 35.000 u 120 zemalja, i zapošljavaju 1.800.000 ljudi. Da je bilo do braće, ostali bi lokalni fast food sa nekoliko restorana.  Nastavi →

Biznis lekcija: Sve je u kombinovanju

Bio jednom jedan Robert… Kearns se prezivao. Bio je inženjer, doktor nauka. Kao mlad, tokom Drugog svetskog rata, radio je u Kancelariji za strateške servise u Američkoj administraciji. Ta kancelarija, posle rata prerasla je u nešto što danas nazivamo Centalna Obaveštajna Agencija ili ti CIA. Danju je radio svoj posao, a noću je bio ono što je voleo najviše – inženjer u svojoj maloj improvizovanoj laboratoriji u podrumu. U tom periodu, upoznao je ženu svog života, a početkom pedesetih godina prošlog veka, odlučili su da se uzmu. Tog dana desilo se nešto što će mu promeniti život. Naime, kada je otvarao šampanjac na venčanju, uspeo je da ispali čep sebi u oko. Osim što je time napravio svima traumu, trajno je sebi oštetio vid na tom oku i ono je stalno nekontrolisano suzilo, i morao je da ga briše. Tada mu je sinula fenomenalna ideja… Nastavi →

Kako da zaista dobro pisete…

Svako od nas ima neku dobru priču. Dobre priče su razlog zbog kog život generalno ima smisla. Ipak, da bi priča bila zaista dobra, mora se i dobro ispričati. Tek tada, ta i takva priča postaje besmrtna. Umetnost lepog pisanja, ako i one druge, teško je uokviriti pravilima. Gotovo je nemoguće napraviti recepturu i proceduru. Ipak, verujem da će vam naredni redovi značiti, naterati vas na razmišljanje, i možda učiniti da neki vaši tekstovi budu bolji.

Nastavi →

Biznis lekcija: Koliko kostas, a koliko vredis?

Često u poslovima koje radim imam prilike da sa klijentima ili kolegama diskutujem i pregovaram oko cene. Zapravo, poslednjih godinu i po, dve, taj tip diskusije je mnogo zastupljeniji nego u periodu pre toga. Činjenica je da lepih poslova ima manje, da su budžeti skromniji, da napetost raste, a samim tim i očekivanja, i da to u mnogim slučajevima čini da se u koži koju nosimo, osećamo mnogo manje prijatno nego što bi trebalo. Ako na sve dodamo i poplavu šarlatana i kamikaza, koji ubijaju tržište i uzimaju poslove iako znaju da im nisu dorasli, jer se nadaju da će imati sreće, a ako se to i ne desi, mogu da pokušaju da razvuku sve u beskrajnost. Lokalno, sve je manje zdravih priča, sve je manje kvalitetnih ljudi. Svi se okreću Americi, Kanadi, Nemačkoj, Britaniji i slično. Lakše je, a i sigurno bolje za njih. I razumem ih, zaista. Mislim da izraz mala bara, mnogo krokodila, ne oslikava stanje, iako ga često koriste. Više je situacija da jezero presušuje, a par velikih i mnogo malih riba kreću u borbu za goli život. Ipak… nije nemoguće, samo je teško. Nastavi →