Pamet u glavu, jezik za zube, dupe uza zid.

Dvojica prijatelja u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu razgovaraju… Razgovor ponovljen nekoliko puta prehtodnih meseci, sa nekolicinom izuzetnih ljudi za koje mogu da kažem da mi je velika čast da ih mogu nazvati svojim prijateljima… Odgovori variraju, ali se vrte oko manje više istih stvari u gotovo svakom slučaju…

– Hajde da napravimo jednu priču o onome što si radio prethodnih godina… Možda neki novi klinci pročitaju, možda naprave nešto novo… Hajde, red je da za par godina imamo kome ovo sve da “ostavimo”…

– Ne mogu brate… znaš i sam kroz šta smo prošli da bi napravili to što imamo… Neću da razmišljam da li će nekom pasti na pamet da mi zbog nekog teksta gde piše da lepo živim obije stan, “poseti” roditelje… Da mi neki zavidni kreten pošalje inspekciju, paralizuje me na par nedelja bez ikakvog razloga… Da čitam o tome kako sam lopov i tajkun, kriminalac a samo sam radio i zaradio… Ne mogu, posle svega nemam želudac za to, i ne treba mi to u životu, razumi me.

I razumem ga… Ih… Kako da ih ne razumem kada znam kroz šta su prošli i znam gde živimo… Znam kakvi smo… Ovde se uspeh nikome nikada nije praštao.

Pitate se zašto nema više uspešnih poslovnih priča, zašto ljudi ne pričaju svoja iskustva… Oni paranoičniji od vas, rećiće, sigurno ih je sramota kako su došli do prvog novca… Ne, nije stvar u tome… Stvar je vrlo jednostavna – ko god proturi glavu iznad mase rizikuje dekapitaciju, a raditi to zarad “opsteg dobra” nije vredno posledica.

Sam proces pravljenja nečega ni od čega u okruženju gde te gotovo svi posmatraju kao neprijatelja je dovoljno naporan, da ni ne pričamo o tome kada konačno to što pravite pokrenete sa nule, kada kreću uletanja i saplitanja sa svih strana… Jedna stvar mi nikad neće biti jasna… Razumem ljude koji naprave problem drugima ako iz toga izvuku neku korist… Ne podržavam, ali razumem… Ali ovde ljudi takve stvari rade da bi drugog vratili u blato zajedno sa sobom…

Takvi smo… i možemo da se lažemo… možemo da ignorišemo i pravimo se da nije tako, ali mislim da to neće dati dobre rezultate… Istorijski gledano, ignorisanje realnosti nam se nije pokazalo kao dobar scenario…

Jer najgore od svega je… vi možda i mislite da sve radite kako treba… ali propisi su takvi i tako organizovani da kako god radili uvek postoji nešto za šta ćete dobiti kaznu… samo ako neko dovoljno želi da vas kazni… O čemu pričamo? U ovoj zemlji ljudima dolazi finansijska inspekcija jer su kupili domen biznis karticom… Propisi kažu da se ona može koristiti samo za plaćanje troškova službenog puta u inostranstvo… Jedna od besmislica, a ima ih mali milion… Ali sve govore jedno – vas treba uvesti ponovo u prosek, vas treba ućutkati, vas treba umiriti, treba vam skresati krila – vi ste neprijatelj?!

I ne može tako doveka… mora neko da pokuša da promeni nešto… ali jasno je da je to bitka koja će prvo odneti mnogo žrtava, pa tek onda početi da daje makar i minimalne rezultate… A pošto “propovedam” da je primarni cilj održanje života po svaku cenu, prioriteti su jasni – nemojte biti topovsko meso. Neko mora, ali ne morate vi.

Jednu stvar ipak zapamtite… kada god mislite da držite sve pod kontrolom, ne krećete se dovoljno brzo… i kada god pomislite da zaista možete ceo svoj život isplanirati i da će sve biti kako ste zamislili, znajte da je to najgora zabluda koju možete imati… Stvari se dešavaju van vaše kontrole… veličinu ćete pokazati upravo u tim situacijama kada trebate stvari održati na okupu… kada ćete improvizovati, kada ćete se prilagoditi… To je najteže, a to je osnova svega…

Dobrodošli. Prvo pravilo, ovog našeg “Fight club”-a je:

Pamet u glavu, jezik za zube, dupe uza zid… i metak u cev.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
31 komentara na ovaj tekst:
  1. fivewho says:

    Zadnji pasus je najveca zivotna istina, toliko puta dokazana u praksi…

  2. zoka says:

    Nazalost tako je to… bas gledam nedavno film ‘In Time‘ gdje se covjeku posreci da ‘dobije sredstava’ za hajmo reci 100 godina zivota i sad drzi to na svojim rukama u gheto i povjeri se svome najboljem drugu… ovaj ga gleda zaprepasteno i kaze poginuces sa time ovdje… i naravno glavni junak filma mora da napusti getto u kojem je odrastao i pobjegne tamo gdje ljudi priblizno toliko i imaju.

  3. Bravo Ivane! Veliko mi je zadovoljstvo citati tvoje textove. Malo ljudi kod nas razmislja na ovaj nacin, ja ga licno smatram osnovom uspeha.

  4. “Nemojte biti topovsko meso, neko mora ali ne morate vi” – ovom rečenicom sve ide ka začaranom krugu i takvom demotivacijom niko neće skupiti snagu da se istakne i da nastupi bez straha pred sredinom sazdanom od 99% neuspješnih i nezadovoljnih ljudi, kao pripadnik onih 1% koji su uspješni u nečemu što rade, ili bar zadovoljni životom. “Topovsko meso” su svi oni koji ostanu dio sredine, oni koji se ničim ne ističu, prosječni i mediokritetni statistički brojevi, ljudi kakve nalazimo u redovima za hljeb i za posao. Paradoksalno je što ogroman broj tih nezadovoljnih ljudi nema želju da ispliva, i što se svi oni plaše vlastitog uspjeha. Treba im neko pokazati i dokazati da se uspjeh na Balkanu ne mjeri poznavanjem mafijaša, estradnih zvijezda, biznismena ni lopova, nego da postoji i druga strana uspjeha, ona gdje uživaš u onome što radiš i gdje se ne bojiš da će te neko ubiti zbog nešto novca koji si trudom i radom zaradio.

  5. veljko says:

    Malo pre sam pročitao još jedan dobar (hmm dobar, ODLIČAN) članak:
    “U Srbiji i najboljima nađu manu”

  6. Dusan Jaglicic says:

    Mislim da je menatlitet toliko daleko od normalnog, da je potrebno jos dve tri generacije da se zaboravi 50 godina komunizma. Ljudima prosto nije normalno da neko bude razlicit i uspe. Ocekuju da svi budemo jedanki i da im drugi resavaju probleme, dok oni upiru prstom…I to je svakodnevica vecine. Oni koji bi mogli nesto da promene, vec su preko. Mi sto smo ostali bicemo pojedeni na ovaj ili onaj nacin.

  7. motka says:

    Iznenadjujes sve vise i vise, mladi covece,
    da ti kazem odnosno u ovom slucaju napisem nesto,
    vidim da volis da citiras svetski poznate licnosti na tviteru pa:

    “nije znanje znati vec je znanje znanje dati” jedna nasa licnost.

    Da su se svi pridrzavali ovog tvog pretposlednjeg pasusa ne bi ti danas ni postojao ali mi je jasno zasto tako mislis, radis i pises jer si uspeo da se utopis u materijalni svet a tamo su pravila vrlo jasna. Posto te ne poznajem nema smisla da te vredjam i okarakterisem zbog takvog mizernog stava “povlacanje u misju rupu” i “gledanja svog posla”.

    Da je Tesla razmisljao na tvoj nacin ti ne bi bio to sto jesi. Velicina ili “po cemu ce me ljudi pamtiti” se ne stice tako kako ti proklamujes. Potpuno obrnuto. Samo, kada (ako) budes shvatio to ce biti kasno.

    pozdrav i samo napred, trebaces ti nama

    • Ivan Minic says:

      Tesli kad se smucilo, otisao je odavde i postao neko 😉 Da je ostao ovde zavrsio bi u instituciji kao i verovatno mnogo slicnih pre njega…
      Moj savet je jasan… ako zelite da prezivite, radite tako… ako zelite da ispravljate krive Drine, necete dugo.

  8. Živa istina! U ovoj našoj zemlji, ljudi su neverovatno ljubomorni, zavidni i užasno iskompleksirani… Sve će ti oprostiti ali uspeh nikako!

    Zato je ovo što si napisao živa istina, ukratko: ćuti, radi, gledaj svoja posla i ne talasaj. U principu, isto samo drugim rečima. Kada te neko pita za posao, ma koliko ti dobro išlo, moraš da odgovoriš: “Jedva, mučim se da preživim!” U suprotnom rizikuješ da te taj poznanik(koji pritom sedi kući nezaposlen) opasno zamrzi…

    I tako… Svako za sebe, kapitalizam u najbrutalnijem obliku, dobrodošli u Srbiju…

  9. Razmišljao sam na istu temu iz jednog drugog ugla. Kako ova zemlja nema zakone koji mogu da prate internet poslovanje koje druge države prate jer shvataju da to pokreće ekonomiju i pomera mnoge ljude u legalne tokove – i jednostavno možete biti zatvoreni i ugašeni zbog stvari koje su već mnogo godina standardno obrađene u drugim državama postoji dva puta.
    Promeniti državu iz koje se radi (drugim rečima migracija/emigracija/dijaspora) i sve iz početka ili tražiti kuma. 🙂
    Kum u smislu, nama (zajednici) treba zaštita od birokratije i zakona koji ne prate biznis. To bi značilo da bi trebali da se registrujemo i da imamo svog mentora koji komunicira sa državom. Niko ne želi da krši zakone i dvosmislena pravila i tumačenja po potrebi trenutnog inspektora.

  10. Prilicno istinit tekst,
    doduse, vec smo se svi navikli na takve okolnosti u nasoj sredini.
    Ipak,
    ima i nas koji volimo da procitamo o necijem uspehu, jer nam tada to daje
    novi elan za nase zivotne pokusaje…

  11. Koliko puta čovek dobije zavidne poglede, zbog onoga što zna, što jeste, što ume. U ovoj zemlji to je neverovatno. Koliko puta sam dobio savet da nikom ne pričam kolika mi je bila plata, da nikom ne kažem da sam sebe izdržavam i slično. Zašto je to tako?
    Jer u našem narodu postoji ta ogromna količina negativnosti, uz rečenicu “Kako on može, a ja ne mogu?”, pritom ne dovodeći sebe u pitanje. Takođe, ako neko misli, da je to samo kod prosečnih ljudi i da se ne može videti kod akademskih i visoko cenjenih ljudi, neka razmisli ponovo. Lično znam da i profesori sa fakulteta jedni drugima nameštaju inspekcije, ometaju rad, ometaju istraživanja. Zarad čega?
    “Da ako već ja ne mogu da postignem, neće moći niko drugi”.

    Umesto da se podržavamo i guramo jedni druge napred. Da kad osoba uspe i stigne negde, da pogura i one oko te same osobe. Ne da bljuju vatru i frapiraju se kada neko za dlaku bude ispred njih, za bednih 100 evra ima veću platu ili slično.

    Postoji priča iz jednog Vovjođanskog sela. Jevrejin čovek došao da živi u jedno selo i nakon nekog vremena od nekoliko meseci, celo selo mu dugovalo pare. Seljaci se pobuniše i rekoše: “Vidiš kakav je, hajde da ga ubijemo.”
    Umesto da ga pitaju, da ih nauči kako da posluju, oni – ti isti koji su pozajmili pare od njega – bi sada da ga ubiju.
    Ivane, tebi samo želim da “poživiš” još i pišeš još u ovom trenutno crnom kazanu zvanom Srbija. Odličan tekst.

    • Vojvođanin says:

      “Postoji priča iz jednog Vovjođanskog sela. Jevrejin čovek došao da živi u jedno selo…”

      Sa ovim širenjem međunacionalne mržne ne mogu nikako da se složim!

  12. Misha says:

    Slažem se u potpunosti sa tobom, počeću ovo da primenjujem od odmah!

  13. Slovenska says:

    Istinito, sa dobrom poentom koje se moramo drzati a opet zivot u EU me je naucio da i ovde “… vi možda i mislite da sve radite kako treba… ali propisi su takvi i tako organizovani da kako god radili uvek postoji nešto za šta ćete dobiti kaznu…” odnosno za sta ce vam drzava na legalan nacin uzeti novac!
    Ovo pisem jer sam uvek mislila da je negde bolje, sigurnije, a uverila sam se da nije vec su samo metodi drugaciji, te stoga: “Pamet u glavu, jezik za zube, dupe uza zid.” gde god da ste 🙂

  14. Zorica Vuković says:

    Šta reći o ovoj STILSKOJ FIGURI kojom neko afirmiše sebe i svoj rad istovremeno preterano kontrastirajući to sa negativnom (crnom) pozadinom? Je li to neka SLOVENSKE ANTITEZE KONTRASTNA HIPERBOLA? Ne, nije! Samo, čovek koji priča svoje uspehe može da odabere načine UVEK i SVUDA da napravi i pravi izbor KAKO o tome da priča. Ovako se članak umesto dobrog teksta o uspehu pretvara u kvazihejt žalopojku, OH, JADNI MI USPEŠNI MEDJU ZAVIDNIMA, a tek JADNI ZAVIDNI MEDJU USPEŠNIMA. Dobar tekst vidi se po broju DOBRIH KOMENTARA! Loš tekst je (ma o čemu pričao) onaj posle koga ljudi lupaju gluposti, kao “JESTE TAKO JE ” I LI “NIJE TAKO” Znači da niko nije imao neku inspiraciju za bilo kakvu kreativnu komunikaciju! Zapitajte se zašto? Znači, kad je autor ovog texta pravio BUREK znao je da kore treba u njemu da se SLAŽU, znao je tačno šta radi, zato je bilo i lepo i hranljivo. Sa ovim tekstom može da zavadi dva oka u glavi. ANTIDOT za OVAJ RASCEPITELJNO ZACEPITELJNI TEKST je prosta činjenica SVAKO OD NAS U NEČEMU JE BIO USPEŠAN, I SVAKO OD NAS U NEČEMU JE BIO ZAVIDAN I NIŠTA NOVO POD SUNCEM. TRLA BABA LAN, DA JOJ PRODJE DAN. Nadam se da ćeš pisati nešto inspirativnije i konkretnije od hvatanja veštica nečije uspešnosti i skidanja čaršava sa lažnih duhova nečije zavisti. E, a naslov mi se posebno ne dopada jer posle takvog ZATVORA ne mogu ti pomoći ni suve šljive. Dakle, kome to savetuješ da drži jezik za zubima, a ti pritom KORISTIŠ SLOBODU GOVORA? Koga to plašiš sa nekim uvodjenjem uvodnih baba-roga? Sve ovo je, pomislih, delo nekog klimakteričara u krizi srednjih godina, kad ono mlad, lep, pomalo unezveren, ali dosta trezven autor. Pa je li ovo još jedna ispala ili samo lepljiva zamka za dežurne noćne paranoje po glavi stanovnika? Ahoj, previše sam ljuta! E, moje dijete, uspeh je ono čemu rok trajanja ističe pre početka kraja! To nije rekao, ali je mislio Stiv Dž. A zavist je ono po čemu se ljudi upravljaju kad su izgubili svaki drugi kompas, nije valjda da nikad nisi sam sebi pozavideo? 🙂 Uglavnom, ja imam više poverenja u ovo IMATE NEŠTO DA KAŽETE? i više dobrih komentara na ovo SAMO IZVOLITE nego na celokupni prethodni tekst sa svim komentarima (uključujući i ovaj 🙂

    • Iva says:

      Gospođo, nije da je autor samog bloga novi Sava, Vuk ili Dositej; ali ovaj vaš jedan jedini pasus, sa “vikanjem” i proredima nema veze sa vezom. Možda bi trebalo da razmislite o tome što pišete pre nego što ga iznesete svima na videlo, da smanjite broj velikih slova i povremeno lupite Enter. Poštujte osobu koja je napisala tekst, poštujte ostale ljude koji komentarišu – napišite nešto razumljivo!

  15. Zorica Vuković says:

    A sad malo O PROPISIMA… Pošto je ovaj tekst dovoljno oslikao ljudske slabosti (zavist, sklonost otimanju i pripisivanju tudjih ideja i dostignuća, sklonost patnji i bolu i nasladi tudjom patnjom i bolom i sl.) iz lirskog domena, pozabavio se malo i epikom domaćih propisa. Jedno je sigurno. Medju nama Srbima sigurno postoji HAJKULA koja dobro pliva u svetu i prepletu domaćih propisa kao što postoje i DUPINI (dupe uza zid, a možda i ne) koji odlično plivaju u prepletu programiranja i web dizajna. Da li je to nekome čudno? Meni nije čudno da onaj ko se razume u web nema pojma o propisima, i onaj ko se razume u propise blage veze nema sa webom. Jednostavno, ako je njima iz nekog ugla i zbog nekih razloga bitno da upoznaju podrobnije medjusobono te tajne oblasti, to će se i desiti. Znači postoji univerzalna shema ZNANJA koja su podjednako rasporedjena po glavama svih ljudi na planeti i jedini način da se nešto desi JESTE SARADNJA I RAZUMEVANJE. Nema li toga, ostaćemo uvek u zoni silosa od kojih su jedni zavideli drugima, a drugi potkopavali treće, dok četvrtima nije omrklo da bi petima osvanulo (nema veze s 5. oktobrom) Propisi NISU bauk (mada za nekoga jesu) jer kao što postoji (u propisima) ključ da se neko “OPTUŽI” postoji isto (u propisima) ključ da se ODBRANI I JOŠ PRIDE OBEŠTETI.Ko mi ne veruje neka malo bolje prouči propise! Smešno deluje, ali isto tako se ljudi vični svom domenu ZNANJA ophode prema drugim domenima, sve dok ne shvate koliko i PRECIZNO KOLIKO KOŠTA AKO NE SARADJUJU NA VREME. Znači, sve je otvoreno saradnji doklegod ima motiva i potrebe za njom. Pričam ovo jer je iza mene podosta iskustva muke s propisima, ali bez muke nema nauke, a tim je sladje ako se nešto odradi u znoju, mala šala, tek da napomenem, glede arhitekture, nije bilo lako napraviti ni KUĆU NA VODOPADIMA. Samo je to uradio Frenk Lojd Rajt poštujući propise! A o Keopsu da i ne govorimo! On ih je i donosio! A to je mnogo teže, jer kakvi god bili propisi, nema toga koji se nije žalio na iste!

    • Ivan Minic says:

      Nije pitanje da li je nesto bauk, vec da li je sistem uredjen i da li se pomenuti propisi i odredbe sprovode i na koji nacin. Kako je teren u oblastima kojima se mi bavimo veoma neuredjen sto ostavlja prostor za slobodno tumacenje, i pre svega zloupotrebu.
      Sa druge koncept optuzbe i odbrane u ovoj zemlji funkcionise samo u teoriji.
      U normalnim okolnostima i normalnom sistemu, sve ovo nije sporno.
      Ovaj sistem nije normalan, a okolnosti su sulude.

  16. Zorica Vuković says:

    Pametnu glavu, delotvoran jezik i dupe koje zna gde mu je dijalektičko mesto i čeka priliku da dodje iz njega u glavu pa da postane još pametnija – promovišem ovom prilikom i savetujem svakome, starima i mladima, bolesnima i zdravstveno nesalomivim jer više se isplati, zabavnije je i estetski primerenije, a pritom daje sjaj u oku i podstiče iskren osmeh koji se ne boji zavisti zelenog zuba i spontano eskivira poteru inspektora Raskupusanovića. Ko ne razume nek se urazumi, biće mu lepši život počev od tog momenta! Dajmo šansu rastućim šansama, i nek se pretnje smežuraju kao stare mahune…

  17. Cenim te kao uspesnog coveka, kao jednog od najvecih glavonja na domacoj internet sceni. Cenim ono sto radis, sto ‘propovedas’ i donekle verujem u to. Tekstovi su dobri, citljivi a nose tezinu.

    Ali (sad sledi hejt)

    batali te tri tacke, ili bar smanji do minimuma. One oznacavaju nedovrsenu misao, mogucnost da citalac sam zavrsi recenicu (sto ti naravno znas), ali to definitivno ne stoji u svakoj drugoj. Ako imas objasnjenje zasto ih toliko koristis, zaista bih voleo da cujem. I mislim da nisam jedini koga iritiraju.

    • Ivan Minic says:

      One oznacavaju vise od nedovrsene misli, one oznacavaju i nesto sto se izostavi, one oznacavaju pauzu u razmisljanju ili govoru. Oduvek pisem tako i ne planiram to da menjam. Ne dozivljavam to kao losu naviku, a stil pisanja i to da li se nekome dopada ili ne, licne su stvari 😉

      • Ok, sada vidim da komentar i nije bio u tonu koji sam zeleo da postignem. Ni ne mislim da treba menjati nesto u sta se veruje, samo sam zeleo da znam zasto… dobro, i da izrazim neslaganje 😉

  18. bratetebra says:

    Iskreno, mnogo si poleteo za nekog ko je svoj prvi milion (din) zaradio na pirateriji. JEr burek i jeste bio upravo to, prvo mesto na srpskom netu gde su mogli da se seruju linkovi za filmove (narocito za pornice). Ne mislim da si los lik, cak naprotiv, ali kad sledeci put pomislis da si bez ikakvih resursa uspeo da napravis nesto, seti se da su to resursi ljudi koji su snimali sve te filmove. Sve najbolje.

    • Ivan Minic says:

      Ja sam svoj prvi novac zaradio potpuno nezavisno od bureka, i gotovo sve vreme zivim od stvari van njega. Burek nije nastao na pirateriji. Linkova ka filmovima nikada nije bilo, nekih drugih stvari jeste kratko ali ih odavno nema. Linkova sa xxx sadrzajima ima u odgovarajucem delu foruma, ali to i dalje nije ono sto je forum napravilo i odrzalo 😉 i u “najslavnijim” danima te sekcije ona nije prelazila 30% posete 😉

  19. Sasa Stanarevic says:

    “Dug je put do večnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru” – Branimir Džonislav Štuljin

    Citat iz riznice mudrosti koje možete naći u tekstovima gore pomenutog autora , odslikava mentalitet kreativnih ljudi koji “bivstvuju” na ovim našim prostorima.Ali nije to ono što sam hteo da prokomentarišem u ovom više nego iskrenom i istinitom tekstu.

    To su komentari- Neki ljudi prosto nemaju pojma šta tamo piše.Obrazložiću ukratko, ljudi koji ispod svod imena nose “ finansiran iz budzeta” ili na neki posredan način bivaju donirani od strane istog , nisu kadri da razumeju prosto-proširenu rečenicu :” Živeti pošteno na račun svoga rada” , a ako tome dodamo i , rizikujići pri tome tj uloživši i neki pre toga zarađeni i ušteđeni novac , I na kraju sve to u zemlji Srbiji ,onda je jesno odakle potiču nesporazumi.

    Da nebi naklapao dalje bez ikakve poente , predlažem da se od sada ovde i na svakom drugom mestu uvede “zakonska obaveza” da uz ime i prezime ne ide nikakva titul i “šta ti ja znam insitucija” nego prosto , “ finansiran iz budzeta” i dodatak koliko je dotični-a koštao-la poreske . Iza toga mislim da bi “misija” koju je autor hrabro preuzeo na sebe imala šanse na uspeh, rizikujići pri tome da izgubi više od pola svoje “verne” publike.

  20. Jovan Jovic says:

    “If you can’t take a little bloody nose, maybe you oughtta go back home and crawl under your bed.

    It’s not safe out here. It’s wondrous, with treasures to satiate desires both subtle and gross; but it’s not for the timid.” — Q (Star Trek)

  21. Osterliz says:

    Svaka čast Ivane, inspirativan tekst kao i obično.

  22. 🙂 Sve se slažem, sve osetio na svojoj koži… Porodično, nažalost. A naročito ono:

    “kada god mislite da držite sve pod kontrolom, ne krećete se dovoljno brzo… i kada god pomislite da zaista možete ceo svoj život isplanirati i da će sve biti kako ste zamislili, znajte da je to najgora zabluda koju možete imati… Stvari se dešavaju van vaše kontrole… veličinu ćete pokazati upravo u tim situacijama kada trebate stvari održati na okupu… kada ćete improvizovati, kada ćete se prilagoditi… To je najteže, a to je osnova svega…”

    U momentu kad je sve izgledalo savršeno, i kad smo supruga i ja (oboje programeri) odlučili da počnemo raditi na proširenju porodice, gnusno smo ostavljeni na cedilu od tadašnjeg poslodavca. Ipak, nismo hteli da se tužakamo (nju trudnu nisu smeli da otpuste), već smo se okrenuli sebi i načinili korak dalje u pokušaju da jednog dana zaista postanemo preduzetnici. Ja sam brzo našao novi posao zahvaljujući iskustvu i znanju na prethodnim poslovima, nju niko nije hteo da zaposli trudnu…
    Sada, ja radim na mnogo boljem mestu, ona radi u našoj privatnoj firmi, a naš sin koji na Đurđevdan puni 3 meseca, i dalje uporno odbija da programira… 🙂 Ali doakaćemo mi njemu 🙂

    Zato ljudi ako sami na sebe ne možete da računate, slobodno NEMOJTE računati ni na druge.

  23. E da, moram i da primetim da dobar deo komentara nema nikakve veze sa poentom teksta…

    • Beatriz says:

      Ja, načelno nisam protiv sile kao ponsldejeg sredstva za postizanje cilja samo zato što je sila univerzalni jezik koji svako razume. Ovde, mislim da sila neće biti potrebna.Posle javne rasprave u kojoj će komšije predlagati jedni drugima puteve preko dvorišta, može se očekivati jedan kraći period razmene vatre između istih, u trajanju od par meseci.Kad energija za ovu vrstu prijeteljske razmene mišljenja nestane, dolazi na scenu na bageru Lokalni Urbanista kojeg ste predložili i… preko noći: Kaluđerica k’o Menhetn… ili Moskva, ko kako više voli…Naravno, ovo što pišem je šala i komedija bez nekog posebnog cilja, ali suština se sastoji u ovome: ko je napravio problem, neka ga i rešava ili snosi posledice, samo tako se utire put ka uređenijem društvu


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Duff Autokomanda – zaista najbolja urbana hrana u Beogradu

Pogledaj →