Dok sam odrastao bio sam radoznalo dete. Kažu da bih bio u stanju da se igram sam satima, bez da ikoga uznermiravam ili smetam. Lego kocke, i slične igračke koje podstiču kreativnost, bile su mi omiljene. Ali, u to vreme, za većinu porodica, pa tako i moju, to je često bilo nedostižno. Srećom, moj superheroj – ćale, koristio je svaki slobodan trenutak da zajedno samnom nešto majstoriše i pravi. Imao sam fantastične mačeve, ceo set arsenala koje su nosile Nindža Kornjače i He man, i gomilu drugih igračaka koju smo nas dvojica skicirali, a zatim pravili od drveta, farbali, lakirali. Kasnije je došla i elektronika i moja fascinacijama LED diodama, a onda i Dečije sveznanje, koje sam prvo terao druge da mi čitaju a onda sam i sam to besomučno radio. I dan danas tvrdim, ko nauči ono što je pisalo u tom predivnom serijalu, može bez problema završiti osnovnu sa odličnim, bez da otvori udžbenike. Nikada neću zaboraviti zaprepašćenu facu učiteljice u prvom razredu kada sam joj objasnio da to što njoj liči na uvijenu slaninicu zapravo predstavlja dezoksiribonukleinsku kiselinu. Iako, generalno, te komplikovane reči tada nisam baš sjajno znao da izgovorim, ovo sam ispalio kao iz topa, jer sam toliko čitao o svemu tome da bi bilo u najmanju ruku čudno da to nisam znao.
Otprilike tada, zahvaljujući obrazovnom programu i divnim emisijama, poželeo sam da, kada porastem, radim u NASA. U nekom trenutku, bio sam možda i na dobrom putu ka tamo. Pobeđivao sam na takmičenjima iz matetematike, bio jako dobar iz fizike i hemije. Išao sam u Arhimedes, i postizao odlične rezultate. Sa druge strane, možda i važnije od svega drugog, uživao sam u tome. Obožavao sam to, i upijao sam sve do čega sam mogao stići… Ali, tada nije bilo Interneta. Odnosno, bilo ga je, ali nije baš previše korisnih stvari moglo da se pronađe. Internet sati su bili skupi, veza spora, ja mali… i nije kliknulo kad je trebalo…
U tom periodu kod mene su se javila i neka druga interesovanja, a shvatio sam i da postoje u mom okruženju ljudi koji su daleko ispred mene. Ljudi koji na intuitivnom nivou razumeju stvari koje su meni mutne i nakon mnogo objašnjavanja. Nisam želeo da dignem ruke od “nauke”, ali splet okolnosti, nezanimljivo okruženje kada je obrazovanje u pitanju, i rezultat je bio to da je ona donekle digla ruke od mene. Ali nisu svi otišli u drugom smeru… Zapravo većina tih fantastičnih mladih ljudi, o kojima sam malopre pričao, danas se širom zeleno-plavo-smeđe lopte bave naukom. Negde duboko u sebi verujem da su to ljudi koji zaista mogu da promene svet.
Gotovo jedina stvar koja je zajednička za njih je to da uglavnom više nisu ovde. Mnogi od njih su to želeli… Neki su na to bili prinuđeni. Nažalost, u našoj zemlji nema baš previše prostora za takve ljude. Ipak, neki su i ostali, a neki koji su otišli su se vratili i pokrenuli poslove ovde i uposlili talentovane mlade ljude. Situacija ne ohrabruje, ali nada postoji.
Državni fakulteti su i dalje cenjeni, ljudi sa njih izlaze sa velikim znanjem i brojnim mogućnostima, često doduše, gladni realnih prilika da se kroz praktične stvari iskažu, nauče i pokažu šta umeju. Sećam se pre pet godina, slušao sam fantastičnu Milicu Pucar, tada mladog istraživača sa Biološkog fakulteta, koja nam je pričala o problemu o kome nismo znali ništa a zapravo je jako važan – o štetočinama iz naših reka – predlažem da je poslušate. Ljudi kao što je Milica nema mnogo, ali ih ima, a o njima znamo nedovoljno, i oni imaju veoma malo prilika. Mnogo manje nego što zaslužuju!
Na institutima s vremena na vreme postoje aktivnosti i projekti koje barem najboljima daju šansu da nešto zanimljivo rade, i ohrabruje što je takvih prilika sve više. Jedna takva inicijativa je i “Pokreni se za nauku” u okviru koje se dodeljuje pet stipendija od po 600.000 dinara mladim naučnicima i naučnicama koji su doktorirali posle 1. januara 2009. godine, a koji su zaposleni u naučnoj ustanovi u Srbiji u oblasti medicinskih i prirodnih nauka i to: medicine, farmacije, biologije, hemije, kao i multidisciplinarnih istraživanja u navedenim oblastima.
Ako ste jedan od njih, ili znate nekog ko je takav, proširite informaciju o ovome – možda je to prvi korak osobe koja će jednom promeniti svet, a kojoj možete pomoći na tom putu.