Svi postovi tagovani sa: atletika

Biznis lekcija: Kako da budemo bolji uz pomoc Interneta

Glavni junak naše priče je jedan simpatični buca iz jednog malog gradića u Keniji. Zove se Julius Yego. Rođen kao četvrto od devetoro dece, nikad nije previše mario za školu. Voleo je da se igra, i voleo je sport. Ćale to baš i nije razumeo, ali su ga starija sestra i majka podržavali. Kako je voleo da radi vežbe snage, i kako se uvek takmičio sa drugarima ko može dalje nešto da baci, kada je video atletska takmičenja u bacanju koplja, kladiva i kugle, zaljubio se na prvi pogled. Međutim, u Keniji nikada nije bilo uspešnih takmičara u ovim atletskim disciplinama. Zapravo, Kenijci imaju tradiciju trkača na dugim prugrama, ali u polju nikada nisu imali ozbiljne takmičare. Prosto, te discipline zahtevaju mnogo kompleksniji trening, skuplje su – gledano celokupni razvoj sportsite – ishrana, teretane, treneri, infrastruktura i sl. U Keniji toga nije bilo. Ipak, odlučio se da proba – bacanje koplja. Bez pravog treninga i poznavanja bacačke tehnike postigao je nekoliko dobrih rezultata – osvojio je prvenstvo škole, pa okruga, pa na kraju i države u juniorskoj konkurenciji. Rezultat je bio skroman, ali je napredak bio veliki. Njegovi idoli bili su Jan Železny i Andreas Thorkildsen. Kako nije mogao da dodje do njih, gledao ih je na Youtube. Iznova i iznova, i pokušavao da ponovi ono što oni rade. Na prvenstvu Afrike, koje je održano upravo u Keniji, zauzeo je treće mesto i tada su ga konačno primetili. Nastavi →

London 2012: Kraljica, princeza, vitezovi i heroji

Trebalo mi je malo vremena da probam da formulišem emocije i kanališem energiju upijenu ovih nekoliko dana. Dok gledam kako autobus sa Olimpijcima stiže pred skupštinu grada, polako mi se puls nakon sedam dana vraća u normalu… Uprkos svim pehovima, nepravdama i nesrećama mi smo bili isti kao Argentina, bolji od Belgije, Finske, Bugarske, Portugala, Grčke, od milijardu Indusa… Gledam kako ovi neverovatni mladi ljudi sa osmehom na licu izlaze na terasu, mesto na kom su stajali najbolji od najboljih prethodnih 17 godina. Tamo su gde im je i mesto. Među onima koji su nam uvek vraćali osmeh na lice, veru u život. Oni koji su kročili na tu terasu, zauvek će biti deo naših srca, i zlatnim slovima upisani u istoriju ove male, ali ovog puta sa pravom, ponosne zemlje. Milica i Ivana, budućnost su ove zemlje, Andrija – medalja i finale čovek koji još mnogo može da da, Delfini – grupa vitezova koja nas je razmazila i navikla na uspeh – oni koji su sebi davno rekli – da nije nemoguće, ne bi bilo interesantno. Veličanstveni Milorad, Velja, Zorana, Jasna, Emir, Asmir, Mihail, Marko, Nemanja, Nikolina i Olivera, Dmitri, Novak, Janko, Ana, Nenad… imali su sve, samo im je malo zvezdane prašine falilo… heroji koji su nas radovali i koji će nas radovati još ko zna koliko puta… Nastavi →