Dremam, vodeći se rasporedom po kome u tom trenutku ne nastupa niko od naših u Londonu. Modularno spavam već danima, ležem rano ujutru, ustajem čim krenu naši sa kvalifikacijama, pa u pauzama ako uhvatim još malo sna, uhvatim. Dremam, odzvanja Dule Korać… Zvoni telefon. Sobom se prolama himna naših života i ovog vremena. Dok odzvanja prvih par stihova, u polu snu tražim telefon. Pritiskam čarobno zeleno dugme. S druge strane žice dobro poznati glas… Nastavi →
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
46 
113 
4512 -
23 64 3563 -
103 133 2286 -
61 120 1018 -
77 94 928 -
84 116 843 -
101 75 698 -
25 100 747 -
67 69 630 -
130 66 557 -
98 68 536 -
29 52 588 -
41 82 542 -
52 62 525 -
0 21 607 -
48 58 479 -
58 71 442 -
58 62 444 -
0 554 -
66 29 453 -
44 65 421 -
83 17 429 -
14 40 431 -
40 42 392 -
31 52 389
Poslednji komentari: