Dremam, vodeći se rasporedom po kome u tom trenutku ne nastupa niko od naših u Londonu. Modularno spavam već danima, ležem rano ujutru, ustajem čim krenu naši sa kvalifikacijama, pa u pauzama ako uhvatim još malo sna, uhvatim. Dremam, odzvanja Dule Korać… Zvoni telefon. Sobom se prolama himna naših života i ovog vremena. Dok odzvanja prvih par stihova, u polu snu tražim telefon. Pritiskam čarobno zeleno dugme. S druge strane žice dobro poznati glas… Nastavi →
Reč – dve:
Ja sam Ivan, a većina vas koji ćete ovo čitati i deliti sa prijateljima, znate me od ranije. Ovaj blog je nastao kao proizvod želje da se o nekim stvarima piše iz drugog ugla i na drugačiji način nego što je to do sada bio slučaj. Na meni je da pokušam da ne izneverim vaše poverenje, a na vama je da mi kažete da li sam u tome uspeo.
Hvala na izdvojenom vremenu!
Najpopularniji na mrežama:
-
0 
120 
1018 -
0 94 928 -
0 116 843 -
0 75 698 -
0 69 630 -
0 21 607 -
0 82 542 -
0 68 536 -
0 62 525 -
0 554 -
0 58 479 -
0 71 442 -
0 29 453 -
0 40 431 -
0 17 429 -
0 52 389 -
0 49 364 -
0 43 362 -
0 35 364 -
0 47 352 -
0 40 358 -
0 50 338 -
0 44 337 -
0 0 380 -
0 42 316
Poslednji komentari: