Svi postovi tagovani sa: rad

Biznis lekcija: Oprosti mi, pogresio sam.

Moguće da spadate u krug bezgrešnih, kojih je naš internet, u poslednje vreme pun, pa ako je to slučaj, onda ovo verovatno i nije tekst za vas. Ako ste pak među onim malim brojem realnih i grešnih, onda možda iz ovih redova naučite nešto novo. Naime, svi mi,  pravimo greške, manje ili veće, češće ili ređe. One su sastavni deo svakog rada, svake akcije i jedini način da ih izbegnete je da – ili ne radite ništa, ili da ste više biće. Grešimo i to je sastavni deo onoga što jesmo i onoga što ćemo biti. Grešimo mnogo i često, na stvarima koje su banalne, i na onima koje nam mogu promeniti život. Grešimo jer smo ljudi i jer je to deo kompleksnog procesa koji nazivamo – život. Ono što nas razlikuje je to koliko često greške ponavljamo, i kako se odnosimo prema tim greškama i ljudima koji su deo toga. Nastavi →

Biznis lekcija: Ili si grabljivica ili si plen.

Sudba kleta je htela da se rodite u zemlji koja vam omogućava da danas razumete ovaj post. Jebiga, nekad si golub, a nekad si i spomenik. Veliki igrači igraju najbolje moguće sa kartama koje su im podeljene, a realnost nam govori da smo se uglavnom rodili sa daskama u rukama. Ipak, u životu će biti još mnogo deljenja, prilika za ponovno iskušavanje sreće, prilika za blef, pobedu ili poraz. Ipak, većina pokeraša nisu veliki igrači. Većina su samo topovsko meso, hrana za gladne grabljivice. Najniži stepen u lancu ishrane.

Ako ste odrastali prethodnih dvadesetak godina, postoje vrlo realne šanse da su vam neki ljudi oduzeli ono najlepše u životu – detinjstvo. Radost i bezbrižnost, sreću i blagostanje. Možda ste imali još manje sreće pa izgubili i mnogo više od mira. U takvoj situaciji, prilično je normalno da se velika većina stanovništva jednostavno preda. Ipak, kod malog broja ljudi se javlja predatorski instinkt – jer i lav je najopasniji kada je ugrožen. Tada ne preza ni od čega. Nema šta da izgubi, jer je zapravo već izgubio sve, ako ne uradi ništa. Svako od nas je mnogo puta bio na raskrsnici, jednoj od mnogih koji vuku malo po malo ka jednom od dva pola – ili ste grabljivica, ili ste plen.

Nastavi →

Biznis lekcija: Slucaj gradjanina Kejna

Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Tema je gospodin Kejn. Majkl Kejn. Omiljeni glumac mog oca, i meni jedan od dražih likova iz mnogih filmova koje sam zavoleo. Nastavi →

Danasnji mladi – rant matorog drkadzije jr.

Koliko god naslov bio izlizan, ne mogu a da ga ne pomenem. Nije ni normalno da ja u 25. godina pričam o nekakvom “našem vremenu”, o “mladima”, ali na srpskom internetu sam, evo, petnaest punih godina, u mnogo čemu sam učestvovao, a u ostalom bio svedok, i ne mogu da ćutim. Nije da planiram penziju, ima u meni još žara, takmičarskog duha, entuzijazma… ali svejedno ne kapiram klince. Jednog dana “mi” sve ovo ipak trebamo nekome ostaviti, a ja nesto i ne vidim kome.

Uzeću sebi za pravo da govorim o tome kako je imati 15 ili 20 godina, jer sam ih imao. I to je dovoljno blisko u prošlosti da se jako dobro sećam. Internet scena Srbije nastala je u proteklih 10ak godina i napravili su je uglavnom ljudi koji su tada imali više od 15 a manje od 25 godina. Ono što je razlikovalo te ljude od ostalih predstavnika svoje generacije, osim činjenice da su u manjoj ili većoj meri bili neshvaćeni i nekada možda predmet podsmeha, bila je činjenica da nisu odustali. Uprkos svemu. Nastavi →