Svi postovi tagovani sa: razvoj

Biznis lekcija: Da li je pravo vreme?

Viktor Igo kaže – ni jedna armija na svetu ne može zaustaviti ideju čije je vreme došlo. Samo, znati kada je pravo vreme za neku ideju, zahteva mnogo znanja, iskustva, promišljanja i na kraju sreće. Za uspeh je potrebno da se mnogo različitih stvari poklopi.

Kada pričamo o tehnologiji, margina za grešku često je još manja, a šanse da nešto revolucionarno uspe iz prve – jako je mala. Nedavno sam pročitao članak o najuspešnijoj kompaniji na svetu (iz ugla investitora). U toj kompaniji, za $1 investiran 1968. godine, danas dobijate $6.638. Sigurno mislite da je u pitanju tehnološka kompanija, verovatno Apple ili Microsoft. Nije. U pitanju je Altria, duvanska industrija. I ova kompanija nije usamljena. Cela industrija kojoj pripada je takva. Za to postoji više razloga, ali jedan od najvažnijih je činjenica da nema inovacija. Stvari su, manje više, iste kao pre 50 ili 100 godina, a investicija u razvoj se svodi na marketing. Što je to bitno? Pa, razvoj je skup. Napraviti nešto revolucionarno, tehnološki napredno – košta. Mnogo. Takodje, tehnologija napreduje ubrzano već decenijama, i postoji potreba za stalnim unapredjenjem, u suprotnom postajete irelevantni vrlo brzo. A i to košta. Mnogo. Osim što košta, nosi sa sobom i brojne rizike. Često, onaj ko napravi revoluciju propadne, a neko ko napravi narednu iteraciju zapravo iskoristi sav potencijal i zaradi. Nastavi →

Vredi pogledati: Inside the actors studio

Pre 19. godina profesor Džejms Lipton, dekan jedne od najpoznatijih škola glume (Actors Studio Drama School) u SAD, počeo je snimati emisiju “Inside the Actors Studio”, koja se danas prikazuje u 125 zemalja. Ovaj šou predstavlja verovatno najbolje biografske zapise i intervjue sa onima koji su oblikovali filmsku umetnost i televiziju prethodnih godina. Publika predstavlja najtalentovanije mlade glumce, a u više od 240 epizoda do sada emitovanih bilo je više od 80 Oskarovaca.
Nastavi →

Biznis lekcija: Ili si grabljivica ili si plen.

Sudba kleta je htela da se rodite u zemlji koja vam omogućava da danas razumete ovaj post. Jebiga, nekad si golub, a nekad si i spomenik. Veliki igrači igraju najbolje moguće sa kartama koje su im podeljene, a realnost nam govori da smo se uglavnom rodili sa daskama u rukama. Ipak, u životu će biti još mnogo deljenja, prilika za ponovno iskušavanje sreće, prilika za blef, pobedu ili poraz. Ipak, većina pokeraša nisu veliki igrači. Većina su samo topovsko meso, hrana za gladne grabljivice. Najniži stepen u lancu ishrane.

Ako ste odrastali prethodnih dvadesetak godina, postoje vrlo realne šanse da su vam neki ljudi oduzeli ono najlepše u životu – detinjstvo. Radost i bezbrižnost, sreću i blagostanje. Možda ste imali još manje sreće pa izgubili i mnogo više od mira. U takvoj situaciji, prilično je normalno da se velika većina stanovništva jednostavno preda. Ipak, kod malog broja ljudi se javlja predatorski instinkt – jer i lav je najopasniji kada je ugrožen. Tada ne preza ni od čega. Nema šta da izgubi, jer je zapravo već izgubio sve, ako ne uradi ništa. Svako od nas je mnogo puta bio na raskrsnici, jednoj od mnogih koji vuku malo po malo ka jednom od dva pola – ili ste grabljivica, ili ste plen.

Nastavi →

Kako zaraditi sajtom? Ali stvarno.

Postoje dva jednostavna pravila uspeha koja se mogu primeniti u praktično svakoj situaciji. Mnogi su citat koji ih pominje već pročitali na nekom od mojih profila po netu, ali ko nije, postaviću ga i ovde:

“You have to learn the rules of the game. And then you have to play better than anyone else.” ~ Albert Einstein

Krajnje jednostavno a opet začuđujuće efikasno, zar ne?

Naš košarkaški selektor Dušan Ivković (naviknite se na sportska poređenja u mojim tekstovima),  takođe je svojevremeno rekao da nema ništa lakše nego biti prvak sveta – samo treba pobediti redom sve protivnike, i posao završen. Ne treba zaboraviti ni to da je Dudin ujak Nikola Tesla. Verujem da takva “žica” ipak donekle olakšava posao… Nastavi →

Zasto sam zavoleo sport, i sta je to promenilo.

Rodjen sam otprilike u vreme kada su u svetu oko nas mnoge stvari pocele fundamentalno da se menjaju. Kompjuteri su postali dostupni, zatim i sastavni deo nasih zivota, mobilni telefoni su se pojavili, postali dostupni, postali neophodni. Sport je od plemenite vestine (ili vise njih), postao i nesto sto je komercijalno uspesno. Komercijalizacija je donela mnoge dobre stvari, kao i neke ne tako dobre. Ipak, ucinila je sport dostupnim najsirim masama, za gledanje, ucinila je sportske heroje jednakim ili i vise plasiranim od heroja iz drugih sfera zivota.

Kao klinac sport me zaista nije zanimao. Preciznije, nije me zanimalo pracenje sporta. Dok su moji drugari skupljali slicice i znali sve igrace u vecini reprezentacija i klubova, meni je to bilo prilicno nebitno. To se malo promenilo tako sto sam poceo da gledam tenis, ali kako toga nije bilo mnogo na TV-u, nije bilo od velikog znacaja. Istovremeno, voleo sam da se bavim sportovima, i bio sam cak veoma dobar u svemu tome. Znao sam pravila, trudio se da ih u igri postujem, da pravilno izvodim udarce i slicno. Navijao sam za Zvezdu, pratio njene uspehe, ali van toga, nisam imao posebnih interesovanja.
Sve se to promenilo jako brzo zahvaljujući nekolicini ljudi. A onda sam se zbog njih, i nekih drugih, i ja promenio.

Nastavi →