Svi postovi tagovani sa: srbija

Probajte Taxify besplatno u narednih 15ak dana!

Estonski startup Taxify počeo je da posluje i na teritoriji Srbije, i za sada pokriva Beograd. Za razliku od UBER-a koji ima svoju armiju vozača, Taxify koristi vozače taksija, koje prosto možete pozvati na jednostavan i brz način. Plaćanje se vrši karticom. Korisnici mogu da biraju taksi na osnovu vremena dolaska, cenovniku, modelu auta i oceni mišljenja korisnika. Nakon potvrde narudžbine, korisnik može da vidi kako taksi dolazi na mapi u realnom vremenu. Do 18. okrobra uz upotrebu BUREK1000 promo koda možete besplatno testirati aplikaciju vožnjom do 1000 din vrednost. Nastavi →

Biti, ili ne biti… za nas.

Šekspir u Henriju VI kroz lik Dika mesara kaže – Prvo, pobijmo sve advokate. Zanimljivo je da gotovo niko ko se poziva na ovaj citat ne razume njegov kontekst i suštinu. Lik koji ga izgovara je buntovnik, neko ko želi da uništi sistem. Šekspir je to zapravo napisao kao pohvalu advokatima, smatrajući da su oni ti koji usađuju i brane pravdu i poredak u društvu. Ipak, zašto bi se neko bavio suštinom.

Sve stvari se mogu posmatrati na više načina, i ako ste baš baš uporni, čak i ovde možete naći nešto dobro u svemu. Takođe, u svemu što  se dešava, možete naći i nešto loše i negativno. Koje od ova dva ćete odabrati, na vama je da odlučite, ali u vezi jednog budite sigurni – stvari nisu ni samo crne, ni samo bele, ili ružičaste. Naročito ovde, i naročito sada. Poslednjih par godina, primetićete, tonemo sve dublje. I ja svake godine napišem po neki tekst, onako virtuelno gunđajući sebi u bradu. Dobro, nekad se i proderem. I sad, u ovom suludom vremenu u kome živimo, u ovoj besmislenoj zemlji u kojoj sve izgleda kao u Zoni sumraka, imam ponovo potrebu da napišem neke stvari… Nastavi →

Biznis lekcija: Kako je Naxis promenio Taxi

Ako ste iz Beograda ili relativno često dolazite, znate za veliki problem koji Beograd ima sa taksistima. Visoka cena Taxi usluga u odnosu na druge gradove, plus veliki broj onih koji nisu po udruženjima, koji voze “na divlje”, naplaćuju otprilike i prave probleme. Sa druge strane, tu postoje i sistemski problemi – stara vozila, nedostatak regulative i nesprovođenje postojeće, stalni štrajkovi i ucenjivanja. Utisak prosečnog Beograđanina je da taksisti stalno nešto traže, a zapravo vrlo malo daju i vrlo su nespremni na ustupke. Recimo, često je problem dobiti račun za vožnju, fiskalizacija ne postoji. Sve ovo za posledicu ima to da mi baš i ne volimo Taxi i taksiste i da na to gledamo kao na nužno zlo, koje ćemo pokušati da izbegnemo po svaku cenu. Ali u prethodnih godinu dana, dosta se toga promenilo… Nastavi →

Kako otpoceti freelance karijeru…

Godinama unazad pričamo o tome kako je servisna industrija, naročito u oblasti IT-ja ili potpomognuta istim najveća razvojna šansa Srbije. Možda je to tačno, možda nije. Ne volim da stvari gledam tako široko, jer ne verujem da za kompleksan problem u kome je naša zemlja postoji jednostavno i jedinstveno rešenje – što bi se reklo silver bullet. Ipak, verujem snažno u to da ako svako sredi u svom dvorištu, biće lepše svima. Mnogo malih koraka na bolje, pravi velike promene.

Freelancer kao opredeljenje vrlo je slabo shvaćeno kod nas. Jedini prevod koji sam ja našao za ovaj izraz je “slobodnjak”, a to nije nešto kako biste voleli da nazivaju vaše dete 🙂 Prosto, naš jezik još uvek nema izraz za to, a u glavama mnogih, kako to kod nas obično biva, bićete ili doživljeni sa podsmehom (jer ne razumeju) ili sa stavom da je vaša pozicija takva da upravo zato što imate slobodu izbora radnog vremena, prostora i sl. vi zapravo ne radite ništa.

Nastavi →

PayPal od nocas dostupan u Srbiji

Od pre nekoliko minuta na sajtu PayPal-a moguća je registracija sa Srbijom kao izabranom lokacijom. Privatnim korisnicima je omogućeno slanje novca i plaćanje. Postoje najave da će i prijem novca za fizička lica biti dostupan kasnije. Sistemski jezik je engleski, a trenutno je u toku test period pa je moguće da sistem, u narednim danima, ne funkcioniše besprekorno. Tokom noći u na kratko bi registracije bile obustavljane, a nakon toga ponovo dostupne. Nastavi →

Hakovanje sistema u Srba – tragikomedija.

Odrastao sam kao deo porodice koja je, uprkos turbulentnim vremenima, i brojnim izazovima, bila skromna, stabilna i po mnogo čemu idilična. Uprkos brojnim problemima i činjenici da mnogo toga nismo imali, uvek smo imali jedni druge, i to je zaista jedino što je važno. Glava porodice je moj otac – i u tim vremenima, uprkos teškoj bolesti, ni na sekund nije odustajao na tom jezivom putu održanja tokom devedesetih. Danas je hvala Bogu (iako ne mislim da se isti tu mnogo pitao) dobro, koliko je to kod nas uopšte moguće. On je u svakom smislu moj idol i heroj, a porodica, baš zato što je bila takva kakva je – verovatno najveći razlog što sam “uspeo”. Bezrezervna podrška i vera, u situaciji kada bi mali broj roditelja stao na stranu deteta… Nego, nije to tema… Nismo imali mnogo stvari, ali smo zato svaku novotariju beskrajno cenili, pazili i mazili. Kada smo dobili video rikorder to je zaista bio praznik u celoj kući, u svih tih 15ak kvadrata u kojima smo bili podstanari. Otvorili smo kutiju, tata je uzeo da čita uputstvo i kada je utvrdio kako sve ide, povezao je uređaj. Logično, zar ne? Nastavi →

Mojih deset mesta sa klopom koje trebate da obidjete u Beogradu

Uvek sam negde verovao da svaki čovek mora da ima svoj kafić i svoju kafanu. Mesta na kojima se regeneriše od svakodnevnih priča i stresa, mesto na kome je domaći. Svoj sto, svoju stolicu, konobare sa kojima je prijatelj, koji ni ne pitaju šta treba da mu donesu. Ugosititeljstvo je specifična kombinacija nauke i umetnosti, i nije nimalo lako pomiriti ta dva, i napraviti mesto gde ljudi vole da budu, gde se osećaju bolje nego bilo gde drugde. I ta mesta se menjaju, različita su za razne prilike, ali prosto, kada uđeš i posle mesec dana, osećaš da si deo toga, znaš da ti je baš tu mesto, baš tada.

Za ovih desetak godina staža po restoranima i kafićima, a naročito poslednjih nekoliko kada je to postalo mnogo intenzivnije, napravio sam izbor mesta koja bi, zbog raznih stvari, trebali obići u Beogradu. Ovo nije vodič za strance, uradiću i to uskoro kada budem imao vremena, sa drugačijim sastavom. Ovo je za nas lokalne iz drugih gradova, pa čak i za nas Beograđane. Nastavi →

Zasto iPhone necete uskoro gledati u Srbiji i sta treba da se desi da se to promeni.

Polovinom godine biće punih šest godina od kako je Steve Jobs predstavio iPhone. Malo više od mesec dana nakon toga, stigao mi je moj prvi iPhone, koji me je verno sluzio 3.5 godine. Od tada sam promenio još dva, a spremam se polako i za treći. Ovaj mali uređaj doneo je revoluciju u svet mobilne telefonije i stvorio celu jednu generaciju sličnih telefona mnogih proizvođača. Stvorio je pametne telefone u punom smislu te reči, onom koji danas povezujemo sa tim pojmom.

Probao sam svašta i uvek se vraćao “jabučici”. Iz mnogo razloga. Osim sotfware-a koji mi prosto prija da koristim, jedan od najvažnijih je i to što je kvalitet izrade i materijala jednostavno neuporediv u odnosu na konkurenciju. To je, uostalom, nešto što je zaštitni znak kompanije Apple već godinama. Kompanije koja nije direktno prisutna na ovom tržištu, niti će biti, u skorije vreme… Nastavi →

London 2012: Kraljica, princeza, vitezovi i heroji

Trebalo mi je malo vremena da probam da formulišem emocije i kanališem energiju upijenu ovih nekoliko dana. Dok gledam kako autobus sa Olimpijcima stiže pred skupštinu grada, polako mi se puls nakon sedam dana vraća u normalu… Uprkos svim pehovima, nepravdama i nesrećama mi smo bili isti kao Argentina, bolji od Belgije, Finske, Bugarske, Portugala, Grčke, od milijardu Indusa… Gledam kako ovi neverovatni mladi ljudi sa osmehom na licu izlaze na terasu, mesto na kom su stajali najbolji od najboljih prethodnih 17 godina. Tamo su gde im je i mesto. Među onima koji su nam uvek vraćali osmeh na lice, veru u život. Oni koji su kročili na tu terasu, zauvek će biti deo naših srca, i zlatnim slovima upisani u istoriju ove male, ali ovog puta sa pravom, ponosne zemlje. Milica i Ivana, budućnost su ove zemlje, Andrija – medalja i finale čovek koji još mnogo može da da, Delfini – grupa vitezova koja nas je razmazila i navikla na uspeh – oni koji su sebi davno rekli – da nije nemoguće, ne bi bilo interesantno. Veličanstveni Milorad, Velja, Zorana, Jasna, Emir, Asmir, Mihail, Marko, Nemanja, Nikolina i Olivera, Dmitri, Novak, Janko, Ana, Nenad… imali su sve, samo im je malo zvezdane prašine falilo… heroji koji su nas radovali i koji će nas radovati još ko zna koliko puta… Nastavi →

Kapa dole: Deset belih stolica u skupstini

Nisam želeo da se mešam u izbore, smatrao sam da će i bez mojih komentara oni proći kako treba i da je sasvim dovoljno što su svi ostali našli za shodno da nešto kažu. Sad, kada su svi rekli šta su rekli i kada je narod doneo odluku koju je doneo, ostaje da se desi ono što se svaki put dešava – da se sve ostavi po strani i da se gleda suvi interes. Svako sa svakim, i predstava može da počne po koji put. Glumci isti, podela malo drugačija, ili se glavni igrač u međusezoni previše opustio. Tek, to je to.

Nego, glasao sam. Čim sam ustao otišao sam da obavim tu dužnost, kao i svaki put do sada. Nikad nisam napravio nevažeći listić, pa ni ovaj put. Za koga sam glasao, verujte nije važno. Izabrao sam ono što smatram manjim zlom na svakom od četiri listića, iako mi je nažalost utisak koji sam imao dok to radim, kao da preturam po kontejneru. Ali nije ovo o tome – i kratko ću ovaj put, majke mi. Nastavi →