U sahu, ako ga igraju majstori, sreca je prakticno iskljucena

“Svi smo mi deca Informatora”, jednom prilike reče Gari Kasparov. Informator zauzima centralno mesto u pripremama za velike turnire svetskih šahovskih šampiona Karpova, Kramnika i Ananda. Kurizioitet je da se ova periodična publikacija već 48 godina izdaje u Beogradu.

Dve decenije pre pojave baza podataka, godisnja izdanja Sahovskog Infromatora su bila vodeci izvor partija i analiza za ozbiljne igrace saha. Ovaj srpski infoproduct pokrenuli su Aleksandar Matanović i Milivoje Molerović davne 1966 godine.

Danas se na adresi www.chessinformant.rs nalazi moderan e-commerce sajt za koji nikada ne biste rekli da je iz Srbije. Prema podacima sa istog, prodato je tri miliona knjiga u 150 zemalja.

Čak iako ne igrate sah, nekad ste čuli za Sicilijansku odbranu. Velemajstor Aleksandar Matanović je priredio Enciklopedije šahovskih otvaranja kojih ima toliko da staju u 5 tomova. Encyclopaedia of Chess Openings odnosno ECO je de facto postao standard u svetu saha. Ako izučavate neko otvaranje, obavezno ćete naći i pripadajuće ECO kodove.

U igri gde se isključivo koristi mozak, Srbija (a i cela bivša Jugoslavija) je velesila. Turniri koji se igraju na ovim prostorima su značajni i dan danas. Spomenućemo samo neke zanimljivosti – za Kasparova se prvi put culo kada ’79 u Banjaluci osvojio prestižni turnir, a 2006. godine, danas aktuelni svetski šampion Magnus Karlsen u Sarajevu deli prvo mesto, što se uzima kao njegovo prvo osvajanje nekog elitnog turnira. I najzad čuveni meč Bobija Fišera na Svetom Stefanu ’92, pod američkim embargom. Novi Sad, Skoplje, Bled i Dubrovnik su bili domaćini Šahovske olimpijade. Simbolike ima i u možda najvećem šahovskom rivalstvu modernog doba. U vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije Anatolij Karpov, redovno je dolazio u Srbiju, a Gari Kasparov u Hrvatsku. Karpov se zvanično takmičio kao član Agrouniverzala iz Zemuna, a Kasparov je nastupao za Borovo iz Vukovara.

Autor citata iz naslova je Emanuel Lasker, nemački matematičar i šahista koji je rekordnih 27. godina bio svetski šampion, a titulu je uspešno odbranio čak sedam puta.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Ja bih da ostanem anoniman.
O sebi kaže: "Moj posao je takav da zaradjujem veliki broj maraka, i zbog toga bih zelio da ostanem anoniman." Sluša Šemsu Suljaković i zna u kojoj se kafani dobro jede i kako se lako zarađuju pare.
3 komentara na ovaj tekst:
  1. Branko says:

    Drago mi je da je na ovom blogu objavljen članak o šahu !! Sve što je napisano je istina, a imalo bi se mnogo toga i dodati. Šah u Srbiji nije izumro ni danas, uprkos katastrofalnoj ekonomskoj situaciji u društvu. Kao nekada aktivni pionirski igrač pročitao sam ogroman broj knjiga, što stručnih, što onih iz šahovske istorije. To je možda jedan od omiljenih žanrova u literaturi koga sam se dohvatio, jer šahisti (naročito davnih vremena, i srpski, a i strani) su bili izuzetno daroviti i obrazovani ljudi, sa smislom za humor, ogromnom inteligencijom i šarmom. Srbija je praktično skoro pola veka bila druga iza SSSR-a, i Rusi (a povremeno i Bobi Fišer kao najslavniji predstavnik “zapadnog” šaha) su trpeli poraze od naših. Postojala je višedecenijska tradicija igranja mečeva između Jugoslavije i tadašnjeg SSSR-a, u kojima su nas legendarni sovjetski igrači pobeđivali svega za poen-dva. Možda i najveći svetski spektakl i skup legendi odigran je upravo u Beogradu 1970. godine, kada je igrala reprezentacija sveta protiv SSSR-a. O tome bi se moglo mnogo pisati. Mnogi mečevi za kandidata prvaka sveta u šahu igrani su upravo u gradovima bivše Jugoslavije na insistiranje samih vrhunskih šahista toga doba. Bila su to nezaboravna vremena, kada se skupljala ogromna masa ispred domova kulture u Beogradu, Bledu, Zagrebu, Herceg Novom, i pratila poteze preko radija i TV-a (kakav internet kakvi bakrači). Sećam se jedne anegdote o legendarnom ruskom velemajstoru i bivšem šampionu sveta Mihailu Talju, koji je važio za genijalca i za najnapadakijeg i najatraktivnijeg igrača svih vremena. Kada je šetao Beogradom ljudi bi ga prepoznavali i molili ga da igra atraktivno za tablom, a on bi im u prolazu obećavao koje će figure žrtvovati….Ludilo…Pored toga što je bio svetski šmeker i jedno vreme do pojave Fišera najbolji igrać u ostatku sveta van Sovjetskog Saveza, naš legendarni velemajstor Svetozar Gligorić je bio toliko poštovan da je nekoliko puta sudio i izveštavao sa mečeva za prvenstvo sveta kada su igrali Karpov, Kasparov, Fišer i Boris Spaski, itd…Dalje, Gligorić je bio kandidat za predsednika svetske šahovske federacije krajem 70-ih, i iako je bio ultra popularan u svetu,samo su ga neke zakulisne mahinacije i političarenje sprečili da to i postane. Bobi Fišer je obožavao bivšu Jugoslaviju, tu je odigrao neke od prvih i najslavnijih turnira i strako ime, i uvek se rado nje sećao i u nju dolazio. Gligorić je bio jedan od retkih ljudi koji su mu bili bliski i kome se on poveravao i nakon svog povlačenja iz javnosti i dobrovoljne izolacije. Onda Ljubojević – igračina koja je vrlo često pobeđivala Kasparova i Karpova krajem 70-ih i početkom 80-ih, bio je strah i trepet na turnirima kad ga krene. A gde su Matanović, Ivkov, Matulović i ostali…… Taj Milan Matulović je, recimo,iz prkosa što su ga svi zezali jer je napustio formalno obrazovanje da bi se posvetio šahu, naučio Vujaklijin leksikon napamet do slova D, pa su ga ljudi u neverici prepitivali a čovek je recitovao termine kao lud…jednostavno, natprosečno je bio inteligentan i imao je fotogafsko pamćenje….. Ma ima milion anegdota…. ali šah u Srbiji nije mrtav, iako nema velikih para da se organizuju super-turniri, ipak ima klinaca koji se interesuju i igraju… šteta je samo što nije danas mainstream sport u zemlji i što se klinci ne ugledaju na šahiste kao uzore, nego su im idoli sirovine “pod kintu” iz ovih popularnijih sportova….

  2. Kakav “Déjà vu” O.o Šahovski informator, Lasker, Karpov i Kasparov, Anand, Fišer 92. Bravo za post.

    Lično mi je drago mi je da je jedan ovakav projekat potekao iz SRB. Kao jedan od mnogih, veoma aktivno sam igrao šah u mlađim danima.

    Možda ne bi bilo loše da se uradi guest blog post sa osnivačima pomenutog projekta. Mislim da bi njihova iskustva koristila mnogima.

  3. Damir Delić Đuljić says:

    Kasparov je više dolazio u Sarajevo nego u Hrvatsku, a ŠK Bosna Sarajevo je bio prvak Evrope 1994. godine, usred ratnog stanja i sranja. Kasparov, Azmaiparašvili i Smbat Lputjan su tad igrali za Bosnu.

    Kasnije Movsesjan, Širov, Radžabov, Adams itd.. 🙂


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Live blog: IAB Serbia – Digital Day 2013

Pogledaj →