Vinston Cercil: Covek koji je otpevao svoje.

Čerčil je jedan od najprepoznatljivijih likova sa ostrva. Stariji gospodin sa facom buldoga koji često puši debele cigare. Manje je poznato da je rođen u ženskom toaletu, da je ponavljao šesti razred. Uprkos svemu, njegova karijera je išla planiranim tokom. Borio se u Burskom ratu (1890-te), bio uhvaćen, pobegao i za njim bila izdata “živ ili mrtav” poternica. Po povratku u Britaniju (1900.), dočekan je kao heroj i pristupio je Parlamanentu kao član Konzervativaca. Ubrzo (1904.) odlučio je da napusti Torijevce i pređe među Liberale. Postao je Ministar unutrašnjih poslova još u ranim tridesetim godinama. Kako se Prvi svetski rat približavao, Vinstonova karijera je delovala kao da je apsolutno ništa ne može zaustaviti.

Postavljen je za Prvog admirala Britanske mornarice i sve je delovalo savršeno. A onda su došli i prvi problemi. Naime, on je bio zadužen za Dardanele (Galipoljska operacija), a ona je prošla u najmanju ruku neslavno. Biva razrešen funkcija i napušta Parlament, i vraća se na front da komanduje trupama. Po okončanju rata, biva izabran za Ministra finansija u novoj vladi. Nakon toga (1924.) ponovo menja partije i vraća se Torijevcima. Tada je skovao i čuvenu izreku: “Čovek koji pre tridesete nije Liberal nema srca, a čovek koji posle tridesete nije Konzervativac nema mozga.” Ipak, sledelo je još razočarenja – 1926. u Britaniji biva proglašen Generalni štrajk, a on kao zaduženi, ne obavlja posao baš sjajno. Ubrzo cela ekonomija Britanije zalazi u velike probleme, i on 1929. godine i definitivno biva izbačen iz Vlade.

I to je bio kraj. Imao je veliku karijeru, koja je ovime završena. Istrošen, umoran, blizu šezdesete, sam i ismejan. Svi su mislili da je prolupao. Novinar ga je upitao: “Koji savet možete dati ljudima sada kada vam je karijera gotova?”. Poznat po britkom humoru, intervjuima i govorima za pamćenje, ovaj pomalo izgubljeni čovek je samo gledao u pod.

Narednih godina u parlamentu je gotovo isključivo govorio o opasnostima jačanja Nacizma u Nemačkoj, i Hitlerove vlasti. Bivao je ismevan, a to je išlo dotle da je 1934. tadašnji Premijer, Nevil Čemberlen za govornicom izjavio da je jedina opasnosti za Britaniju Vinston, koga je tom prilikom nazvao ratnim huškačem. Vinston je na to odgovorio: “Odlučio je samo da bude neodlučan, siguran da bude nesiguran, snažan da ostane slabić i moćan samo u nesposobnosti.”

Vreme je pokazalo da je Čerčil bio u pravu a Čemberlen ne. Čemberlen je činio sve da izbegne rat, povlađujući Nemcima, a Čerčil je to komentarisao rečima: “Mogao je da bira između sramote i rata. Izabrao je sramotu odmah, rat će dobiti kasnije.

Evropu su pregazili Nacisti (1940.), Britanija je bila u haosu… i kome su potrčali da ih vadi iz problema?

Čoveku sa kojim je bilo gotovo još 1929. i koji je svoje najbrilijantnije godine imao tek pred sobom.

Gotovo je tek kada prestaneš da se boriš.

A kada se izboriš, kada pobediš, ima vremena za sve.

Hvala Dejv Trotu za inspiraciju i mnogo više od toga, tekst je preveden, prilagodjen i proširen 🙂

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
5 komentara na ovaj tekst:
  1. Mnogo pametnog je uradio Čerčil i mnoga dela su za divljenje ali isto tako je imao nekoliko katastrofa, i to je nauk da treba uvek iči napred.
    Ali ne treba sveca od njega, pa on je izjavio da su Srbi krivi za 1. sv. rat – KAKO? Kao da se to inače ne bi desilo. Ja sam imao profesora istorije koji nas je neprestano učio na tom primeru ratliku između uzroka i povoda.

  2. Definitivno dokaz da čovek može da se podigne, ako to hoće i želi, i kada ga svi otpišu. Čak i u starosti.
    Mada…. činjenica ostaje da je Ser Vinston nama kao naciji odredio mnoge stvari i za vreme a i posle II svetskog rata. Uglavnom loše i to toliko da se, bojim se, i danas odražavaju na naš međunarodni položaj.

  3. Proakter says:

    Nažalost, mnogo ljudi ne zna šta je sve Čerčil uradio, a što ga pored svega ipak čini nečovekom.

    Operacija “Nedelja pacova” na Uskrs 1944. godine i Čerčilova čestitka

    Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana kojima je neko iz porodice ostao živ pa je mogao da se postara za njihovu sahranu. Među njima je bio i prota Branislav Marinković, ugledni srpski sveštenik, koji je pored maternjeg govorio francuski, ruski, nemački, grčki i italijanski jezik. Njega su “saveznici” usmrtili u crkvi Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, i to baš u času kada je otvorio svečanu Uskršnju liturgiju. Beograđani su bili preneraženi kada su na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, otkrili poruku napisanu krupnim ćiriličnim slovima : “Srećan Uskrs”.
    Srušene su Terazije, pogođeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine…Razorne bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, palatu “Albanija”, Poštu, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom…
    Dve nedelje kasnije, baš u vreme dok su se gradom pronosili glasovi kako se “Čerčil izvinjava za uskršnje bombardovanje” srpske prestonice, kako je “engleski kralj obećao da se to više neće ponoviti”, ponovo su zatutnjali su engleski i američki bombarderi. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovala gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine.U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. Posle mitropolita Josifa potištenim i ogorčenim Beograđanima obratio se Bogoljub Kujundžić, ministar pravde: “Beograd, prestonica Srbije i srpstva, tri puta je mučki bombardovan. Ne radi vojnih objekata – bar Pašino brdo najbolji je dokaz za to – nego radi nas samih, radi ovih nevinih žrtava koje nam i mrtve dovikuju: Čuvaj se lažnih prijatelja, a sačuvaćemo se od neprijatelja”.

  4. Proakter says:

    Ali hajde da ne ostanemo na negativnim emocijma i teškim temama. Tema ovog teksta je upornost pa evo nekoliko citata Oskara Šelbaha na tu temu. “Kakve god da su okolnosti, ostvariću ono što hoću, pa grmelo–sevalo. Smisao uspešnog planskog rada jeste da u određenom vremenskom periodu ispunim sve neophodne zadatke, kao etapne ciljeve koji vode ka glavnom. Sa gvozdenom čvrstinom i doslednošću pristupam ostvarenju svakog od mojih etapnih ciljeva. Ostvarenje etapnog cilja zahteva najveću upornost i postojanost, samo se tako napreduje. Umetnost postizanja uspeha jeste u tome da se sve snage usmere na ono što je trenutno nužno. Potpunom koncentracijom na pojedinačni zadatak postižem i potrebnu smirenost. Onaj ko hoće da me spreči da ostvarim postavljeni etapni cilj, mora da naiđe na moju rešenost koja je čvrsta kao stena. Moram jasno staviti svima do znanja da me ništa neće prekinuti u ostvarenju zadatka. Ja sam pozitivan čovek i sprovodim svoj plan po svaku cenu. “

Linkovi na ovaj post:

  1. Biznis Lekcija: Nemamo novca, moracemo da razmisljamo… | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Duff Autokomanda – zaista najbolja urbana hrana u Beogradu

Pogledaj →