Polovinom godine biće punih šest godina od kako je Steve Jobs predstavio iPhone. Malo više od mesec dana nakon toga, stigao mi je moj prvi iPhone, koji me je verno sluzio 3.5 godine. Od tada sam promenio još dva, a spremam se polako i za treći. Ovaj mali uređaj doneo je revoluciju u svet mobilne telefonije i stvorio celu jednu generaciju sličnih telefona mnogih proizvođača. Stvorio je pametne telefone u punom smislu te reči, onom koji danas povezujemo sa tim pojmom.
Probao sam svašta i uvek se vraćao “jabučici”. Iz mnogo razloga. Osim sotfware-a koji mi prosto prija da koristim, jedan od najvažnijih je i to što je kvalitet izrade i materijala jednostavno neuporediv u odnosu na konkurenciju. To je, uostalom, nešto što je zaštitni znak kompanije Apple već godinama. Kompanije koja nije direktno prisutna na ovom tržištu, niti će biti, u skorije vreme…
Iako mi je sa jedne strane žao što Apple nije prisutan, kao i brojne druge kompanije, sa druge strane mi je potpuno jasno gde živim, pa se ne opterećujem previše. I onako dovoljno često otputujem negde ili to učini neko od bliskih ljudi, pa smo podmireni. To ne bi trebalo da funkcioniše tako, ali i mnogo bitnije stvari ne funkcionišu kako bi trebale, tako da je ovo skroz ok.
Postoji mnogo razloga iz kojih ovakve kompanije nisu prisutne na našem tržištu. Prvi i osnovni je bol u slabinama za ovo tržište. Jer realno, celo tržište ove i ovakve Srbije donosi manje profita, a neuporedivo više cimanja, od bilo kog pojedinačnog prodajnog objekta kompanije Apple diljem zemljine kugle. Drugo, mi smo banana država, i čak i u slučaju eventualnog interesovanja u vezi dolaska u bilo kom obliku, neko bi, pritom racionalan, normalan i obrazovan, trebao da pregovara – a mi takvih imamo vrlo malo. Srećom, u poslednjih par godina takvim pitanjima su se bavili ljudi koji su za to imali sluha, ali šta je jedan mali @smarkovic u moru birokratije. Šanse da sam Apple dođe, dakle, ravne su nuli. Prosto, nema ih fizički prisutnih ni na ozbiljnijim tržištima. Tu je virtuelno prisustvo, koje je nešto o čemu imamo pravo da maštamo, ali za šta je takođe potrebno vreme. Rećićete da su prisutni u manjim državama od nas. Postoje izuzeci, ali ti izuzeci su na ovoj listi obično solidno iznad nas. Rećićete da su neke druge firme prisutne – recimo Microsoft. Da, oni su prisutni. Oni su u mnogo drugačijoj poziciji, oni imaju predstavništva velikih multinacionalki, imaju državni deal, imaju velike kompanije, kojima prodaju software, u kome su de facto, monopolisti. U većini slučajeva tog tipa postoji takav neki detalj.
Sami neće doći, zvali ih ili ne, pisali im peticije, pretili, kukali, ucenjivali – nebitno. Ko zaista misli da se time nešto postiže, ima očigledan problem sa percepcijom i viškom energije i slobodnog vremena. To ne znači da ne može ništa da se uradi. Može, naravno, ali se trenutno kuca na pogrešna vrata.
Što se tiče kupovine aplikacija i muzike na App Store-u (i Google Play-u), to je nešto što je, izvesno je, vrlo uskoro biti moguće, a više informacija ćete dobiti u narednom periodu od nadležnih. U svakom slučaju, radi se na tome, prepreke su otklonjene, a kompanije o tome obaveštene.
Ono što može da se uradi je da se izvrši pritisak na operatere. Tu se nalazimo na terenu koji nije toliko negostoljubiv ali se srećemo sa serijom novih i ponekim starim problemom.
1. Prvi problem je opet urološke prilike – njih baš zabole za to što mi nešto želimo. Prosta činjenica je da je to mnogo truda i muke a da njima i ovako, i bez toga, ide odlično.
2. Da biste ponudili iPhone, morate se obavezati da uvezete značajnu količinu. Vrlo verovatno nećete dobiti aktuelni model, jer ga ni ostale zemlje nisu dobile odmah. One starije teško ćete prodati u većoj količini, posebno sa ovom trenutno politikom cena, gde su iole ozbiljni telefoni generalno sramno skupi uz sve osim najvećih paketa. Sa druge strane, za od Apple-a partneri dobijaju jasne uslove, i marža je sigurno neuporedivo manja nego što je kada se radi sa ostalim proizvođačima.
3. Apple zahteva visok kvalitet mreže, naročito u data segmentu jer između ostalog i traži od operatera deo prihoda od data saobraćaja. Razlog za to je što korisnici Apple uređaja prosto troše značajno više od drugih. Naše mreže ni po kom kriterijumu ne odgovaraju ovim standardima.
4. Da bi prodaja imala smisla potrebna je i dobra servisna infrastruktura, a tako nešto trenutno ne postoji. Neke firme prodaju Apple uređaje, ali o njihovoim servisima malo je bilo lepih reči. Korisničko iskustvo je nešto do čega Apple jako mnogo drži i zbog toga i jeste najvredniji na svetu trenutno.
5. Pogledajte naše tržište operatera. Imamo Telekom, Telenor i Vip. Hajde da pričamo malo o tome – Vip – premali da bi bilo šta uradio. Deluje kao da je i izgubio cilj, jer osim na samom početku, realno ne radi ništa da preuzme tržište. Ne kapitalizuje gotovo ni malo na tome što je deo Vodafone grupe. Ostao je operater kod kog je nekolicina firmi i mnogo pojedinaca koji koriste neke od pogodnosti koje nude. Najčešće mladi koji ih koriste jer imaju značajan broj svojih drugara na istoj mreži pa im je povoljnije. Telekom – najveći po broju korisnika, ne i po prihodu. Spor, trom, pravo društveno preduzeće. Sa nekolicinom ljudi koja se trudi da promeni mnogo toga, ali sa ogromnim teretom velikog sistema koji ih vuče nazad. Usluga solidna, podrška mnogo lošija (osim na društvenim mrežama) nego kod najveće konkurencije. Zastareo, neadekvatan sajt, nepostojeći korisnički panel i portal i sl. Telenor – u najboljoj poziciji – najveći prihodi po korisniku, a korisnici u situaciji da su često nezadovoljni (kvalitet mreže je pao od kako je uvedena Huaweii oprema, puštene #$%&#$ DobreStvari umesto portala, stalne promene cena na štetu korisnika, preskupi uređaji uz pakete i sl), ali se vode logikom da je i ovo dobro kako bi moglo da bude. I ko tu može da dovede iPhone? Vip nema kapacitete, Telekom je prespor za to i nema ljude, Telenor nema interes da dovede uređaj od koga će zarađivati značajno manje nego sa veselim zelenim robotićima iz Koreje i Kine.
Zaključak? Još neko vreme će vas prijatelji juriti da im donesete sa službenih puteva “jabučice”.
Inače, činjenica da RATEL nije pustio iPhone na tržište, ma koliko oni ponekad bili spori i tromi, pokazuje da sistem radi. Razlog zbog koga iPhone nije pušten je nedostatak odobrenja proizvođača. Nešto što je potrebno imati uz svaki uređaj koji se uvozi. Dakle, vi možete kupiti šta god želite, ali da bi ga legalno uvezli, proizvođač mora biti saglasan sa time. To u ovom slučaju očigledno nije tako.
Update: Zašto je to bitno i zašto treba da bude tako? Pre nekoliko godina zaplenjena je velika količina falsifikovanih patika i robe sa oznakom poznatog svetskog brenda. Predstavnici brenda su zatražili da se kontigent komisijski spali. Kada su ih upitali zašto da uništavaju garderobu i patike kada ih mogu podeliti domovima sa decom i nezbrinutim licima, oni su rekli sledeće – Nema problema, spalićemo ovo, a ugroženima ćemo podeliti našu robu. Ne želimo da dobijaju falsifikate, robu nižeg kvaliteta koju će kasnije povezivati sa našim brendom i o njemu stvarati pogrešnu sliku.
E tako isto i ovde, ako proizvođač ne želi da njegov proizvod u nepoznatu zemlju uvozi neko ko nije u prilici da obezbedi da sve bude u skladu sa očekivanim, što zbog subjektivnih, a što zbog objektivnih razloga, onda taj proizvod ne treba da bude na tom tržištu. Bolje je da ne bude prisutan, nego da ne radi onoliko dobro koliko je predviđeno i da korisnici budu zakinuti za iskustvo na koje imaju pravo.
I da se razumemo, ne postoji nikakav problem sa time da telefone uvozi Comtrade ili iStyle ili bilo ko drugi. Kada budu trebali da dođu na tržište to će svakako biti tako, kao što je i sada za postojeće brendove. Oni imaju sve potrebne kapacitete i logistiku, operateri se ne bave takvim stvarima – oni to delegiraju. Oni se bave core biznisom i borbom za što bolje uslove.
p.s. Odmah da naglasim da ću u korenu saseći svaku diskusiju tipa “kome je veći” kada su u pitanju proizvođači telefona, operateri i ostalo. Za takve stvari postoje forumi 🙂