Zasto mislimo da je u Slobino vreme bilo bolje? I PayPal kao zlatna koka.

Danas slavimo jedanaest godina i dve nedelje od momenta kada se “desio narod”, kada smo “ih” oterali, i kada su došli, kako smo tada verovali – naši. Dobro, nije baš da slavimo i ove dve nedelje. Doduše, nije ni da smo slavili i ovih jedanaest godina. Već nekoliko godina, taj oktobar, svake godine peti u mesecu, obeležava se sve stidljivije i sve skromnije. Ipak, istorijska je činjenica da se to desilo, tada i ovde. To što se desilo, bila je verovatno najveća spontana demonstracija narodne volje u (slavnoj) istoriji ovog naroda. Erupcija svog, godinama sakupljanog, nezadovoljstva, oslobađajuća lavina dugo, strahom, potiskivanih emocija. Ali ovo nije politički tekst…

Ovo nije pateticna politicka prica…

Grozim se politike i političara. Imam svoje mišljenje, razume se. Ovde sam rođen, ovde sam odrastao, prosto – to je biološki uzrokovano. Odrastao sam u periodu kada su prenosi skupštine bili manje više jedini svež serijski program koji je čovek mogao gledati na televiziji, u vreme kada je Internet bio u svojim pra-počecima i stvari koje su danas normalne, na koje trošimo vreme i kojima pridajemo pažnju, tada nismo mogli ni zamisliti.

Sve češće možete čuti, a ne sumnjam da i među vama koji ovo čitate ima ljudi koji misle tako, da je nekako, uprkos svemu, bolje bilo u Slobino vreme. Jeste, nismo imali ništa, jeste, bio je rat, ali se ipak nekako bolje živelo. Nemam mnogo godina, ali prilično sam svestan bio svega što se događalo, i jedna stvar se sama nameće – izgubili smo nadu.

“Razlog zašto sve je bilo bolje kada je sve bilo gore je da kada je sve bilo gore, bilo je moguće da je čovek mogao da ima iskustvo koje je bilo prijatno iznenađenje. Sada, u današnjem svetu — mi imućni, industrijalizovani građani, sa očekivanjem savršenstva – jedino možemo da se nadamo da će ishodi biti toliko dobri koliko očekujemo da će biti. Nećete nikad biti prijatno iznenađeni zato što vaša očekivanja, i moja očekivanja, su značajno povećana. Tajna sreće – zbog ovoga ste došli – tajna sreće je da imate niska očekivanja.

Barry Schwartz, TED

Ono što je pravilo razliku između lošeg dana 1995. i 2011. je to što je psiholoski imunitet u međuvremenu toliko oslabio da je danas pomisao na borbu i reakciju za mnoge samo misaona imenica. Nekada smo zaista očekivali samo najgore, a verovali u bolje sutra. Ljudi su, svako na svoj način, verovali da je nešto pozitivno pred nama, da će ratovi prestati, da će se finansijska situacija stabilizovati. Ljudi su kombinovali, snalazili se, pravili ni od čega priliku za nešto.

Možda je potpuni nedostatak elementarnih životnih potrepština bolji motivator od sadašnje situacije gde novca za puko preživljavanje dakako ima, ali ga manjka upravo za sve one često male stvari koje život čine vrednim življenja.

Tracak nade…

Nedavno sam video tračak nade, i možda ćete se smejati, pomislio da za ovu zemljui narod još uvek ima šanse. Čekao sam red za uključenje na Gazelu sa jedne od prilaznih saobraćajnica. Red je bio kilometarski, gotovo da se nije kretao, a temperatura je bila uveliko preko 40 stepeni celzijusa. I onda sam u jednom trenutku video klince koji nose one “piknik” frižidere, i prodaju ljudima u koloni hladno piće. Taj tračak inicijative, preduzetničkog duha i želje da se svojim radom i idejom izboriš za džeparac je možda klica koja će se proširiti. Ne sumnjam da će, ako ovo sada čita, kakav vrsni poreznik prokomentarisati kako oni rade na crno, oštećuju državu, i kako to ne može tako. Ja nekako, na te stvari gledam malo drugačije. Kao neko ko ima četiri tužna dana godišnje (jer kvartalno plaćam PDV) mogu da kažem samo – klinci, samo napred. Zašto? Razmišljao sam o tome neko vreme. Zaista nisam neko ko ima želju da ošteti državu, čak mnogi smatraju da mi je jedna od najvećih mana upravo to što volim ovu zemlju, ali čak ni meni, nije lako da se odvojim od novca i dam ga državi. Zašto je to tako? Pa vrlo prosto – verujem da ću ja tim novcem mnogo pametnije i odgovornije postupati. Kada vidim kako se i na šta troši, nekako mi je teško da to otpišem. A recimo, verujem da zaista ne bih imao problem da u nekoj drugoj državi platim i veći porez jer bih znao da tim novcem kupujem svoju ulaznicu u uređeni sistem, u društvo u kome ima smisla biti član, društvo koje nema smisla podrivati i rušiti. Danas imamo klince koji najčešće (dubok naklon retkim izuzecima) prave sulude kombinacije kako bi se uklopili u budžet koji im roditelji daju za izlazak, bez neke posebne želje i ambicije da taj budžet sami prošire ili u celosti obezbede. I nije tu problem, problem je u onima koji imaju želju samo nisu spremni da naprave taj korak, da naprave akciju, stave sebe u funkciju. Svaki pozitivan primer kada je ovo u pitanju, još jedan je tračak nade. Tih famoznih devedesetih bilo je mnogo ljudi koji su radili na crno. Manje više svi su muvali nešto, ali je država odlučila da socijalni mir kupuje između ostalog i time što će to tolerisati, jer svako ko nešto sam stvori, svako ko nije gladan, svako kome ostaviš mogućnost da nešto radi i zaradi, predstavlja manji rizik (za vlast) od nekoga ko je sateran uza zid, očajan, i ko ne vidi izlaz, a još uvek se nije potpuno predao.

PayPal kao nezaustavljiva sila koja sve dovodi u red.

Jedini razlog zbog koga ne podržavam ceo “hype” koji se digao oko dolaska ili ne dolaska PayPal-a u Srbiju, posledica je pogrešne predstave koju ljudi imaju o tome. Mišljenje da “PayPal = blagostanje” podjednako je besmisleno kao kada roditelji govore deci, ne treba ti ništa da radiš, samo ti završi fakultet i sve će biti u redu. Ali stvari ne funkcionišu tako ni u crtanim filmovima više. Jel to znači da dolazak PayPal-a ne znači ništa? Nikako, znači mnogo. Dolazak znači da je ovde stvorena zdrava klima za jedan takav servis, a ako je stvorena za njega, stvorena je i za druge. Gde je problem? Problem je, u nedostatku informacija. Barry gore kaže kako je upravo to ključ sreće, i u pravu je. Ja sam siguran da će eventualni dolazak izazvati vatromet pozitivnih poruka, problem će nastati kada se proslavi, pojede, počisti, i kada bude trebalo i nešto konkretno da se uradi, a kada se ispostavi, da neke posebne razlike i nema, osnosno da zlatna koka ipak ne funkcioniše baš onako kako smo zamislili. Vrlo slično demokratiji koju smo nasilno doveli pre 11 godina i 14 dana (i nekoliko sati). To je samo preduslov, da se zasuču rukavi, a taj deo je nešto gde obično zapinjemo. Problem sa preko potrebnim akcijanjem je to što je kratkog daha, a što problemi koje je potrebno rešiti – nisu. Sve što se brzo “digne”, brzo i “splasne” (bez erotskih konotacija).

I da zakljucimo…

Problem je, dakle, u nama. Na druge ne možemo da utičemo, ali sebe možemo da promenimo. Sebe možemo da nateramo da reagujemo, sebe možemo da nateramo da makar i mravljim koracima krenemo ponovo ka mogućnosti da budemo narod koji veruje da može biti bolje. Jedan po jedan, korak po korak, ali krenimo, prolazi vreme, a stvari se neće rešiti same od sebe.

Probali smo najbolje što smo umeli i neuspeh je bio epski, ali razlika između pobednika i gubitnika, barem u životu, nije u ishodu pojedinačne borbe.

Razliku pravi samo jedno – da li odustaješ ili ne.

I da, ne planiram ovako da pišem ubuduće, niti da se bavim ovim temama, osim možda ponekad. Videćete, uostalom.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 400 projekata u preko 28 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.300.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22 godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. Danas internet marketing konsultant, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma.rs :)
21 komentara na ovaj tekst:
  1. Ti bre,
    ovo jeste baš tako i ja pričam ljudima da smo živeli i pod Turci i pod Nemci, da su i tad ljudi radili i stvarali život. Majak mi rođena 1944 a otac sa nepune 14 otišo u rat. I niko se nije predavao. Tako da volim da čujem svetle primere truda pa makar bili i klinci koji prodaju piće na onom krkljancu tamo na most, eto, makar su se ljudi malo osvežili.

    A taj PP… ma lepo je to al šta vredi ako ljudi ne umeju da iskoriste to. Nije lako al makar nek se potrude. Ja sam mu se radovao al je malo skup a kako mi poslovi sa inostranstvo idu dobro onda i prenos starim putem ej dobar. Al za neke stvari PP je odličan, svako ko ima gram pameti on će to da iskoristi.

    I tako… odo da pijem kafu 😛

  2. Ideš bre Miniću u peršun! Hvala ti na ovom tekstu. NE ODUSTAJEM!

  3. kokota says:

    Odlican pocetak!

    Samo bih se osvrnuo na deo o neplacanju poreza, meni najzanimljiviji. Apsolutno bih se slozio sa stavom da je neplacanje poreza sasvim opravdano. Zasto? Za pocetak jer ce svaki pojedinac bolje rasporediti svoj novac nego sto to drzava moze uraditi za njega. Najbolje zna svoje potrebe, svoje zelje, a takodje na isti nacin ostavlja novac u opticaju i ostavlja manje za budzetsku preraspodelu koja je, u najmanju ruku uzasna. Takodje, sa moralne strane, uzimanje privatne svojine od strane drzave i dalja preraspodela istog je kada se dalje izvede nista vise od legalizovane kradje. A zakon koji nije moralan, i ne treba postovati.

    Jos jednom, svaka cast i samo nastavi.

  4. Pedya says:

    Zvuči tako jednostavno – bzvz je ne probati, jer i ako padneš, treba samo da se digneš. 😉 Nije sporno da je to tačno, apsolutno jeste, ali je i jako teško. Apsolutno jeste. Najveće životne prepreke nisu ispred i oko nas, već u nama – u našim glavama. Još je Seneka nekad davno rekao “Ne usuđujemo se ne zato što je teško, nego je teško zato što se ne usuđujemo.” Ali čak i kad smo svesni svega toga, to ne znači da smo i spremni na taj prvi korak. Uostalom, po nekim svetskim statistikama (ovo se prisećam, pa možda i promašim) svega 6-7% ljudi ima u sebi ono “nešto”, preduzetničko. Svi ostali nemaju. Jbg…

  5. stonexman says:

    Lepo, lepo . Podržavam suštinu , pogled na stvari se poklapa sa mojim . Lepo sročeno za početak 🙂

  6. McKracken says:

    Da citiram jedan film:

    “Don’t be so gloomy. After all it’s not that awful. Like the fella says, in Italy for 30 years under the Borgias they had warfare, terror, murder, and bloodshed, but they produced Michelangelo, Leonardo da Vinci, and the Renaissance. In Switzerland they had brotherly love – they had 500 years of democracy and peace, and what did that produce? The cuckoo clock. So long Holly. “

  7. mungos says:

    Ivane, samo zato sto je tvoj blog da prokomentarisem 🙂

    Od citavog hajpa oko nesretnog PayPala niko se nije sjetio da provjeri stanje u Bosni:

    1. Sva lova je na pendingu 30 dana*
    2. PayPal automatski withdrawuje sve na karticu svakog prvog u mjesecu

    Koji je problem ovog

    1.30 dana cekate na svoje pare od uplate

    2. I najzad kad legnu na racun, PayPal dolare posalje po lutrijskom kursu koji se zadesio prvog u mjesecu**, a vi ih primate iskljucivo u domacoj valuti. Ko prati dolar, zna koliko je divljo od Bozica naovamo.

    * Prico mi jedan sto je gledo da ima odstupanja od pravila kad su u pitanju neke mega korporacije i da je njihov novac momentalno dostupan, ali nisam vidio.
    ** Doduse mozete i van prvog u mjesecu da povucete novac uz dnevni limit od 500 dolara i 5 dolara fee.

  8. Labilna says:

    Šta reći osim… BRAVO ! 🙂

  9. A zamisli da si u Slobino vreme plaćao PDV (odnosno porez na promet, kako se to tada zvalo). Kako bi se osećao da si, hteo – ne hteo, svojim porezom finansirao svo ono ludilo. U poređenju sa tim vremenom, svaki dinar PDV-a koji sada izdvajaš ide u mnogo normalniji sistem (normalniji, ne normalan).

    Verujem da je razlog što se ljudi sa nostalgijom okreću ka prošlosti (pored već poslovičnog kratkog pamćenja), ma koliko užasna ta prošlost bila, to što su u toj prošlosti sami bili mlađi, odnosno mislim da se ljudi u stvari sa nostalgijom sećaju SEBE od pre 10-15 godina, a ne Slobe, Arkana i ekipe.

    Tačno je da smo u međuvremenu izgubili nadu. Smatram da je potpuno pogrešna i netačna ona izreka “What doesn’t kill you, makes you stronger”, i da smi svi mi dokaz za to.

  10. uvek bilo i biće i na sve može da se primeni:
    “ko hoće – nađe način,
    ko neće – nađe izgovor”
    pa tako i u srbiji devedesetih, tako i u srbiji danas
    ta deca sa gazele koju si pomenuo su htela da zarade novac – i naglašavam: zarade
    i pronašla su način
    ona druga deca ne žele da ga zarade, već dobiju

    ko je hteo, našao je način da zarađuje preko interneta i bez pp-a
    ko je hteo, našao je način da zarađuje preko interneta i bez inteze, kao monopoliste u plaćanju karticama preko neta
    ko je hteo, našao je način da zarađuje preko neta

    ko nije – našao je izgovor
    i i dalje će ga nalaziti

    • Ivana says:

      Ja se u principu slažem sa tekstom. Mislim da jeste problem i u nama. Ubile su nas godine koje su pojeli skakavci. Ali me isto tako i nerviraju parole iz komentara tipa tvog ko nije – našao je izgovor i dalje će ga nalaziti. Jer to me uvek podseti na ono najjači opstaju, a ostali neka crknu. Ko ih šljivi kad nisu umeli da se snađu. A još mi je veća fora da se zagovara da svi treba da budemo preduzetnici, da nešto šljakamo, muvamo, premošćujemo, pravimo od štapa i kanapa. E izvinite, ali to nije normalno!

      Meni je veći problem zašto su ljudi toliko apatični u pokušaju da se menja sistem. zašto misle da nema nade da jednom ne živimo u partiokratiji i kumovskoj državi. Da misle da je bacanje vremena i para da se izgradi društvo u kome ljudi mogu da žive i od rada u nauci, kulturi…U državi u kojoj će porez biti ulaganje u društvo, davanje onima koji nisu imali sreće u životu, a zarad toga da obezbediš da se i tebi pomogne kada ti i ako ti pomoć bude potrebna (bolest, ostanak bez posla…)

      Mislim jednostavno je, nemoramo da izmišljamo toplu vodu, takvih sruštava ima. Ali ne, ja ću da valjam robu preko neta, da bi Pera, Mika i Žika mogli da nastave da lagodno rasprodaju sve što se rasprodati može. E pa ja na taj deal ne pristajem i tačka.

      • Miloš says:

        Ja samo hoću da kažem da se sa Ivanom slažem i da dodam da je od najvećeg značaja opstanak države u kojoj svaki pojedinac treba da ima oslonac(naravno ne da mu ona rešava sve probleme).Svako društvo treba da ima svoju srednju klasu(misleću-kritički nastrojenu) koja je stub opstanka društva.Znači u nekom normalnom društvu i državi trebalo bi jednako da ima mesta za radnike ,tehničare, lekare,stolare,vozače,filologe,portire,doktore nauka…što znači da svako od njih mora da ima (radeći pošteno svoj posao) da plati stan ,hranu,školuje decu…Protiv preduzetništva nemam ništa protiv uz poštovanje prava i pravila…zašto hoće svi nešto da rade privatno-odgovor je mala plata i ne mogu da žive od svog rada,a u bedi u kojoj smo teško se šta može raditi regularno.E sad pitaćete zašto je to tako.Čitajući ozbiljne sociološke analize:
        Ruski sociolog Panarin,Amerikanac Kristofer Laš, Francuf Pjer Burdije…itd otkrićete da se zapravo u svetu odvija jedan čudan proces a to je propast srednje klase,odumiranje bilo kakve regulatorne uloge države,i enormno bogaćenje male šačice ljudi(ovo ste znali naravno i bez mene)-zapravo u tom novom poretku nema mesta za istinu,moral,saosećajnost,ljubav(o ovome nešto napisa Mišel Uelbek),empatiju,čovečnost,pomoć nemoćnima i manje sposobnima…poredak koji možemo nazvati a on to i jeste korporativni fašizam koji predvode uistinu ljudi koji su nacisti(I G farben-trovala Jevreje u 2. sv. ratu a sada se zovu Novartis(svi se sećate vakcina jel da).Ali eto ima nade za privatni biznis…mala i srednja preduzeća-kad bi se šalili. Svuda u svetu u izvozu učestvuju velike kompanije a svi zakoni sada koje primenjujemo guše mala i srednja preduzeća sve u interesu korporacija i prevlasti finasijskog špekulativnog kapitala.Naravno treba biti uporan ,raditi na sebi ,ne sedeti skrštenih ruku ništa ne pada sa neba….ali uvek imati u vidu da smo društvena bića,ljudi kojima profit nije iznad njih samih -što bi rekao Čomski.
        I da na kraju kažem da me pomalo nervira ono treba uvek biti pozitivan-mislim da treba biti realan i reći da je ovo možda najgore vreme koje živimo-završna faza ponovnog povratka nacizma na planetarnom nivou!

  11. Deda says:

    Ni ja ne odustajem, jer u suprotnom, odavno bih vozio mercedesa u desetak dana koje bih provodio u Srbiji!
    I ne samo da ne odustajem, sada imam jos vecu zelju i motivaciju da glasno govorim i usmeravam sve one koji sede i kukaju nad svojom sudbinom a nece da ponesu lagano frizidercic sa sigurnom lovom…

  12. Blogovac says:

    Super tekst, odličan početak, a sem toga, u potpunosti se slažem sa komentarom Miroslava Saračevića, naročito sa poslednjom rečenicom, i smatram da bi ta izreka u stvari trebala da glasi “što te nije ubilo sada, ubiće te verovatno sledeći put”.

  13. Milorad says:

    Zalosno je ali tek u 50-oj godini života shvatio sam da ja moram da uradim nešto za sebe da ne bih drhtao svakih 15 dana biće plata,neće biti.U vreme kada nam ćerka kreće na fakultet,supruga i ja, podižemo kredit i krećemo u naš mali biznis, proizvodnja suvenira od keramike.Posle kurseva u Beogradu, pročitanih knjiga, stručnih tekstova sa interneta, savladali smo posao , prodaju i što bi naš narod rekao nekako taljiga.Moram da kažem da smo jedva dobili kredit jer su nam se u banci smejali kad smo objasnili zašto ga uzimamo.”Ko uzima kredit za umetnost?” bilo je njihovo pitanje. Na kursevima predavači ne žele da prenesu znanje, koje imaju, a plaćeni su. uz obrazloženje završite fakultet kao i mi. Treći problem PRODAJA. Ponovo kupuj knjige da bi savladali veštinu prodaje i komunikacije sa kupcima .. itd.
    Izneo sam naše iskustvo o ulasku u biznis a nama je bilo mnogo lakše jer smo, supruga i ja, radili.
    Sada sam zapanjen koliko ljudi očekuju od države da im ona sve probleme reši.Četiri godine sam studirao a sada 40 godina neka država brine o meni.
    Primena novih informacionih tehnologija, čovek da plače.1997. godine nabavili smo kompjutere, u biblioteci gde radim, i više služe za igranje nego za rad.Možemo bez pisanja da zavodimo knjige jer bibliotečki program ima opciju za štampanje inventatorskog lista, sa svim podacima koje zakon traži, ali sigurnije je ručno.Opomene mogu da se štampaju, piši ručno. Mogu da se preuzimaju bibliotečki opisi knjiga iz NBS ali sigurnije je kad mi to uradimo. Ne koristite internet , šta će vam to?Zabranjeo je na svojim profilima na Facebooku iznositi politička mišljenja, dobićete otkaz. Čovek da poludi.
    Izvini , morao sam ovo da napišem , da izbacim iz sebe ovu gorčinu, jer promaših temu.

  14. gilead says:

    “Dolazak znači da je ovde stvorena zdrava klima za jedan takav servis, a ako je stvorena za njega, stvorena je i za druge.”

    Greska! Zasto? Dosao nam je u Bosnu i potpuno je funkcionalan… a od Bosne ne moze gore.

  15. korozijaRU says:

    Zajebi radnju i to da je bilo bolje u Slobino vreme. Nisam smogao snage da, trenutno u pola noći, čitam ceo tekst, ali mi je dovoljno da vidim fotku tog majmuna i da mi padne mrak na oči. Kao što sam i onda pljuvao i borio se protiv tadašnjeg ološa, nastavljam i sad, nakon 11 godina isto! Bio sam jedan od vođa “Otpora” u svom gradu, i bio bih i sad, da se govna nisu uvukla u žuto-plavo-crvenu koaliciju i pokenjala se na sve ono što smo tada radili, naravno verujući u bolje sutra. Nemoj da misliš da su psovke koje često koristim odraz nekulture, naprotiv, protiv bande ne vredi drugačije. Puca mi za Paypal, sve plaćam Visa karticom i ne žalim se.

  16. Ne shvatam najbolje kako se meni ovaj post pojavio sada (12.11.2012.) a na njemu je datum 19. oktobar 2011.?!


Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Biznis lekcija: Procitajte sitna slova, uradite domaci

Pogledaj →