Zasucite rukave i spremite se za prilike.

Dok odrastamo, uče nas da ne smemo da pogrešimo, da moramo biti savršeni i zbog toga smo stalno u grču. Umesto toga, ono što bi trebalo da nas uče je da ne smemo da odustanemo. Da ne smemo da se prepustimo okolnostima. Da moramo da se borimo za sebe i život koji želimo da živimo.

Svako od nas ima nekoliko oslonaca u životu, oko kojih pravi svoju sigurnu zonu. To su naše porodice, prijatelji, posao, ljubimci, mesta, muzika koju volimo i slično. Ulažemo neverovatnu količinu energije da održimo tu ravnotežu, čak i kada to više nema smisla. Jer život se menja, ljudi se menjaju, i nema stalnih tačaka.

I dok održavamo taj nemogući balans, čemu stremimo? Uglavnom zapravo čekamo: Svi čekamo da nam se desi velika prilika u idealnim okolnostima, koja će rešiti sve naše probleme, doneti nam novac i slavu ili šta već želimo…

hardwork2

Da li znate šta želite za sebe?
Gde želite da budete?
Šta ste konkretno uradili da to i ostvarite?

To su pitanja na kojima se mnogi od nas sapliću. Biz Stone, jedan od suosnivača Twittera, rekao je – Dobar tajming, upornost i 10 godina stalnog pokušavanja učiniće, jednom, da ljudima izgledate kao uspeh preko noći. A put od deset godina retko izgleda kao savršena prava linija sa idealnim vremenskim uslovima i vetrom u kosi. Tih deset godina su skup mnogo teških odluka, neprijatnih situacija, grešaka, poniženja, a kroz sve te izazove mnogo se lakše prolazi kada znate zašto to radite, kada imate cilj. A maštajući o onim nemogućim velikim prilikama, mi zaboravljamo da su upravo te prilike posledica mnogo malih izazova i koraka, i da idealne okolnosti koje želimo verovatno nikada neće doći – svakako ne same od sebe.

Pre malo više od 10-ak godina, meni je život delovao ne samo u balansu, već sam bio srećan i spokojan što me čeka uspešna sportska karijera. U trenucima kada sam planirao svoj savršeni život, radeći ono što najviše volim, doživeo sam povredu i ceo plan se urušio. Kada sam trebao da napravim skok i kao djak generacije trebao da nastavim da se obrazujem, izabrao sam pogrešnu školu, iako je sve ukazivalo da je izbor ispravan. Zapravo, škola je bila prava… očekivanja su bila pogrešna, kao i uvek. U trenucima najveće depresije zbog raskida sa devojkom, došao sam u situaciju da zbog teške materijalne situacije u kući moram da počnem da radim, iako nisam znao ni šta ni kako. U isto vreme, svo slobodno vreme sam posvetio jednom projektu koji mi je mnogo značio ali čiji uspeh je direktno povlačio troškove koje nisam imao odakle da pokrijem. Kada sam konačno uspeo da dobijem dobre poslove, nisam imao vremena da idem u školu, prešao sam na vanredno. Završio, ali i digao ruke od fakulteta. Ne baš sjajan ishod za nekog ko je bio učenik generacije, sa nebrojano gradskih i republičkih nagrada.

hardlook

Kada imate 15 – 19 godina te stvari deluju nepremostivo… Ali nisu…

Sa šesnaest godina sam trazio posao, i našao sam ga relativno brzo. Iako sam bio dete, iako nisam imao veze. Bio sam aktivan na Internetu, poznavao tu neke ljude, objasnio im situaciju i rekao da bih želeo da radim i dobio posao da unosim sadržaj. Dosadan, manuelni posao, ali plaća račune. Povremeno je bilo potrebe za nekim sitnim dizajnom, ja sam se igrao sa time i istraživao to, jer sam oduvek voleo vizuelne umetnosti. Uradio sam par stvari, ljudi su bili zadovoljni i posle par meseci više nisam bio samo fizikalac. Vremenom je to evoluiralo, a ja sam istraživao i saznavao nove stvari, upoznavao nove ljude. Učio stalno nešto novo, jer me je zanimalo, jer mi je trebalo za Burek ili jer je bilo logičan nastavak onoga što sam znao.

I verujte mi… Da sam se ja nešto pitao, ja bih i dan danas negde jurio za nekom loptom i bio srećan, ali taj voz je otišao i ta prilika ne postoji. Na nama je da izvučemo najbolje iz onoga što je pred nama. Kao u pokeru, da odigramo najbolje sa kartama koje su nam podeljene i gradimo priliku za dobru ruku i veliku šansu.

Iako postoje problemi koje je nemoguće rešiti, dobar deo njih samo zahteva više truda nego što smo voljni da uložimo. A upravo svi ti neprijatni zadaci, sve ono što ne želimo da radimo je preduslov da dodjemo u drugu poziciju.

Burek je predstavljao brojne zadatke, izazove pa i naizgled nerešive probleme. Burek je 7 godina bio celodnevni posao pre nego što je počeo da zarađuje i pokriva svoje troškove. Ipak, tih 7 godina davao je neverovatnu vrednost – ljude, znanja, iskustva, veze, trenutke koje novac ne može da plati. Doneo mi je ljude koji su danas najvažniji u mom životu. Doneo je njima, njihovim prijateljima i mnogim ljudima koje i ne poznajem mnogo toga dobrog. Upoznali su svoje važne ljude, partnere, naučili nešto novo, razbili neku predrasudu, zabavili se i opustili. Naučio me je veštinama koje mi danas omogućavaju da lepo živim.

Kao što rekoh, ovaj put je trajao 7 godina. 7 godina ne deluje mnogo kada čujete ovako… Probajte da izbrojite do 2555. Toliko dana je trebalo ustati i raditi na ler.

hard-work-it

I to nije kraj. To je početak. Početak novih iskustava, novih izazova.

Da, izazova. Pre nekoliko godina kada su u priču sa Burekom ušli investitori, ja sam bio u idealnoj kondiciji, na idealnoj telesnoj težini, sa prilično dobrim životnim standardom kao posledicom dugogodišnjeg rada na medjunarodnim projektima kao dizajner i developer. Danas imam mnogo kilograma viška, situaciju koja nije sjajna, pa opet ne dozvoljavam da me to pokoleba. To je samo još jedan izazov, i ja ću ga savladati, pre ili kasnije, uz manje ili više truda.

Ti izazovi mogu da se zovu i problemi, ali mi sami odlučujemo kako ćemo posmatrati i kako ćemo se postaviti. Za mene je to bila pre svega prilika. Prilika da konačno uradim ono što sam želeo. Čekanje idealnog trenutka nikada nije bilo opcija… I svaki dan, budimo se sa nekim novim izazovom. Niko od nas nije u stanju da napravi sebi idealan ekvilibrijum.

Dobro ne pobedjuje uvek zlo, ispravno ne pobeđuje uvek pogrešno, ali aktivni uvek pobeđuju pasivne. Slađe je kada nešto osvojiš, kad se izboriš, kada pobediš. Sebe pre svega.

A gde si tu ti?

Na prekretnici. Istoj na kojoj je bio svako od nas. Zanima te IT? Vidiš sebe u tome? Pokušaj! Učini sve što možeš da dobiješ šansu koju želiš. To će podrazumevati da mnogo učiš, da mnogo radiš, a kako vreme bude prolazilo i cilj će se menjati. Ako imate 19. godina i niste sigurni – upišite fakultet… Upišite ga jer ako ne znate šta želite, ne postoji ništa važnije što možete raditi. Zašto? Imaćete malo više znanja, malo više kontakata, malo više kondicije. Saznaćete malo više u svetu kome živite, i znaćete bolje šta želite, a šta ne želite. Upoznaćete bolje sebe. Naučićete kako funkcioniše još jedan sistem, a mi živimo u svetu sistema.

hard-work-it-2

Zašto je IT dobar izbor?

Zato što nudi toliko raznovrsnih stvari da gotovo svako može naći posao iz snova u okviru ove industrije. Taj posao može imati veze sa naukom, programiranjem, može biti vezan za dizajn, muziku, pisanje, igranje, testiranje, ali i stotinama drugih stvari.

Zato što ova industrija nije zasićena, zato što je još uvek u usponu i razvoju i pred njom su još godine dok ne dostigne vrhunac i krene da slabi i pada. Zato što to nije još jedna novotarija i čudo, već sastavni deo svakodnevnog života.

Zato što je dobar deo ovih fakulteta relativno lak, moderan, i svakako zanimljiviji… A nudi vam i mogućnost da lako nađete drugare i pokrenete nešto zajedno.

Nemojte se zavaravati … diploma vam neće značiti previše. U realnim uslovima, to je dokaz da ste odslušali nešto, da ste u stanju da odsedite 3-4 godine, da reprodukujete ono što ste pročitali, da ste u stanju da se snadjete. To nije VIP ulaznica za vrhunski koncert, to je minimalna prednost koja vam je odnela nekoliko godina života, ako ih niste iskoristili na pravi način. Jer ako ste završili fakultet, želite da radite nešto, ili negde, ali nemate kontakt, niti oni znaju vaše želje i sposobnosti, onda ste pali na najvažnijem ispitu.

Dan ima 24h, i ima ih 365 svake godine, a nekih i jedan više. Ne postoji ni jedan razlog da sada odmah ne krenete nešto konkretno da radite sa svojim životom. Dok studirate, idete u školu, ili razmišljate. Uzmite stvari u svoje ruke, preuzmite odgovornost, naučite nešto novo, radite. Volontirajte da bi naučili nešto zanimljivo i upoznali nekog. Počnite da se bavite freelancingom na nekom od mnoštva sajtova koji nude najrazličitije poslove. Pored obaveza, zabave, društva, ostavite prostor da radite, i prostor da učite nešto novo.

Vladimir Cerić je najbolji predvodilac i kopirajter i pisac za web koga poznajem. Dragan Varagić je suštinski stvorio svest o Internet marketingu, Internetu kao potencijalnom tržištu i sl. Njih dvojica su saobraćajni inženjeri. Miloje Sekulić je svojim pionirskim naporima stvorio E-PR i uveo Internet u velike marketinške i PR agencije – on je građevinski inženjer. Istok Pavlović je završio ETF, smer za nuklearnu fiziku i biomedicinski inženjering, a bavi se kreativnim marketingom. Moj dragi prijatelj Andraž iz Slovenije, koji je osnovao jedan od najuspešnijih mobile startupa sa ovih prostora – Toshl, osnovao je sa dvojicom prijatelja, pre dosta godina kompaniju  – 3fs. Interno u šali, zovu je Three failed students. To je uobičajni scenario… Uostalom, Ajnštajn, Tesla i Edison su bili college dropout-i.

Pogledate li neku od Forbes listi najbogatijih, videćete da su 80% ljudi college dropout-i, ne zato što nisu mogli završiti fakultete koje su upisali, već zato što su imali važnije stvari na kojima će raditi, a tom zovu je teško odupreti se.

dropouts

Zaključak:

Ne morate biti u učionici da bi nešto naučili. Ne moraju se stvoriti idealni uslovi da bi se nešto desilo. Ne mora biti bolje, možete i vi biti bolji. Uzmite ono najbolje što vam pruža svaki sistem liji ste deo. Jer samo tako ćete biti spremni da kada se prilika pojavi istu prepoznate i skupite hrabrost da je iskoristite, ili nastavite dalje ako ne uspete iz prve…

Ovaj tekst je napisan na računaru koji je napravila kompanija Apple, koju su osnovali college dropout-i Steve Jobs i Steve Wozniak. Program koji sam koristio napisala je kompanija Microsoft, koji su osnovali college dropout-i Bill Gates i Paul Allen. Objavio sam ga na platformi WordPress, koju je napravio Matt Mullenweg, college dropout. Vi ste ovde došli jer sam ga podelio na Facebook-u, koji su osnovali Mark Zuckerberg, Dustin Moskovitz, Sean Parker, takođe college dropout-i. Ili možda sa Twittera, koji u napravili Jack Dorsey, Evan Williams, Biz Stone, college dropout-i. A ako vam se baš svidi, poslaćete ga nekome preko Gmail-a, kompanije Google koji su osnovali Larry Page i Sergey Brin, college dropout-i.

Svideo vam se tekst? Prijavite se na mailing listu...

Rođen 1985. Online od 1996. Radi od 2001. Radio kao dizajner i web developer na više od 300 projekata u preko 25 zemalja. Napravio u Srbiji Internet zajednicu sa 2.000.000 članova, bez ikakvih startnih resursa. Sa 22. godine napravio pravi izbor između 8 ponuda različitih investitora. U prve četiri godine saradnje, beleži godišnji rast prihoda od 40%. Živi za adrenalin nastao u procesu materijalizacije stvari za koje drugi ljudi misle da su nemoguće. Veruje da je radno vreme za slabiće. Sposoban da planira, razvija, upravlja i održava ozbiljne online projekte samostalno ili kao deo tima. Pravi razliku. Uvek. Svuda.
20 komentara na ovaj tekst:
  1. Petko says:

    Od dana kada upises fax, trebas da budes svestan da on sluzi iskljucivo radi samospoznaje i budzenja nekih drugih skilova.
    IT je kao nekada marksizam. On ulazi u sve pore našeg društva. 🙂
    IT je pravi izbor jer bez njega nema napretka tehnologije i moze te odvesti u bilo koju industriju.
    Zavrsio sam IT i nikada nisam pretpostavljao da cu se baviti ovime čime se danas bavim…

  2. Laza says:

    Samo ne treba zaboraviti da je dobra vecina ovih ljudi studirala fakultet iz takozvane “Lige brsljena” (najelitniji svetski fakulteti). Ja verujem da to govori nesto vise o njima i novcanom stanju njihovih porodica (naravno, za Jobsa ne mozemo reci da dolazi iz imucne porodice, ali mislim da je on usamljne na listi).
    Za ostalo se u potpunosti slazem, a govorim to kao student elektrotehnike sa prosekom 9.7.
    Fakultet ne sluzi nicemu konkretnom i ne ocekujte da cete tamo steci ni 10% skilova neophodnih za rad u realnom svetu !
    Sjajan tekst.

    • ivan says:

      Te fakultete i onako upisuju najbolji tako da je pitanje li ta cinjenica znaci nesto. Verovatno bi uspeli i da nisu studirali fakultet iz “Lige brsljena”.

  3. Miloš says:

    Kao student nisam uspeo da naučim ni polovinu onoga što sam naučio svojevoljno ili iz neke potrebe. Savetovao bih ljude koji pišu plan i program IT studiranja budu malo stručniji i napišu isti tako da studenti nauče neke konkretne stvari koje će im se svakako dešavati, a ne samo puku teoriju. Veoma je glupo što polovina njih ne ode ni dan na bilo koju vrstu prakse, jer je praksa upravo sprega između diplome i posla.

    • Ivan Minic says:

      Iskreno, ocekivati da program i kadar budu takvi da te osposobe za nesto konkretno je veoma nerealno. Niti ima kadra za tako nesto na raspolaganju u Srbiji dovoljno, niti bi u tom slucaju to bio faks koji svako moze da upise, koji je besplatan ili relativno jeftin…
      Mislim, pazi, ima ih i sad… RAF ti nudi to (za jedan tip profila), ali kosta adekvatno…

      • Miloš says:

        Razumem da je nerealno. Ali bi puno značilo studentima. I da ne zaboravim praksu koja je veoma važan faktor a veoma mali broj studenata po planu i programu pohađa istu.

      • Nenad says:

        postoje fakulteti o kojima Milos prica, samo nisu u Srbiji, skolarina je 0 eura, a zasniva se na praksi, praksi i praksi, projekti, team work…i nisu daleko, ima ih dosta u Austriji… googlaj 😉

  4. Peđa says:

    Nažalost, većina mladih je primorana da upiše ono što njihovi roditelji žele. Kada shvate da su pogrešili, gube interesovanje za bilo šta drugo. Nikad nije kasno za bilo šta. Međutim, tu su oni što misle da je dovoljno samo da se nauči u učionici. Imamo 5-10% studenata koji znaju nešto da rade i pored toga što su naučili u učionici. Mladi srednješkolci nemaju baš puno motiva da rade na sebi, tj. nema ko da im skrene pažnju na neke bitne stvari. Roditelji zanemaruju tu činjenici, a profesori u školi nemaju baš razloga da motivišu. I dokle tako?

    • Ivan Minic says:

      Iskreno, po meni, ako ti cinjenica da zivis u ovakvom drustvu koje je na ivici gladi, nije motivator da nesto uradis za sebe, i pokusas nesto da stvoris, ne vidim da bilo sta drugo moze da bude… opet… ja sam takav, vecina, ocigledno, nije…

  5. nemke says:

    Lerry Page je Master of Science u computer science Stanford University
    Sergey Brin je napustio Ph.D. studije na Stanfordu i to tek negde 2008.
    Mislim da je uvreda nazvati njih dvojicu “college droput-ima.”

    Znam da je lepo zarad završetka teksta i rime tako napisati, ali to nisu tačne informacije.

    • Ivan Minic says:

      Google founders Sergey Brin and Larry Page didn’t drop out undergrad. However they are still technically college dropouts, as they dropped out of their PhD programs.

  6. Goran says:

    Samo jedna stvar ima smisla, moraš biti sportista i utakmica se igra do isteka vremena (života)…

  7. Petar says:

    Moj omiljeni citat, a veoma primenjiv ovde:
    Things turn out best for the people who make the best of the way things turn out.
    Inace – odlican (motivacioni) tekst!
    Pozdrav!

  8. Milos says:

    Bravo za ovo, ja sam na ivici odustajanja ali ovo coveka natera dobro da razmisli.
    Dragan Varagic je bio moj profesor na ITA i predavao mi je SEO
    mnogo toga sam naucio od njega ali postoji jedna mana sto sam polako poceo da se gasim
    gubim volju jer nasi su ljudi mnogo teski. oni bi da im napravis sajt a jos i da im platis.
    imace bavim se web dizajnom i mnogo mi je pomogla ova prica
    Hvala Ivane.

  9. Miroslav says:

    Ivane jel si gledao
    Why you will fail to have a great career: Larry Smith at TEDxUW
    youtu.be/iKHTawgyKWQ

  10. maxtrax says:

    tekst je lep ali kao i fudbalu postoji milion ljudi koji su probali ali samo neki od njih su uspeli da se vinu “u nebesa”. Pogrešan izbor uvek postoji i postoji svuda. Bilo da je reč o poziciji u fudbalskom klubu ili u koji se segment IT uključiti. Ako se neko “omrsio” ne znači da će neko drugi. Naravno treba pokušati. Najgore je to što u IT moraš da radiš non stop na nečemu (neki projekat, software, dizajn,…) i svestan si da će novac nekada doći, razvijaš nešto, pratiš trendove, uvek usavršavaš jer tehnologija ide neverovatnom brzinom i dolaziš do tačke gde može da ti se sve to vrati stostruko ili do tačke gde vidiš da je sve ono šta si radio bio pogrešan izbor. I što bi rekli leskovčani ” I ko’e sad? “

  11. Djole says:

    Odlican tekst sve do pominjanja gospode Varagica i Sekulica. Profesionalni prodavaci magle, video sam jedan tekst gde uvazeni Miloje Sekulic objasnjava da za pokretanje sajta treba nekih 50.000 evra, i tada bi bilo tesno tako da je 100.000 prava cifra. Ali, kao sto kaze poslovica, u zemlji slepih covek sa jednim okom je kralj. Ne vredi vise trositi reci. Istok Pavlovic je jedini ekspert internet marketinga u zemlji koji je stvarno postigao nesto svojim radom.

    • Ivan Minic says:

      Svako ima pravo na svoj pogled. Miloje je najzasluzniji covek za stvaranje svesti o vaznosti poslovne upotrebe interneta u kompanijama kod nas. Dragan je sa druge strane mnoge jako znacajne ljude usmerio u ranoj fazi njihovog razvoja. Nisu bezgresni, ali imaju jako znacajno mesto.

Linkovi na ovaj post:

  1. Koji faks ili kurs da upisem? Gde da naucim… ? | FTW!

Imate nešto da kažete? Samo izvolite.

XHTML: Dozvoljeni tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

Bacite pogled i na...

Deset zanimljivosti iz istorije kompanije Apple

Pogledaj →