Prošlo je nekoliko dana od povratka, i utisci sa prošlonedeljnog puta u Minhen se polako sležu. Ako ste među onima koji nisu ispratili o čemu je reč, ukratko – Mastercard je organizovao kreativni konkurs sa temom – “Koliko daleko si spreman da ideš za klub koji volis?”, i ja sam se prijavio i ispričao svoju priču. Nagrada je bila odlazak na utakmicu četvrtfinala UEFA Lige šampiona između Bajerna i Reala iz Madrida. Desetak dana kasnije, obavešten sam da sam među odabranima.
U prethodnom blog postu, pisao sam vam o svojim dogodovštinama, i napravio neki, skraćeni, bucket list – šta želim videti i doživeti uživo. Stavka broj 9 kaže: Bayern Munchen na Allianz Areni. Od pre nekoliko dana 
.
Kada sam saznao da sam izabran, pozvao sam dragog prijatelja i kolegu Nikolu da mi se pridruži, a organizatore zamolio da, ukoliko je moguće, razmaknu malo letove, ne bismo li ostali koji dan duže i videli još neke stvari u prestonici Bavarske. Posla je mnogo, nema se vremena za mnogo opuštanja, ali dva dana preko smo mogli da odvojimo.
Ako volite sport, pivo, Nemačku i BMW, verujem da će vam ovaj izveštaj biti zanimljiv, a ja ću se potruditi da vam predočim sve što vam je potrebno da možete isplanirati nešto slično i sami.
1. dan: Let i utakmica
Direktnim letom Lufthanse sa Aerodroma Beograd za oko 2h smo stigli u Minhen. Inače, od letova na raspolaganju vam je direktno Lufthansa i dva puta nedeljno Wizz Air, a Air Serbia leti preko Berlina. Od aerodroma imate autobuse koji voze na centralnu železničku stanicu Hauptbahnhof, i oni su oko 11 EUR. To se ne odnosi na Wizz Air jer on leti na drugi aerodrom koji je dvostruko dalje, ali oni nude mogućnost transfera po takođe povoljnim uslovima. Ako se odlučite da vozite, put preko Hrvatske, Slovenije i Austrije je za svaku preporuku, ima oko 950 km, i uz pauze potrebno vam je oko 9 sati.
Uglavnom, transfer nas je odvezao do hotela, i tu smo se odmorili i pripremili za utakmicu. Hotel se nalazi u opštini Unterfering koja je na severu Minhena, a ukoliko vam je Allianz Arena prioritet, definitivno je dobar izbor. Arena je 20ak kilometara daleko od centra, a ova opština je u krajnjem severnom delu Minhena.
Takođe, ono što treba da znate je da je Allianz Arena pored autoputa, i da okolo, osim parkinga i stanice metroa, nema nekih posebnih sadržaja. U okviru same Arene postoji niz radnji i kioska sa klopom, pićem, suvenirima (koji su prilično skupi), ali se ne može plaćati gotovinom niti karticom, već je neophodno da pre ili nakon ulaza pronađete osobu kod koje mozete dobiti Allianz card – prepaid karticu koju napunite gotovinom (punjenje sa kartica je moguće samo ispred stadiona), a zatim njom plaćate dalje. Po završetku utakmice, na blagajnama ispred stadiona možete dobiti novac koji je preostao na kartici.
Iako ima više od 12 godina kako je izgrađen, stadion je savršeno nov, savršeno čist, sa savršenim travnjacima okolo i svim što uz to ide. Ukoliko ste na višim nivoima, potrebno je da se popnete uz zaista veliki broj stepenica, ali vredi. Pogled je impresivan, i zaista je sve sjajno. Ovde još treba da vam naglasim i to da je dobro da dodjete ranije, ali ne morate previše rano ići (a slično je bilo kod ekskurzije u Mančester) jer navijači uglavnom u poslednjih 10ak minuta pred početak krenu ulaziti u većem broju, dok je pre toga uglavnom prazno.
Ono što je inače, potpuno impresivno, je činjenica da na stadionu ima besplatan Wifi koji je radio sjajno i kada je on bio dupke pun.
Utakmicu neću komentarisati, pre svega jer sam i sada pod utiskom revanša u kome su, verujem, Bavarci oštećeni, ali ću pokušati da vam opišem atmosferu. Na južnoj tribini, na najnižem od tri nivoa nalaze se najvatreniji navijači Bajerna i oni zaista prave sjajnu atmosferu. Ostatak stadiona je uglavnom u pozorišnoj atmosferi, a u ovom konkrenom slučaju, dobar deo severne tribine činili su navijači Reala. Mi smo bili na zapadu, na trećoj terasi, i oko nas je bila veoma šarena publika. Gotovo svi su nosili obeležja Bajerna, a mnogo je bilo očeva sa decom ili celih porodica. Golovi se proslavljaju, ali osim toga, uglavnom je prilično mirno. Malo me je razočaralo to što je dosta ljudi 10ak minuta pre kraja odlučilo da napusti stadion i polako krenulo ka izlazu. To nije bio slučaj sa nižih nivoa, ali sa našeg je otišao značajan broj ljudi, a verujem da igrači oba kluba nisu zaslužili nešto tako.
Povratak u hotel je malo komplikovanija priča. Do stadiona smo došli Uber-om, a plan je bio da se tako i vratimo, jer stanica metroa nije bila baš blizu hotela. Ipak, to je barem sat vremena od izlaska sa stadiona nemoguće izvesti jer je saobraćajni kolaps. Znam da to ne očekujete od Nemačke, ali činjenica je da je to van grada i da 70.000 ljudi mora na neki način da dodje i ode. Mi smo odlučili da se lagano prošetamo i nakon nekih sat i dvadeset minuta, pozvali Uber.
Cena Ubera, u normalnim okolnostima (bez previše gužve) je otprilike 2x skuplja nego taksi u Beogradu. Platforma funkcioniše tako da vam daje procenjenu cenu vožnje, a ona je obično 10% viša od onoga što će vam na kraju i biti naplaćeno. Voze vas odlični vozači, obično doduše imigranti, a što se automobila tiče, novi su i za nas “ubogu sirotinju” impresivni (i u najjeftinijoj UberX varijanti) – po nas je dva puta došla nova crna Mercedes E klasa, jedan crni novi BMW 5, nova Toyota Rav4, a viđao sam i BMW 7, pa i VW Phaeton. Ipak, imajte u vidu da su relacije velike, te da vožnja do centra Minhena od Allianz Arene može biti i više od 40 EUR.
Što se tiče cena karata, za domaće prvenstvo cene su od 15 do 75 EUR, a za Ligu šampiona od 40 do 130 EUR, ali imajte u vidu da su gotovo uvek sve utakmice rasprodate mesecima unapred. Planirajte na vreme, a šansu možete okušati i na berzi karata na kojoj članovi kluba koji nisu u prilici da prisustvuju meču nude svoje karte.
Sve u svemu, zaista #neprocenjivo iskustvo i prelep stadion. Hvala #Mastercard!
2. dan: Selidba i obilazak centra
Narednog jutra, nakon doručka, prebacili smo se do drugog hotela koji smo bookirali za preostale dane, a koji je bio bliže onim delovima grada koje smo želeli da obiđemo. Hoteli u centru su od 100 EUR pa na više za noćenje / dvokrevetnu sobu, a mi smo odabrali LetoMotel München City Nord, gde nas je to isto koštalo malo više od 60 EUR. Tople preporuke jer je objekat sjajan, nov, sobe doduše jesu male, ali nama to zaista nije bilo važno jer smo tamo samo spavali. Postoji, kao i u većini objekata, besplatan Wifi, a pored su dve velike prodavnice, a faktički u istoj zgradi i pekara sa odličnim bavarskim pecivom 
Ukoliko razmišljate o centru, a naročito ako vas ide više, preporuka za MEININGER Hotel Munich City Center. U četvorokrevetnim sobama noćenje izađe oko 20 EUR po glavi. U dvokrevetnim je oko 40 EUR, a dodatna vrednost je činjenica da je prekoputa Augustiner Bräustuben i Augustinerbräu, odnosno pivara i pivnica Augustiner.
Zašto je to važno? U pitanju je pivara osnovana 1328. godine. Nije greška, skoro 700 godina tradicije. Pivara je zaista ogromna, pivnica takođe, i izgleda baš onako kako biste je zamišljali. Ima solidan izbor zaista autentične hrane (preporuka za perece, i miks kobasica) a jedna zanimljivost je i to da su oni jedina pivara koja je ostala verna tome da se pivo toči iz drvenih buradi. Augustiner pivo je jedno od najboljih nemačkih piva, a u pivnici možete naći čak 15 vrsta ovog piva. Uz to, cene su daleko niže nego bilo gde u gradu pa tako možete popiti 0.5 točenog piva za 2.50 EUR. Takođe, ako razmišljate o pivskim suvenirima, predlažem vam da ovde kupite keramičku kriglu. Cena je 8.50 EUR, a to je daleko najpovoljnije i najautentičnije što možete kupiti za neki razuman novac.
Iako niste smešteni u hostelu koji sam preporučio (a meni ga je preporučio moj dragi prijatelj Miloš), iz najstoržeg centra vam treba 20ak minuta šetnje do pivare. Što se samog centra tiče, pešačka zona je velika, puna luksuznih butika i prodavnica, sa dosta malih objekata gde možete kupiti razne vrste suvenira. Možete to učiniti tu, ili na aerodromu, cene su gotovo svuda iste i magnetići će vas koštati 4-6 EUR po komadu.
Mene lično sam centar grada nije previše fascinirao ni prvi ni drugi put kada sam bio, ali vam svakako predlažem da napravite krug od Hauptbahnhof preko Karlsplatz pa na dalje. Videćete mnoge istorijske građevine i zanimljive spomenike, a Marienplatz je prilično impresivan. Takođe, usput je dosta zanimljivih pivnica
Kad smo već kod piva. Bavarska i Minhen su možda i najbolje mesto u svetu, ako ga volite. Uostalom, ne postoji ni jedan ljubitelj piva, koji bar jednom nije poželeo da ode na Oktoberfest. U Minhenu, pored Augustiner pivare ima još nekoliko veoma značajnih pivara. U neposrednoj blizini Augustinera možete degustirati i Hacker Pschorr, po mnogima najbolje pivo na svetu, sa tradicijom od 1417. godine. Nedaleko je i Spaten, pivara koja postoji od 1397. godine. Tu je i Hofbräu, od 1589. i možete ga degustirati veoma blizu Marienplatz-a, a malo dalje su i piva koja su vam verovatno poznata, a ovde ih imate “na izvoru” – Löwenbräu i Paulaner.
Što se tiče “tipične bavarske hrane” ako izuzmemo perece, kifle i taj pekarski deo priče, koji je zaista impresivan, smešno je i porediti to što oni jedu sa onim što mi ovde nazivamo bavarskim pecivom. Ono ostalo – kobasice, čufte, kolenice, treba probati, jer – u Rimu budi Rimljanin, a u Bavarskoj – Bavarac, ali generalno, bićete razočarani gotovo izvesno.
Pored piva, hrane, preporuke po centru su i Residenz Museum sa impresivnom kolekcijom predmeta iz istorije Bavarske, neverovatnim enterijerom, galerijom sa portretima svih vladara i sl. Deutsches Museum sadrži neverovatnu kolekciju Nemačke tehnike i tehnoloških inovacija. Tu je i Bayerisches Nationalmuseum (Bavarski nacionalni muzej). Od galerija Alte Pinakothek (galerija starih slika) i Neue Pinakothek (galerija novih slika), posebno su impresivne.
Što se tiče transporta – dnevna Metro karta je 6.60 EUR i podrazumeva neograničen broj vožnji svim vrstama gradskog prevoza (metro, bus, tramvaj) od trenutka kupovine do narednog dana u 6 ujutru. Dvodnevna karta ne postoji, a trodnevna je 16.50 EUR. Pojedinačna karta za jednu zonu (gradsku) je 2.80 EUR, a za kratke vožnje 1.40 EUR.
Preporuka je da instalirate na telefon aplikaciju MVG Fahrinfo, zvaničnu aplikaciju javnog prevoza. Linija ima mnogo, mreža je velika i nije baš uvek jednostavno snaći se. Pomoćiće vam u planiranju ruta (zaista je sjajna), a ako vas ne mrzi da se registrujete, možete je koristiti i za skladištenje informacija o kartama i podsetnik.
3. dan: Olympiapark i BMW Welt & BMW Museum
Hotel smo uzeli u severnom delu grada upravo zbog ovoga… Sve počinje 1966. godine kada je odlučeno da Olimpijske igre 1972. budu dodeljene Minhenu. (Zapadni) Nemci su odlučili da se zaista pokažu, i zaista su napravili nešto nestvarno – Olympiapark.
U okviru parka nalazi se Olimpijski stadion (onaj na kome je Dejo dao onaj gol Bajernu, onaj na kome je Dave Wottle pobedio na 800m nakon što je 600m bio poslednji, na kome su nastupile stotine muzičara), dvorana u kojoj je reprezentacija SFRJ osvojila zlato u rukometu koji se na igre vratio nakon 36 godina pauze, bazen u kome je Mark Spitz osvojio 7 zlata uz 7 svetskih rekorda. Tu je i veliko, prelepo jezero, brojni manji objekti, Olimpiaturm – 291m visok toranj sa koga možete videti i do 80 km u krug. Oko samog kompleksa je divni park sa trnažnim dvoranama, terenima, koji se prostiru kilometrima okolo. Tu je i Olimpijsko selo koje je danas deo stambeni kompleks, a deo studenski dom.
Ceo kompleks je nestvarno lep. Pored toga što i danas, 50 godina kasnije, izgleda kao naseobina na nekoj novoj planeti, sve je sjajno održavano i apsolutno prelepo. Ceo kompleks je pokriven krovom od staklenih ploča koji se, zategnut sajlama, preliva sa objekta na objekat.
Šetnja i uživanje u kompleksu su potpuno besplatni, a ima sjajnih sadržaja. U parku gde je i pivnica, nalazi se wall of champions gde možete videti sve Olimpijske šampione u svim sportovima sa ovih igara. Od naših, tu su rukometaši i Mate Parlov Inale, tura po stadionu, uz pristup izložbi i projekciji dokumentarca o igrama je 3.50 EUR po čoveku, a pristup platformi na tornju je 7 EUR. Iskustvo je #neprocenjivo.
Ove igre ostale su upamćene i po terorističkom napadu palestinske grupe Crni Septembar u kojoj je život izgubilo 11 izraelskih sportista, i na samom ulazu se nalazi spomen ploča.
Na svega nekoliko stotina metara nalazi se BMW Welt – impozantna građevina u kojoj možete videti apsolutno sve iz aktuelne ponude BMW-a i njihovih drugih brendova – MINI, Rolls-Royce. Ulaz je besplatan, a pred vama će se naći na nekoliko nivoa apsolutno svi oni automobili i motorcikli koje sanjate. Tu je i velika prodavnica suvenira, ali imajte u vidu da, iako su zaista sjajni, takođe su prilično skupi.
Sve je inače deo kompleksa u kome se nalaze i BMW Museum, ali i sedište kompanije, kao i jedna od fabrika. E, baš taj muzej, posebno je impresivan. Ulazite u zgradu koja na prvi pogled deluje veoma malo, ali ne brinite, gotovo sve što će vas ostaviti bez daha nalazi se ispod zemlje. Mali deo kolekcije je dostupan svima, a ostalo ćete videti ako kupite ulaznicu koja je 10 EUR. Najbolje potrošen novac u životu – bez daljnjeg.
Kroz futuristički višespratni objekat povezan mostovima, sa staklenim zidovima na kojima su stalne projekcije, videćete apsolutno sve iz istorije BMW-a. Motorcikle, aviomotore i motore za plovila, i sva ona vozila koja smo toliko voleli i dan danas volimo. Sportski deo izložbe, posebno je impresivan. Videćete stakleni zid visine deset metara a širine sigurno dvadeset sa više od 50 motorcikala unutra. Tu je i soba posvećena “trojci” u kojoj jedan uz drugog stoje svih desetak iteracija ovog modela. Tu su mnogi koncept modeli, soba za projekcije gde svako može naći sjajne dokumentarce. Hiljade kvadrata, stotine eksponata, i na kraju puta zaista neverovatnu izložbu koja se menja sezonski. Odvojite barem 3 sata, a može vam se desiti da nikada ne poželite da odete.
Pokušao sam da vam dočaram neverovatnih 72h koje sam proveo u Minhenu.
U tekstu ćete pronaći neke slike, a na mom Instagram profilu još po nešto.
Koliko god bile lepe ili impresivne, ne mogu da prikažu ni mali deo iskustva koje smo doživeli.
Evo i tri panorame koje sam uslikao, verujem da će vam se svideti.
Hvala Mastercard, ovo je zaista bilo #neprocenjivo!