Tradicionalne tehnike i vrednosti su mrtve. Srećom, za sve imamo proceduru, formulu, rešenje. I svako zna šta bi i kako trebali da radimo da bi došli do uspeha. Ipak, čini se da nikada ranije nismo bili ovoliko nesigurni u to šta budućnost nosi. Ili grešim? Evo jednog zanimljivog pisma kreativnog direktora jedne agencije svojim principalima:
Dragi ____,
Naša agencija postaje sve uspešnija, i to je nešto što treba da nas raduje.
Ali, to je nešto što treba i da nas zabrine.
I nemam nikakav problem da vam kažem da sam prilično zabrinut.
Zabrinut sam da ćemo upasti u zamku forsiranja forme nad suštinom.
Da ćemo se udaviti u površnosti sitnica, umesto da se okupimo oko fundamentalnih stvari.
Zabrinut sam da će nam se kreativne arterije uskoro zakrčiti.
Postoji mnogo dobrih tehničara u advertajzingu.
I, nažalost, oni pričaju najbolje priče.
Oni su naučnici advertajzinga.
Ali, postoji mala začkoljica.
U osnovi advertajzinga je ubeđivanje.
A ubeđivanje nije nauka, već umetnost.
Upravo ta kreativna iskra je ono što me čini ponosnim kada je naša agencija u pitanju, i što očajnički želim da sačuvam.
Ne želim akademike. Ne želim naučnike. Ne želim ljude koji rade prave stvari.
Želim ljude koji inspirišu.
U poslednjih godinu dana intervjuisao sam oko 80 ljudi, pisaca i art direktora.
Mnogi među njima su bili iz tzv. “najboljih agencija koje imamo”.
Zapanjio sam se kada sam shvatio koliko su samo neki od njih istinski kreativni.
Svi oni imaju mnogo iskustva. Svi poznaju najnovije tehnike i alate.
Ali, ako pogledate ispod tih tehnoloških pomagala, šta vidite?
Jedna te ista razmišljanja, mentalnu potrošenost, osrednjost ideja.
I neću da kažem da alati nisu važni.
Superiorne tehnološke sposobnosti čine od dobrog pojedinca još boljeg.
Ali, opasnost leži ako se previše oslonite na tehnologiju.
Ili ako pobrkate poznavanje alata sa kreativnošću.
Opasnost je u želji da se zaposle ljudi koji tvrde da imaju dobitnu formulu za advertajzing, u prirodnoj sklonosti da tražimo ljude koji nam neće omogućiti da se istaknemo u odnosu na konkurenciju, već će činiti da izgledamo kao i svi ostali.
Moramo se istaći kroz osobenost.
Moramo razvijati sopstvenu filozofiju advertajzinga, umesto da dozvolimo da nam je drugi nameću.Srdačno vaš,
Autor pisma je mnogo puta pomenuti Bill Bernbach. Napisao ga je 1947. godine dok je radio u agenciji Gray. Velika agencija, rigidna i spora. Nisu ga poslušali i ubrzo je i on odlučio da napusti agenciju. Nedugo zatim su on, Ned Doyle i Mac Dane osnovali Doyle Dane Bernbach (DDB), i istorija advertajzinga je promenjena zauvek. Istražite li malo, videćete koliko su ovi ljudi pomerili granice advertajzinga samo zato što su kroz nekonvencionalne kampanje predstavljali klijente, i zbog toga bili primećeni i postizali bolje rezultate nego obično.
Ali ovo pismo ja aktuelno, i biće aktuelno zauvek. Jer problemi sa kojima se danas srećemo su isti kao tada. Previše se oslanjamo na formule i procedure. Previše stvari podrazumevamo.
Pred sam kraj života Bernbacha su pitali šta je budućnost advertajzinga, i on je rekao: Ljudska priroda se nije promenila milijardu godina. Neće se promeniti ni u narednih milijardu. Samo površne stvari se menjaju. Moderno je govoriti o promenama, i zato je to u centu pažnje. Onaj koji pravi i prenosi poruku mora se baviti onim nepromenljivim – onim što nas pokreće, instinktima koji dominiraju svakom akcijom, bez obzira na to što jezikom to pokušavamo da sakrijemo. Jer ako znate te, iskonske stvari o ljudima, možete ih dotaći u srž.
Balašević je rekao – princip je isti, sve su ostalo nijanse.
I to je to – stvari se ne menjaju suštinski. Menjaju se platforme, alati, tehnike, ali suština ostaje.